Poštovana predsednice, kolege poslanici, građani Srbije, dobro jutro. Ja bih kroz ovu priču o amandmanu hteo da komentarišem ono što je koleginica Nada Kolundžija rekla. Ona je rekla samo pola istine.
Znači, ja moram da kažem da se radi o amandmanu koji je, tačno, u ime vladajuće većine prihvatila, i to je za poštovanje, pošto Nova Srbija nema pravo veta, kao što ima poslanička grupa nacionalnih manjina. Zaista sam stekao utisak da su prihvatili ovaj amandman gospodina Balinta Pastora pod pritiskom. Kako bilo da bilo, dobro je što je prihvaćen.
Ali, pošto rekoh da je gospođa Kolundžija rekla delimično istinu o onome što smo se dogovorili, ja sam pristao da izmenim amandman, tobože da sam nešto pogrešio, da bi ga prihvatili, da ne ide iz kabineta nekih potpredsednika Vlade, ali sam dobio obećanje ovde da će ministar izaći (ceo dan čekam da se to obećanje ispuni), da će jedan od ministara ili ministarki, pošto se oni menjaju... Znam da gospođa Matić nema pojma o čemu ja pričam, žena je ovde dežurna, kao požarni u vojsci, ne znam ujutru ko će biti sledeći ministar. Znači, opet ću morati ponovo da objasnim ovde o čemu se radi. A imam obećanje i od gospođe potpredsednice Čomić.
Ja mislim, gospođo predsednice, da vi znate o čemu ja govorim i da građani Srbije znaju.
To je onih 12.000.000 za naše sugrađane koji su imali nesreću (a mi smo imali sreću da smo živi i zdravi) da su invalidi i tih 12.000.000 namenjeno je za to da se naprave sportski tereni na kojima bi oni pokušavali da se bave sportom i da žive koliko-toliko normalno, kao i mi zdravi, a i nas sutra to može, ne daj Bože, da sve ovde zatekne.
Ceo dan čekam da se izvrši obećanje, da neko od ministara ili ministarki, koji se ovde menjaju kao na traci, izađe i potvrdi taj amandman.
Pošto to nije ostvareno, tvrdim da meni, kao čoveku i kao poslaniku koji je pristao da izmeni i da tobože prizna da je pogrešio, samo da bi taj amandman bio usvojen, nije dovoljno ovo obećanje u ime vladajuće većine. Jer, u tom danu za glasanje, što se tiče vladajuće većine, pošteno rečeno i ja sam doskora bio, 90% poslanika ne zna za šta glasa, za koji amandman glasa i postoji veliki rizik da taj amandman ne bude izglasan.
Očekujem konačno da se to obećanje ostvari, gospođo Matić, da se i vi malo uključite u današnji rad, nekako smo vas zapostavili ovde, da izađete i da u ime vladajuće većine prihvatite taj amandman. Najiskrenije vas molim, koliko god mi bili premoreni, koliko god nekima izgledalo ovo smešno, da izađete za govornicu, ako ne znate za ove telefonske pretplate, zašto je povećano za 200%, valjda znate da je ovih 12.000.000 za naše sugrađane sa posebnim potrebama i da tako završimo srećno ovaj današnji radni dan. Zahvaljujem se.