Gospodine Maraš, Vlada je bila u obavezi, po zakonu, da do 1. novembra dostavi parlamentu Predlog budžeta. Činjenica je da smo mi u obavezi da budžet donesemo do 15. decembra. Moje ingerencije su u okviru nadležnosti Skupštine i ja mogu obećati da ćemo mi ovde učiniti sve da, čim budžet bude dostavljen, u regularnom roku uradimo svoj posao. Pretpostavljam da govorim i u vaše i u svoje ime.

Što se tiče izvinjenja, uvek kada se bilo koji poslanik oseti povređenim, ja mu se izvinjavam. Nemojte mi baš pisati, ali ako hoćete, napišite rečenicu koju treba da kažem. Ako sam povredila bilo kog poslanika, uvek sam spremna da kažem - izvinite, čak i ako nije dobro shvaćeno to što sam rekla. Evo, to i sada činim.

Po Poslovniku se za reč javio gospodin Nikolić, pa Šormaz. Mislila sam da smo se dogovorili o svemu ovome, ali izvolite.

Zarad javnosti, da budemo krajnje precizni, u Zakonu o budžetskom sistemu u članu 14, koji govori o budžetskom kalendaru, piše, ja ću vam precizno reći, da do 15. oktobra ministar dostavlja Vladi nacrt budžeta Republike i finansijske planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja itd., tako da je ministar finansija u obavezi da uradi budžet, da ga usaglasi sa ostalim ministarstvima i da ga, na osnovu takvog usklađivanja, dostavi parlamentu.
Dakle, da budemo krajnje precizni, vi kažete da, koliko vam se čini, ni prošle godine nije dostavljeno na vreme. Da, to nije uradio tadašnji ministar finansija, sadašnji premijer - gospodin Cvetković. Ali je zato ta vlada i najurena od strane Vojislava Koštunice, jer to nije bila dobra vlada i to nije bila efikasna vlada. Znam da u ovoj vladi nema, hvala bogu, Vojislava Koštunice, pa nema potrebe da vas najuri, ali ovo je jedan prvi, temeljni znak da će se ova vlada urušiti sama od sebe, i to vrlo brzo.
Dakle, raspravljamo o rebalansu, 3. je novembar, terate nas da radimo do prvih jutarnjih sati, ko zna kada će stići budžet. Guverner kaže - bolje i da kasni budžet ne znam koliko, samo da je to dobar budžet. Budžet će vam biti u totalnoj, apsolutnoj suprotnosti sa rebalansom budžeta.
Imate predizborna obećanja, prevarili ste građane, sada to ne možete da ostvarite.
Ono što je takođe važno, ovaj parlament od svog osnivanja ne može da usvoji nijednu rezoluciju o Kosovu i Metohiji. Dakle, ovaj parlament se neozbiljno odnosi prema svojim građanima i prema Srbiji kao državi. To je sramota.
Sramota je da na sednice Odbora za Kosovo i Metohiju ne dolaze poslanici pozicije i da kvare kvorum. Da li je to ono što ste vi izjavili u tom intervjuu - da poslanici ne smeju da blokiraju državu? Evo, sada ću se složiti sa vama. Ali, to rade poslanici vlasti kada je u pitanju misija Euleksa i kada je u pitanju adekvatan odgovor države po pitanju Kosova i Metohije i proglašene nezavisnosti na Kosovu i Metohiji. Dakle, poslanici pozicije, a vi ste predsednik i vi predsedavate tim poslanicima i vi predstavljate te poslanike.
Onda se setite, da li vam to neko kaže, da li vam je neko rekao - znate, Evropska komisija će negativno da se izrazi o radu parlamenta, onda vi brže-bolje date jednu izjavu kako je parlament, u skladu sa onim što je rekao ministar Đelić, neka crna rupa. To nema nigde na svetu, niti u Evropi, da se jedan ministar izražava na taj način o parlamentu. Vi o tome ćutite, umesto da kažete i tom ministru Đeliću - vodite računa šta pričate, vi nemate prava da pričate. Vi treba da štitite ovaj parlament. Mislio sam da ćete nas zaštititi, ali vi to ne činite.
Dakle, da stvar bude jasna, rad Skupštine ili, kako ste vi formulisali, onaj ko blokira državu su poslanici pozicije, a ne opozicije. Mi radimo svoj posao, a Vlada u velikoj meri na najvažnijem zadatku, a to je budžet, takođe trenutno blokira državu. Poslanici pozicije ne rade ništa i ne čine ništa da opomenu Vladu šta to ona radi. Ko je onda odgovoran u ovoj državi? Vi ste odgovorni, a ta vaša ćutnja povodom tih stvari govori, da ponovim, o dominantnoj poziciji izvršne vlasti nad zakonodavnom. To nije dobro. Postojali su ovde predsednici parlamenta posle 2000. godine koji su znali da štite dignitet ovog parlamenta. I, kada je god tako bilo... Neću nabrajati, neću reći ko je, nije pripadnik DSS-a, ali je tada imao podršku DSS-a, jer je štitio integritet ovog parlamenta.

Efikasnost rada je jedan od načina koji nam podiže nivo dominantnosti, gospodine Nikoliću.

Reč ima gospodin Šormaz, pa ćete vi.

Takođe po članu 104. Predsednice, mislim da ste naravno vi ti koji ste izazvali ovo što se sada događa, pre svega vašom izjavom. Vi ste dali neku vrstu izvinjenja posle onoga što je rekao narodni poslanik Maraš; ja sam povređen vašom izjavom, ali ne prihvatam to vaše izvinjenje.
Mislim da bi trebalo da na isti način na koji ste dali izjavu, znači, pred kamerama i pred sredstvima javnog informisanja, kažete da ste pogrešili, da zaštitite integritet parlamenta na takav način i da opomente Vladu da kasni.
Garantujem vam, bio sam poslanik u tom sazivu parlamenta, da bi to, iako je pripadao poslaničkoj većini, recimo, Predrag Marković kao predsednik Narodne skupštine u ono vreme uradio.
Ovde je u pitanju i to što ste vi iz SPS-a odjednom postali, kako bi rekao naš narod, evromeraklije, preko noći, odjednom ste postali evrofanatici veći nego DS i odjednom je sve to za vas prihvatljivo, ali na rečima. Na rečima, ali kad su dela u pitanju kandidat za direktora železnice je čovek koji je nosio u torbama pare na Kipar, po sopstvenom priznanju, u vreme Slobodana Miloševića, kao svedok na suđenju Mihalju Kertesu. To je ta evropska Srbija koju je obećala Demokratska stranka, koja je rekla da ako oni ne pobede sve ostalo ide u mrak, sve ostalo vodi u devedesete, a onda čovek iz devedesetih - kandidat za direktora Železnica Srbije. To je taj novi evroentuzijazam koji vi donosite i onda držite nama predavanje.
Znate, u vreme kada smo mi bili poslanička većina, opet vam kažem, doneto je 266 zakona, svi su od strane Evropske unije pohvaljeni. U istom sazivu je donet Ustav, tri rezolucije o Kosovu i Metohiji, mnogo odluka o izboru sudija, razrešavanju sudija, odlučivanje o imunitetu. Opozicija je glasala za nemali broj tih zakona i bila je mirnija situacija nego u ovom sazivu parlamenta. Može da se radi, ali treba da se zna da se radi. Ne može da se radi ako Vlada em uvek kasni sa predlozima zakona, em šalje loše zakone u proceduru.
Normalno je da ćete imati mnogo amandmana. Rekao sam, u Poljskoj na budžet dođe 900 amandmana. Vama je došlo 84 i vi kažete da opozicija vrši opstrukciju. To je potpuno besmisleno. Opozicija radi svoj posao, a vi očigledno niste sposobni da ga radite na pravi način.
I, nema potrebe da se ovde nama izvinjavate, nego recite javnosti Srbije da ste pogrešili i zaštitite parlament od neodgovorne Vlade koja kasni sa najvažnijim zakonom, sa budžetom za sledeću godinu.

Nisam se vama izvinila. Gospodin Veselinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, člana 84 - dostojanstvo Skupštine Republike Srbije.
Naime, ceo dan imamo raspravu vezanu za nametanje rada ovom parlamentu. Prema predlozima zakona koji nam svakodnevno stižu, o kojima treba da raspravljamo, vidimo da Vlada Srbije jednostavno nameće parlamentu, a nikako da parlament kontroliše Vladu Srbije, što bi bilo normalno.
Posmatrajući rad parlamenta, da ne govorim o izjavama kako opozicija vrši opstrukciju ovog parlamenta, što je neistina, posmatrajući rad parlamenta, posebno poslednja dva-tri meseca, vidimo da se negde žuri, ide se zbrda-zdola, da se nešto progura na mišiće. To nije dobro ni zbog samih zakona, odnosno zakonskih projekata koje mi ovde usvajamo, a nije dobro ni za poslanike koji treba da se pripreme i stručno da govore o predloženim zakonima.
Videli smo predlog za sledeću sednicu Narodne skupštine koja je zakazana za 5. novembar u 12.00 časova; pored predloga seta zakona o pravosuđu (tu imam neko razumevanje, povezano je nekoliko tačaka, a ukupno ih ima 14), imamo i predloge mnogih zakona koji veze nemaju sa ovim setom zakona; ide se redom do tačke 14, a to je Predlog zakona o udruženjima. Mlađan Dinkić želi već dve godine da nam proturi zakon o udruženjima, a iza toga se mnogo šta krije, što možda nije moglo da se proturi i da prođe u prethodnim zakonskim projektima; pre svega se radi o nevladinim organizacijama, sektama i ko zna o čemu, to ćete videti kada budete čitali ovaj zakonski projekat, predlog.
Ako poslanik danas primi ovaj set zakona od 14 zakona, mislim da teško može da se za nepunih 40 časova pripremi za rad. To je mnogo i za ovu ekspertsku grupu iz G17 plus koji se hvale da mnogo znaju i da su eksperti, a vidimo da njihovi predlozi idu direktno na štetu građana Srbije. Zbog toga želim da sa ove govornice obavestim javnost da ovaj parlament radi na o-ruk, radi van Poslovnika Skupštine Republike Srbije. Zato opozicija ima pravo da se buni i imamo pravo da tražimo da nam se zakonski projekti dostave na vreme. Hvala.

Bila sam dužna da sve ove zakone o kojima ste vi govorili, uključujući i tačku 14, predložim Skupštini. Dnevni red će usvojiti poslanici. Prosto, morala sam da poštujem Poslovnik i da nastavim postupak i proceduru koja je započeta onog momenta kada su stigli zakoni ovde, a o dnevnom redu će se izjasniti poslanici na sednici. Da li će zakon o kome ste vi govorili ući u dnevni red ove sednice, to ćete vi odlučiti.

Na član 5. razdele 15 i 27 amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš.

Vlada i Odbor za finansije su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima gospodin Maraš.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, podneo sam amandman iz više razloga baš na sredstva koja su opredelili u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
(Predsednik: Gospodine Maraš, izvinite, samo da ipak upoznam poslanike da je ministar Jasna Matić ovde među nama i gospodin Maraš se njoj obratio.)
Super je što je tu neko od predstavnika Vlade, međutim, zaista ne znam kako bi gospođa koja je ministar telekomunikacija mogla da nam da odgovore na pitanja koja ovde postavljamo, još nismo došli do teme poskupljenja impulsa i telefonske pretplate. Mislim da je nekorektno od strane Vlade što ovde nije ministarka finansija, premijer ili ministar za ekonomiju i regionalni razvoj.
Podneo sam amandman na ovaj razdeo, kad su u pitanju sredstva koja su opredeljena za ovo ministarstvo, iz više razloga. Prvo, u ime LDP-a smo to isticali kad je bila formirana Vlada i kad je donošen Zakon o ministarstvima, to je najglomaznije ministarstvo. Naravno, sledstveno tome, videli smo i koliki je broj državnih sekretara, pomoćnika. Mi smo čuli jedan netačan demanti od strane poslanika G17 kroz medije, da nije tačno da gospodin Dinkić ima šest državnih sekretara, 11 pomoćnika. Međutim, taj podatak se nalazio na sajtu Vlade. Ali, ni to ne bi bio problem da to ministarstvo u nečemu doprinosi ovoj državi.
Tačno, gospodine Krasiću, doprinosi samo enormnom trošenju, bahatom trošenju. Pogledajte, samo za skijališta u budžetu Republike Srbije u ovoj godini izdvojeno je 15 miliona evra. To je suma koja bi imala opravdanje da je država Srbija zemlja u kojoj treba da nadogradimo dobar život koji imamo. Nažalost, nismo u takvoj situaciji. Građani nisu u takvoj situaciji, građani su svedoci svakodnevnih poskupljenja ili najave poskupljenja koja nisu u jednocifrenim procentima, nego su izražena u desetinama procenata.
Pokušavali smo, kada je bila rasprava u načelu i kada je u pitanju rasprava o pojedinostima, da ukažemo na potpunu nelogičnost da se rebalansom budžeta podižu penzije, što pozdravljamo, ali da se isto tako sredstva troše nemilice, odnosno da je javna potrošnja izrazito visoka. Mislimo da postoje ministarstva kojima sigurno mogu da se skrešu sredstva, koja su neverovatno velika. Podvlačim, za to ministarstvo budžetom je predviđeno 35 ili 36 milijardi.
Mislimo da zaista više nema opravdanja da postoji Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan. Kao i ovo Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj o kome sam govorio, i Ministarstvo za NIP ima veliki broj projekata koje ili ne počinje ili ne završava ili se, kao što je i sama Vlada rekla, kasni sa izvršenjem određenih projekata. Često se ti projekti prepliću, odnosno rad ministarstava se prepliće i mislimo da to, kao što bi rekla predsednica Skupštine, usporava, koči napredak ove zemlje.
Imamo jednu stavku koju bih zaista voleo da mi neko objasni. Nažalost, mislim da ovde nema ko to trenutno da objasni, ali želeo bih da insistiram da se ukine sledeća stavka, a to je da je pet miliona odvojeno za dotacije nevladinim organizacijama od strane NIP-a, odnosno tog ministarstva. Stvarno bih voleo da neko objasni šta je to, kakve su to dotacije koje NIP daje nevladinim organizacijama?
Imate slučajeve da se kroz raznorazne stavke omogućava, neću da kažem trošenje sredstava na nezakonit način, ali trošenje sredstava koje nema opravdanja. Stvarno bih voleo da mi neko objasni, konsultovao sam i kolege oko sebe da li oni imaju predstavu šta ovo predstavlja, šta ovo znači - pet miliona dinara ide nevladinim organizacijama u vidu raznoraznih dotacija.
I prethodnih dana sam govorio o nekim nerazumnim trošenjima od strane NIP-a. Interesantno je da se i NIP i svako ministarstvo koje ima užasno velik budžet, ničim opravdan, nalazi u rukama jedne partije. Mogu da razumem tu političku grupaciju koja želi da kontroliše tokove novca, međutim, problem je što se to njima dozvoljava. Imaćete velike probleme. Siguran sam da ste i vi svesni da se kroz ova dva ministarstva pokazuje fantastična koncentracija sile i moći u rukama jedne političke partije, odnosno njihovog predsednika.
U izbornoj kampanji bili smo svedoci svakakvih obećanja, za koja je svako razumeo da ne mogu da se ostvare. Stalno to podvlačim. Ono što je gore od nerealnih obećanja, to je pokušaj da se ona ostvare. Znači, trošenje, trošenje, nerazumno trošenje.
Tražite od nas građana da stežemo kaiš. Naravno da mi poslanici nismo u istoj situaciji kao penzioneri koji imaju osam, deset, dvadeset ili trideset hiljada, sve je to sitno, ali i nas pogađaju ova poskupljenja, a pogotovu nas pogađaju obrazloženja ovih poskupljenja.
Takođe, ovo Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj ima, maltene, potpredsedničko mesto koje se poklapa sa ovim ministarstvom. O tome smo govorili. Naša je želja bila da se ukine taj potpredsednički kabinet, iz prostog razloga što je to opet gomilanje zaposlenih, što je to pokušaj da se maksimalno raširi moć onoga ko kontroliše finansije u ovoj državi, odnosno onoga ko kontroliše projekte koji treba da se ostvare, koji strahovito puno koštaju i koji, nažalost, pre svega koštaju poreske obveznike i građane države.
Zaista ne vidimo nikakav boljitak. Verujem da bi svako u ovoj sali najviše voleo da sklapanje ugovora sa "Fijatom" donese boljitak ovoj državi, da bude novih radnih mesta i, naravno, aplaudirali bismo onome ko tako nešto uspe da uradi. Naravno da bismo želeli da to ne bude usamljen primer. Svaki put kada se tako nešto dogodi naravno da će svi to da pozdrave, ukoliko to bude zaista tako kao što se predstavlja da jeste.
Imamo osnovanu sumnju da ne verujemo u tako nešto. Taj isti čovek je obećao hiljadu evra građanima na osnovu akcija. Sada dolazimo u situaciju da njemu, i ne samo njemu iz Vlade, kao opravdanje za to što neće moći da ispuni svoja obećanja, kao kec na deset, što bi rekli stariji, dolazi ova ekonomska svetska kriza. Ali, i tu imamo primedbu zato što reakcija onih koji vode ovu državu, odnosno izvršne vlasti i guvernera, nije bila adekvatna, bila je prilično usporena i, po nama iz LDP-a, bojim se, sve konsekvence će se osetiti u toku 2009. i 2010. godine.
Zaista nekad osetim veliko olakšanje kada vidim da Vlada odbije neki amandman, iz prostog razloga što znam da oni koji ga odbijaju znaju da je razuman, znaju da je i ekonomski opravdan, ali da ne žele da ga prihvate zato što bi se zamerili jednom od koalicionih partnera.
Pozivam vas, brzo će doći decembar, brzo će doći budžet pred narodne poslanike, pozivam predsednicu Skupštine da učini sve da budžet dobijemo bar desetak dana pre rasprave i da ne bude kao protekla dva puta - dobijemo ga u petak popodne, a u ponedeljak treba da raspravljamo o njemu i da pišemo amandmane itd.
Takođe vas pozivam da u tom budžetu, ako već odlažemo njegov dolazak u Narodnu skupštinu pred poslanike zbog toga što traju pregovori sa MMF-om, uvažite sugestije MMF-a, iz prostog razloga što njihov zadatak jeste da pokušaju da skrešu javnu potrošnju koja je ovde zaista velika.
Ne znamo kakav je epilog razgovora koji su oni danas vodili sa potpredsednikom Vlade gospodinom Krkobabićem, da li su pokušali da utiču na njega kada su u pitanju penzije, da li su pokušali da obodre ono što je on izjavio pre neki dan.
Voleli bismo da se, pre svega, izvrši pritisak na one ministre koji bahato troše novac, koji gomilaju svoj državni aparat, koji, kao ova dva ministarstva, pokušavaju da realizuju projekte za koje i sami znaju u početku da neće biti realizovani ili da će njihova realizacija doći daleko kasnije od onoga što je predviđeno.
Još jednom, podvlačim da mi iz LDP-a smatramo da je Ministarstvo za NIP nepotrebno. Smatramo da se sredstva kroz njega pogrešno usmeravaju, pogrešno troše i da projekte za koje je zaduženo Ministarstvo za NIP, koje ono odobrava i sve ostalo, nisu projekti koji donose boljitak, odnosno koji se na vreme završavaju, da sad ne ponavljam ono što sam rekao.
Takođe smatramo da ovom ministarstvu, kao što smo napisali u amandmanu, Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj ne trebaju tolika sredstva, pogotovo ne trebaju tolika sredstva za skijališta Srbije. To što ministar Dinkić voli da se skija, to je super, ali to ne mora da radi na trošak građana Srbije.
Sigurno se svi sećate predsedničke izborne kampanje - gde god se desio saobraćajni udes a gde ima snega, tu se pojavljivao Mlađan Dinkić i obećavao da će izgraditi žičare, da će tu nići hoteli. Mislim da morate da učinite sve da ga obuzdate. Građani trpe. Pored mene sede kolege iz DSS-a, znam koliko su dok su bili u vlasti, po njihovoj priči, trpeli gospodina Dinkića i sve njegove hirove, koji zaista puno koštaju građane ove države.
Sve što možete učiniti jeste da to potpredsedničko mesto koje je predviđeno za gospodina Dinkića i ta sredstva u iznosu od par desetina miliona dinara za ovu godinu ne postoje. To je trošak za ovu državu.
Prošli put sam pričao sa gospodom penionerima ovde sa skupštinske govornice, oni su klimali glavom - da ucene kada je u pitanju ovaj rebalans budžeta, neka se izbriše to mesto potpredsednika, biće više para i za penzije. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Dragan Stevanović, a zatim gospodin Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom ovog amandmana i hteo bih svakako da iskoristim, u tom kontekstu, i svoje pravo po Poslovniku da dobijem jedno obaveštenje ili jednu informaciju od predstavnika Vlade. Gospođa ministar mi neće zameriti, voleo bih da je neko drugi tu, mislim da bi oni bili kompetentniji da nam daju određene odgovore, ali dobro, u svakom slučaju se obraćam Vladi.
Gospodin Maraš je ovde izneo niz činjenica koje svakako, rekao bih, odgovaraju istini. One se odnose na bahate troškove pojedinih ministara i ministarstava, a to se naravno odnosi, pre svega, na gospodina Dinkića, nekada ministra u Ministarstvu za regionalni razvoj, danas potpredsednika Vlade.
Na ovo me je nagnala jedna priča koju je jutros jedan od kolega narodnih poslanika iz Nove Srbije izneo pred vas poslanike. Ono što je zapanjujuće jeste činjenica da predstavnik Vlade koji je tada sedeo tu, gospodin Milosavljević, nije reagovao, izostala je svaka reakcija. Naravno, ja nisam očekivao da se gospodin Milosavljević zabrine, ali je mogao bar da se zainteresuje zbog činjenica koje je gospodin Mojsilović izneo. Stvar se konkretno odnosi na jednu grinfild investiciju koja je takođe promašaj i rezultat bahatog ponašanja, pre svega ministra Dinkića i tadašnjeg ministra za NIP gospodina Đilasa. Stvar ne bi bila skandalozna da se najviši državni funkcioneri tada nisu uvukli u tu priču, ali opravdanje za tako nešto je činjenica da je to bilo u jeku predizborne kampanje ili u funkciji neke od predizbornih kampanja koje smo proteklih godinu, godinu i po dana imali.
Pre petnaestak meseci, to ste jutros mogli da čujete, oba ova visoka funkcionera države su došla u Vranje i položila kamen-temeljac za tu, po evropskim standardima, grinfild investiciju za fabriku tekstila "Zamber" u Vranju i građanima Vranja obećali 3000 radnih mesta. Danas, 15 meseci posle svega toga pola krovne konstrukcije je odneto, izvođač radova je ostao uskraćen za oko milion evra. Koliko smo mogli da čujemo, država je u tu investiciju utrošila oko tri miliona evra. To je sad stalo, pola konstrukcije je odneto, onaj ostatak, odnosno druga polovina je urasla u travu i korov, i nikom ništa.
U celu tu priču bila je involvirana i SIEPA, takođe agencija na grbači države; kakav je smisao postojanja ne znam, efekti su očigledni, konkretno u Vranju. Ja mogu da razumem da je gospodin Milosavljević određen procenat glasova u Vranju dobio. Mi smo posle toga napravili rezultate kakve do tada u Vranju nikada niste napravili. To je u tom trenutku dalo efekta, ali šta je sad? Ima li neke odgovornosti, ako ne tadašnje vlasti, pokažite bar malo evropskih sklonosti ili, ako već nećete, neka se u tužilaštvu, kako ste rekli danas, gospođo Kolundžija, pošto će imati za neke druge stvari pune ruke posla, ovim pozabave i ne bi bilo loše da daju neke odgovore.
Ja ću konkretno od predstavnika Vlade da tražim odgovore ko je odgovoran zbog činjenice da je investicija zaustavljena, da su sredstva iz budžeta Republike Srbije utrošena uzalud.
Drugo, interesuje me, bez obzira na te partnerske odnose koje je imala država i sa kim, koliko je država oštećena u tom pogledu i da li će bilo ko od predstavnika Vlade iz prethodnog saziva, koji su bili u celu tu priču umešani i odgovorni i pojavili se dole, odgovarati i polagati račune zbog toga? Zahvaljujem.