Zahvaljujem. Gospođica Nataša Jovanović.

Gospođo predsedniče, drago mi je što ste se vratili, jer ćete svojim autoritetom i pre svega razumom, kao lekar i kao osoba koja zna šta su potrebe, psihičke i fizičke, jednog čoveka i narodnog poslanika, da procenite, u skladu sa daljim tokom sednice, do kada poslanici mogu da rade.
Jer, u subotu uveče – rekla sam to kada vi niste bili tu, pre ove pauze na kojoj je navodno napravljen dogovor, gospođa Pop-Lazić na to nije pristala, da radimo na normu od 20 amandmana ovde večeras – desilo se da je jedna naša koleginica u pola jedan po ponoći tako obeznanjena prošla kroz crveno svetlo. Iako je to gluvo doba, bila je na ulici gde je velika frekvencija automobila u toku vikenda, u Beogradu, i sama je sreća da joj se nešto nije desilo.
Da se ne bismo više zadržavali oko toga, biće potrebno u neko doba, dakle, kako bude odmicala sednica, da se sastanete sa predsednicima poslaničkih grupa i da vidimo razumno kako ovo možemo da okončamo danas i do kog vremena, a ne da to ograničavamo brojem urađenih amandmana.
Javljam se povodom amandmana kolege Dimitrijevića, zato što je ova tema - zaštita životne sredine i ekologije... Iako imamo čudnu kombinaciju prostornog planiranja i ekologije, posebnog ministarstva napravljenog za vašeg bivšeg kolegu, odnosno našeg Olivera Dulića, sam premijer Mirko Cvetković u svom ekspozeu, malopre sam se toga setila, ni jednu jedinu rečenicu nije posvetio ekologiji i zaštiti životne sredine.
Ovo što imam ispred sebe je ono što ste vi dobili. Dakle, 10. oktobra 2008. godine prosledila nam je Vlada, odnosno potpredsednik, prvi zamenik predsednika Vlade gospodin Ivica Dačić, a to je informacija o završetku izrade nacionalnog programa integracije Srbije u EU i potrebe njegovog usvajanja itd.
Sada sam na strani 474, gde se govori o životnoj sredini i o trenutnom stanju u državi Srbiji. Da bismo građanima objasnili da vi niste baš tako veliki dušebrižnici i da obmanama, mislim na vladajuću koaliciju, pre svega bacanjem prašine u oči građanima kako je samo ovo potrebno da ispunimo, pa usvojite paket zakona, pa imaćete belu šengen listu, pa samo još neka se Euleks razmesti protivpravno i neka okupira do kraja Kosovo i Metohiju, samo što nismo ušli u EU... Molim vas, mi se zamajavamo stvarima koje su od ozbiljne i životne važnosti, koje, na kraju krajeva, definišu budući položaj i status naše države, a ne govorite građanima da u onim segmentima funkcionisanja našeg društvenog života, kao što je i zaštita životne sredine, i te kako ima mnogo uslova, takođe od strane EU, u koju toliko željno želite da uđete, a da su ti rokovi izuzetno dugi. To znači, ako je u ovom planu koji smo mi dobili i koji sada imam ispred sebe samo za određene projekte, a oni su preduslov da bi se izvršila harmonizacija sa zakonima zemalja EU, potrebno tri ili četiri godine, sve do 2012, zašto onda zamajavate građane Srbije izdajom i prodajom državnih i nacionalnih interesa i pričom kako Srbija samo što nije primljena u EU?
Naš Republički zavod za statistiku... Ovde opet nemamo dobrog sagovornika, jeste gospođa Matić prisutna ovde, ali razgovara sa koleginicom Goricom Mojović, koja ne želi da sluša šta pričam o oblasti ekologije i zaštite životne sredine. Onda moram vama, gospođo Ružice, da se obratim, pošto nema ni gospođe Dragutinović. Mi imamo u Srbiji koliko-toliko sređenu evidenciju praćenja stanja iz oblasti ekologije na području Srbije, po segmentima: zagađenje vazduha, industrijski otpad, deponije koje se nalaze na području Srbije, koje su identifikovane, a ima onih koje ne identifikuju ni lokalne sredine.
Evo, recimo, primer Kragujevca. To je gotovo sam centar grada, da kažemo vazdušnom linijom od centra grada kilometar i po, mi imamo naselje Erdeč koje je na rubu onog kruga "Zastave". Sada dolazi "Fijat". Ovi NATO zlikovci su 1999. godine porušili i sravnili pet fabričkih hala. Posle toga su ti isti radnici, koji su ostali bez posla i koji sada nemaju garanciju da će baš oni da rade u "Fijatu", raščišćavali taj šut. To je nuklearni otpad. Veliki deo toga se nalazi iza četiri porodične kuće, izvinjavam se građanima Erdeča u Kragujevcu, ne mogu da se setim ulice, koje su smeštene tu. Nije slučajno što su, nažalost, već dve gospođe iz tih kuća iza kojih se nalazi nuklearni otpad izmešten iz "Zastave" preminule od karcinoma. To smo išli da zabeležimo u izbornoj kampanji.
Koliko je takvih deponija po Srbiji za koje mi ne znamo i Republički zavod ne može da ih prati? Na osnovu onoga što daje Republički zavod za statistiku Vladi Republike Srbije, po svim tim segmentima vrši se izdvajanje iz budžeta. Kolega Milan Dimitrijević s pravom kaže: ljudi, to je nedovoljno. Dovoljno je argumenata za to dala koleginica Milica Vojić-Marković, jer nemoguće je da vi zaštitite kompletno životnu sredinu i ono što je zaista nacionalno bogatstvo.
Pomenuta je ovde Obedska bara, tu su i razni ritovi u kojima su retke životinjske vrste. Moram da vas podsetim da je jedan potpredsednik Vlade, a sada je 2008. godina, Milan Veselinov učestvovao u najvećem krijumčarenju kada su u pitanju retke vrste ptica. Preko 250.000 retkih ptica je izvezao Italijanima, prokrijumčario ih i do današnjeg dana nije odgovarao. Ono što se desilo sa onom nesrećnom ženom koju su ubili u centru grada Beograda, tu se, što se kaže, provukao kroz iglene uši. Zamislite vi tu pljačku. Mi govorimo o tome 2008. godine, a imali ste potpredsednika Vlade, vašeg koalicionog partnera, koji se na takav način ponašao.
Što se tiče fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, reći će vam svaki predsednik opštine – odnosno, neki bivši predsednik opštine, jer ovde samo ovaj Stevanović, koji je gradonačelnik Kragujevca, neće, iako ga opominju, da podnese ostavku na funkciju narodnog poslanika – da nijedan projekat za prečišćavanje otpadnih voda nije država iz budžeta odobrila, nego su to projekti za koje su lokalne samouprave konkurisale, najčešće kod Evropske banke za obnovu i razvoj ili kod nekih drugih investicionih banaka sa zapada.
Imamo slučaj projekta iz oblasti zaštite životne sredine, iz Surdulice, za zaštitu Vlasinskog jezera i čitavog tog okruženja, kada je doktor Stanislav Momčilović u prošlom sazivu bio predsednik opštine; sposoban čovek, sam se snašao, odnosno, to je bio kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj. Država nije investirala jedan jedini dinar u sve to. O čemu mi onda pričamo?
Znate li šta kažu oni vama ovde? Moći ćemo da razgovaramo o konkretnom priključenju Srbije Evropskoj uniji kada ispunite sve ove projekte, izvršite harmonizaciju, a pre toga da vidimo da li je praćenje tog stanja iz oblasti ekologije... Jer, njima je najvažnije da otmu Kosovo i Metohiju, što naočigled čitave javnosti i uz pomoć Borisa Tadića oni i rade, ali važno je i ovo. Kad otmu Kosovo i Metohiju oni će da kažu "ne možete zbog ekologije, ne možete zbog školstva, zdravstva" i stalno ucene i pritisci. Ovde se lepo vidi da oni uopšte nisu zadovoljni tim stanjem, ali šta nas briga što oni nisu, kad nisu građani Srbije. Kakvu vodu piju i da li je ta voda ispravna, kakvu vodu piju naša deca po školama? Pogledajte, to su zvanični nalazi Inspekcije za ekologiju sa područja Šumadijskog okruga: ima preko 70 škola u Šumadiji gde je neispravna voda za piće. Ko kontroliše te izvore, odnosno te privatne zahvate kada je u pitanju korišćenje vode za piće?
Mene baš briga kakvu vodu pije u onom dvorcu u Bajčetini ovaj Nikolić, hvalio se tamo da ukršta neke viskove i naočare, kada je krenuo da pravi onu imperiju, vilu od najmanje milion evra u Bajčetini, pa kaže - gde god da zgazim, jedan izvor. Jednog dana je došao i kaže - šest izvora vode sam našao. Šta me briga, ako hoćeš, po ceo dan idi i pij tu vodu, valjda će da te osvesti malo da se opametiš, da ne radiš više takve stvari i da nisi toliko nemoralan čovek.
Znate, interesuje me kakvu vodu piju građani u Vrnjačkoj Banji. Bila sam u Vrnjačkoj Banji čitavog vikenda i danima pre toga. Pitajte Banjčane koliko problema imaju. Došao je pre neki dan Oliver Dulić, a sada ga nema ovde da mi odgovori, kada je u pitanju taj najveći problem za život građana Vrnjačke Banje, a tamo su izbori za pet dana, da li je ponudio neko rešenje. Nije, nije ni aktuelna vlada. Uveden je privremeni organ, kada nije mogla da se konstituiše opštinska vlast u Vrnjačkoj Banji, ali ljudi sada nemaju vodu za piće.
Znači, pitanje je da li vi imate svest o tome da su to životni problemi građana? Znate kako kažu, daleko je Beograd, do Soluna sto somuna. Neko mora da dođe tu od naših seljaka, poljoprivrednika samo da proda nešto na beogradskim pijacama ili, ne daj bože, ljudi koji su upućeni na to da se leče po beogradskim bolnicama. Idite malo u njihove sredine i vidite kako to izgleda, koliko ima divljih deponija svuda po Srbiji.
Meni je najupečatljivije iz kampanje ostalo to kakvo je stanje u Jablaničkom i u Topličkom okrugu. Ona lepota, onaj divan kraj; zaista je sam Bog nagradio našu Srbiju da ima i zdrav vazduh, i zdravu zemlju i toliko vode. To je, i pored 78 dana bombardovanja, ipak ostalo koliko-toliko zdravo, ali ti ljudi između svojih njiva, između svojih sela imaju divlje deponije u 21. veku, jer država ne vodi računa o tome.
Koliko puta je gospodin Jojić morao da izađe za govornicu i da se javi kada mu o koncentraciji svih tih negativnih materija u vazduhu u Pančevu jave Pančevci; ako on dođe ujutru u devet sati i situacija se pogorša, da alarmira i da kaže – ljudi, uradite nešto, toliko ljudi se već razbolelo i tako je teška situacija.
Prema tome, kada je u pitanju zaštita životne sredine, očigledno je da Vlada Republike Srbije, i pored svih tih obećanja datih u kampanji, kada je sve šareno i lepo i kada naučite par rečenica koje u onom svom manekenskom stilu Boris Tadić govori i prikuplja glasove birača, ne brine onda kada je to potrebno.
Mi nikada nismo dobili nijednu platformu nijedne vlade od 2000. godine o vodi kao neophodnom resursu za održivi razvoj. Voda kao neophodni resurs za održivi razvoj (koja se kod nas zagađuje u rečnim tokovima, o tome smo malopre pričali) jeste nešto što čitav svet tretira od devedeset i neke godine, kada su počeli da se intenziviraju ti problemi na celoj planeti. Sećam se, još davne 1998. godine čitava plenarna debata na interparlamentarnoj uniji u Moskvi je bila posvećena tom pitanju.
Evo, navešću vam primer kako jedna ozbiljna i odgovorna država, kao što je država Kuba, nama prijateljska latinoamerička, ostrvska zemlja, koja je u izuzetno teškoj situaciji, brine o zaštiti flore i faune i životne sredine i svojih građana, iako imaju višedecenijske sankcije uvedene od strane Amerike i zapadnih sila koje joj u tome pomažu. Pre nekoliko dana (to sam pominjala u drugom kontekstu, kada je u pitanju zdravstvo) na Kubi se desilo nešto neverovatno – kao što je kod nas ovo nezdravo vreme i ova klima da imamo 22 - 23 stepena u novembru mesecu, kod njih šok, odjedanput devet stepeni prošle nedelje, u sredu ili četvrtak. Čitava država se podigla na noge zato što treba da štite i svoje biljne i životinjske vrste, ali i da štite građane. Pored toga što su imali onu nesreću sa ona dva uragana... I to je pitanje, vi znate da sve to što dobijaju iz vazduha dolazi od strane tih neprijatelja ne samo Kube nego čitavog čovečanstva, a to su NASA i NATO i svi oni koji rade na uništavanju naroda koji ne žele da im se pridruže u njihovim pohodima. Vi vidite koliko su oni odgovorni kada je tamo svako, od deteta do najstarijeg stanovnika, preko svakog državnog organa, znao tog dana šta treba da radi, podigla se cela zemlja na noge.
Ovde se ljudi guše, umiru u Pančevu, u drugim krajevima Srbije, imamo erozije rečnih korita, imamo zagađene reke, bacanje stočnog i drugog otpada po rekama...
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Znam za dolinu Zapadne Morave, jer često posećujem taj kraj svog porekla, a da ne govorim o drugim krajevima gde je izuzetno teška situacija.
Ne prihvatate amandman kolege koji je zaista imao najbolju nameru da se bar pokaže neki pomak i da se izdvoje veća sredstva za zaštitu životne sredine. Hvala vam i izvinite što sam prekoračila ovih 50 sekundi.

Gospodin Milan Dimitrijević, ili ćete prvo vi? Vaša poslanička grupa ima još sedam minuta, kako god se dogovorite ko će prvo.

Gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nešto o razlogu podnošenja ovog amandmana, dužan sam da javnost Srbije, a i vas poslanike izvestim o načinu finansiranja zaštite životne sredine i šta je to što je kod nas zakonska regulativa.
Dakle, finansiranje zaštite životne sredine se vrši iz budžeta Republike Srbije, od prihoda i naknada od taksi i od donacija međunarodnih organizacija i drugih država. To dosta lepo zvuči, ali treba imati u vidu da iz budžeta to iznosi svega 0,23%. Iz taksi i drugih prihoda izdvoji se 1,65% bruto nacionalnog dohotka, ali životna sredina dobije 0,05%, donacije međunarodnih organizacija iznose 0,02% i onda dobijamo tu cifru od 0,23% koliko se kod nas izdvaja za zaštitu životne sredine.
Poznato je da je minimum zaštićenih površina u Evropi preko 8%. Nigde u Evropi ne postoji nijedna država koja ima ispod 8% zaštićenih površina, a mi smo spali na jednu cifru koja iznosi nepunih 6,5%.
Napad na zdravo životno stanište se vrši na nekoliko načina: prekomernom sečom šuma, krčenjem šuma, iskorišćavanjem tog zemljišta u poljoprivredne svrhe. Poslednjih godina, što je kod nas naročito izraženo, to se obavlja putem tzv. planinskog turizma. Reč je o Staroj planini. Stara planina je zaštićeno prirodno dobro u Republici Srbiji i u njoj je registrovano 1195 vrsta biljaka, 203 vrste ptica, preko 30 vrsta sisara i više od 50 vrsta biljaka koje predstavljaju evropsku vrednost. Šta mi radimo? Umesto da čuvamo i negujemo te stvari, mi smo krenuli u planinski turizam dosta neselektivno, nekritično, ne obazirući se na to da to nije samo naša svojina nego svojina i svih ostalih naroda Evrope; mi tu Staru planinu delimo sa drugim republikama, sa Republikom Bugarskom.
Nije to samo kada je u pitanju Stara planina, isti je slučaj i sa Kopaonikom, a da ne govorim o divljoj gradnji.
Na kraju krajeva, kada se posmatra to kompletno stanje zaštite životne sredine dođe se do jedne tužne činjenice koliko se to odražava na zdravstveno stanje stanovništva Srbije. U ovom trenutku u Republici Srbiji imamo podatak da je 24,5% vode iz vodovoda što hemijski što biološki neispravno.
Dakle, odnosi se na one vode koje se kontrolišu, na gradski vodovod. Postavlja se pitanje šta je sa seoskim vodovodima i koliki je broj stanovnika koji piju hemijski, biološki ili bakteriološki neispravnu vodu.
Ovim amandmanom predložio sam da se sredstva sa pozicije Republičke direkcije za vode, sa pozicije 511, gde se govori o zgradama i građevinskim objektima i ta pozicija iznosi 708 miliona, nešto više, umanje za 80 miliona, s tim što to umanjenje ne bi ugrozilo ovu poziciju, ali bi tih 80 miliona, ako bi bilo prebačeno zavodima za zaštitu prirode, učinilo dosta za Republiku Srbiju.
Čini mi se da jednostavno ne postoji dobra volja. Ta dobra volja je mogla biti iskazana prihvatanjem amandmana, ta dobra volja je mogla biti iskazana i prihvatanjem nekih drugih amandmana koje su podnosili poslanici opozicije. Očigledno je da ovde nema dijaloga, dakle, nema dobre volje od strane Vlade. Meni je žao... Danas je gospodin Oliver Dulić bio na Odboru za zaštitu životne sredine, pročitao sam mu ovaj amandman i pročitao sam obrazloženje Vlade. Sada ne bih komentarisao, zato što bi to bilo vrlo ružno, kakvi su odnosi u Vladi što se tiče opšte politike, ko na koju stranu vuče, zašto se ovakvi amandmani ne prihvataju. To je problem Vlade i to će biti ishodište politike koju trenutno vodi ova vlada, ne samo po ovom pitanju, pitanju ekologije, mnogo važnijih i temeljnijih pitanja ima u ovoj državi, opstanka države itd.
Dakle, odgovor Vlade je bio da Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje nije iskazalo potrebu za dodatnim sredstvima. Ministar za ekologiju kaže potpuno suprotnu stvar. Dakle, evo vidite kako ta vlada funkcioniše. Funkcioniše u jednom neskladu, funkcioniše na jednom nedogovoru i kompletna vlada nema razumevanje za ovako važne probleme.
No, pozivam sve poslanike, kako opozicije tako i pozicije, da u danu za glasanje stave prst na čelo, da razmisle koliko je ovo važna tema, jer životni prostor kojim mi raspolažemo delimo i sa drugim državama i sa drugim narodima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, izvolite. Gospodin Petković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice, dobro veče i dobro došli u salu Narodne skupštine Republike Srbije, nećemo praviti talase u znak oduševljenja što ste večeras sa nama, kao što narod kaže - što bliže zori, gosti sve bolji. Reklamiram povredu Poslovnika, članova 104. i 226.
Ako niste imali priliku da pratite današnje zasedanje, da vas obavestim da su Vlada Republike Srbije i ministar finansija prekršili Zakon o budžetskom sistemu.
Da vas upoznam sa detaljima tog zakona: 15. oktobra ministar finansija dostavlja Vladi nacrt budžeta Republike Srbije i finansijske planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja; 1. novembra Vlada usvaja predlog budžeta Republike Srbije i dostavlja ga, zajedno sa memorandumom, Narodnoj skupštini. Rokovi iz ovog člana predstavljaju krajnji rok u budžetskom kalendaru.
Danas smo čuli da je Vlada prekršila zakon i da postoje vladini rokovi i rokovi Narodne skupštine Republike Srbije. Želim da vam kažem da postoje samo zakonski rokovi i molim vas da vi kao eminentni pravnik objasnite gospođi Gordani Čomić da nije dobro protumačila naše primedbe danas i da nam je dala obaveštenje koje nije u skladu sa zakonom.
Demokratska stranka Srbije vas je danima upozoravala da postoji mogućnost da prekršite zakon; to smo radili i u četvrtak, i u petak, a danas nam nećete zameriti što smo samo to potvrdili. Na najgrublji mogući način je danas ugroženo i dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, prekršena je njena nezavisnost i ustavni položaj Skupštine Srbije.
Nismo tražili da budžet stigne u Skupštinu pre roka, već da stigne u skladu sa zakonskim rokovima, a to je bio 1. novembar. Očigledno je da za vas i za ministarku Dianu Dragutinović nema krize, ministarka nas nije udostojila danas ni da se pojavi u Skupštini Republike Srbije, uopšte se nije pojavila, nije došla. Vi ste se danas bavili Poslovnikom, a ja vam predlažem da pitate otpuštene radnike u Tehničkom remontnom zavodu u Čačku i u mnogim firmama u Srbiji da li za njih postoji kriza ili ne. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem, gospodine Petkoviću. Imala sam državnih obaveza i jednu privatnu, krajnje ličnu, obavezu, ali sam pratila zasedanje koliko je god bilo moguće.

Gospodin Nikolić, a zatim gospodin Maraš.

Poštovani narodni poslanici, javljam se takođe po članovima 225. i 226. i takođe imam potrebu, s obzirom na to da nismo imali priliku da vas danas vidimo, ovde ste došli tek pre nekih pola sata, da vas informišem da je danas bio rok, zapravo 1. novembra je Vlada bila u obavezi da dostavi predlog budžeta.
Vi ste, gospođo Đukić-Dejanović, kao prva među nama, dakle, kao predsednik ovog parlamenta, u obavezi da u ime svih poslanika, u ime parlamenta izdejstvujete da Vlada na vreme dostavi predlog budžeta, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, do 1. novembra. Vi o tome napadno ćutite. Kada predsednik parlamenta ćuti u odnosu na izvršnu vlast, u odnosu na Vladu, onda to jasno sugeriše dominantnu poziciju Vlade u odnosu na parlament. Vi na to pristajete, to je vaša interesna manjina; mi na to ne želimo da pristanemo, jer to nije dobro za državu.
Ali ste zato imali vremena da u vreme vikenda, a podsetiću vas da smo mi radili u petak uveče i u subotu u noć... dakle, dali ste sebi za pravo da date izjavu da poslanici ne smeju da blokiraju državu. Izvinite, ko blokira ovde državu? Da li Vlada koja ne dostavlja budžetski predlog, a vi o tome ćutite, ali vam smeta ako narodni poslanici izlaze za ovu govornicu, diskutuju o amandmanima, ako to nije u skladu sa vašim propisanim pravilima da, ne znam, 15 zakona završite za tri dana. Onda optužujete poslanike opozicije da vrše opstrukciju parlamenta.
Obično u demokratskim državama opozicija napada vlast i to je sasvim normalno. Nešto ne valja i nešto je trulo u državi kada vlast počne da napada opoziciju, što vi činite. Toga smo se naslušali tokom devedesetih godina. Hoću da verujem da ste se zaista promenili i da to više nećete raditi, dakle, da nećete napadati opozicione poslanike.
Vi ovde kažete da građani Srbije u budućnosti neće praštati narodnim poslanicima ukoliko oni, sledeći svoje partikularne stranačke interese, budu opstruirali rad parlamenta, sprečavali ekonomski razvoj i evropske integracije zemlje.
Da vam kažem, kada sam se učlanio u Demokratsku stranku 1990. godine i kada sam bio jedan od osnivača Demokratske stranke Srbije 1992. godine jasno sam bio opredeljen za evropske integracije. Nemojte, molim vas, da poslanicima Demokratske stranke Srbije spočitavate da koče evropske integracije.
(Predsednik: Vreme.)
Vi ste, koliko znam, opredeljeni za evropske integracije i postali ste evropejac tek pre neka tri meseca.
Onda, znate šta ste još ovde rekli - da ćemo mi raditi usklađivanje...
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, vreme.)
Završavam. Ili želite da se ponovo javim? Da ćemo raditi, da će zakonodavna aktivnost u tri oblasti... Pazite, vi ste isprovocirani zato što je evropska komisija rekla da evropski parlament koči reforme u ovoj državi, a to je takođe optužba od strane vlasti. Ovde vlast kreće u obračun sa opozicijom na jedan vrlo neregularan i nedemokratski način.
Kažete da ćemo raditi na usklađivanju sistema sa evropskim zakonodavstvom. Toliko o vašem poznavanju evropskih vrednosti. Želim ovde da vam dam javnu lekciju da ne postoji evropsko zakonodavstvo, da postoji samo zakonodavstvo evropskih država i da se zakoni razlikuju od države do države u Evropi. Znate, ako postanete instant evropejac, onda savladajte barem osnovne lekcije. Ne postoji evropsko zakonodavstvo.
Donošenje sistemskih zakona - zašto ih ne predlažete na vreme? Predlažite ih na vreme, dajte dovoljno vremena, uvek se možemo dogovoriti koliko to može da traje i u kom roku možemo da raspravljamo o tim zakonima.
(Predsednik: Možete li privesti kraju, molim vas?)
Neće biti nikakvih problema. Dakle, vi ste ugrozili dostojanstvo ovog parlamenta zato što od vas nismo čuli ni glasa, a Vlada nije uradila svoj posao, zakon propisala, tj. nije dostavila budžet. Hvala.

Gospodine Nikoliću, zahvaljujem. Moje informacije su da je Vlada prošle godine 30. novembra dostavila budžet parlamentu.

Za reč se javio gospodin Maraš, po Poslovniku.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, velika je greška ovo što ste sada rekli. Ja sam to već danas govorio. To što je prethodna vlada premijera Koštunice, u kojoj je takođe bila Demokratska stranka, kršila Zakon o budžetskom sistemu nije opravdanje za vas. Danas je to vaš poslanik Petronijević rekao. To uopšte nije opravdanje za vas.
Član 104, povređeno je dostojanstvo Skupštine i svih narodnih poslanika. Tražim od vas da se izvinite, predsednice, zbog izjave koju ste dali u medijima. Ne možete da optužujete poslanike opozicije da koče ovu državu u donošenju zakona. Vlada koči ovu državu u donošenju zakona zato što svaki zakon dobijamo sa velikim zakašnjenjem. Mi smo dobili juče ili prekjuče 14 zakona koje treba da pročitamo za sredu, a radili smo u petak 14 sati, ne znam koliko ćemo danas raditi.
Tražim od vas da se izvinite svim poslanicima u Skupštini. Mi ne kršimo i ne kočimo ništa. To što je rekao gospodin Đelić, moram to da kažem, koji je više puta slagao javnost u ovoj zemlji - mi ćemo se pridružiti Evropskoj uniji tada i tada, da ćemo potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju tada i tada, da će se aktivirati trgovinski sporazum sa Evropom tada i tada, od toga ništa nije bilo. I on će nama da drži lekcije da mi nešto kočimo? U prošlom sazivu gospodin Đelić je bio potpredsednik Vlade, čovek je imao 30 i nešto savetnika, bahatih, i on će nama da drži lekcije. Sedimo ovde, čitamo, radimo, pišemo amandmane, želimo nešto da popravimo.
Molim vas da opomenete one koji dobacuju. To je manir vaše potpredsednice, pa molim i vas da izreknete opomenu onom poslaniku koji dobacuje.
Opstrukcija je kada Vlada ne da na vreme zakon o budžetu. Opstrukcija je kada Vlada ne da na vreme zakon o rebalansu budžeta. Zašto ne kažete otvoreno - čekamo da nam MMF kaže. Super, ja bih to pozdravio. Oni će malo dovesti u red ovu rasipničku vladu. Ali, bojim se da tu neće biti nikakvog efekta nakon razgovara sa njima, da će se opet ovi bahati potpredsednici Vlade, Dinkić i Đelić, širiti u svojim ministarstvima.
Ali, vi ste nama ovde najodgovorniji. Ne ulazim u to gde ste bili, pretpostavljam da ste radili stvari koje su u opisu funkcije predsednika Skupštine.
Ne morate ovde stalno da sedite, mada više volim kada vi sedite, bar se sa vama sve poslaničke grupe mogu dogovoriti o načinu rada. Ali, morate da se izvinite poslanicima, zaista ste nas uvredili. Mi ovde radimo i radimo onim tempom kojim nam Vlada dostavlja zakone. To je vaša dužnost, predsednice, da zaštitite Narodnu skupštinu, a ne da mi služimo Vladi. Vlada treba da služi nama, mi smo je izabrali, odnosno vi, ali Skupština je izabrala.
Još jednom zahtevam od vas da se izvinite poslanicima, jer ste nas stvarno uvredili onim što ste izjavili u intervjuu, verujem da iza toga stojite - da mi kočimo državu. Hvala.