Zahvaljujem. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 5. razdeo 26 amandman je podneo narodni poslanik Gojko Radić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. stav 1. i 3. Zakona o budžetskom sistemu.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. razdeo 26 amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. razdele 26 i 55a amandman su zajedno podneli narodni poslanici Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Laslo Varga, Esad Džudžević i Bajram Omeragić.

Vlada nije prihvatila amandman. Odbor za finansije prihvatio je amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

Gospođo predsednice, gospođo ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je dosta specifičan, najmanje iz dva razloga. Prvi razlog je taj što je poslednji za danas, poslednji za večeras prema dogovoru, a drugi razlog je što je Odbor za finansije podržao ovaj amandman. Ovaj amandman je bio jedini koji je podržao Odbor za finansije, ali nažalost, Vlada nije podržala ovaj amandman i to je razlog zbog kojeg moram da pričam o ovom amandmanu i da vas ubedim, dame i gospodo narodni poslanici, da podržite naš amandman u danu za glasanje. Svi narodni poslanici Poslaničke grupe manjina su potpisali ovaj amandman koji se odnosi na finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Naime, u budžetu za 2008. godinu predviđeno je da nacionalni saveti nacionalnih manjina raspolažu sa iznosom od 150.000.000 dinara. Nažalost, stanje je malo pogoršano predlogom rebalansa budžeta za ovu godinu, jer u predloženom rebalansu nije tačno navedeno koliko pripada nacionalnim savetima nacionalnih manjina, a trenutno imamo 15 nacionalnih saveta, znači 15 nacionalnih zajednica formiralo je svoje nacionalne savete.
Kada kažem da nije precizno određeno koliko iz budžeta pripada nacionalnim savetima onda to kažem iz razloga što je u predloženom rebalansu navedeno, citiram: "deo sredstava ove aproprijacije", radi se o razdelu koji reguliše Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, "namenjen je za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina i za predsedavanje Dekadom Roma".
Predložili smo da ovaj član glasi - deo sredstava ove aproprijacije u iznosu od 150.000.000 dinara namenjen je za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Isto tako smo predložili određeni iznos, taj iznos koji je bio i u originalnom budžetu za 2008. godinu, za finansiranje Dekade Roma.
Znači, po ovom osnovu je dosta specifičan amandman, jer smo predložili da se dodeli više sredstava nacionalnim savetima. Nismo predložili da se dodeli manje sredstava, jednostavno, radi se o jednoj metodološkoj intervenciji, jer ako bi ovo ovako ostalo onda bi to mogao biti presedan i za budžet za 2009. godinu, što bi već mogao da bude problem.
Nacionalni saveti moraju znati unapred koliko sredstava pripada tim nacionalnim savetima ukupno, da bi mogli na osnovu određenih kriterijuma podeliti među sobom taj iznos. Nije nikakva tajna da koordinacija predsednika svih nacionalnih saveta raspoređuje predložena sredstva između nacionalnih saveta, na osnovu objektivnih kriterijuma kao što su brojčanost, odnosno broj stanovnika koji pripadaju određenim nacionalnim zajednicama, broj članova nacionalnih saveta, broj institucija određene nacionalne zajednice itd. Zbog toga predlažemo da se na precizan način odredi koliko pripada nacionalnim savetima nacionalnih manjina, na način kako je to bilo predviđeno izvornim budžetom za 2008. godinu.
Međutim, tu postoji još jedan problem na koji moram da vam ukažem a to je, o tome smo govorili i prošle i pretprošle godine, da se nacionalni saveti i dan-danas vode kao nevladine organizacije. To jednostavno nije stanje koje odgovara Ustavu i to nije stanje koje odgovara pravnom sistemu Republike Srbije. To ne odgovara odredbama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine.
Naime, na osnovu člana 75. Ustava Republike Srbije, pripadnici nacionalnih manjina mogu, radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, izabrati svoje nacionalne savete. Nacionalni saveti nisu nevladine organizacije. Nacionalni saveti nisu udruženja građana. Naravno da nacionalne zajednice imaju i svoja udruženja građana, kao što imaju svi, odnosno mogu imati svi u ovoj državi, ali to nisu nacionalni saveti.
Molim predstavnika, odnosno predstavnicu Ministarstva finansija da ovo ispravimo u budžetu za 2009. godinu, jer su nacionalni saveti najviši organi kulturne autonomije na osnovu Ustava i na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Nacionalni saveti su osnivači izdavačkih preduzeća, novina, kulturnih zavoda itd. Nacionalni saveti bi trebalo da budu posebna stavka, odnosno posebna ekonomska klasifikacija u zakonu o budžetu i da se konkretno vidi koliko sredstava je predviđeno za finansiranje nacionalnih saveta u sledećoj godini i u sledećim godinama.
Bitno je i to što je formirano, na naš predlog, na naš zahtev, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
To ministarstvo je ovih dana izradilo radnu verziju Nacrta zakona o nacionalnim savetima i ja se nadam da će taj nacrt zakona biti usvojen u Vladi do kraja godine i da će se naći pred poslanicima početkom sledeće godine, jer taj zakon trebalo je usvojiti još pre više od četiri godine. To je sledeći korak u regulisanju položaja nacionalnih saveta nacionalnih manjina u pravnom poretku Republike Srbije.
Do sada sam govorio o nacionalnim savetima, ali na kraju želim da kažem i to da bismo želeli da nacionalne manjine budu u većoj meri prisutne u budžetu za 2009. godinu u odnosu na budžet za 2008. godinu. Mi smo imali određene amandmane na predlog budžeta za tekuću godinu pre godinu dana. Ti amandmani, nažalost, nisu bili usvojeni, ali se nadam da ćemo uspeti u sledećim nedeljama da se dogovorimo sa ministarkom i sa ministrom za ljudska i manjinska prava da ti amandmani, odnosno amandmani slične sadržine budu uključeni u budžet, jer se radi o veoma bitnim stvarima, koje nisu predviđene ni ovim budžetom, nisu bile predviđene ni budžetom za 2007. godinu, ni budžetima u prethodnim godinama.
Tu se radi, na primer, o formiranju fonda za nacionalne manjine koji je isto tako, na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, trebalo formirati još 2002. godine. Radi se o finansiranju projekata nacionalnih zajednica iz oblasti kulture i informisanja; radi se o finansiranju učeničkih domova čiji osnivač nije država nego nevladin sektor ili tradicionalne crkve i verske zajednice. Na primer, vojvođanski Mađari imaju četiri ili pet takvih učeničkih domova i bilo bi jako bitno da se oni finansiraju iz budžeta, jer imaju vrlo važne obaveze, odnosno izvršavaju "vrlo bitne zadatke".
Isto tako, predložili smo prošle godine adaptaciju crkava nacionalnih manjina. Ni taj amandman nije prošao, pa sam iskoristio mogućnost i priliku da ukažem na bitnost tih amandmana i da apelujem sa ovog mesta da sada, kada još uvek imamo vremena za to, razmotrimo ove amandmane, odnosno ove prioritete i da ti prioriteti budu uključeni u budžet za 2009. godinu i da se nacionalne manjine u mnogo većoj meri vide u budžetu nego što je to bio slučaj u budžetu za ovu godinu i u budžetima za prethodne godine.
Što se tiče ovog amandmana, molim narodne poslanike da podrže ovaj amandman, kada već to Vlada nije učinila, jer bi to bilo vrlo bitno sa metodološke strane i bilo bi vrlo dobro da na taj način bude formulisan budžet za 2009. godinu. Hvala na pažnji. Laku noć.

Najpre gospođa Nada Kolundžija.

Želim da kažem da će parlamentarna većina prihvatiti ovaj amandman i da ćemo u danu za glasanje glasati za njega.

Gospodin Zoran Šami.

Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, gospođo ministarka, u ime poslanika vam se izvinjavam, niste ni krivi ni dužni da ovo slušate, ali dobro. Imamo još vremena, tek je pola dvanaest.
Izašao sam da podržim amandman koji su podneli gospodin Pastor i njegove kolege iz Poslaničke grupe manjina. Imam dobro pamćenje, gospodin Pastor je to uostalom i kazao, on je, čini mi se, sličan amandman imao i pre godinu dana, kada smo usvajali ovaj budžet. Potpuno je razumljivo da treba izvršiti precizniju raspodelu sredstava ne samo u ovom slučaju, nego u mnogo slučajeva u predloženom rebalansu, ali ja ovo više govorim zbog onoga zbog čega i gospodin Pastor – njemu nije preterano važno šta će se dešavati još mesec dana, ali sa pravom traži da se uđe u jednu logiku razmišljanja koja bi bila primenjena u narednom budžetu koji ćemo za mesec dana da usvajamo.
Kažem, nije ovo jedino mesto gde se, s jedne strane, neke stvari seciraju u sitna crevca, a s druge strane se neki milioni, stotine miliona i milijarde strpaju u jednu kategoriju. Malopre, kada je na redu bio amandman koleginice Svetlane Stojanović ona se pitala kuda ide 1.100.000.000, jer je samo odokativno rečeno za neke projekte, tu se čak i zna kuda idu sredstva, sve zavisi koje struke je ministar; kad je ministar filmadžija, onda ide na snimanje filmova; kada je ministar iz pozorišta, onda ide na finansiranje pozorišnih predstava. Mogao bih sad da citiram koji su sve filmovi i pozorišne predstave finansirane iz budžeta Srbije. Po pravilu su imale veze sa aktuelnim ministrom. Samo vam savetujem da sledeći put buduća većina uzme nekoga iz struke muzičara. Red je da i oni dobiju nekada neka finansijska sredstva iz budžeta.
Kažem, uopšte je manir da se neke stvari na neki način sakriju, da se ne prikažu. Onda će biti nekih stavki koje će biti reda veličine jedan milion, dva miliona, a onda se tako u nekoj stavci pojave neke silne milijarde za neke ugovore o delu. To su loši maniri. Sada ovo pričam ne zbog ovog rebalansa budžeta, nego ponavljam, već je trebalo da dobijemo zakon o budžetu u Skupštini, budžet za sledeću godinu. Nismo to još uvek dobili, a koliko sam razumeo, i nećemo skoro; samo nemojte onda opet da se desi u drugoj polovni novembra da spavamo ovde u Skupštini zato da ne bismo došli u situaciju da do predviđenog zakonskog roka ne usvojimo budžet.
Ponavljam, lično ću da podržim amandman gospodina Pastora. Jako je šteta i zbog tog amandmana, ali i zbog nekih drugih amandmana, a nije ih tako malo, koje su predlagali kolege poslanici iz svih opozicionih grupa. Ponoviću ono što sam neki dan kazao za ovom govornicom, velika je osionost Vlade, jer odbiti 84 amandmana znači da nema nikakvu volju da razgovara sa Skupštinom.
Gospođi iz Ministarstva finansija se izvinjavam, ali bih mnogo više voleo da sutra ovde vidimo gospođu Dragutinović, da nas ne bi dugo sanjala kad budemo usvajali budžet. Uveravam vas da ako se nastavi taj osion odnos Ministarstva finansija prema ovoj skupštini to ništa valjati neće. Na kraju krajeva, to nikome neće biti u interesu, neće biti ni vladajućoj većini čija sudbina se uvek rešava kada se usvaja budžet, a neće biti po volji ni opoziciji koja, po logici stvari, ima potrebu da budžet koji se izglasa bude što bolji i što suvisliji. To se može desiti samo ukoliko Vlada, sa jedne strane, i Skupština sa druge strane, uključujući i opoziciju, sarađuju, naravno, po pravilima igre koja se tu obično dešavaju. Ako Vlada nastavi da ignoriše Skupštinu i nastavi sa pričom da, kada je reč o ozbiljnom zakonu (priznaćete, rebalans budžeta je ozbiljan zakon, budžet još ozbiljniji), ne prihvata nijedan amandman poslanika, to pokazuje sve samo ne mudrost te iste vlade ili, ako baš hoćete, da ne koristim zbirnu imenicu, ne pokazuje mudrost Ministarstva finansija. Zahvaljujem.

Najpre gospođa Donka Banović, a onda gospodin Krasić.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, kada je već bilo reči o manirima i osionosti Vlade, želim sve vas da podsetim da sam u petak u prepodnevnoj raspravi obrazlagala amandman koji se takođe tiče razdela - ljudska i manjinska prava, tog ministarstva, i da sam takođe imala tu ideju da se iz stavke za JP "Skijališta" određena suma skine i upotrebi za finansiranje nacionalnih saveta. Naime, moj amandman je bio veoma jednostavan. U stvari, htela sam da ta suma bude ona suma koja jeste predviđena još uvek važećim Zakonom o budžetu za 2008. godinu. Gospodin Pastor reče da je bilo predviđeno 150.000.000 za rad nacionalnih saveta. Pogledala sam to u budžetu, to je bila cifra od 168.000.000.
Kada je reč o maniru, tu je bila ministar finansija Dragutinović, da li sada da pomislim da ona mene ozbiljno nije ni saslušala, zato što taj amandman dolazi od poslanika DSS-a, a DSS je trenutno u opoziciji? Taj manir nije dobar i to jeste osionost o kojoj je govorio i moj kolega Šami. Da li sada da pomislim da je Poslanička grupa manjina, vidimo da su se svi potpisali i podržali ovaj amandman, imala neki način lobiranja, da kažem nekog pritiska da njihov amandman bude prihvaćen? Dakle, ne vidim zašto u petak nije dat neki signal. Recimo, vi ste odmah dobili signal da Ministarstvo finansija misli da je vaš amandman dobar. Moj amandman nije ni imao taj signal. Dakle, u startu ste odbili amandman koji dolazi od poslanika opozicije. To nije dobro.
Demokratska stranka Srbije je odmah uočila da su u ovom rebalansu budžeta drastično smanjena sredstva koja su predviđena za rad nacionalnih saveta.
Demokratska stranka Srbije je veoma svesna koliko su nacionalni saveti nacionalnih manjina, njih ima do sada 15, značajni za sve nacionalne zajednice koje žive u Srbiji.
Čestitam gospodinu Balintu, drago mi je što su nacionalnim savetima obezbeđena ili vraćena sredstva koja su bila predviđena, i to u periodu kada je postojala Služba za ljudska i manjinska pitanja, na čijem čelu je bio gospodin Petar Lađević. Gospodin Petar Lađević se izborio za tu prilično lepu sumu koju su nacionalni saveti do sada koristili.
Takođe se pridružujem apelu gospodina Balinta, a pretpostavljam da će on imati mehanizme da opet izvrši pritisak na vladajuću većinu, zato što vladajuća većina zavisi od njihovih glasova i dobro je da imaju taj kontrolni paket, pa će se u Predlogu budžeta za 2009. godinu sagledati potrebe nacionalnih saveta i pitanje novca koji treba izdvojiti za romsku nacionalnu zajednicu i za Dekadu Roma, tako da podržavam i svoj amandman, a naravno da podržavam i amandman gospodina Balinta i Poslaničke grupe manjina.
Zamolila bih predstavnike Vlade koji dođu ovde da nekako ostave te predrasude na stranu. Poslanici opozicije su jako ozbiljni ljudi, detaljno ovo pregledamo, to je naš zadatak zato što mi to analiziramo, hoćemo da kritikujemo, ali ne kritike radi, barem ja neću nikad, tako da vas molim da barem moje amandmane i amandmane koji dolaze iz DSS-a ozbiljno razmotrite, pa ćete videti da tu postoje amandmani koje treba prihvatiti. Hvala.

Gospodin Krasić, a zatim gospodin Tomić.

Divno što se rasplamsala rasprava povodom vrlo značajne teme. Samo polako. Zašto je značajna tema? Danas je bilo govora verovatno o dvadeset i nešto amandmana, u petak je bilo pedesetak; gotovo svi amandmani koji su podneti odbijeni su od strane Vlade Republike Srbije. Obrazloženje i objašnjenje zašto se odbijaju je stereotipno, da ne kažem identično.
Povodom ovog amandmana koji je predmet rasprave Vlada Republike Srbije, znači Mirko Cvetković, bivši ministar finansija a sada predsednik Vlade, gospođa koja je ministar finansija, nekada zastupnik MMF-a za Srbiju, naravno pod budnim okom Borisa Tadića, rekli su, gospodine Balint, da je vaš amandman loš, da je neprihvatljiv i to su objasnili na sledeći način: "Ukoliko bi se prihvatio predloženi amandman koji u sebi sadrži samo finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina i predsedavanja Dekadom Roma, bilo bi dovedeno u pitanje finansiranje drugih nevladinih organizacija, a kako su ovi rashodi izvršeni od početka godine, predloženi amandman u osnovi bi bio suprotan članu 5. stav 7. Zakona o budžetskom sistemu i članu 9. Predloga zakona."
Gotovo je identično obrazloženje Vlade za skoro sve amandmane koji su odbijeni. Znači, radi se o teškom nedostatku sa gledišta Vlade.
Nemam ništa protiv toga što je gospođa Kolundžija izašla i što je u ime poslaničke, skupštinske većine rekla da će u danu za glasanje oni da glasaju za ovaj amandman. Verovatno će da obezbede potreban broj glasova da to uđe u konačni tekst Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije. Onda se pojavljuje problem koji nije samo pravno-tehničke prirode, u Ministarstvu finansija, odnosno kod Vlade, kako ćete vi to da rešite kada je amandman pravno-tehnički nesavršen. Rešićete. Tako ste mogli da rešite problem tehničke nesavršenosti svih amandmana koji su podneti na ovaj predlog zakona ukoliko smatrate da su oni celishodni, opravdani i prihvatljivi. Vi ste to sve odbili i odbacili.
Zašto je došlo do te drastične promene mišljenja? Iz prostog razloga što bez glasova te grupe poslanika ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije ne bi mogao da bude izglasan. Tih pet-šest glasova su nešto bez čega nema. Vama je to neophodno, jer ste vi sve ovo već potrošili. Vi ste samo došli ovde da izvršite legalizaciju. Znači, gospođo Donka, oni imaju dobar sistem pritisaka.
Ne ulazim u suštinu amandmana, vidite i sami, i nemam namere da ulazim u suštinu amandmana, ali moram da kažem i vama, i vama, i onima koji gledaju ovaj prenos – mi smo naučili, izvukli smo lekciju iz ovoga. Pre vas, mi smo izvukli lekciju kada je bila ona sednica u Domu Narodne skupštine, pa je bio prisutan i Boris Tadić, pa je Laslo Varga kritikovao Borisa Tadića, a on mu je sa mesta pretio, uzdisao, pa smo telom onako štitili Lasla Vargu kroz hodnik da prođe, pa mu rekli – ti imaš pravo da pričaš sa govornice šta misliš, ne sme niko da ti preti, pa makar bio i Boris Tadić. Samo nekoliko dana je bilo potrebno da ta grupa podrži i da se napravi ova Vlada Republike Srbije. Nemam ništa protiv toga, to je vaš politički stav. Moram da obavestim građane kakav je politički stav, kako se on to menja.
Gospođa Donka Banović je potpuno u pravu. Gospodin Balint je potpuno u pravu, on je lepo napisao amandman. On je obuhvatio dva dela ovog predloga zakona: prvi deo - šta se menja, i drugi deo - postojeće stanje. Zašto? Zato što je služba postala ministarstvo, napravljen je presek sa poslovanjem službe i tu je konstatovano da je na ovoj ekonomskoj klasifikaciji 481, u okviru razdela 55a, već potrošeno 93.241.000 i ne vidi se koliko dinara. Taj iznos se sada nalazi u razdelu 26, ekonomska klasifikacija 481 - 76.805.000, ali sada je drugi naziv firme, sada je ministarstvo.
Znači, ono što je nemoguće kod sličnih ekonomskih klasifikacija, gde se radi o zbirnom prikazivanju nekog iznosa koji se deli na više asocijacija i organizacija, postalo je moguće. Samo da bi prošao ovaj zakon.
Eto principijelnosti, eto stručnosti, eto bavljenja brojevima, a ne mišljenjima, kako je rekla gospođa koja je sada na rehabilitaciji, posle one sednice koja je održana u petak. Vidite kako se to menja. Zbog čega se menja? Principijelni stav je isti, on se zasniva na tome - drži vodu dok majstori odu, i zasniva se na principu - daćemo mi vama, mnogo više ostaje nama.
To je poenta. Neće Rasim i ovi da se ljute, to je sitno, to je u okviru toga, pa otišlo ovamo, otišlo onamo, nema veze. Gde smete da dirnete kod Mlađe Dinkića? Oči ima da vam izvadi. Negirate njegov autoritet, njegovu struku, sada suficit, sada deficit, sada deficit, deficit, pukla Evropa, Srbija stabilna. To su sve poruke koje dobijamo sa ovog mesta. Paljenje Skupštine je demokratski čin. (Kuca dva puta u drvo.) Primitivizam. Čukneš dva puta nogom, to je primitivizam, a ovaj je zapalio Skupštinu i kaže - to je demokratska stvar. Kako da ne. Ne znam da li se od tolike demokratije pališe neke skupštine za proteklih 10 - 15 godina u inostranstvu. Nigde se ne pali, ljudi, nigde. Lupaste po šerpama tamo, očukaste one šerpe, samo štetu napraviste, a mi dva puta (kuca dva puta u drvo) - katastrofa, primitivizam, Skupština ne radi. Zašto? Zašto vređate državu? Zašto vređate Republiku Srbiju? Malo intelegentnije završavajte taj posao, ako već treba da ga završite.
Ako morate taj prljavi posao da završite, radite to sa stilom, nemojte tako nasilno - 126, 128; 126 je postalo merilo za sve u ovoj Srbiji. Malo inteligencije dajte, vešto prevarite, nadigravajte se malo. Bavite se malo politikom, u krajnjem slučaju; vežbajte elokvenciju i disanje, ako treba. Ovako, ćutite, branite se ćutanjem. Jedini argument vam je 126 ruku u vazduhu ili, ako ne bude to, onda može i iz Soluna, Bodruma, odakle hoćete, ne bi me iznenadilo da iz KP doma neko glasa za vas. Uopšte me ne bi iznenadilo. Evropski čovek godine, Knežević, a sada - evo ga u zatvoru. Znam da je sve to bilo spremljeno za Pajtića, da ga smirite, ali i on će da dođe na red, kažem vam, doći će na red.
Ne može, ta vaša unutrašnja protivrečnost je opasna. Ta vaša unutrašnja protivrečnost nije ideološke prirode, nije zbog političkog pogleda na život u Srbiji, nego zbog koristoljublja. Evo vam dokaza koristoljublja, nemam ništa protiv: gospodin Balint je završio posao kako je hteo. Vrlo je ozbiljno rekao - zašto bih ja glasao za ovo, ako mi ne date ono što nama treba. Treba im za interne stvari, da se prepucavaju tamo pošto imaju dve-tri stranke itd. Sve se slaže, nema nikakvih problema.
Molim vas, napravite nešto što je kriterijum, što je merilo, što može da se primeni u svakoj identičnoj situaciji. Mi smo ovde imali 50 identičnih situacija, vi ste rekli - ne, to ne može, to je u suprotnosti sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Evo, sad sam pročitao obrazloženje Vlade, koja je rekla - ma ne dolazi u obzir ovo što je Balint predložio. Ali, kada je Balint rekao - znate šta, može se desiti da mi ne dođemo tog dana kada je vreme za glasanje, odmah je amandman postao visoko smislen, poželjan, prihvatljiv itd. Ako sam pogrešio prezime, izvinjavam se.
Naravno, ne želim da taj kriterijum primenite prema amandmanima Srpske radikalne stranke, ne želim. Želim da principijelno sagledavate naše amandmane, ali nažalost, još nisam doživeo tu priliku da vidim ideološko neslaganje. Ja vašu ideologiju ne znam, osim - zgrabi fotelju, drpi pare, drpi upravni odbor, drpi neku poziciju, baš me briga šta se dešava jugu Srbije, to mene ne interesuje, moja zona interesovanja je Beograd, Narodna skupština i okolo dva-tri kilometra. To je vaša ideologija.
Naravno da je dobro da građani Republike Srbije i u ove sitne sate prate televizijske prenose iz Narodne skupštine, jer je ovo jedino mesto gde se čuje istina i jedino mesto gde može da se raspravlja i hvala javnom servisu i RTS-u što poštuje Narodnu skupštinu.