Nastavljamo rad raspravom o pojedinostima. Na član 5. razdele 9, 15. i 54 amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šormaz.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na predlog rebalansa budžeta, gde sam predvideo da u članu 5. razdeo 9, a radi se o Ministarstvu odbrane, za funkciju 210, ekonomska klasifikacija - mašine i oprema, praktično sprečimo toliko smanjenje sredstava u budžetu Ministarstva odbrane koliko je predviđeno ovim rebalansom budžeta, da na neki način pokušamo da pomognemo.
Vlada je, nažalost, odbila ovaj predlog. Ne znam šta je rekao o tom mom amandmanu ministar na sednici Vlade, ako je toga uopšte bilo na sednici Vlade, ako je pitan o odbrani. Pokušao sam da nađem neki novac u budžetu i da to prebacimo za potrebe Ministarstva odbrane tj. Vojske, radi se o cifri od nekih milijardu dinara. S obzirom na to da je Vojska otprilike imala smanjenje za tri milijardi u odnosu na budžet, skinuo sam određena sredstva iz razdela 54 od Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, funkcija - zgrade i građevinski objekti, o tome se najviše radi i, naravno, od već danas pomenutog popularnog ministra i njegovog ministarstva, radi se o skijalištima, recimo, nekih 200 miliona predviđenih za skijališta da se prebaci za potrebe Vojske.
U jednom intervjuu ministar odbrane je rekao da se Ministarstvo nije tako lako odreklo ovih sredstava i da se borilo sa ostatkom Vlade da zadrži ono što mu pripada, ali da je bilo predviđeno smanjenje od pet milijardi dinara, a da je svedeno na više od tri. Borba je očigledno bila žestoka, ali ispada, na osnovu svega što smo videli, da je Vojska u celom ovom rebalansu najgore prošla, tj. Ministarstvo odbrane.
Neverovatno je da u današnjoj situaciji, kada je država donela odluku o vojnoj neutralnosti i kada je potrebno, umesto onoga o čemu smo ranije govorili i što se predviđalo, mada nikada ni ta strategija nije usvojena u Narodnoj skupštini, niti je do kraja završena u Ministarstvu odbrane, ni u Vladi, ali je bilo nekih predviđanja da će se Vojska Srbije smanjiti za 21.000 pripadnika. Sada, posle donete odluke o vojnoj neutralnosti mi moramo da idemo, po tome kako kaže Generalštab i Ministarstvo odbrane, a to je neki minimum, na 30.000 pripadnika. Znači, mi Vojsci treba da povećavamo sredstva, a ne da joj smanjujemo sredstva.
U čitavoj ovoj situaciji – demarkacija linije naše granice, bez našeg učešća, između Makedonije i Kosova, stalne pretnje, prebacivanje terorizma sa teritorije Kosova na teritoriju Srbije, okruženje takvo kakvo imamo, pre svega u zemljama NATO pakta, ušli smo u Partnerstvo za mir, potrebno je osavremenjivanje opreme, naoružanje je veoma zastarelo – mi, kao što su pričale kolege pre mene, donosimo odluke o povećanju penzija po zakonu koji nigde u svetu ne postoji, po rečima predsednika Republike, to sam od njega čuo, ali ćemo bez obzira takav zakon doneti; pravimo ili predviđamo da pravimo skijalište na svakoj čuki; ne štedimo na javnoj potrošnji, nego uvećavamo državni aparat, uvećavamo broj zaposlenih u Vladi, u javnim preduzećima.
A gde krešemo? Krešemo na Vojsci i na našoj bezbednosti. To je još jedan dokaz neozbiljnosti ove vlade i toga koliko ne brine o ovoj državi.
Situacija je slična i u policiji, ali nisam želeo ovaj put da se potrudim da pomažem ministru policije amandmanom ili da pokušam da pomognem, jer on je ipak, ja bih rekao, prvi čovek Vlade, iako nije predsednik Vlade, pa sam se nadao da će se on bolje potruditi da pomogne policiji. Nažalost, koliko vidim, nije.
Ne znam da li vi znate taj podatak, ali policajci već neko vreme ne primaju naknadu za putni trošak u okviru svoje teritorijalne jedinice, opštine sa koje putuju na posao ili u gradu Beogradu. Zamislite nekoga ko radi u policiji, živi u Grockoj, a radi na Novom Beogradu – svaki dan mora da putuje, a niko ne snosi troškove njegovog putovanja. Ima opština, poput mog Smedereva, gde policajac živi u selu Saraorci, koje je 30 kilometara daleko od stanice u kojoj radi, putuje svakog dana, a niko mu ne finansira troškove tog putovanja. A onda želimo daleko efikasniju borbu protiv kriminala i korupcije.
Mora se na bolji način projektovati budžet, ali to je očigledno nemoguće sa ovom vladom. Mi smo smanjili sa... Tvrdim da moramo da imamo između 28.000 i 30.000 vojnika, moramo da imamo novu opremu, moramo da imamo veće angažovanje. Moramo, ako želimo da budemo ozbiljnije shvaćeni kao država, da imamo ozbiljniju vojsku.
Ako govorimo o pregovorima vezanim za status Kosova i Metohije, koji doduše ne postoje, prekinuti su, sada se nasilno preko Euleksa (koji, izgleda, ova vlada takođe planira da prihvati) uvodi ono što je predvideo Marti Ahtisari, a to je nadgledana nezavisnost Kosova kao države, ko će nas ozbiljno da shvati ako zaista nemamo ozbiljnu vojsku? Niko ovde, naravno, ne predlaže da mi kažemo da smo spremni za rat i da treba da idemo u rat, ali ako ljudi znaju da mi nemamo ozbiljno organizovanu vojsku, normalno je da će se na ovakav način na koji se ponašaju ponašati prema nama.
Odluka o vojnoj neutralnosti je bila odlična odluka parlamenta, i nismo jedini, tada smo o tome govorili; često u našoj javnosti pokušava da se podmetne kako smo mi ostrvo okruženo zemljama NATO pakta.
Dobro, jeste, Hrvatska postaje ovih dana član NATO pakta, ali, znate kako, nisu ni smeli da izađu na referendum. Nikada taj referendum ne bi prošao. U Crnoj Gori je oko 70% građana protiv ulaska u NATO pakt. Očigledno da se pritiskom na vlade nasilno pravi čitava ta situacija oko NATO pakta u ovim novim strateškim pomeranjima na globalnom planu.
Zašto bi se Srbija opredeljivala za bilo koga? Zbog toga je doneta odluka o vojnoj neutralnosti.
Nismo jedini, vojno neutralna je Austrija, kao član Evropske unije; vojno neutralna je Švedska, sa velikom tradicijom što se tiče vojske i savremenom vojskom koju ima, a takođe je član Evropske unije. Norveška je u NATO paktu, a nije član Evropske unije. Imamo različite situacije, tako da mislim da ta priča o ulasku Srbije u NATO pakt treba da se završi. Bolje je za Srbiju da bude vojno neutralna, da se ne svrstava ni u jedan vojni savez i ni na čiju stranu, ali zbog toga mora da ima savremenu vojsku i bolje opremljenu.
Ovim budžetom Ministarstvo odbrane zakinuto je za tri milijarde dinara, čime je izdvajanje za Vojsku palo sa 2,4% na manje od 2,25% bruto domaćeg proizvoda. Verujte, 2,4% je minimum i bio je predviđen, a šta se dogodilo? U Ministarstvu odbrane... Sada će izgledati malo čudno kada ovo izgovorim, ali to je činjenica, ministar odbrane Dragan Šutanovac je iz Demokratske stranke, ispada da je čovek kažnjen zato što je bio najštedljiviji ove godine. Vi iz DS-a to gledate i trpite zato što imate ministra koji je bio najštedljiviji, koji je gledao da od tih 2,4% bruto domaćeg proizvoda učini što je više moguće za Vojsku, da kupi što bolju opremu, ne bilo kakvu opremu, ne jeftinu opremu; činjenica je da je kupovao skupu opremu, ali nismo dovoljno bogati da možemo da kupujemo lošu opremu, jeftinu i tu bih se ja i složio sa njim, da je bolje da kupi manje ali kvalitetnije. Čovek se trudio da uštedi.
S druge strane, padaju nam avioni. Poginuo nam je možda i najbolji pilot, a vi činite ustupke ovima koji imaju tri - pet poslanika, koji nikada ne bi ušli u parlament bez vas i žrtvujete vaše ministarstvo, smeškate se, ne slušate ni šta vam govorim, pola vas ovde, žrtvujete ministarstvo gde je vaš čovek. Smanjujete novac, smanjujete na taj način i standard nemalog broja pripadnika Vojske Srbije i glasaćete za ovaj rebalans budžeta, a nećete glasati za ovaj amandman. To je neverovatno! Znači, ostavićete novac skijalištima i Mlađanu Dinkiću, a nećete prebaciti novac da se vrši kvalitetniji, bolji i redovniji remont naših aviona! Zaista ne mogu da verujem da ćete uraditi tako nešto, ipak ste vi najodgovorniji, preuzeli ste odgovornost, kako god vi na to gledali, vi ste odgovorni. Shvatite da ćete jednog dana, pričam iz ličnog iskustva, platiti cenu svega što rade vaši koalicioni partneri.
Najlogičnije bi bilo da ovaj amandman prihvatite, pre svega vi iz Demokratske stranke, imate dovoljno poslanika, i da sa nama iz opozicije u danu za glasanje glasate za ovo, jer Srbiji je više nego potrebna dobra, jaka, organizovana vojska, profesionalna vojska, koja će moći ovu zemlju da zaštiti u svakom trenutku.
Vojska je nekada bila institucija od najvećeg poverenja i poštovanja među našim građanima.
Ona to danas nije sigurno, ali može ponovo da bude ako se svi uozbiljimo i ako shvatimo da je Vojska Srbije daleko važnija od skijališta. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Mojsilović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u materijalu koji sam dobio kao narodni poslanik, a tiče se amandmana koji su podneti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, moj amandman se nalazi iza amandmana gospodina Šormaza, međutim na onoj sednici, imao sam prilike da gledam kod kuće jer smo već svi bili umorni u petak, moj amandman je prošao pre amandmana gospodina Šormaza pa ću ja sada iskoristiti ovu priliku, ovih 15 minuta koje poslanička grupa Nova Srbija ima po amandmanu gospodina Šormaza, da govorim o svom amandmanu, ako dozvolite.
Amandman koji sam podneo na Predlog ovog zakona tiče se toga da se u članu 5. razdeo 9 u razdelu Ministarstva odbrane na ekonomskoj klasifikaciji 422 troškovi putovanja smanje kako bi se novac izdvojio za normalno funkcionisanje narodnih kuhinja. Zbog čega? Zato što prosečan grad u Srbiji od 100.000 stanovnika ima potrebu da na taj način zadovoljava potrebe hiljada građana. Međutim, u Vranju je situacija malo drugačija jer je veliki broj građana od 2000. godine pa naovamo ostao bez posla. Navešću samo primer "Jumka" gde je posao izgubilo 10.000 radnika, primer "Koštane" gde je 2.500 ljudi ostalo bez posla; imamo "Delišes" u Vladičinom Hanu gde je takođe preko 2.500 ljudi ostalo bez posla i, evo, sada imamo ova najnovija dešavanja, od kad je Vlada obećala nova zapošljavanja, da je i Autoprevozničko preduzeće "Jedinstvo", koje je u međuvremenu prodato izraelskom "Kavimu", počelo da otpušta radnike, tako da je samo u poslednja tri meseca 200 radnika ostalo bez posla.
Onda se, nekako uvek u vreme predizborne kampanje, pojavi svemogući ministar Dinkić pa obeća otvaranje 3.000 novih radnih mesta, upošljavanje radnika.
Sad ću vam malo pričati o toj čudnoj investiciji "Zambera". Gospodin Dinkić je pre jedno dve godine uhvatio za ruku nekog Britanca, kiparskog ili grčkog porekla, gospodina Janija Savasa, doveo ga u Srbiju i dao mu od državnih para šest miliona evra kako bi on, navodno, zaposlio u novoizgrađenoj fabrici "Zamber" 3.000 radnika.
Da stvari budu jasnije, Dinkić je tom prilikom obećao zapošljavanje 3.000 radnika i proizvodnju 100.000 odevnih predmeta mesečno. Takođe je rekao da je investicija sa "Alenom" i izgradnja "Zambera" sa gospodinom Savasom veoma dragocena za Srbiju i da će privući mnoge strane investitore.
Dana 29. oktobra 2007. godine, kada su građani Vranja shvatili da je reč o velikoj prevari, gospodin Dinkić je gromoglasno zapretio i rekao da moraju da poštuju ugovor sa "Zamberom", jer će fabrika početi da radi 1. marta 2008. godine. Dokle se stiglo? Po ugovoru koji je gospodin Savas potpisao sa Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) kaže se da će prva tranša od milion i po evra leći na njegov tekući račun odmah nakon kupovine zemljišta. On je kupio uredno zemljište, uzeo najbolju lokaciju u gradu za 500.000 evra i uplaćeno mu je milion i po evra. Drugu tranšu sredstava dobija kada uzme građevinsku dozvolu za izgradnju fabrike. Došao je i do te građevinske dozvole, uplaćeno mu je još milion i po evra i tu se stalo.
Troškovi gospodina Savasa do sada su 500.000 evra za zemljište koje je dao i troškovi oko vađenja građevinske dozvole. Znači, potrošio je negde oko 600.000 – 700.000 evra, a njemu je uplaćeno tri miliona evra.
Fabrika je počela da se gradi. Izvođač je došao skoro do kraja i njemu se trenutno duguje 1.300.000 evra. Ni jedan jedini dinar izvođaču tj. preduzeću "Meteori" iz Vranja do dana današnjeg nije uplaćen. Gde je ta razlika od nekih 2.300.000 evra, pitaju građani Vranja i šta će biti sa radnim mestima koje je obećao gospodin Dinkić?
S obzirom na to da sam imao priliku da gledam isti cirkus i u vezi sa potpisivanjem ugovora sa "Fijatom", smatram da ni oni ljudi u Kragujevcu neće proći bolje nego što smo mi u Vranju, pa mislim, kako je ova vlada krenula, da će skoro 90% stanovništva da se hrani u narodnim kuhinjama. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

S obzirom na to da Vlada, bez obzira na agregatno stanje, ne prihvata ovaj amandman, onda moram da upozorim javnost da se neke čudne stvari dešavaju u Nemanjinoj ulici. Stičem utisak da ste pukli ili prolupali kao Toma i Vučić, ali ne smete javnost da obavestite.
Sada ću da objasnim zašto je situacija baš ozbiljna. Lepo ste dali neke podatke; koliko su oni tačni, neću da ulazim u to, poći ću od pretpostavke da su ti podaci tačni. Moram da kažem građanima Republike Srbije da to više nije nikakva tajna. Ove podatke koje vam budem saopštio, a što je Vlada napisala, odavno znaju svi srpski neprijatelji, čak mogu da vam kažem da su oni i pisali ove podatke, jer kada odete na parking Generalštaba ove naše vojske više ćete naći vozila sa stranim registracijama nego sa našim domaćim registracijama. To je nekritički potez "jogi letača" da po svaku cenu uđemo u NATO pakt i da prihvatimo te NATO standarde.
Pošto je to političko opredeljenje, onda je sve što dolazi od strane NATO pakta dobro i melem na ranu. Dobro je i melem na ranu i kada se radi o teritoriji gde deluje naša vojska, ali još bolje, sa gledišta Borisa Tadića, tamo gde nema naše vojske, pre svega mislim na Kosovo i Metohiju, jer, kako reče Vuk Drašković 10. juna 1999. godine, zavladao je mir, sada će o našim građanima na Kosovu i Metohiji da vode računa Ujedinjene nacije u vidu NATO pakta. Naravno, kada je krenulo izvlačenje naše vojske sa teritorije Kosova i Metohije svi NATO lokatori i svi NATO promoteri bili su iznenađeni tolikom vojnom silom koja gotovo da nije pretrpela nikakve gubitke.
Naravno, Vojsku je trebalo uništiti. Kako? Generale u Hag, generale penzionisati. Koga da dovedemo? Rođaka Ponoša. Koliko se on razume u vojna pitanja? Ko Marica u svilu. Po svoje mišljenje mora da ide u Brisel. Dva puta sam ga video, išli smo čak istim avionom i to je tako jadno i bedno jer u doba kada je ova država bila stvarno respektabilna snaga u Evropi ministar odbrane je posebnim avionom išao u inostranstvo, ako je bilo potrebe da se razgovara. Ovo je toliko degradirano da redovnom linijom JAT-a može da ide. Vodi jednu sekretaricu i onu balerinu i dva za obezbeđenje, dođe do Brisela, mi nastavimo za Hag, a on ode u NATO pakt. Tamo mu izdiktiraju šta treba da se uradi i sve u novinama ide - evropski standardi, NATO standardi, dobro je, fino je, a naša delegacija koja nas predstavlja tamo kao vid posmatranja... Zamislite, vojna organizacija pa ima parlamentarnu skupštinu - čudno, NATO pakt, koji je morao da nestane kad i Varšavski pakt jer je postojao kao pandam, ali to je druga priča. E, sada ti kreiraju našu vojsku. Šta mislite, kako bi oni mogli da kreiraju našu vojsku? Na način da je ili unište ili da je svedu na ono stanje koje može biti kontrolisano.
Ovih 18 godina mi u stvari imamo, šire posmatrano, kontrolisanu krizu na prostorima bivše SFRJ. Zašto kontrolisanu? Zato što ona po potrebi dobija viši intenzitet ili niži intenzitet, i to ne zbog naših interesa, nas koji živimo na ovom prostoru, koji nemamo rezervnu državu, nego zbog nekih njihovih geopolitičkih i globalnih interesa.
Samo da vas podsetim, kada je došla ova nova demokratija u vidu DOS-a vrlo brzo iz Vinče je otišao čak i nuklearni otpad, jer je neko iz NATO pakta rekao - moguće je da se promeni vlast, pa neko iskoristi i taj otpad za neke stvari.
Da li da pričam o našim vojno-istraživačkim institutima? Nema potrebe. Mlađa Dinkić je, u koaliciji sa MMF-om i NATO paktom, sve to razorio. Sećate se afere što se tiče prodaje Vojno-istraživačkog instituta; sećate se nekog savetnika ili, da budem precizniji, pomoćnika generalnog sekretara UN za mirovna pitanja, izvesnog gospodina Davinića.
Napravi se neka afera, odu u podzemni bunker, milijarde i milijarde su uložene da se to napravi kao neka trajna vrednost, ništa, sada može biti turistička atrakcija. Afera, afera, afera - sa 60, 70, 80 da se popularnost Vojske svede na minimum.
Ovde imamo ovog našeg Cvetka koji je uveo civilno služenje vojnog roka, pa umesto da drže puške, pa makar i drvene, naši vojnici peru pelene. Idu u pozorište da glume, na televiziji se to reklamira. Istovremeno, medijski se prikazuje svaka kasarna, pogibija, stovarište, pogibija. I kako vi mislite da gradite Vojsku?
Amandman koji je podneo gospodin Šormaz je logičan, prihvatljiv, ali slaba vajda, gospodine Šormaz, ako oni treba da sprovedu ovo što predlažete amandmanom. Gde će to da završi? Nasleđivanjem još neke vile Šukija "plazme". Neće na drugo mesto.
Da vas obavestim, pošto kažete da demokratija cveta. Evo, sada su se deca upisivala u te vojne škole, vojne akademije. Jedno od pitanja je bilo - za koju si stranku glasao na izborima, pošto su deca od 18 godina. Neki su morali da se učlane u DS. Reći ćete da to nije tačno. Hajde da vidimo da li je tačno. Dokažite da nije tačno.
Šta znači jedna milijarda u budžetu više za Vojsku? Evo da vam objasnim. Godine 1992. je bio donet zakon o pomoći u materijalnoj transformaciji JNA. To je nekoliko godina rađeno sa ciljem da se materijalno-tehnička i druga sredstva poboljšaju i da se reše neka životna pitanja oficira. Oni su, sasvim je sigurno, pre '90. godine bili u jednom vrlo dobrom materijalnom položaju, imali su ugled itd, ali znate kakva je ona SFRJ bila, došao je neko sa strane, iz neke majčetine došao da rasturi državu, pre svega da rasturi JNA, zato što je bila velika vojna sila, treća ili četvrta u Evropi po svim pokazateljima, ne samo što se tiče ljudstva, nego i materijalno-tehničkih sredstava, oruđa itd. Krenulo je to rasturanje. Kraj tog rasturanja je bio "Sartid". Tu je sve istopljeno.
Sada, ako biste prebrojali od toga šta imamo, što je u funkciji, imamo jedan avion i verovatno dva helikoptera i tu je kraj. Sada neko postavlja pitanje - zašto 70 i nešto milijardi dinara, a imamo jedan avion i dva helikoptera? Pre nekoliko dana su bile uspešne vojne vežbe; došla su dva iz Rumunije i jedan naš je učestvovao, da glume eskadrilu. Nemojte da se iznenadite ako Knez Mihailovom prođe Šutanovac sa pitomcima Vojne akademije, rašire ruke i kažu "zzzzz, mi smo avioni u niskom letu".
Nažalost, takva je situacija sa našom vojskom. Nje nema tamo gde treba da je bude. Nove uniforme, novo slikanje, novi pitomci, moderni, pripremljeni (poznavanje engleskog jezika) da bi bili topovsko meso u Avganistanu, Iraku ili na drugom mestu. To je put koji je NATO zamislio našoj vojsci.
Ova vlast se nikada nije pobunila kada su na teritoriji Kosova i Metohije formirane posebne oružane snage privremenih prelaznih organa. Nikada. Ova država nikada nije tražila da se do 1000 vojnika i policajaca vrati na teritoriju Kosova i Metohije. Kada se podeli pet stanova vojnim licima ili bivšim vojnim licima, to je izuzetna prilika da se ministar odbrane slika.
Da vas podsetim, promenjen je i jedan standard koji se tiče organizacije Vojske, nadležnosti Generalštaba, nadležnosti Ministarstva odbrane, nadležnosti predsednika Republike, pa se sada ne zna ko je od ova dva kuma komandant, da li ministar odbrane ili predsednik Republike. Predsednik Republike ima i svoj vojni kabinet. Ministar odbrane, šta on ima? Čime se on bavi? Poslovima SDPR-a i, vrlo verovatno, onim što rade neke vojne bezbednosne i obaveštajne službe. U kojoj funkciji? Da se zaustavi neko ko je neprijatelj našoj državi i našoj vojsci ili, kako kažu, da se preduprede bezbednosni rizici? To pričajte onom vašem Dragišiću i Milanu Markoviću, pošto je Milan Marković ekspert za bezbednost. Nemojte da pričate nama, nemojte da pričate građanima Srbije.
Granica je slobodna, policija je uzela ili nije uzela u nadležnost, velika sredstva se odvajaju, za šta? U kakvom je položaju naša vojska? U teškom položaju. I to malo dece što se opredeli da služi vojsku sa oružjem, kakav je njihov smeštaj, grejanje, hrana? Kako ih gledaju ljudi?
Treba povećati sredstva, ali koja je svrha tog povećanja? Svrha tog povećanja jeste da se obezbedi materijalni položaj tih ljudi u Vojsci i, verovatno, druga svrha jeste da se nešto uradi sa materijalno-tehničkim sredstvima. Koliko god mi to da uradimo, s obzirom na to da ste pod budnom prismotrom NATO pakta, savetnika američkih, engleskih i ovih koji ne dozvoljavaju da se digne glava, od toga nema ništa. Naravno, vi ste sada i ojačali, vi ste pronašli sistem kako da ova priča i ovo što je istina ne bude dostupno građanima Republike Srbije, pa onda pravite sve i svašta.
Sada ste, recimo, napravili novu aferu Hrtkovci i neku novu ustašku kurvu ste našli. Naravno, ja neću o tome da pričam, pošto će uskoro da izađe knjiga "Srpski baron Minhauzen - Aleksandar Vučić". Vi sve njemu sada radite zato da bi se onemogućila odbrana Vojislava Šešelja. Nemate nikakvih problema, i vi ćete biti zastupljeni, imaćete mesta u knjizi. Nemojte da se sekirate, nećemo mi vas da zaobiđemo nikako. Opisaćemo sve kako neko laže, plaši građane i nemogućim stvarima, a vi to forsirate u vašim udarnim medijima, zbog čega? Da biste malo povećali taj kamenčić u cipeli Srpske radikalne stranke. Pa, neće vam to uspeti, da li vam je jasno? Koliko je njih polomilo zube zbog toga; pa, jedan jaki Milošević je kapitulirao kod SRS, a neće ove žute demokrate?
Podržite ih što više, ali vi stojite i ispred i iza njih, a danas ćemo povodom svake tačke i povodom svakog amandmana da obavestimo građane Republike Srbije kakva je ta koalicija. Ona se ne zasniva na političkom rejtingu ili nečemu. Ne, nego ste se zdušno dogovorili kako da pomognete da se postupak u Hagu završi ubistvom Vojislava Šešelja. To vi radite. Znate vi da u Hrtkovcima ne postoji taj čovek koga je pomenuo ovaj Roki, zvani Niko Vučić. Ne postoji čovek sa tim imenom i prezimenom, Niko Gajić. Ne postoji. Pa se onda dogovorio sa Dačićem da navodno on to zabrani, da se ne bi videlo da nema ništa.
Vi dezavuišete javnost, zbog SRS? Ne, nego zbog Vojislava Šešelja u Hagu. Vi ste tražili da on bude tamo, vi tražite da se on ne vrati ovde. E, to je vaša politika. A da je nevin čovek, najbolje vi znate.

Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi DSS je dva minuta i 30 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku, prisustvo ministra Milosavljevića, inače čoveka koji je i privrednik i koji zna kakvo je stanje u privredi. Istovremeno želim da podržim amandman gospodina Dragana Šormaza, jer smatram da je mnogo racionalnije i u interesu države da se ova sredstva koja je on predložio, od milijardu dinara, prebace sa skijališta na Ministarstvo odbrane.
Navešću jedan primer, gospodin Velimir Ilić je danas ovde rekao da je u Čačku otpušteno 400 radnika iz Vojno-tehničkog remontnog zavoda. Vi kao privrednik znate da je naša namenska industrija jedno vreme bila praktično i najveći izvoznik u državi Srbiji. Mislim da je bolje da se ova sredstva opredele za Ministarstvo odbrane, za pomoć ustanovama i preduzećima koja se bave tom delatnošću, nego da eksperimentišemo sa nečim za šta je pitanje kakvi će efekti i rezultati biti, iz prostog razloga što je pitanje, i zbog klimatskih promena i svega, da li taj novac koji se upotrebljava za skijališta uopšte može i da se vrati.
Mislim da naša strategija treba da bude da podržavamo i negujemo ono u čemu smo se dokazali, da stvorimo ambijent da to racionalno posluje, a ne da se bavimo nekim stvarima za koje je pitanje kakvih će rezultata da bude. Zato tražim od Vlade, i podržavam ovaj zahtev gospodina Šormaza, da se izvrši ova preraspodela u rebalansu budžeta i da se sredstva prebace na Ministarstvo odbrane. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 11 amandman je podneo narodni poslanik Nenad Milić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 10. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Judita Popović, a posle nje narodni poslanik Elena Božić-Talijan.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Liberalno-demokratska partija podnela je jedan amandman na član 5. predloga zakona o rebalansu budžeta. Inače, u ovom predlogu zakona u obrazloženju zašto je predviđeno povećanje sredstava za BIA stoji ovako: "Preraspodelom planiranih sredstava obezbeđuju se nedostajuća sredstva za finansiranje stalnih troškova (povećanje cene energenata, komunalnih usluga, usluga telekomunikacija, zakupa prostora, kao i po osnovu sudskih presuda i troškova smeštaja izabranih i postavljenih lica)."
Smatramo da ovo obrazloženje ne može da opravda povećanje troškova za Bezbednosno-informativnu agenciju, za koju su već predviđena prevelika sredstva budžetom za 2008. godinu. Inače, budžet je predvideo iznos od 3.380.140.000 dinara za finansiranje BIA. Ovim rebalansom se za nekoliko stotina miliona povećavaju ta sredstva koja se izdvajaju za jednu nereformisanu agenciju, za jednu agenciju koja nema validnu kontrolu od strane nadležnih organa, kao što je, između ostalog, i Skupština. Smatramo da je previše sredstava predviđeno već i budžetom za ovu agenciju, tako da je bilo potpuno nepotrebno da se ta sredstva povećaju i ovim predlogom zakona.
Obrazloženje koje je istaknuto u Predlogu zakona zaista je nelogično, jer pitanje je da li su zaista u toj meri poskupeli komunalni troškovi, cene energenata i usluge telekomunikacija.
Inače, ovaj predlog zakona je dostavljen Skupštini 8. oktobra 2008. godine, kada još nisu poskupeli ni energenti niti telekomunikacije.
Prema tome, smatramo, s obzirom na to da je kod nekih drugih organa i budžetskih korisnika neznatno ili skoro ništa uvećano što se rebalansa tiče, a ovoj BIA, ovoj agenciji nereformisanoj sa teškom prošlošću, teškom hipotekom prošlosti, izdašno je dato preko 200 miliona dinara da potroše do kraja godine... Podsećam vas, još dva meseca imamo do završetka 2008. godine.
Inače, dok mi ovde raspravljamo o rebalansu budžeta, o tome na koji način povećati javnu potrošnju, u Beogradu se skupilo sto budžetskih inspektora iz cele Srbije, pozvani su i iz provincije, da urade veliku proveru plaćanja poreza od strane onih koji su u obavezi da plaćaju porez, pune budžet i prave prostor državi da povećava javnu potrošnju. Tih sto inspektora već 30 dana radi svoj posao. Smešteni su u hotelu "Kasina". Troškovi po jednom inspektoru dnevno iznose 8.000 dinara, što sve u svemu iznosi oko 24 miliona dinara dodatnih troškova, da bi se naplatio porez, da bi se naplatio taj harač.
Slažemo se sa tim da treba porez da se plaća, dolazim iz Vojvodine gde se smatra da je čovek uredan, pošten i redovan građanin ukoliko redovno plaća porez, međutim, neshvatljivo je zašto se toliko povećava javna potrošnja. Neshvatljivo je zašto se dva meseca pre isteka ove godine povećavaju ti troškovi putem rebalansa, a znamo kakva je finansijska kriza u svetu, koliko se ta kriza već ispoljava i u Srbiji; znamo koliko se teško naplaćuje porez, sve je manje onih koji se upuštaju u privatni biznis, a porez se uglavnom naplaćuje od preduzeća u privatnom vlasništvu. Onda se zaista postavlja pitanje da li možemo da planiramo za 2009. godinu jedan realan budžet, a da krajem 2009. godine ponovo ne izađemo sa predlogom da uradimo rebalans, znači, da ne povećavamo postojeći iznos budžeta koji je uvećan sa ovim rebalansom. Tako to ide iz godine u godinu.
Ukoliko su privatna fizička lica, ukoliko su pravna lica u obavezi da polažu računa o tome da li su platila porez ili ne, osnovna je pretpostavka dobrog vaspitanja, lepog ponašanja, korektnog i odgovornog odnosa prema građanima, da i ova država polaže računa, pre svega, jednim redovnim završnim računom o kom ćemo raspravljati u ovoj skupštini, o tome kako je planirala sredstva, kako je ta sredstva potrošila i da li smatra da su ta sredstva dovoljna ili ostavlja prostora za jedan budući rebalans.