Gospodin Dragan Šormaz. Izvolite.

Odgovor Vlade na amandman na koji je podneo kolega Maraš je zaista... Ponavlja se ovakva vrsta odgovora na veći broj amandmana koje smo podneli. Već sam rekao u prepodnevnoj raspravi o amandmanu koji sam podneo da se, recimo, od skijališta prebaci novac, delom od skijališta, za Vojsku Republike Srbije; sličan je odgovor bio i za taj amandman. Evo, pogledajte kako glasi: "Amandman se ne prihvata iz razloga što su pojedine aproprijacije čije se smanjenje predlaže već izvršene u proteklom periodu, u većem iznosu od iznosa koji se amandmanom predlaže." Drugim rečima, potrošene su pare pre rebalansa.
Ono što govorimo sve vreme jeste da, u stvari, rebalans treba da zakrpi rupe, papirološki, za ono što je već potrošeno, a da za to nije bilo osnova u usvojenom budžetu. To ne da nije evropski standard, to nema veze sa... To je centralnoafrički standard, možda nije ni njihov, to nema veze sa evropskim standardima, nikakve.
Da ne pričamo o onom delu koji smo praktično u raspravi uhvatili (ako se već pominje tužilaštvo, mislim da bi tužilaštvo i time trebalo da se pozabavi), a to je da je Uprava za zajedničke poslove, koja se bavi administracijom, birokratijom vladinom, potrošila skoro 800 miliona dinara više nego što je to bilo predviđeno budžetom, pa se sad to rebalansom dopunjava. Ali, kako je mogla Uprava za zajedničke poslove da potroši toliko novca više? Postoji li Zakon o javnim nabavkama? Da li su oni nabavljali potreban kancelarijski materijal za Vladu više nego što je bilo predviđeno budžetom? Kako su raspisali te tendere? Kako su to uradili?
Ili su zaposlili više ljudi, pa onda plate na sve to, pa onda nema novaca za penzije. Mora MMF da ubeđuje Krkobabića u nešto što mu je rečeno od strane DSS-a još onih dana kada smo mislili da pregovaramo o formiranju Vlade, a oni simulirali pregovore na zvaničnim pregovorima, a za to vreme po rupama i kafanama pregovarali sa Demokratskom strankom. Onda su napravili Vladu koja ne može da ispuni obećanja. Mi smo tada rekli - nema šanse, ljudi, da Srbija to izdrži, hajde da vidimo na koji način, da li može, kako. Ne može, evo, došlo je dotle da ne može. Ne može i sada mora MMF da ubeđuje Krkobabića u ono što mu je Koštunica rekao pre šest meseci. MMF i Svetska banka su u vreme Vlade Vojislava Koštunice Srbiju stavili na prvo mesto po reformama u regionu, na prvo mesto. Sada smo ko zna gde.
Znači, nešto ne štima u toj vašoj evropskoj priči, a i vraćamo se ponovo... Naveo sam onaj primer kandidata za direktora železnice. Izgleda da se, suprotno obećanjima - bolji život, mrak ako ja ne pobedim, zaista, malo pomalo, ipak vraćamo u devedesete, ali suprotno od onoga što je obećano.
Evo, za NIP traži čovek smanjenje novca. Kako kada je, isto piše, potrošeno unapred? Ali, kad je potrošeno unapred, gde je obilaznica? Te petnaestog - nema je, te šesnaestog - nema je, te dvadeset prvog - nema je, a Mrkonjić redovno obilazi gradilišta, kao devedesetih, kada je bio Slobin direktor za obnovu, i vuče investitore za ruke, izvođače radova i kaže "kaži kada će biti gotovo", a on čovek kaže "čekaj da vidim", ma "tada će biti gotovo" i čovek kaže "tada će biti gotovo" i ne bude gotovo.
Bavio sam se politikom i devedesetih, 17 puta sam hapšen od strane istog režima, znam o čemu govorim, dobro sam pratio šta su radili i dobro pratim šta rade. Kao što su devedesetih na prazno obilazili i nisu završavali, tako i sada. Kada će obilaznica da bude gotova? Evromeraklije obećavaju, ali od obećanja nema ništa.

Narodni poslanik Nenad Popović podneo je amandman, sa ispravkom, na član 5. razdele 15 i 20.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da amandman, sa ispravkom, nije u skladu sa članom 5. stav 7. Zakona o budžetskom sistemu.

Da li neko želi reč? Gospodin Popović.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, jako mi je žao što Vlada nije usvojila ove amandmane, jer mislim da su od velike koristi za budućnost Srbije. Interesantno je da Vlada nije usvojila nijedan od 80 i nešto predloženih  amandmana. Kada bi neko gledao sa strane, rekao bi da kod nas teče med i mleko, da ne postoji nikakva ekonomska kriza u svetu, da Srbija bruji od stranih investicija, da ovde dolaze sve strane kompanije, da "Fijat" otvara jedno 19 fabrika, da se svi slikaju u nekom predizbornom aranžmanu, ali nažalost, realnost je, pogotovo za građane Srbije, sasvim drugačija.
Prvo, ovaj rebalans budžeta je rezultat koalicionog dogovora. Moram još jednom da pomenem da nemam nijednu primedbu za ministra finansija, jer ona je ovde prinuđena da ga odradi da bi zadovoljila koalicione apetite i na taj način pomogla ovoj nelogičnoj koaliciji koja je stvorena, najglomaznijoj vladi danas, sa najvećim brojem ministarstava u Evropi.
Želim samo da poručim gospođi ministru, koju izuzetno cenim, cenim njen profesionalizam, integritet, i molim vas da joj prenesete, iako nije tu, da za budžet neće imati opravdanje. Ovde ga ona ima, ali ako bude prihvatala da u budžetu zadovoljava sulude ideje raznih koalicionih partnera o povećanju penzija do 70% od prosečne plate, gradnju 11 novih skijališta, ako bude podržavala preduzetništvo Vlade Republike Srbije, jer neki ministri nisu zadovoljili neke svoje ambicije u mladosti da se bave biznisom, preduzetničkim poslom, pa su rešili da krenu u biznis kada budu ministri, ali da koriste Vladu i njene pare...
Mi smo jedina, to moram da ponovim zbog građana Srbije, jedina vlada u svetu koja ulazi u privatne poslove sa privatnim kompanijama u automobilskoj industriji. I to danas, kada mnogi pokušavaju da povuku svoje akcije, oni koji imaju akcije automobilske industrije prodaju akcije, pogledajte koliko padaju na berzi. Pre dve nedelje je zaustavljena trgovina akcijama "Fijata" na italijanskoj berzi, prvi put u istoriji. Zaustavlja se prodaja akcija mnogih drugih, ali to je logično, to je rezultat ekonomske krize. Vlada Republike Srbije jedina u svetu kreće u posao sa privatnim investitorima u automobilskoj industriji. Znam da se makar polovina ministara čudi ovom potezu Vlade, ali moraju da glasaju zbog opstanka ove koalicije. Čudi se 99% ekonomista u Republici Srbiji ovoj nelogičnoj investiciji - da mi ulažemo 250 miliona evra u biznis sa privatnom kompanijom u automobilskoj industriji.
Želim još jednom da ponovim, "Fijat" je dobrodošao u Srbiju, sve strane kompanije su dobrodošle, ali izvolite, kao svuda u svetu, kao u Evropskoj uniji, broj jedan - grinfild investicije, ili broj dva - privatizacija. To rade sve evropske zemlje i tako rade sve avio-kompanije. Ne, u Srbiji je drugačije. Mi smo potpuno drugačiji, mi pravimo biznis, Vlada nema čime drugim da se bavi. Neće da stvara poslovni ambijent, kao što bi trebalo, nego je rešila da pokrene biznis.
Znate li šta je najvažnije? Bez biznis plana. Nikada niko nije video biznis plan. Znam da u Vladi nije postojao biznis plan. Na sednici Vlade, kada je donošena odluka, nije postojao biznis plan. Čisto da vas informišem, u EU za sve investicije preko 100 miliona evra, za podsticaj, kada neke evropske države ili EU daje podsticaje preko 100 miliona evra, mora da se dobije odobrenje Evropske komisije. Kod nas bi bilo logično da ako neko dobija subvencije preko 50 miliona ili, da uzmemo kao Evropa, preko 100 miliona evra, da odobri Skupština Srbije. Da li je neko u Skupštini Srbije razgovarao o "Fijatu"? Nikada niko nije razgovarao. Da li ste videli ugovor? Na sajtu Vlade ključni elementi ugovora nisu vidljivi.
Generalno, mi treba da stvorimo, država je zadužena za to da stvori ambijent za podsticaje. Slažem se, "Fijat" ili bilo kog drugog investitora treba deset godina osloboditi od poreza, treba im dati izvrsnu infrastrukturu, treba im dati razne druge podsticaje, naravno, paralelno sa ravnomernim regionalnim razvojem, da i drugi imaju isti podsticaj. Treba dati sve što država može da omogući i neka se svaka privatna kompanija, dobro je došla, bavi biznisom.
Mi smo omogućili kompaniji "U.S. Steel", "Telenoru", svima, i dobro su radili, uložili su pare, stvorili su radna mesta, a "Fijatu" dajemo subvencije veće nego bilo gde u Evropi. Da dodam još jednu stvar, u EU subvencije mogu da dostignu maksimum 15% od investicije. Mi hoćemo u EU, a dajemo 35% podsticaj investicije. Da li smo mi toliko bogati da možemo to da uradimo?
Postavljam pitanje da li će iste podsticaje dobiti "Prva petoletka", "Utva" iz Pančeva, "Krušik", "Viskoza" iz Loznice, EI "Niš", "14. oktobar", "Zmaj", IMT? Ova preduzeća koja sam nabrojao zapošljavaju 150.000 radnika. Da li će njihovi radnici to da osete ili neće, to je veliko pitanje.
Smatram da je glavni problem ove vlade u ovom segmentu o kojem sam govorio apsolutno neshvatanje realnosti u kojoj se nalazimo, da danas ulažu ovolike pare u biznis sa privatnim kompanijama. Ono što je najvažnije, Vlada ne sme da bude preduzetnik. Još od vremena Margaret Tačer to je premisa uspešnog poslovanja svake države. Vlada treba samo da stvara izvanredne ambijente i podsticaje za ulaganje stranim investitorima, a preduzetništvom ne treba da se bavi.
Ponoviću ono što sam rekao. Umesto Agencije za privatizaciju, kako je krenula ova vlada, uskoro će nam trebati agencija za upravljanje imovinom u državnom vlasništvu. Ne sumnjam da će to biti neka fiks ideja nekih ministara unutar ove koalicije. Naravno, optužujem Vladu, ali u ovoj vladi ima dobrih pojedinaca. Kao tim, Vlada radi bez ikakvog plana, ne shvatajući realne okolnosti u kojima se nalazimo.
Takođe, Vlada Republike Srbije izdvaja iznos od 300 miliona dinara, u ovo vreme, namenjen preduzetničkim poduhvatima pojedinaca u turističkom biznisu. To takođe ne mogu da verujem. Svuda u svetu turističkim biznisom se bave privatne kompanije. Svuda u svetu skijališta su, ponoviću to dvadeset, trideset puta, u vlasništvu ili privatnih kompanija ili opština. Kod nas se država time bavi. To je nešto neviđeno. Moram da kažem da razgovaram redovno sa diplomatama i u Srbiji i sa političarima iz zemalja EU, iz Amerike i Rusije, verujte, svi se čude ovome. Svi shvataju da je ovo bila cena formiranja ove koalicije.
Ponoviću šta je još bila cena formiranja ove koalicije, jedna velika prevara koja se desila – molim ministra finansija da prilikom pravljenja budžeta, ako već u rebalansu nije bila odgovorna za to, zaštiti svoj profesionalni integritet i ne dozvoli ova suluda obećanja – penzije koje će doći do nivoa od 70% od prosečne plate. To je laž, to je prevara. Nemam drugu reč. Ko kaže, evo ja ga pozivam na bilo koji intelektualni dvoboj povodom ovog pitanja, da će penzije dostići 70% prosečne plate; hajde da vidimo gde to postoji u svetu i da vidimo odakle će doći te pare. Ne postoji.
Znam da se i u Vladi ljudi smeju ovom predlogu. Svi strani ekonomisti koji dolaze na razgovor ovde, i MMF, verovatno će vam uputiti najžešće moguće kritike po ovom pitanju. Prevarili ste penzionere. Predizborno obećanje, pomoglo vam je zaista, verovatno ste dobili izbore na bazi i tog obećanja, da će penzije doći do tog nivoa od 70% je jedna od najvećih prevara koje su se desile. Odgovorno tvrdim za ovom govornicom da se to nikada neće desiti. Voleo bih da mi neko replicira, ali sa ekonomskim argumentima, ne politikantskim ili predizbornim. U Srbiji nikada penzije neće doći do tog nivoa od 70%. To je bila prevara.
Kao što je prevara bila da će ljudi dobiti 1000 evra po akciji. Narod je ulagao u akcije, kupovao akcije. Nažalost, obećavali su rast berze. Berza je pala. Obećali su 1000 evra da će dobiti za ove akcije, pet miliona ljudi je upisalo te akcije. Šta se desilo? Sada govore - ekonomska kriza je kriva. Ma nemojte, svi su znali... Ekonomska kriza, da vas informišem, nije počela 2008. godine u oktobru. Ekonomska kriza je u Americi počela 2007. godine.
Onaj ko se bavio čitanjem stručnih časopisa ili samo pratio šta se dešava znao je da će doći do ove krize u Evropi u vrlo kratkom roku.
Želeo bih samo da dodam da postoji jedna oblast koju ova vlada stvarno nipodaštava, a to je nauka. Tu je, evo, ministar za telekomunikacije, nadam se da i ona oseća isto ono što i ja osećam kada vidim da imamo najmanje izdvajanje za nauku od svih zemalja u Evropi. U Evropskoj uniji to izdvajanje za nauku je minimum 3% od visine bruto društvenog proizvoda, a kod nas je na nivou od 0,5%. Gospođo ministre, molim vas, ne morate ovde u Skupštini, ali možete u Vladi, pošto dolazite iz te branše koja je vrlo važna za nauku, pomozite da se to promeni makar u budžetu za sledeću godinu, jer ovo je stvarno nipodaštavanje naučnoistraživačkog rada u Srbiji. Mi ćemo postati naučnoistraživačka kolonija nekih zemalja. Mislim da se o tome radi.
Recimo, uzmite samo primer "Fijata". U onom ugovoru sa "Fijatom", detaljno smo ga analizirali, kaže se da će "Fijat" zaposliti nove radnike. Nije istina. "Fijat" će zaposliti, a to nisu nova radna mesta, to su radna mesta ljudi koji će ostati tamo da rade, 2400 radnika. Nigde ne piše koliki će biti broj inženjera. Češka i Slovačka, kada je ulazio "Folksvagen" tamo, morali su da garantuju da će veliki deo naučnoistraživačkog rada da ostane u Češkoj i Slovačkoj. Znači, da će ostati toliko i toliko inženjera.
Šta je brend Srbije? Ono po čemu smo mi prepoznatljivi, to je naučnoistraživački rad. Srpski inženjeri, naučnici, doktori rade u svim evropskim kompanijama. Imam nekoliko kolega koji su sa mnom diplomirali na mašinskom fakultetu i koji su danas vodeći inženjeri u "Mercedesu", "Folksvagenu" itd. Jednostavno, ti ljudi odlaze. Zašto odlaze? Zato što ovde nema naučnoistraživačkog rada. Pa, izdvajamo 0,5% bruto društvenog proizvoda. Naučnoistraživački rad je apsolutno potcenjen, a verujte mi, tu je najveći mogući potencijal Srbije – u znanju.
Mislim da na ovaj način šaljemo jednu jako lošu poruku svim mladim studentima šta da rade – treba da idu u neke druge zemlje, koje izdvajaju šest ili sedam puta više za nauku nego što se izdvaja kod nas. Bez dobre nauke mi nećemo imati dobru proizvodnju. Postaćemo obična kolonija koja će služiti za pružanje usluga velikim svetskim korporacijama.
Menjajući ovaj odnos kako sam amandmanom predložio, uz veće izdvajanje, a to nije velika stavka, mnogo manja nego izdvajanje za "Fijat" ili za skijališta, dobili bismo mnogo veći potencijal za razvoj naučnoistraživačkog rada u Republici Srbiji.
Na kraju samo želim da kažem, ne sumnjam da će ovaj rebalans da prođe, ali ovo je velika šteta za Republiku Srbiju.
U vreme kada sve evropske zemlje, sve zemlje u svetu smanjuju javnu potrošnju mi smo jedina zemlja koja povećava javnu potrošnju. Na ovaj način zadovoljavamo koalicione apetite stranaka koje su danas na vlasti. Verujte mi, ni vama se, ni nama, svima zajedno, ne piše dobro ako ovako produžimo. Ako prođe ovaj rebalans, to će ipak biti manja šteta. Ali, ako na budžetu gospođa ministar, premijer i svi ministri ne zaustave ove sulude ideje pojedinih ministara i njihova koaliciona obećanja, mislim da će to biti veliki problem za građane Republike Srbije i predviđam jednu veliku ekonomsku krizu u sledećoj godini. Nadam se da će ipak Vlada shvatiti na neki način, i većina ovde u Skupštini, da ovim stvarima mora da se stane na kraj, jer bez ekonomskog razvoja Srbije mi nemamo ni političku budućnost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Gospodin Zoran Krasić, po istom amandmanu.

Teška srca moram da kažem da mi se ova dva amandmana sviđaju. Zašto teška srca? Kad sam pričao pre nekoliko godina ovo, svi ste me napadali, pa ja dobih i tužbu od Mlađana Dinkića. Vas nije tužio Mlađan Dinkić, mene je tužio. Za iste reči koje ste vi sada rekli ovde. Vrlo prosto i jednostavno.
Sećate se, prošle godine sam vas sa ove govornice upozoravao, a u novembru sam tri-četiri dana postavljao po 50 pitanja Vladi, tada ste vi bili u toj vladi, da mi odgovori na neka pitanja; odgovori su mi bili neophodni za sudski postupak. On je mene tužio kao narodnog poslanika zbog onoga što sam rekao sa ove govornice. Šta sam rekao – ko je upao u Narodnu banku? Druga rečenica – gde su pare sa Kipra? "Gde su pare sa Kipra" nije moja umotvorina, već sam citirao ono što je rekao Zoran Đinđić. Ja dobih tužbu. Morao sam da skupljam dokumentaciju, 600-700 strana, da pokažem da nema nikakve uvrede, nema nikakve klevete, nema narušavanja prava ličnosti i da mu po tom osnovu ne pripada naknada štete. On me je tužio za 10 miliona dinara. Odakle meni 10 miliona dinara, 120 hiljada evra? On čovek navikao na velike brojeve. Navikao na velike brojeve i, evo, gospodin Popović je ovde lepo pokazao mentalno stanje, čovek hoće da se igra. U ranoj mladosti verovatno je imao nekih problema, nije mogao da postigne neke uspehe kao pubertetlija, kao muzičar, a kasnije kao ekonomista itd. Neću sada da pričam o njegovoj biografiji. Kada se dohvatio tog procenta ovde, postao klackalica u Vladi i bez njega nema ništa.
Sada, da krenem malo u svet brojki, pa vi ministarku obavestite, pošto ona voli o brojkama da priča. Verovatno se odmara posle petka i one rasprave. Šta je karakteristika ova dva amandmana koja su podneli gospodin Maraš i gospodin Popović?
Oni nam skreću pažnju na član 5. razdeo 15, gde se nalazi ovo ministarstvo, ali i jedan i drugi ga vezuju za još neko ministarstvo.
Gospodin Popović za Ministarstvo za nauku, a gospodin Maraš za Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan.
Međutim, karakteristično je da je za sve naše amandmane koji su podneti ovde odgovor identičan, a može ovako da se definiše - vaši amandmani nisu pravno mogući. Zato što je ova vlada već potrošila sve to što je napisano u rebalansu i vi ne treba više ništa da predlažete, vi samo treba da dignete ruku kako bi se legalizovalo ono što je potrošeno.
Sada javnost u Srbiji mora da zna zašto mi pričamo ovo, da skrenemo pažnju da je neko bez prethodno izvršenog rebalansa budžeta već potrošio pare, čak i one pare koje nije uzeo i koje Vlada nije ni obezbedila. Zato je ovo rebalans u kome se priča o povećanju deficita, jer nema druge. Možete vi da menjate dukseve, možete da nosite gajbice, možete da nosite džakove, možete da radite šta god hoćete, ali to je to i kraj priče. Nismo završili priču o paljenju Savezne skupštine, nismo završili priču o upadu u Narodnu banku Srbije (doduše, prvo je promašio zgradu, pa iz drugog cuga pogodio gde je Narodna banka), nismo završili priču o parama sa Kipra, nismo završili priču sa Cvetkovićem, on je bio alfa i omega privatizacije sa Vlahovićem. Ma, Vlahović se pitao, ali ovaj je bio glavni.
Svako ko kritikuje budžet Republike Srbije za 2008. godinu i rebalans, da je nešto loše predviđeno itd., on kritikuje predsednika Vlade. On je pre nekoliko meseci bio ministar finansija. Kad je bio izabran, on je rekao – katastrofa, ljudi, ništa nismo prodali, budžet je pukao. Nekada je bila ta primarna emisija, sad su druge tehnike kako da se uzme nešto što ne postoji i da se odloži vraćanje za neke buduće generacije.
Kada je bio na dnevnom redu Zakon o javnim skijalištima mi smo ga kritikovali da ne može da bude to tako. Neki drugi su tada bili u Vladi i rekli su - može. Dobro je što su se sada setili da to ne može. Ali, ja sam bio tada kriv i sad sam ponovo kriv. Kako to? Hajde objasnite mi, kako to. Samo zbog toga što uvek postoji nekih 126. Od 2000. godine naovamo sve vlade su pravljene po ovom principu. Prva vlada je bila 17, 18, 19, pa drži, jedan ovamo, drugi onamo; tada je bio i Svilanović, katastrofa. Nema snega, niču skijališta. Verovatno se u okviru ovog preduzeća za skijališta nalazi i stavka - proizvodnja snega. Jer, kako drugačije da opravdate ovo? Ima nekih standarda: ako je od 1600 metara nagore, mogu skijališta, ako je manje od 1600 metara - nema skijališta; gleda se koja je strana itd. Međutim, oni su kupili Staru planinu. Znate li to? Kupili su neki koji su imali mogućnosti u opštini Knjaževac da kupe, seljaci tu nisu mogli da vrše promet; sad su pustili promet nekoliko meseci, oni pokupovali i sad u Knjaževcu moraju da osvoje vlast da bi legalizovali to što je drpano.
Kao što vidite, tu nema građanina Republike Srbije, nema nikakvog interesa. Ima samo neostvarenih želja i neostvarenih ambicija.
Maraš je postavio pitanje šta znači ekonomska klasifikacija 481 u okviru Ministarstva za Nacionalni investicioni plan - dotacije nevladinim organizacijama. Koja je to nevladina organizacija u Nacionalnom investicionom planu? Ima još ministarstava koja imaju tu ekonomsku klasifikaciju - dotacije nevladinim organizacijama. Šta se krije iza toga?
Ali, mi nemamo sa kim da razgovaramo. Vidite, Vlada - nema je, Vlada - nema je, s vremena na vreme dođe poneki ministar, ne možemo da grešimo dušu, kako ko dođe drag mi bio, šta se on čovek pita za svoj posao. Pre neki dan bila ova ministarka, ćutala ona jadnica, sabirala onu matematiku i čekala samo dan kada će da prođe ova gužva da pobegne.
Gde je predsednik Vlade? Gde je predsednik Republike? Pa o njima pričamo. Kako je moguće da se troši nešto što ne postoji i ne postoji zakon koji odobrava tu potrošnju? Sada vam je jasno, od kada je došla demokratija nema završnog računa nijednog budžeta, nema. Neće da podnesu izveštaje.
Ali, tu su medijski servisi, teraj tamo i tamo ćemo da pričamo. O čemu? Šta će biti glavna stvar? Glavna tema - neko iz Haga naručio samoubistvo, ubistvo, pašće krv, pašće ovo, pašće ono. More, građani Srbije, ne čitajte to, pratite samo Narodnu skupštinu, ovde ćete da čujete šta je istina. Gasite te druge televizijske kanale, gledajte samo prenos Narodne skupštine. Tu se čuje istina. Slušali ste o tom "Fijatu", slušali ste o tim besplatnim akcijama. I? Zar vam se ne čini da se ovo što se dešava radi po sistemu - što gore, to bolje? Evo, ova vlada tako razume - što gore, to bolje.
U svetu velika ekonomska kriza, oni se sekiraju za ceo svet. Rešili Srbiju, pa se sad sekiraju za ceo svet. Sada treba narod da saučestvuje u njihovoj sekiraciji. Pa, to je nešto strašno. To je nešto apsolutno strašno. Šta se prodalo tokom ovih nekoliko godina, sedam-osam, bambadava? Sve. Kome? Strancima. Pa, ljudi, nađite nekog našeg čoveka, gedžu, seljaka, doterajte ga sa neke planine, nađite mu neku praznu lokaciju i dajte mu beneficije koje ste dali stranim investitorima. On će biti dva puta uspešniji nego ti stranci, dva puta ima da bude uspešniji.
Ali, Srbina ste stegli tako da ne može da diše, ne može da servisira ni poreze, ni doprinose. Ako bi to hteo da servisira pa da nešto malo i zaradi da bi preživeo, on mora da ide u utaju, a vi njega gonite. A strancima legalizujete kriminal, bukvalno rečeno, legalizujete kriminal. Ljudi, taj Talijan, kada je došao da potpiše, došao je u iscepanom džemperu. Njega je bilo sramota da obuče odelo. Neko ga je priveo tu, potpiši to da prevarimo birače, uzećemo Kragujevac, uzećemo ovo, doći će glasovi, sve će biti u redu, do sledeće prevare.
Da ne biste bili žrtve sledeće prevare, gledajte direktne prenose sednica Narodne skupštine i što manje čitajte novine, jer ovde čujete istinu, a nema ko da replicira, nema. Nema predstavnika Vlade, ovi moraju da ćute, oni gledaju ako mogu do 11 sati ujutru da završimo sa ovim zakonom, računaju, valjda će oko 11 gledaoci da zaspe, ili će biti neki film, ili će da pređu na televiziju "Most", možda tamo bude nešto interesantnije, pa neće da gledaju ovo, ali nije to više interesantno građanima Srbije zato što su se kičma i pupak spojili. Nije više interesantno. Sada žele da se stavi crta, da se podvuče račun, plusevi, plusevi, plusevi, minusi, minusi, minusi i da se napravi saldo. Saldo kaže - prevara.
Kome je dobro u ovoj zemlji? Maloj grupi ljudi. Po čemu možete da ih prepoznate? Vlasnici su medija, medijskih agencija, vlasnici su nekih, navodno, uspešnih privatnih firmi i oni se šire. Ko drugi lepo živi? Nema toga. Onaj ko hoće malo da talasa sa njima dobije poneko zrnce da bude zadovoljan. I kako ćemo? Tako ukrug. Dokle? Dok ne pukne tikva skroz, bukvalno rečeno, dok ne pukne tikva skroz.
Da li vam je sada jasno da je vođa u jami? U jami, pao u rupu, ne vidi. Da li ćemo da primetimo da vođa ne vidi? Ne vidi vođa. Evo mu Euleksa. Gde su nam granice? Gde nam je vojska? Gde nam je policija? Uzmite bilo koji segment. Kada država propada, ne propada samo jedan deo, nego sve stagnira. Apsolutno sve stagnira. Da li to može da se podigne lažima i prevarama? Ne može. Neminovno dođe vreme kada treba račun da se plati.
Zato, građani, imate prilike i sada na lokalnim izborima u ove četiri opštine da verujete pre svega sebi, svom osećaju za istinu i borite se kako za sebe, tako i za svoju porodicu, za svoju decu i da ne dozvolite da oni koji su vas provereno prevarili više puta ponovo dobiju vaše poverenje, bez obzira da li se oni kleli u crkvi, pisali neke zakletve itd. Ko jednom slaže, ko jednom prevari, ko jednom ukrade, to uvek radi, a mi otprilike imamo jednu takvu koalicionu vladu koja se izdelila po resorima, po feudima.
Nisam hteo namerno da vam čitam ove brojeve, koliko je ovo Dinkićevo ministarstvo uzelo para, strateških pozicija i uslovljava sve. Potpuno identična situacija je sa svakim ministarstvom, tako da nemojte da shvatite da je u pitanju samo Dinkić. Ne, uzmite odbranu, uzmite unutrašnje poslove, uzmite ovog vašeg ortopeda koji vodi prostorno planiranje i životnu sredinu - ekspert. Priprema zakon kojim će da se promeni ceo koncept prostornog planiranja i izgradnje građevinskog zemljišta. Znate li čiji koncept menja? Onog vašeg Šumarca, što farba brkove, što u životu nije projektovao ni garažu. On je ubacio zakon o prostornom planiranju ovde, najbolji, za 30 dana dobijate dozvolu, sve je sređeno - građevinsko zemljište, vraćanje zemljišta.
Vi sada menjate vaše propise i sada opet pokušavate da nam kažete - i to je epohalno. Prvi put je bilo epohalno, a sada, drugi put isto epohalno, a suprotno je jedno drugom.
Gledajte sednice Narodne skupštine, pratite prenos, jer jedino ovde možete da čujete istinu.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 5. razdele 15 i 21 amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić-Marković.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik gospođa Vojić-Marković.

Gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, amandman koji sam ja podnela glasi: "U članu 5. razdeo 15 - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, funkcija 473 - turizam, ekonomska klasifikacija 451 - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, iznos od 2.641.000.000 se menja iznosom od 2.341.000.000. U članu 5. razdeo 21 - Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, funkcija 560, ekonomska klasifikacija 463 - transferi ostalim nivoima vlasti (obnova Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom) iznos od  321.159.645 menja se iznosom od 621.159.645 i ceo iznos ide za potrebe obnove Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom."
Šta sam želela da postignem ovim amandmanom? Ja sam iz ovog dela gde je u rebalansu budžetu predviđeno da se za "Skijališta Srbije" odvoji cifra od 2.641.000.000 prebacila 300.000.000 u ovaj deo koji se odnosi na pomoć Kolubarskom okrugu pogođenog zemljotresom još 1998. godine. Zašto sam uzela od "Skijališta Srbije"? Pre svega, zato što je to jedan od najvećih budžeta koje sam videla ovde u rebalansu budžeta. Zatim, preduzeće "Skijališta Srbije" je velika štetočina; malopre sam obrazlagala onaj amandman o ekologiji i zaštiti životne sredine, JP "Skijališta Srbije" je direktni krivac za to što je na Staroj planini uništen ekosistem i što su tamo izuzetno retke vrste biljaka i životinja dovedene do istrebljenja. Takvim štetočinama kakva su "Skijališta Srbije" treba oduzeti i ovo što sam im ja oduzela.
Treći razlog je to što je stav DSS-a da, praktično, JP "Skijališta Srbije" ne može da bude vladino preduzeće, nego je potrebno da bude ili opštinsko preduzeće ili vlasništvo neke privatne kompanije. Prosto, to je preduzeće koje je profitabilno i nema potrebe da se u budžetu odvajaju ovolika sredstva za njih, pogotovo ako imamo u vidu da su, recimo, oni sada dobili tender za pravljenje nekih zabavnih parkova po velikim turističkim centrima u Srbiji.
Dakle, smatrala sam da je 2.641.000.000 za "Skijališta Srbije" zaista preterano, a s obzirom na to da Kolubarski okrug od 1998. godine ima poseban status i prioritet je da mu se pomogne, smatrala sam, a dolazim iz Valjeva, iz Kolubarskog okruga, sasvim opravdanim da ova sredstva u budžetu odu za ovu namenu.
Ono što je mene ovde iznenadilo jeste obrazloženje koje sam dobila od Vlade, kaže se: "Amandman se ne prihvata iz razloga što su sredstva planirana na turizmu u okviru Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, odnosno sredstva za obnovu Kolubarskog okruga u okviru razdela Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, predložena u skladu sa iskazanim potrebama i procenom realizacije rashoda do kraja godine."
Drugim rečima, Kolubarski okrug nije tražio ova sredstva, nisu mu potrebna, s obzirom na to da dobija na vreme i postiže realizaciju na isti takav način, što mislim da je apsolutno netačno, jer sam proverila u Kolubarskom okrugu, odnosno proverila sam u Direkciji i shvatila da je ovaj odgovor napisao neko ko očigledno nije proveravao ovu informaciju.
Pošto sam ja poslanik opozicije, da ne bih svaki put dolazila u situaciju da se pravdam zašto nešto tražim, a u nekim drugim okolnostima, dok sam bila na vlasti, dok je moja stranka bila na vlasti, to nisam tražila, odmah ću da kažem - svih ovih godina otkako sam poslanik, a ovo mi je treći mandat, odnosno četvrta godina, svake godine podnosila sam sličan amandman. Otprilike, i sredstva su bila ista, s obzirom na to da znam da je Vlada od formiranja preduzeća čiji je zadatak bio da pomogne Kolubarskom okrugu, to je Direkcija za obnovu i izgradnju Kolubarskog okruga, otprilike od 2000. godine davala po 500 miliona godišnje kako bi se ta šteta nadoknadila.
Sada ću da kažem nešto što mislim da je potrebno da ostali poslanici čuju kako bi se opredelili da glasaju za moj amandman. Pretpostavljam da Vlada ove podatke zna. Dakle, Kolubarski okrug je 30. 9. 1998. godine zadesio zemljotres. Velika materijalna šteta nastala od tog zemljotresa bila je procenjena 30. 11. 1990. godine - 6.120.388.000. Tadašnje Ministarstvo za građevinu i opština Valjevo su formirali Direkciju za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga 1. 1. 1999. godine. Zadatak te direkcije je bio da se naprave standardi i merila kako bi se ta pomoć koja je dolazila od Republike, i delimično iz budžeta opštine Valjevo, usmeravala na pravi način, kako bi se napravili prioriteti i kako bi pomoć stizala tamo gde je potrebna.
Direkcija je zatim osnovala Savet Direkcije. Taj savet je bio jedno telo koje je napravljeno od stručnih ljudi, pre svega inženjera građevine, koji su se bavili ovom problematikom.
Trebalo je da oni prave rang-listu oštećenih i na taj deo rada Saveta građani su uglavnom imali najviše primedaba.
Hoću da kažem kako se radilo. U prvoj godini odvojeno je poprilično sredstava, ali ta sredstva uopšte nisu stigla u Kolubarski okrug. Evo, moram da kažem da je prvi put jedan ovakav izveštaj bio pred Skupštinom Srbije na Odboru za urbanizam i građevinu 2004. godine i tada je usvojen ovaj izveštaj na koji se ja sada pozivam. Znači, ovo je stanje napravljeno u februaru 2001. godine.
Dug Direkcije prema preduzećima koja su izvodila radove na obnovi i izgradnji bio je 500.000.000, a dug je tada bio, znači, bez zateznih kamata i bez ostalih dažbina. Od ukupno 1918 kuća, za stanovanje je osposobljeno 336. Zanimljivo je da nisu poštovani usvojeni programi. Znači, bile su planirane tipske kuće - 66 kvadrata, a pravljene su i od 100 kvadrata. Žao mi je što ovde nemam dokumentaciju koju sam dobijala i pravila dok sam još radila u opštini Valjevo, da vidite kakve su kuće pravljene od nekoliko stotina kvadrata, sa bazenima, na uštrb onih koji nisu imali šansu da dobiju ni malu kuću od 30 kvadrata.
Moram da kažem da je to bilo potpuno nenamensko trošenje sredstava. Recimo, imamo situaciju da je u Lajkovcu, to je mali grad u Kolubarskom okrugu, jedna kafana napravljena iz ovih sredstava; napravljen je i bazen za kupanje u Osečini. To je prilično nenamensko trošenje sredstava.
Direkcija je sklopila ugovore o građenju sa oko 167 firmi i bez prethodno vršene provere sposobnosti, finansijske solventnosti tih firmi, tako da je gomila novca otišla u vetar.
Zatim, odabir firmi nikada nije bio vršen putem sprovođenja propisanih zakonskih postupaka. Izvođenje radova na izgradnji objekata je vršeno bez prethodno dobijene građevinske dozvole i u samoj direkciji je u organizacionom smislu postavljena sistematizacija koja se nikada nije primenjivala.
Dakle, to je samo delimično. To je izveštaj koji svako ko bi hteo da se zaista pozabavi ovim mojim amandmanom sigurno treba da pogleda. Cela priča se sastoji u tome da su napravljeni putevi, vodovod, kanalizacija, javni objekti i objekti u kojima su bile institucije, koji zapravo i jesu porušeni, ali je suština da su oni koji su najsiromašniji, oni koji žive u ruralnom području, naročito u opštinama Lajkovac i Mionica, ostali bez svojih kuća.
Prošlo je deset godina od tog zemljotresa. Ako čitate dnevnu štampu, ako gledate televizijske emisije, vrlo često ćete susresti priče, dirljive priče o starim ljudima koji žive i dan-danas u nekim straćaricama, koji žive u nenamenskim objektima a nekada su živeli i u stajama i u štalama kako bi preživeli zimu. Kao poslanik sam obilazila nekoliko puta neke od tih ljudi koji su dolazili da mi se žale.
U suštini, oni se svi žale na rang-liste koje su tada pravljene, koje su pravljene i posle 2000. godine. Prosto, onaj ko nema gde da živi mora da traži pomoć. Ovog trenutka se obraćam ovoj skupštini upravo zarad tih ljudi, jer verujte da i dan-danas postoji više od 150 ljudi koji žive u nenamenskim objektima ,a ostavljeni su potpuno na marginama društva i nikoga nema da im pomogne osim države koja, na kraju krajeva, i treba da im pomogne.
Ono što je meni još zanimljivo ovde jeste da je napravljena nova vlast, da imamo nove članove Saveta i umesto da članovi Saveta budu ljudi koji su potpuno stručni u oblasti za koju su izabrani, mi u Savetu ovog momenta imamo diplomirane ekonomiste, rukovaoce tehničkih službi, diplomirane inženjere poljoprivrede. Dakle, kako će ovaj savet raditi i šta će on raditi i kakve će on prioritete postavljati, samo mogu da zamislim, s obzirom na to da su mnogi ljudi koji su u tom savetu bili pre, bar iz političkih struktura koje su ovde, i ranije odlučivali i po babu i po stričevima. Samo oni ljudi koji su zaista imali pravo, a eto, zato što su neobrazovani, stari, ne umeju da prate proceduru, ne znaju kome da se žale, ne znaju da napišu žalbu, dakle, ti ljudi su i dan-danas ostavljeni jer ne trebaju nikome.
To je stav koji ova država ima generalno prema svim starim ljudima. Vidim ovu priču danas i ovih dana o tome kako se odnosimo prema penzionerima, kako ih proglašavamo za kočničare društvenog napretka. Kako kaže ministarka finansija - ili Koridor 10 ili penzije. Kako kaže visoki funkcioner SPS-a Bajatović u jednoj televizijskoj emisiji - znate, ako budemo dali penzionerima, moramo uzeti od dece.
Eto, to je način kako se prema penzionerima odnosi jedna "ozbiljna" država koja ih je prevarila više puta, pa ih ponovo vara. To je način kako se okreće javno mnjenje. Sad mi svi ostali treba da se opredelimo i da kažemo - eto, oni su kočničari, šta hoće opet ti penzioneri, ne treba njima, treba ulagati u druge stvari u ovoj državi, pokretati proizvodnju i ostalo.
Prosto, to je nekorektno i to je neistinito. To su ljudi koji su zaslužili svoje penzije i koji su uplaćivali svoj staž. To su ljudi iz čijeg se ličnog dohotka godinama odvajalo po minimum 20 i prosečno 26% ličnog dohotka. Oni imaju pravo na te svoje penzije. Mislim da treba pomoći tim ljudima na pravi način. Ne treba zamagljivati suštinu demagoškim pričama o 70% od ličnog dohotka. Mora se naći način da se penzionerima zaista penzije povećaju, ali ne na način na koji se to ovde radi - damo im 10%, a onda podignemo cene energenata za 60%, telefona za 300%.
Ne znam koja je to matematika i koja je to računica da se kaže da je povećanje 70%, a cena pretplate za telefon je bila 88 dinara a sada je 240, i to je sada 70%.
Nisam mnogo vična matematici, ali za mene je to više od tri puta. Sve životne namirnice su poskupele, komunalne usluge su poskupele. Dakle, tih 10% penzionerima danas ne vredi ništa.
Ono što ja vidim jeste tendencija ove vlade, i zato se plašim da zbog toga moj amandman nikada neće biti usvojen, ali moram da kažem da mi polako idemo u jednu spiralu koja je postojala i devedesetih godina, sa istim nosiocima vlasti, ako se izuzme DS, ali pošto vidimo u njihovim redovima mnogo onih koji su tada bili na vlasti, ne čudim se. Znači, ulazimo u jednu užasno opasnu spiralu u kojoj će udarna vest u dnevniku biti kada se dobiju penzije i kad se dobiju plate. Dakle, to je ta ista priča o tome da se inflacija ubrzava, da nam strani investitori odlaze, da nam pada indeks na berzi, da ulazimo u jedan krug iz koga ova vlada, ovako nesposobna, nikada neće moći da izađe. Hvala.

Zahvaljujem gospođi Vojić-Marković na vrlo ozbiljnoj pripremi i tendenciji da popravi tekst rebalansa budžeta.

Reč ima gospođica Nataša Jovanović. Po amandmanu, takođe.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podržava amandman koji je podnela koleginica Milica Vojić-Marković.
Dobro je da je i ona kroz ovo svoje izlaganje priču vratila zapravo na početak, odnosno na taj tragični događaj za meštane kolubarskog kraja i na činjenicu da je u tim izuzetno teškim uslovima i uoči agresije NATO pakta na našu zemlju Vlada Republike Srbije, sa malim i skromnim sredstvima koje smo imali i koje smo ubirali od prihoda naših građana pod sankcijama, počela da izdvaja ozbiljna sredstva za obnovu objekata porušenih u zemljotresu 1998. godine. To znaju i srpski radikali kao i vi, gospođo Dejanović, koji ste takođe bili učesnici u vladi narodnog jedinstva, da je, kao predsednik Odbora za budžet i finansije i potpredsednik Republičke vlade, prof. dr Vojislav Šešelj stalno insistirao, iz godine u godinu, da se, koliko god je to moguće, pronalaze načini da ta sredstva u budžetu budu sve veća.
Međutim, kada smo 2001. godine... Sećam se da je to bio početak marta meseca, bilo je ono privremeno finansiranje; ta dosovska Đinđićeva vlada je formirana dvadeset i nekog januara 2001. godine, po održanim izborima. Jedan od prvih amandmana koje smo uložili na budžet te dosovske vlade je bio upravo taj da se povećaju sredstva i da se kroz ozbiljan rad i kroz državnu komisiju koja mora da nastavi ozbiljno da prati taj rad obezbede sredstva za meštane Kolubarskog okruga.
Nekako u to vreme, zapravo godinu dana kasnije, pa su to bile dve povezane budžetske stavke, onda je Đelić došao za ministra finansija i čak pokušao da optuži SRS i predsednika Srpske radikalne stranke kako su nenamenski potrošena određena sredstva.
Zapravo, ljudi koji su bili naši koalicioni partneri u to vreme toliko su ozbiljno tretirali taj problem da je sledeće godine, pošto se desila velika poplava u pojedinim okruzima u Srbiji, između ostalih, i u Šumadijskom okrugu, po odluci Vlade Republike Srbije, uz uvećana sredstva 1999. godine izdvojen i iznos sredstava za pomoć ugroženim područjima od te poplave iz avgusta meseca 1999. godine.
Kada smo dobili budžet bili smo zapanjeni - oni su se hvalili, evo, vidite, došla je nova vlast oslobodilaca, vajnih demokrata - i videli smo tamo, u nominalnom iznosu, u odnosu na takvu budžetsku projekciju i na sve te kredite koje ste uzeli, i povećanje svih taksi paketom Đelićevih zakona iz 2001. godine, da ta sredstva uopšte nisu zadovoljavajuća i da je te ljude neko ostavio na cedilu.
Vidite, očas posla prođe deset godina, a koleginica Vojić-Marković koja tamo živi, kao i gospodin Zoran Popović, u ljiškoj opštini, i naši radikali, građani znaju da ljudi i dan-danas nemaju krov nad glavom. Dok jedni brinu kako će da održe te svoje objekte pogođene zemljotresom 1998. godine, sa druge strane, što bi naš narod rekao - ima se može se, niču vile i dvorci u rodnim mestima, kao što je već toliko puta pominjana čuvena mesna zajednica Bajčetina, podno Gledića, i vila Tomislava Nikolića.
Želim da kažem da, nažalost, nisu bili pogođeni samo stambeni objekti, nego i ustanove školstva, zdravstva. Taj narod u Kolubari, kao i u celoj Srbiji, uz sve to što je vredan i što radi u teškim uslovima (znate koliko je naša privreda pogođena tamo za vreme bombardovanja), radi i na duhovnoj obnovi, ne samo za dobrobit naše Srpske pravoslavne crkve, nego i zbog očuvanja onoga što smo mi kao narod i kao država. To je veoma važno.
Pripremajući se za ovaj amandman i obavljajući konsultacije sa gospodinom Mijaljevićem raspitala sam se da li je u tom periodu bilo porušenih i oštećenih crkvenih objekata, crkava i manastira. Hvala Bogu, nije, ali se kasnije desilo nešto što je zaista potreslo meštane sela Tubravić kod Valjeva. Odlukom tadašnjih organa vlasti pokušano je nešto što se nigde nije desilo, osim tamo gde vlada šiptarski balistički teror na Kosovu i Metohiji, a to je da se sruši crkva Gračanica, koja je nekada bila manastir i potiče još iz doba Nemanjića, zbog toga što je nekome palo na pamet da baš na tom mestu, u selu Tubravić gradi hidrocentralu; pa su rekli – smeta nam crkva i ovo imanje okolo, hajde da to srušimo i da napravimo hidrocentralu. Srećom, uz odlučnost meštana – koji su takođe, kao i ceo taj kraj, bili pogođeni zemljotresom, a ni dan-danas Vlada nema sluha da im uputi potrebna sredstva – oni su našu duhovnost i veru, spasavajući crkvu, odbranili. Sada napravite jednu paralelu.
Trudiću se da brzo završim, da ostavim kolegi Stevanoviću vremena da govori o turizmu vlasinskog kraja, jer je to vezano za ovaj amandman i za ministarstvo koje, nažalost, vodi Mlađan Dinkić koji je stavio šapu na te važne resore. Zamislite vi sada tu razliku: s jedne strane, imate ljude koji od 1998. godine gledaju kako da obnove krov nad glavom i čuvaju naše svetinje i bore se za crkvu, kao što je ovo selo u kolubarskom kraju. Sa druge strane, imate onoga ko je ukrao mandate SRS, to je izvesni Tomislav Nikolić koji pravi vilu od... Još se hvali, kaže - više vredi. Tri - četiri miliona bi vredela da se nalazi u Beogradu, na Dedinju, nego je tamo, malo udaljena, u gružanskom kraju, u Bajčetini, pa kaže, nismo dobro procenili, to je oko milion evra. Ne samo da otima i da krade da bi pravio sebi to imanje sa svim pratećim objektima, nego gazi po svojoj veri, odnosno po našoj veri i po onome što je sam uradio i zakleo se pred Gospodom Bogom.
Time ću završiti, gospođo Dejanović. Niste bili u sali kada je pre nekoliko dana gospodin Krasić čitao zakletvu narodnog poslanika. Više puta ste rekli meni i nama, ali meni u razgovoru, da navodno nemate mehanizam da delujete zato što su nestale, odnosno ukradene su te naše ostavke pa nas upućujete na Ustavni sud. Gospodin Krasić je rekao da je to besmisleno, ali on je pročitao zakletvu. Ovih dana, juče i prekjuče, turisti i meštani Vrnjačke Banje rekli su mi da ga nisu baš dobro čuli ili su se uključili pred kraj, ali jedan gospodin je rekao - zaista sam, kao Srbin i kao pravoslavac, verujući čovek, bio zapanjen činjenicom da je neko mogao to da zgazi i da ode u takvu izdaju, izdaju Vojislava Šešelja, SRS, ali pre svega izdaju svoje vere i onoga što se obavezao.
Da biste i vi čuli, a verujem da nikada niste imali prilike, mi srpski radikali, časni, Šešeljevi radikali, ovo imamo uramljeno i stoji nam pored ikone u našim kućama, mi koji smo jednom, dva ili više puta polagali zakletvu. Ovo je zakletva narodnog poslanika Srpske radikalne stranke, naravno kopija, kaže: "Ja, Tomislav Nikolić, zaklinjem se kao narodni poslanik, zaklinjem se svemogućim Bogom, zaklinjem se svojom pravoslavnom verom, zaklinjem se svojim imenom i čašću, zaklinjem se slavom svojih predaka i budućnošću svojih potomaka da ću časno, pošteno i predano obavljati svoju poslaničku dužnost, poštujući stranačku disciplinu, izvršavajući odluke najviših stranačkih organa u skladu sa programom i statutom Srpske radikalne stranke. Jedinstvo srpskog naroda i države, politička demokratija, civilizovani pravni poredak, ekonomski prosperitet i socijalna pravda uvek i svuda predstavljaće glavne ciljeve moje političke borbe. Mojim poslaničkim mandatom u svakom trenutku će raspolagati Centralna otadžbinska uprava SRS i njenoj volji ću se bezuslovno pokoravati. Kako ja ovu zakletvu poštovao i ispunjavao, tako i meni Bog pomogao". Narodni poslanik Srpske radikalne stranke.
Da je zakletva položena 26. januara 2004. godine u hramu Svetog oca Nikolaja svojim potpisom i pečatom Centralne otadžbinske uprave SRS potvrđuje predsednik SRS dr Vojislav Šešelj, a u njegovo ime i u njegovom odsustvu, do skorašnjeg povratka, svojim potpisom na svojoj zakletvi Tomislav Nikolić. Protonamesnik Đorđe Popović.
Recite samo da li vi kao časni, verujući ljudi i kao ljudi koji poštuju Srpsku pravoslavnu crkvu i Gospoda Boga i svačiju drugu veru možete da imate više obzira i da kažete da postoji trunka morala kod ovog čoveka? Naravno da ne.