Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine ministre, želim da se nadovežem na ovaj amandman. Šta je u stvari suštinski razlog rebalansa? To je povećanje javne potrošnje i deficita budžeta. Mi govorimo, više puta smo govorili u Skupštini o ovoj dopuni Zakona o budžetu. Ovaj rebalans u stvari pokazuje politiku ove vlade. Ova vlada sebe naziva socijalno odgovornom, a ja moram da kažem da dugo nisam video ekonomski neodgovorniju vladu. Danas kada praktično sve države u Evropi skraćuju javnu potrošnju, imaju već spreman, već su ga implementirale, plan mera za prevazilaženje ove ekonomske krize, kada se u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji analiziraju svi rezultati ove krize i mere koje su već donesene da se vidi njihov efekat, naša vlada povećava budžet. Jednostavno, to su ti suštinski razlozi. Zašto? Zato što je to deo koalicionih dogovora koji su bili pri pravljenju ove vlade i, što je još možda osetljivije, to je deo predizbornih kampanja.
Zadržao bih se samo na nekim delovima o kojima sam već govorio, a to je da mi ne vidimo nijedan prihod, eksplicitan, koji će pomoći da se ovaj rebalans održi. Jedini eksplicitan prihod je ovaj iznos od 298.000.000 dinara i ta je uplata registrovana u martu 2008. godine od strane Radiodifuzne agencije. Mi nemamo nijedan drugi eksplicitan prihod.
Govorimo o povećanju, da će doći veći deo sredstava od PDV-a - ne vidim kako; od carina - ne vidim kako. Postavljao sam već ova pitanja, nismo dobili nikakve odgovore. Naravno, moram da kažem, mi ne treba ovde krivicu da bacamo na ministra finansija gospođu Dragutinović koja profesionalno radi svoj posao. Ovo je deo koalicionih obećanja, ne rebalans. Ali, gospođa ministar će imati veliku odgovornost pri pravljenju budžeta. Tu već ona treba da postavi pitanje i svog profesionalnog integriteta, svog dostojanstva, svog profesionalizma, koji ona ima, jednostavno, u pregovorima sa nekoliko ministara koji su shvatili Vladu kao svoje privatno vlasništvo.
Danas se ova naša vlada ponaša kao preduzetnik. Znači, ulažemo u privredna društva koja se bave turizmom, ulažemo, jedini u svetu, u neki projekat sa "Fijatom"; niko nikad nije video biznis-plan, niko nije video nijednu projekciju povraćaja tih ulaganja. Moram još jednom da ponovim, "Fijat" je više nego dobrodošao u Republiku Srbiju, i svaki strani investitor je više nego dobrodošao, ali zašto država da se bavi preduzetništvom?
Pojedini ministri, ne mislim konkretno na gospodina ministra trgovine, već na druge ministre koji žele da se bave privatnim biznisom, evo, široka im poljana, neka izvole, ulože sopstvene pare, imaju svoje poslovne partnere i neka prave bilo koji privatni biznis. Država Srbija treba to da im omogući, ali ne mogu državne pare da se koriste za ulaganje u automobilsku industriju koja danas ima najveći mogući pad u poslednjih 50 godina. Zatvaraju se sve fabrike, praktično, u svim evropskim zemljama se smanjuje broj radnika, smanjuje se obim prodaje. Projekcije za 2009. godinu, moram da kažem, vrlo su sumorne, od smanjenja prodaje od šest procenata pa čak do 40 procenata kod nekih proizvođača; čak će i japanski proizvođači, koji nikad nisu imali pad proizvodnje u poslednjih deset godina, imati pad prodaje u sledećoj godini od 5% do 9%.
Jednostavno, danas ulagati u preduzetništvo zaista je vrlo neodgovorno. Ja imam neki princip, kad ulažem svoje pare moram da budem oprezan, a kad ulažem pare koje sam uzeo od banke moram da budem siguran u povraćaj te investicije. Država ne da mora da bude sigurna u povraćaj te investicije, država mora tri puta da bude osigurana, jer to nisu njene pare, te pare omogućuju budućim generacijama neki bolji život, ili lošiji, zavisi kako se radi.
Samo još jednom da pogledamo, što se tiče ovih konkretnih cifara, šta su osnovi za povećanje rashoda. Penzije - planirana su dodatna sredstva u iznosu od 12.658.000.000 dinara ili oko 150.000.000 evra. To je povećanje od oko 10% za naše penzionere, koji su zaista najugroženija grupa u Srbiji, ali ne svi penzioneri, vi imate penzionere koji imaju penzije od 90.000 dinara.
Ti penzioneri koji imaju 90.000 dinara dobiće povećanje penzije od 9.000 dinara, što je više nego nečija cela penzija. Gde je ovde logika?
Drugo, povećavaju se svi troškovi, sve poskupljuje, poskupljuju komunalne usluge i penzioneri moraju da znaju da ovim povećanjem od 10% ništa neće dobiti, ovim se praktično samo dofinansiraju penzioneri sa najvišim mogućim penzijama. Ovo linearno povećanje penzija je jedna od najvećih grešaka. Šta je ovo? Hajde da otvorimo oči. Evo, ja sam siguran da pola ministara u Vladi misli isto što i ja. Ovo je samo predizborno obećanje jedne koalicione grupe koja je pomogla da se formira ova vlada. Nađite mi jednog odgovornog ekonomistu koji će da podrži ovo povećanje na 70% od prosečne plate. Ne postoji taj u Srbiji, ne postoji u Evropi. Nama se smeju danas, cela Evropa nam se smeje. Niko nema penzije 70% od prosečne plate. Neće se to nikada desiti ni u Srbiji.
Želim samo da kažem penzionerima - prevarili su vas po ko zna koji put. Nađite mi jednog ministra koji će reći da je povećanje penzija od 70% opravdano. Nećete ga naći, ne postoji. Ovo je samo ispunjavanje predizbornog obećanja.
Novoformirana ministarstva - u redu, imamo ih u novoj vladi, Bog dao, jako mnogo, moramo da obezbedimo finansiranje. Subvencije poljoprivredi - 90 miliona evra, to je vrlo malo. Poljoprivredi treba mnogo više. Naš najbolji izvozni proizvod je poljoprivreda. Tu treba da ulažemo mnogo više. Nauka, da ne govorim, nauka nam je na najnižem mogućem nivou, što se tiče izdvajanja za nauku. Nismo tražili povećanje izdvajanja za nauku, ali zato dajemo "Fijatu" da bi se Vlada bavila preduzetništvom, što je isto predizborno obećanje.
Evo, pozivam sve ekonomiste, hajde da ukrstimo koplja argumentima, ne populizmom ili politikantstvom. Koji danas realan ekonomista veruje u to da će neko da uloži 700 miliona evra? Ne postoji nijedna cifra od 700 miliona evra. Govorio je premijer, govorili su ministri, 700 miliona evra. Ne postoji ta cifra, da vas informišem, ta cifra je 200 miliona evra, ali u opremi; znači, nikakvo ulaganje u kešu, nego u opremi, što je isto verovatno jako dobro. Ali, u današnjem trenutku "Fijatu" treba omogućiti da otvori grinfild investiciju ili da "Fijat " privatizuje "Zastavu".
Da smo mi rekli mnogo ranije da će naše ulaganje kao države Srbije biti 250 miliona evra, a to će biti u budžetu... Ja zaista apelujem na ministra finansija, na sve ekonomiste u Vladi Republike Srbije da zaustave već jednom ovaj lažni populizam i da se zaustave ova lažna predizborna obećanja. Koja država će danas da uloži 350 miliona u jedan grad? Zašto ulažemo samo u Kragujevac i u "Zastavu"? Mi jesmo za to, ali realne cifre.
Šta je sa "Prvom petoletkom", šta je sa EI "Niš", šta je sa "Viskozom", šta je sa "Utvom" u Pančevu, šta je sa IMT-om, šta je sa "Zmajem", šta je sa "Krušikom", šta je sa "14. oktobrom"? U ovim kompanijama koje sam vam nabrojao radi 150.000 zaposlenih. Da li će neko u ovoj vladi ovolike subvencije da da i njima? Neće, zato što ove fabrike nisu deo predizbornog obećanja, samo je fabrika "Zastava" ta kojoj treba da pomognemo i zalažemo se, samo je to deo predizbornog obećanja, ali ovo je nerealno.
Kakav ravnomerni regionalni razvoj? On ne postoji u Srbiji. Mi imamo i ministra za ravnomerni regionalni razvoj. Da li se neko bavi time? Ne bavi se niko.
Moram da pomenem i dobre primere investicija u poslednjih sedam-osam godina. Imamo "Telenor" koji je uložio izvanrednih milijardu i po, imamo "Mobilkom" - 570 miliona, imamo "Filip Moris" - 518, "Štadu" - 475 miliona, "Interbru", "Apatinska pivara" - 430, "Lukoil" - 210, "Holcim" - 185 miliona evra. Da li je neko njima dao ovakve subvencije? Šta bi tek oni trebalo da dobiju ako mi za neku teoretsku investiciju gde država ulaže... umesto da izlazi iz preduzeća, da se preduzeća privatizuju, mi idemo potpuno suprotnim procesom, vraćamo se u neku '56, '57. godinu. Garantujem vam da nijedan ozbiljan ekonomista ovo ne može da podrži.
Treće, hoću da kažem, imamo ove ostale rashode za zaposlene. Postavljam pitanje, govorimo o smanjenju plata u državnoj upravi, a rashodi za zaposlene se povećavaju za oko milijardu dinara. Nisam dobio odgovor.
Naravno, imamo trošenje tekuće budžetske rezerve od oko tri milijarde dinara (37 miliona evra); bilo bi interesantno da vidimo šta iza toga stoji. Cenu opstanka ove vlade, u kojoj ima dobrih pojedinaca ali kao tim su najraštimovaniji orkestar koji sam video u životu, moraju da plate i platiće na kraju dve grupe: jedna su građani Republike Srbije, a druga je privreda. Privredu će još više da unište.
Čuli ste, povećaće se prihod od PDV-a. Da li to neko zaista u ovom trenutku razmišlja o povećanju PDV-a? Da li je bolje, penzioneri naši, opet kažem, koji su najugroženiji, umesto da finansiramo penzionere sa velikim penzijama, čak ni oni neće ništa osetiti od tog povećanja... Zar nije bilo bolje te pare uložiti možda u Fond za razvoj Republike Srbije da se subvencionišu vrlo skupi krediti za preduzeća u Republici Srbiji, koji će biti još skuplji kroz mesec dana? Imaćemo najskuplje kredite za privredu u Evropi. Kako ćemo se takmičiti sa drugim državama? Na koji način da se takmičimo kad će imati tri puta jeftinije kredite nego što ih mi imamo? Koliko ćemo kredita uopšte imati?
U ovim kriznim trenucima sve države pokazuju svoju ulogu, sada je pravi trenutak da država pokaže svoju ulogu, da napravi fond koji će pomoći. Evo, Angela Merkel pomaže "Folksvagenu". Godine 2002. Vlada Republike Italije, Berluskonijeva vlada, izvanredno je pomogla "Fijatu" kada je bio u najvećoj krizi. Šta naša država radi da pomogne? Pravi preduzeća, pravimo turističke kompanije u državnom vlasništvu, iako su sve turističke kompanije u svetu, ponoviću, ili u vlasništvu privatnih kompanija ili u vlasništvu opština. Nema skijališta u vlasništvu republike, odnosno države.
U ovom trenutku očekujemo od Vlade ono što bi bilo najrealnije i najpoštenije - da se ovaj rebalans povuče, da ga ova skupština ne usvoji, a pošto pretpostavljam da će se usvojiti, uradićemo potpuno suprotno onome što rade sve druge evropske države. Videćemo šta će biti na budžetu. Nisam veliki optimista, čak predviđam jednu veliku ekonomsku krizu, a ovaj rebalans budžeta je pokazatelj kuda nas u ovom trenutku vodi ova vlada.
Ova vlada još uvek ima vremena da ispravi ova predizborna obećanja, da prekine sa ovom populističkom politikom i da se zaista okrene ovom najvećem mogućem problemu koji danas postoji svugde u Evropi, ovoj velikoj ekonomskoj krizi. Zahvaljujem.