Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 5. razdeo 14, sa ciljem da se deo sredstava planiranih ovim rebalansom za subvencioniranje u oblasti poljoprivrede uveća za jednu milijardu, znači, sa sedam milijardi na osam milijardi.
Mi iz Srpske napredne stranke smatramo da subvencioniranje u poljoprivredi mora biti u znatno većem obimu nego što je bilo ove godine, a pogotovo proteklih godina, jer ako smo se opredelili, a i mi smo se kao stranka opredelili za pristupanje Evropskoj uniji, moramo našu poljoprivredu subvencionisati približno onolikim sredstvima koliko se ta poljoprivredna proizvodnja subvencionira u zemljama Evropske unije. Svakako, realnost je da moramo uvažavati i ekonomsku snagu naše države i mogućnost izdvajanja u agrarni budžet. Ali, ako su nam reperi zemlje u okruženju, znači, bivše zemlje koje su bile zajedno sa nama u jednoj zajedničkoj državi, može se videti da su značajno veća izdvajanja upravo za subvencioniranje poljoprivrede u Hrvatskoj, blizu je BiH i Makedoniji, a da se ne poredimo sa Evropskom unijom gde je izdvajanje oko 120 evra po stanovniku za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje, a kod nas je to na nivou oko 20 evra ili nešto ispod 20 evra.
Dalje, ono što nas motiviše da se borimo za veći agrarni budžet je upravo strategija razvoja poljoprivrede koju je pređašnje Ministarstvo poljoprivrede radilo. Meni je žao što je gospodin Dragin, resorni ministar, izašao na kratku pauzu, ali mislim da bi dobrim delom podržao ovo o čemu ovde danas govorim.
Znači, prethodni ministar za poljoprivredu i Ministarstvo intenzivno su radili na strategiji razvoja poljoprivrede i gotovo ceo taj mandatni period je utrošen za to. Kroz te projekcije koje su pravili oni su i projektovali da agrarni budžet u 2008. godini bude na nivou 6% ukupnog budžeta, a da 2012. godine bude negde na nivou 10% ukupnog budžeta. Znači, da agrarni budžet bude u visini od 10%.
Mi se zalažemo za takvu strategiju i za takva izdvajanja i investiranja u poljoprivrednu proizvodnju. Nadamo se da će se ona i ostvarivati već prilikom usvajanja sledećeg budžeta za 2009. godinu. Mislim da će Ministarstvo poljoprivrede imati sluha i da će imati na umu sve ono što nije u ovoj godini ispunjeno i realizovano u smislu subvencioniranja, unapređenja i transformisanja poljoprivredne proizvodnje, da će se to učiniti.
Ono što svakako moramo uraditi u narednom periodu jeste da se promeni struktura ostvarene vrednosti u poljoprivredi. U našoj zemlji taj odnos je oko 60% u biljnoj proizvodnji, a svega oko 40% u stočarskoj proizvodnji. U razvijenim agrarnim zemljama to je u sasvim drugačijem odnosu; ostvarena struktura vrednosti poljoprivredne proizvodnje - 70% u stočarskoj proizvodnji, a svega 30% u biljnoj proizvodnji.
Svakako da je za takvu promenu strukture neophodno izdvojiti mnogo, mnogo više sredstava. Naša šansa će biti u sledećoj godini ako dobijemo status kandidata za pristupanje Evropskoj uniji, jer ćemo moći u značajno većem obimu koristiti pristupne fondove, znači, te tzv. IPA fondove, a posebno taj tzv. SAPARD program za ruralni razvoj poljoprivredne proizvodnje. Nažalost, u proteklim godinama izdvajano je nedovoljno sredstava za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje upravo u ruralnim oblastima. Naša država mora učiniti mnogo više napora da se sela revitalizuju, da se socijalni status građana koji žive u selima poboljša, da veći broj mladih ljudi ostane na selu da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Znači, u tom smislu će se takođe izdvojiti mnogo veća sredstva.
Dalje, ono što nas očekuje kao problem, o kome već sada moramo voditi računa, a što će podrazumevati obezbeđenje većih sredstava u agrarnom budžetu i samim tim većih sredstava za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje, to su očekivani poremećaji na finansijskim tržištima i u našoj zemlji, kao što su oni evidentni sada u svetu. Jer, opredeljenje naše zemlje, a pre svega Ministarstva poljoprivrede, jeste da finansiranje nabavke opreme, i to kroz dodeljivanje dugoročnih kredita, znači i opreme, i mehanizacije, i sistema za zalivanje, i plastenika, staklenika, podizanje višegodišnjih zasada, znači, svega onoga što iziskuje veća finansijska sredstva, ide preko poslovnih banaka. Svedoci smo da poslovne banke već povećavaju kredite i za stambena pitanja i za mnoge druge stvari; desiće se da se zaoštre kriterijumi za dodeljivanje i dugoročnih kreditnih sredstava za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, da će se povećati kamate pre svega.
Ministarstvo je svojom uredbom opredelilo da ta sredstva koja se dodeljuju po osnovu nabavke opreme i svega onoga subvencionira tako što subvencionira kamate koje se subvencioniraju upravo iz ovih sredstava koja će dodatno biti odobrena kroz rebalans. Ali, moramo planirati da će to u sledećoj godini biti veća sredstva, tako da će se po tom osnovu morati obezbediti veća sredstva za subvencioniranje i tih kamata, za odobravanje tih dugoročnih kredita, jer je to jedina mogućnost da se osavremeni mehanizacija, unapredi poljoprivredna proizvodnja, a pogotovo pospeši u većem obimu zalivanje naših poljoprivrednih površina i podizanje novih plastenika i staklenika, gajenje povrća, kao i podizanje dugogodišnjih zasada koji će omogućiti veću proizvodnju voća.
Tako da i u tom smislu Ministarstvo poljoprivrede, a pre svega Ministarstvo finansija jer je ono najodgovornije za budžet, mora imati razumevanja da se ta dodatna sredstva omoguće. Nadam se da će se i ova sredstva koja ćemo izglasati kroz rebalans budžeta, tj. koja ćete pre svega vi iz vladajuće koalicije izglasati, iskoristiti da se subvencioniraju u većem obimu kamate za ove vrste kredita, jer je, nažalost, kasno doneta uredba o subvencioniranju kamata i malo je kredita odobreno za nabavku opreme, mehanizacije i svega ostalog.
Dalje, ono što nas čeka u narednom periodu, od početka sledeće godine, to je implementiranje tog Prelaznog trgovinskog sporazuma koji podrazumeva i umanjenje carina za poljoprivredne proizvode koji će ulaziti u našu zemlju. Izneta su već mišljenja dobrog broja poljoprivrednih stručnjaka i čini mi se da je i sam ministar u nekim javnim nastupima rekao da naša poljoprivredna proizvodnja može imati donekle problema zbog potpunog otvaranja tržišta i slobodnog uvoza određenih poljoprivrednih proizvoda bez carinskih opterećenja tj. sa umanjenom carinom.
Moram vas podsetiti da su date jasne ocene naših mogućnosti uključenja u međunarodno tržište. I u publikaciji koju je izdalo samo Ministarstvo kroz analizu poljoprivredne proizvodnje, a isto tako i na sajtu Privredne komore Srbije stoji jasno šta su nam trenutno ograničavajući faktori za našu konkurentnost u oblasti poljoprivredne proizvodnje na evropskom tržištu.
Evo, ja ću najkraće pročitati nekoliko tačaka. Prvo, siromašan je asortiman prehrambenih proizvoda, naročito u odnosu na savremenu ponudu u razvijenom svetu. Zapostavljeno je istraživanje potpunijeg korišćenja postojećih kapaciteta putem uvođenja linija i proizvoda, tj. širenja asortimana prehrambenih proizvoda na bazi postojećih osnovnih, uzgrednih i sekundarnih poljoprivrednih sirovina. Zatim, prisutno je jako kolebanje kvaliteta proizvoda, bilo zbog nedostatka standarda, bilo zbog nepoštovanja i odsustva kontrole važećih standarda. Zatim, sporo je prilagođavanje tržišnim kriterijumima poslovanja, odnosno uvođenje savremenog menadžmenta i marketinga. Zatim, nedovoljno vodimo računa o ambalaži i pakovanju poljoprivrednih proizvoda i time se takođe ostvaruje nedovoljna konkurentnost na svetskom tržištu.
Dalje, nepostojanje dugoročnih čvrstih ugovornih odnosa između prehrambene industrije i proizvođača sirovina, kao i neizgrađenost odgovarajućih organizacionih i ekonomskih odnosa na zadružnim principima između proizvođača, poljoprivrede i prerađivačke industrije. I na kraju, svakako je prisutno i odsustvo ekonomsko-tržišne povezanosti poljoprivrede i onih grana industrije koje koriste poljoprivredne proizvode, kao i onih koji proizvode za poljoprivredu.
Ono što je takođe prisutno, a što se pokazalo tokom ove godine, naročito od ubiranja letnjih useva, strnih žita pa i kukuruza, to je da je i dalje prisutna nestabilnost tržišta poljoprivrednih proizvoda. Znači, i dalje su najugroženiji poljoprivredni proizvođači, kako žitarica tako i industrijskog bilja, što će kroz nova zakonska rešenja, a neka su već stigla u parlament... Moram javno da pohvalim sadašnje Ministarstvo poljoprivrede i ministra Dragina zbog toga što je posle dužeg niza godina učinio napor da zakoni iz oblasti poljoprivrede počnu da ulaze u ovaj parlament.
Mora se stabilizovati poljoprivredno tržište agrarnih proizvoda. Mislim da je ono dobrim delom bilo poremećeno zbog dugog egzistiranja uredbe o zabrani izvoza žitarica, pšenice i kukuruza. Zatim, cena kukuruza sigurno je pala zbog toga što je stočarski fond značajno urušen i što je značajno smanjen broj stoke, pa samim tim nema primarnih potrošača. Isto tako, i proizvodnja bioetanola kao goriva je donekle smanjena jer je nafta kao energent imala niže cene ova poslednja dva do dva i po meseca. To su, po nekoj mojoj slobodnoj proceni, činioci koji su uticali na pad cena ovih poljoprivrednih proizvoda.
Na kraju, gospođo predsedavajuća, dozvolite mi da se obratim gospodi radikalima i da ih zamolim da prestanu da fizički ometaju nas predstavnike Srpske napredne stranke i poslanike koji smo izabrani u ovaj parlament.
Molim vas da prestanete da vređate ličnost i ugled Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, predsednika i zamenika predsednika Srpske napredne stranke, jer su to ugledni građani ove države koji uživaju ugled u svim socijalnim i intelektualnim strukturama ove naše zemlje. Da li sam ja u pravu ili vi i vaša postupanja i vaše, bez osnova...