Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik Poslaničke grupe LDP-a.

Gospođo potpredsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačiću, jako je teško ne uvažiti ovaj vaš predlog izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama, zato što bi glasanje protiv ovog zakona nanelo štetu našim građanima. Stoga je jasno da ćemo mi ovu promenu podržati, jer nam ništa drugo ne preostaje.

Isto je tako besmisleno verovati da ste vi želeli da do ovoga dođe, odnosno da je neko u Ministarstvu policije odlučio da uskrati građanima pravo dobijanja novog pasoša, ali ono što je jako važno i o čemu moramo reagovati u okviru ove rasprave jeste pitanje odgovornosti, koje treba da prati svako delovanje svake stranke, svake institucije, naravno, Parlamenta, svakako, i Vlade, koja je presudno odgovorna za rešavanje problema u okviru ovog zakona kojim se reguliše pitanje putnih isprava i perioda u kom one počinju da važe, stupaju na snagu itd.

Dosta je ovde rečeno o gospodinu Đeliću. Činjenica da ovde nije došao govori mnogo više od svakog citiranja njegovih izjava u poslednjih godinu dana, koje su sve odreda bile velika zloupotreba evropskih ideja i kompromitacija, ne građana Srbije, nego političara ovog društva, koji su obijali pragove prethodnih deset godina, tražeći od Evrope razumevanje za ukidanje viznog režima našim građanima.

Mi dolazimo iz Bukurešta. Juče smo tamo razgovarali s našim kolegama iz Liberalne partije. Pozdravio vas je ministar unutrašnjih poslova Kristijan David, rekao je da imaju dobru saradnju s vašim ministarstvom.

Ono što je važno jeste da su i oni podržali Rezoluciju koja je usvojena u Stokholmu pre tri nedelje, u kojoj sve liberalne partije Evrope podržavaju ukidanje viza građanima Srbije.

S kakvim argumentima da izađemo pred naše prijatelje iz Evrope, i to u trenutku u kojem više ne postoji nikakva prepreka osim naše lične sposobnosti, da zatražimo neko novo razumevanje, jer je ovde, pre svega, reč o nesposobnosti naše države da uradi posao koji je od vitalnog značaja za naše građane, a kada je država nesposobna, onda se država mora menjati, jer je, definitivno, to jedino nešto na šta možemo pristati.

Ne možemo pristati na poruku da građani ne treba da očekuju bezvizni režim i da se zadovolje činjenicom da će morati da se blamiraju u redovima pred ambasadama, da se smrzavaju, da će morati da putuju po Evropi u onim ponižavajućim uslovima, u kojima se nalazi, čak, i svaki poslanik koji krene put EU, s putnim ispravama koje su ispod svakog nivoa.

Dakle, za nas je pitanje odgovornosti, gospodine Dačiću, veoma važno i interesuje me šta ćete vi, ne toliko kao ministar policije, nego kao prvi potpredsednik Vlade i zamenik predsednika Vlade, uraditi po ovom pitanju? Ko će odgovarati u Vladi za ove propuste? To je nešto što nas mora obavezivati.

Nastup pred Parlamentom, u kojem će se reći – građani, nismo uradili posao, obećali smo da ćemo ga uraditi, a još važnije od tog obećanja je to što vi na ta slobodna putovanja imate pravo kao građani Evrope 21. veka, a mi smo vam to pravo uskratili. Za to neko mora da odgovara.

Zakon je usvojen 2007. godine. Zakon iza koga je tada stala parlamentarna većina je isti ovaj o kojem danas razgovaramo. Većina tadašnje vladajuće koalicije je deo današnje vladajuće koalicije. Zašto nam je potpredsednik Vlade, koji je tada bio zadužen za evropske integracije, prosledio zakon koji je bio nerealan? Za to se mora odgovarati.

Drugo je pitanje zastrašujuća istina da smo mi kao država najveća prepreka ostvarenju te evropske budućnosti građana, koji od nas upravo to očekuju, jer ljudi u Srbiji treba da znaju da više ništa ne stoji kao prepreka na putu bezviznog režima, osim nesposobnosti naše države.

Pored zamene putnih isprava, mi smo dužni da usvojimo zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Gde je taj zakon? U ovoj ''crnoj rupi'' bismo želeli da vidimo taj zakon. Da vidimo kada je to Parlament odlučio da ne raspravlja o zakonu o finansiranju terorizma i sprečavanju pranja novca i kada je to Parlament, na takav način, suspendovao pravo naših građana na slobodno putovanje po EU. Vlada taj zakon nije prosledila Parlamentu.

Dakle, i da imamo putne isprave, koje nemamo, ne bismo mogli da putujemo slobodno po Evropi, jer nema zakona koje je Vlada bila dužna da prosledi Parlamentu. Šta ćemo sa čitavim nizom strategija, koje, takođe, moraju biti ne samo usvojene, nego i primenjene, da bismo onda mogli da iskoristimo slobode i prava koje proizilaze iz kvalitetnije uređenih putnih isprava?

Imamo nacionalnu strategiju za reintegraciju povratnika po Sporazumu o readmisiji. Imamo radni nacrt te strategije, a ona još nije usvojena. Slušajte sada obrazloženje kabineta potpredsednika Vlade, koji upisuje normativnu delatnost od ključnog značaja za našu viznu liberalizaciju: ''U toku je izrada strategije za borbu protiv droga. Imamo radni nacrt strategije za reintegraciju povratnika, po Sporazumu o readmisiji. Imamo radni nacrt strategije za borbu protiv organizovanog kriminala i u toku su dogovori nadležnih republičkih institucija oko početka rada na strategiji za upravljanje migracijama, uključujući ilegalne migracije''.

Dobro, ako mašina nešto ne može da odštampa ili uradi u rokovima koje je Vlada predvidela, šta se dešava sa svim ovim strategijama koje su ili u radnom nacrtu ili u fazi dogovora oko radnog nacrta? Ko je za tako nešto odgovoran, gospodine zameniče predsednika Vlade i prvi potpredsedniče, nećemo da pričamo o Ministarstvu policije?

Pozovite gospodina Đelića, koji se usudio da falsifikuje godišnji izveštaj Evropske komisije. To je skandal bez presedana.

Prosledio je nadležnom skupštinskom odboru dve i po strane izvoda, u kojima se potpuno krivotvori izveštaj Evropske komisije. To je veliki problem. To nema nikakve veze s Kancelarijom za pridruživanje EU. To ima veze s njegovom ambicijom da obmane vas u Vladi, a potom i nas u Parlamentu, jer je nama u Parlament prosleđen izvod koji ste dobili vi u Vladi, iako to nadležne službe Skupštine u prvom trenutku nisu želele da urade. Jel' tako, gospođo potpredsednice, ako ste upućeni? Ako niste, pomoći ćemo vam mi.

Skupština je zatražila od kabineta potpredsednika da dodatno potvrdi da li je siguran da želi da nam prosledi dve i po stranice izveštaja Evropske komisije umesto punog prevoda.

Šta piše u tom izveštaju koji mi nemamo pravo da vidimo i koji se krije od građana ove zemlje? Osuđuje se, između ostalog, i neefikasnost Skupštine, ali šta je ono što se presudno kritikuje u radu Skupštine? To je odsustvo javne rasprave, razgovora o zakonima. i to je to trpanje zakona u hitni postupak, kojim se, praktično, otaljava taj posao. To je isključivo u nadležnosti vladajuće koalicije.

Mi smo rekli da ćemo u svakom trenutku podržati svako evropsko nastojanje vaše vlade, čak nam ne smeta ni definicija te vlade kojom ona samu sebe opisuje kao proevropsku, ali bismo želeli da imamo konkretne dokaze za takvo opredeljenje. Njih je vrlo malo, ukoliko se izuzme sve ono čega je prepun naš javni život, a to su fraze i neodgovorna obećanja.

Šta je uradila Vlada nakon konstatacije potpredsednika Vlade zaduženog za evropske integracije, u kojoj je on guvernera Narodne banke Srbije optužio za opstrukciju u izdavanju pasoša? Da li je Vlada raščistila te odnose? Šta je uradila Vlada kada je potpredsednik Vlade optužio Parlament kao najvećeg kočničara u evropskim integracijama? Podsetiću vas, 7. avgusta 2008. godine, potpredsednik Vlade zadužen za evropske poslove u ovoj zemlji ponizio je Parlament.

Nema Evrope bez demokratije, a temelj demokratije je parlamentarni život. Šta kaže potpredsednik Vlade? ''Ukoliko blokada Parlamenta obezvredi i onemogući usvajanje zakona važnih za dobijanje bele šengenske liste u septembru, to će onemogućiti dobijanje te liste do kraja godine.

Građani moraju znati da oni koji blokiraju Parlament nisu blokirali samo primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, energetsku budućnost Srbije'', ovu o kojoj tajno sada pregovarate sa Rusima, što ne postoji nigde u evropskoj politici, ''već su ti isti blokirali ključnu ljudsku slobodu, slobodu kretanja i ukidanje viza za građane Srbije.''

Ko je sada blokirao tu slobodu? Mašine ne mogu da odštampaju te pasoše, postoji neka procedura. Hajde da kažemo, dobro, a za šest meseci ćemo dobiti nova dokumenta. Gde su zakoni? Gde su strategije?

Gde je odgovornost za kompromitaciju svakog političara? Da li ste tražili, u kontaktu sa svim strancima sa kojima ste se sretali, bezvizni režim za građane Srbije? Pa, to je svako od nas radio. Kada smo dobili to pravo, mi smo nesposobni i to pravo da ostvarimo. Ozbiljne vlade tako nešto sankcionišu.

Mi od vas tražimo da preuzmete odgovornost za to, kao zamenik premijera.

Ovde, u Parlamentu se nije razgovaralo, nakon suspenzije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ovde se ne razgovara o potpunoj obustavi procesa evropskih integracija, nema razgovora u Parlamentu ni o izveštaju Evropske komisije. Konačno, ovde nam se prosleđuju izmene i dopune Zakona, koje kažu: ''broj 2008. menja se brojem 2009''. Na to se svodi evropska politika Vlade gospodina Cvetkovića i vas, gospodine Dačiću.

Za nas je u ovom trenutku najvažnije pitanje vaše spremnosti da ovde, u Parlamentu, lično preuzmete odgovornost za neki novi rok. Ispada da su građani sada ti koji su odgovorni za to što nemamo putne isprave, a ne država. Niti su građani sami sebe obezvredili do te mere da su bili prinuđeni na taj ponižavajući status, kakav je status putovanja s vizama, već je to bila posledica neodgovorne politike naše države, niti oni mogu sada biti odgovorni za to što još uvek nema pasoša.

Naravno da će se ljudi, pritisnuti dnevnim problemima, setiti pasoša pred godišnje odmore. Ali, pošto vi to znate, dužni ste da obezbedite kapacitete koji će omogućiti zadovoljenje njihovih zahteva. Ako to nije moguće, onda sada morate preduzeti jasne inicijative kojima ćete motivisati te ljude da na vreme zamene svoje putne isprave.

Da li policija zna ko sve ima putnu ispravu? Zna. Da li je problem napraviti kompjuterski program koji bi okrenuo svakog vlasnika pasoša i preporučio mu kada može da dođe po svoju putnu ispravu? Da li može država malo da se angažuje, ili se država građana seti kada treba da ih odvede u neki glupi rat i kada im naplaćuje porez?

Ako imate adrese kada šaljete pozive za Vojsku, ako imate adrese kada šaljete opomenu za porez, pa, onda nađite adrese ljudi koji imaju pasoše i pošaljite im pismo – ja, ministar policije, prvi potpredsednik i zamenik predsednika, izvinjavam vam se što ćete morati još da se ponižavate i smrzavate pred ambasadama u Beogradu i pozivam vas da iskoristite svoje pravo u narednih šest meseci, svakoga dana, na tom i tom mestu. Pa, ako se niko ne javi, pošaljite još jedno pismo za sedam dana, pa za tri nedelje, pa će onda ljudi shvatiti da je i državi stalo da oni ostvare svoja prava.

To, nažalost, do sada država nije ni na kakav način pokazala, osim što je manipulisala tim osnovnim potrebama našeg društva, grubo zloupotrebljavajući činjenicu da se neko nalazi na vlasti, pa su u izbornoj kampanji deljeni pasoši.

Pogledajte na šta vam liči Parlament. Na jednu provincijsku bioskopsku salu. Ne postoji nijedna skupština koja toliko loše govori o sebi kao što je ova naša. Čija je to ideja i čija je to potreba?

Slušamo godinama politička obećanja i spremni smo da ta obećanja ostvarimo, ali za to su nam potrebni partneri. U ovoj vlasti očigledno nema dovoljno kvalitetnih partnera za efikasno rešavanje problema putnih isprava. Od vas očekujemo odgovore.

Otišli smo u Stokholm pre tri nedelje i iz Stokholma je došla rezolucija kojom, praktično, sve liberalne partije Evrope, uključujući i dve parlamentarne holandske, traže preispitivanje suspenzije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ni na kakav način naša država nije reagovala, ni na kakav način. Juče je to potvrđeno u Bukureštu. Juče smo imali sastanak s ministrom unutrašnjih poslova, razgovarali smo o vizama, o organizovanoj zajedničkoj borbi protiv trgovine ljudima, organizovanog kriminala, razgovarali smo s predsednikom Vlade, dobili od njega podršku za proces evropskih integracija bez uslovljavanja, ali ovde nema voljnih partnera za tako nešto i to se mora promeniti.

Nećete, bićete neuspešni u svemu ovome. Srešćemo se za godinu dana ovde, ako budete ministar, i opet ćemo pisati – 2009. se menja u 2010, zbog toga što i vi i ja znamo, a to je ono što se krije – koliko, zapravo, postoji izdatih putnih isprava u zemlji.

Da li je tačno da je potpredsednik Vlade naprvio grešku, pa je, umesto 3.700.000, rekao 700.000, pa je onda državni sekretar u Ministarstvu policije, mislim da je tada to bila gospođa Oreščanin, učinila maksimum da mu objasni da nije 700.000 nego 3.700.000, ali njega to više nije obavezivalo? Kako može potpredsednik Vlade da bude tako nekompetentan? Kaže da 11% građana Srbije ima putne isprave. Nije tačno, 3.700.000 ljudi u ovoj zemlji ima pasoše, koje u većoj ili manjoj meri koriste. Da bi putna isprava koju ljudi uzmu bila prihvaćena od EU, najmanje dve trećine putnih isprava treba da bude zamenjeno. Pa, to treba ljudima da se kaže. Strašne probleme imaju ljudi koji su u međuvremenu uzeli pasoše. Viza u starom se prenosi u novi pasoš. Mora da se putuje sa dve isprave.

Ako dođete na one granične prelaze koji su kompjuterizovani, u kojima postoje najnoviji elektronski formulari, videćete da imaju strašan problem zbog toga što je deo viznog broja deo pasoša, starog, i kada ukucavaju podatke u taj elektronski formular, koji se ne može promeniti, kompjuterski sistem odbacuje takav pasoš. To nam se, recimo, dešava u Londonu. Onda zavisimo od dobre volje nekog činovnika na graničnom prelazu, koji treba da razume tu šizofrenu poziciju, da mi dolazimo sa pasošem bivše bivše države, jer imamo pasoše Savezne Republike Jugoslavije, koja je bila država pre državne zajednice, a danas živimo u Srbiji, da, pri tom, imamo i pasoše Srbije, da je pasoš Srbije važeći, da je nevažeći ovaj bivše bivše države, ali da je u nevažećem bivše bivše države viza.

Ko to može da razume? Tu ne vredi dobar osmeh, ni prijatan nastup. Za to je odgovorna naša zemlja. Tražim odgovornost za tako nešto.

Prvo izađite ovde i osudite ponašanje potpredsednika Vlade. Pa, neće vam se raspasti koalicija, neće vam se raspasti koalicija zbog toga. Hoće li neko da mu održi više lekciju, da ga nauči kako se ponaša potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije, politički da ga prevaspita, da mu kaže da se ne može manipulisati evropskim idejama, da se ne može govoriti neistina, da se ne može klevetati Parlament, a pri tom biti nespreman da se preuzme odgovornost za rad tog parlamenta?

To su sve slabosti. Ne kažem da ste srećni zbog ovoga. Glasaćemo za ovaj zakon, ali je to poslednje što možete računati kao oblik ustupka LDP-a prema Vladi gospodina Cvetkovića. Toliko neodgovornosti nije pratilo nijedan prethodni kabinet. Vi se ne bavite poslom evropskih integracija, ali niste samo kao ministar policije angažovani u Vladi.

Pošto ste zamenik predsednika Vlade, omogućite nam tu, ne satisfakciju, nego tu jednostavnu potvrdu potrebe da se za sve u ovoj zemlji konačno odgovara, da odgovaramo i mi kao opozicija, ako smo nešto ovde pogrešili, ali da odgovara i vladajuća koalicija i oni koji su preuzeli na sebe taj posao.

Kada je Parlament bio prepreka usvajanju ovih zakona? Kada je to opozicija izvršila opstrukciju usvajanjem zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma? Koju je to strategiju opozicija ovde u Parlamentu blokirala? Kako smo odgovorni za to što nisu odštampani pasoši? Godine 2003. smo realizovali taj program, kroz ta sredstva.

Evo nas u 2008, ulazimo u 2009. godinu s jednom velikom nulom. To je pravo ime i prava ocena evropske politike Vlade gospodina Cvetkovića, jedno veliko ništa. Puno neobavezujuće priče, previše fraza, apsolutna neodgovornost i minimalna sposobnost da se takvo stanje prihvati i da se nešto promeni.

Zbog toga će biti vrlo zanimljiva sednica Odbora u petak. Koliko znam, u petak će biti organizovana i rasprava o nepoverenju Vladi, tako da ne znamo na koji način će se u Skupštini razgovarati o tako dve važne teme – o budućnosti evropske integracije u zemlji i o radu i o poverenju Vladi. To, u stvari, govori koliko je, zapravo, u drugom planu Evropa u ovom trenutku u našoj zemlji.

Još jedanput ću poručiti građanima – nećemo praviti kompromis oko ovih poslova. Treba da znaju da su za ovo isključivo odgovorni predstavnici vladajuće koalicije, i prethodni i sadašnji, da su svi manipulisali tom nesrećom koja opterećuje naše društvo, da su svi zloupotrebili dobru volju Evrope, velike napore. Oni su nas platili da mi to uradimo, obučili su nas da to uradimo. Sve prepreke su sklonili s našeg puta, a onda smo mi sami sebi počeli da ih postavljamo.

Od vas očekujemo, gospodine potpredsedniče Vlade, prvi zameniče predsednika Vlade, ministre policije, da nam kažete ko će biti odgovoran ako se ne ispune ovi ciljevi u 2009. godini. Toliko, a i glasaćemo za ovaj zakon, što je najmanje što možemo da učinimo za one koji će se smrzavati, kao što su se jutros smrzavali ispred ambasada, u redovima u kojima stoje, zbog toga što su ih u te redove gurnuli neodgovorni predstavnici Vlade gospodina Cvetkovića, a pre svih gospodin Đelić.

 

Reč ima narodni poslanik Nikola Žutić. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobio je reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovani poslanici, javljam se po Poslovniku, čl. 225. i 226.        
Prošloj vladi, odnosno ministru pravde, postavio sam pitanje – zašto Srbija nije pokrenula tužbu protiv Hrvatske za zločine genocida koje je izvršila tokom 20. veka?
Kao što je poznato, zločin genocida ne zastareva. Vlada do sada nije ništa preduzela. Duga je lista zločinačkih radnji nad Srbima od strane rimokatolika Hrvata.
Sve je krenulo od 1895. godine, kada je izvršen pogrom zagrebačkih Srba, samo zato što su istakli srpsku pravoslavnu zastavu na Pravoslavnu crkvu, da bi odali počast njihovom caru Francu Jozefu. Dalje, 1902. godine je bio stravični napad i na zagrebačke Srbe u Vlaškoj ulici. Onovremeni hroničar je nazvao taj događaj "arnautluk u Zagrebu". Sam taj naziv govori kakve su radnje preduzimane protiv Srba.
Dalje, od 1914. godine, stravični su zločini u Prvom svetskom ratu. Prvi pravi genocid se desio u Mačvi, u Šapcu, kada su rimokatolici Hrvati počinili brojne zločine nad civilnim srpskim stanovništvom. U istom periodu, Šuckori u Bosni, Hrvati i muslimani, u austrijskoj specijalnoj jedinici, likvidirali su brojne Srbe. O tome je poznati istoričar Vladimir Ćorović napisao knjigu koja se jednostavno zvala "Crna knjiga".
Vrlo je bitno da Kraljevina Jugoslavija, a ni kralj Aleksandar, nikada nisu procesuirali zločine u ime nove ideologije liberalnog jugoslovenstva, odnosno liberalnog bratstva. Čak je kralj Aleksandar mnoge austrijske oficire preveo u srpsku vojsku.
Genocid u NDH iz 1941. godine opisan je u brojnim monografijama. Dobro je poznat, inače, našoj javnosti. Navešću samo logore u kojima se vršilo masovno likvidiranje Srba, Jevreja, Roma, ali i Hrvata Jugoslovena. To je, pre svega, ustaški sistem logora "Jasenovac", zatim, ustaški sistem logora "Gospić", koji je obuhvatao grad Gospić, Velebitske jame, pre svih, područja Jadovnog, a zatim Karlobag, logor "Slano" na Pagu.
Čudi me zašto Jevreji do sada nisu podneli tužbu protiv Hrvatske za zločine genocida nad jevrejskim narodom?
U NDH su Srbima punjene brojne jame, na stotine jama na području bivše NDH je ispunjeno Srbima. Zatim su Srbi bacani u bunare, septičke jame.
Komunističke vlasti Josipa Broza oprostile su ustaške zločine, u ime srpskog naroda. On nikada nije posetio Jasenovac.
Likvidacija Srba posle rata, odnosno obračuni sa tzv. narodnim izdajnicima, 1945. godine, bili su brojni. Dalje, likvidacije Srba na Golom otoku 1948. godine, u ime komunističke vlasti Josipa Broza, odnosno dalje zločine nad Srbima, 1991. godine, opet su prvi započeli Hrvati – pojedinačnim ubijanjem srpskih porodica u urbanim sredinama, napadom na kasarne, likvidacijom srpskih rezervista...
(Predsedavajući: Vreme.)
Samo minut, na primer, slučaj Koranski most itd.
Zbog beznadežnog položaja zapadnih Srba, usledila je akcija regularnih jugoslavenskih snaga protiv hrvatskih pobunjenika. Dakle, prosto je neverovatno da Hrvatska pokreće tužbu protiv srpske države i naroda, koji je najviše stradao od ratnih zločina i zločina genocida u 20. veku.
Postavljam pitanje – misli li ova vlada da pokrene tužbu protiv Hrvatske za ratne zločine i zločine genocida koji su počinjeni tokom 20. veka?
(Predsedavajući: Govorite četiri minuta.)
Očekujem odgovor. Hvala.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, za otvaranje načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe - LDP, DSS, SPS - JS, SRS.
Dajem reč prvom prijavljenom na listi, narodnom poslaniku Ivanu Andriću, a posle njega je narodni poslanik Željko Tomić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predstavniče Vlade, ovo je u poslednjih deset dana drugi put da Vlada pokazuje neverovatnu neozbiljnost i neodgovornost pristupu evropskim integracijama u ovoj zemlji.
To je i više nego jasno postalo, bilo je govora već u uvodnim izlaganjima ovde, kada je stigao taj tzv. sažetak izveštaja Evropske komisije, odnosno falsifikat koji je poturen Skupštini, nama, i dalje iz nepoznatih motiva, pošto je prosto neverovatno da je neko pomislio da nećemo pročitati original izveštaja Evropske komisije.
I zakon o izmeni i dopuni ovog zakona, iako je više nego cinično, jer ću sada citirati kako one glase, tj. stvarno je cinično da se broj 2008. zamenjuje brojem 2009, iako on suštinski govori o potpuno drugim stvarima, prilika je da se osvrnemo na rad Vlade u pogledu evropskih integracija.
Još jedna vest koja se pojavila danas u medijima, takođe, dokazuje ovo o čemu govorimo sve ovo vreme. Dakle, nije formiran ni Savet Vlade za evropske integracije, iako je postojala obaveza da se on sastane u septembru. Danas je početak novembra i nema ni reči o tome. Čak ni oni koji su po funkciji članovi tog saveta Vlade za evropske integracije ne znaju da su članovi Saveta.
Ali, da krenemo redom. Dakle, pristup je, kao što smo rekli nekoliko puta do sada, neodgovoran i neozbiljan. Neodgovoran je zato što se vrlo lako daju nekakva obećanja, nekakve izjave. Dosta je već citata bilo za ovom govornicom, ali dopustite mi samo da ih sumiram.
Božidar Đelić, ''Pres'', 3. februar 2008. godine, a znate li šta je bilo 3. februara 2008. godine – drugi krug predsedničkih izbora: "Do kraja godine državljani Srbije moći će da stave nov pasoš u džep i odu gde god i kad god požele. U MUP-u Srbije navode da će pasoš izdati u martu..."
Tu je ta greška, još jedna, koja govori više o tom potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću – da prema zvaničnoj statistici 11% građana Srbije ima pasoš.
Da li on nije čuo o broju 3.700.000, već je čuo o broju 700.000 i tim brojem manipuliše u razgovorima sa EU?
Mi ćemo vas podsetiti da je gospodin Đelić, u pregovorima sa Evropskom komisijom, koristio i koristi, pošto zna da je sastanak zakazan i da traje sat vremena, sledeću taktiku. Kada počinje da sluša primedbe i kada mu se te primedbe ne svide, on onda počne da priča i priča sat vremena, dok ne istekne sastanak, kao da će time što oni ne izgovore te primedbe, te primedbe prestati da postoje.
To je isto uradio i u Odboru za evropske integracije u petak. On je, verujte, pričao sve dotle dok svi nisu izašli iz te prostorije. To je sat i 10 minuta neprestanog pričanja, a niko od prisutnih u toj sali ne bi umeo da vam ponovi o čemu je govorio. Milioni evra, hiljade, milioni pasoša, sve ove godine, do kraja ove godine, a na kraju – šta? Neodgovornost. Suština evropskih integracija je uvođenje odgovornosti u politiku.
Koristim priliku da pitam potpredsednika Vlade, zamenika premijera, ko je odgovoran za to što pasoši nisu izdati do sada? Da li možemo da dobijemo jedno ime, ko je odgovoran zato što nam je obećano da će biti izdati?
Šta je predlog ovog zakona, kakav je to izbor za poslanike Skupštine Srbije? Ili glasajte za ovo da mogu da se zamene do kraja sledeće godine, ili tri miliona ljudi, ili 3.500.000 ljudi neće imati važeći dokument. Da li je to predlog koji Vlada daje poslanicima? Ko je kriv za to što je to tako? Toliko o odgovornosti.
To je neozbiljnost. Mislim da se ta neozbiljnost pokazuje na svakom koraku koji ova vlada čini u procesu evropskih integracija. Da li o tome govoriti? Mislim da je Božidar Đelić svima, i u ovoj skupštini, postao sinonim za neozbiljnost. On je prvi kada treba da se da izjava koja je puna entuzijazma. Podsetiću vas ovde na ono njegovo – hajde, hajde, hajde, a onda medijski stratezi pozovu telefonom sve medije, i to je prva vest.
Hoće li ovo danas biti prva vest, da je Vlada Srbije odgovorna za to što građani neće moći da budu na beloj šengen listi? Hoće li to danas biti vest? Ako nije Vlada, ko je?
Dopustite mi samo, na kraju, Čedomir Jovanović je govorio nešto. Znate šta, postoji jedna ozbiljna stvar koju Božidar Đelić čini ovoj zemlji i svima nama pojedinačno. On kompromituje ideju evropskih integracija, svojom neozbiljnošću i ne znam ni ja kakvim željama, samo da bude u centru pažnje, ozbiljno kompromituje ovu zemlju pred našim evropskim partnerima. Ideju evropskih integracija on kompromituje i kod građana Srbije, posle njegovog idiotskog, tako moram da ga nazovem – primeniće se Sporazum, idemo u Brisel, pa sad svi mrze Holandiju, iako je svako od nas znao da to neće biti slučaj, da taj sporazum neće biti ratifikovan. Tako i danas, on kaže, i juče – doći ćemo na belu šengen listu bez obzira, na primer, na saradnju s Haškim tribunalom.
Da li to neko stvarno misli? Da li je to zvaničan stav Vlade Srbije da će EU dopustiti da Mladić ili Hadžić sednu u avion i odu u Pariz i da se više ne kriju ovde, po Topčideru, nego da se kriju u okolini Ajfelove kule? Zašto on to radi?
Gospodine zameniče premijera, tu je i vaša odgovornost. Zašto je Božidaru Đeliću dozvoljeno da se bavi nečim za šta, očigledno, nije sposoban? Posle ovoliko vremena, to je vrlo jasno.
Zbog građana Srbije, mora se znati istina – da, uslov je, politički, saradnja s Haškim tribunalom, za dolazak na belu šengen listu, da, Vlada nije usvojila još najmanje pet strategija koje se nalaze u dokumentu koji se zove "Mapa puta" i, da, Skupština Srbije nije usvojila zakon o sprečavanju pranja novca i borbe protiv terorizma, ili kako se već zove. Taj zakon je došao u Skupštinu, bio na dnevnom redu, a zatim ga je Vlada povuka.
Nije samo broj pasoša sprečavanje Srbije, ne sprečava samo broj važećih pasoša građane Srbije da putuju, nego je osnovna prepreka nerad, neodgovornost i neozbiljnost Vlade Srbije u delu posla koji se tiče evropskih integracije.

Reč ima narodni poslanik Željko Tomić, a posle njega Zoran Bortić.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na početku, odmah da kažem jednu malu ispravku onoga što je ministar govorio. U jednom delu je rekao da je ovaj zakon donet pre par godina, a donet je pre svega godinu dana, stupio je na snagu 9. oktobra prošle godine, a počeo je da se primenjuje šest meseci od tada, znači, 9. aprila ove godine.
Ono što u obrazloženju piše, to je meni najzanimljivije, a o tome nema više reči, da nam neko objasni ovu prvu rečenicu, kako je u međuvremenu došlo do objektivnih poteškoća. Hoćemo da čujemo kakve su to objektivne poteškoće, ko ih je izazvao, jer, slučajno, imamo puno pravo da sumnjamo da su te poteškoće subjektivne. Da li imamo puno pravo da tražimo odgovornost zbog toga što novih pasoša u Srbiji nema?
Podsetiću vas, vrlo pompezno ste i vi, gospodine Dačiću, i gospodin Đelić najavljivali nove pasoše i građanima ste saopštili da požure da podnose zahteve i da te nove pasoše dobiju, a dobilo ih je 204 građana. Ima ga ministar Đelić, ne znam da li vi imate, gospodine Dačiću, novi pasoš, ali to jeste licemerno prema građanima Srbije koji na novi pasoš ne mogu da računaju, koji samo moraju da produžavaju ovaj stari.
Ono što je već neko od kolega pitao, jeste pitanje koje se nameće – koliko ćemo mi ovakvih zakona donositi i hoćemo li jednom godišnje, uvek u ovo vreme, samo ovu cifru 2008, koju danas menjamo u 2009, dogodine opet menjati, 2009/2010, 2010. u 2011, i ko je taj ko će nam konačno reći – ne, imaćemo nove pasoše tada i tada, neće biti ni objektivnih ni subjektivnih poteškoća? Naravno da se tu razgovara o beloj šengen listi mnogo i da je to osnovno pitanje koje je vezano i za novi pasoš i za promenu ovog zakona.
Osnovno je pitanje kada će potpredsednik Vlade Božidar Đelić da siđe s televizije, da siđe s novinskih stubaca, da dođe ovde i da objasni zašto nije pogodio ništa od onoga što je predvideo, a samo je potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije? Zašto ne sedi ovde i ne dođe pred građane Srbije i pred poslanike Srbije i kaže šta je to s tim novim pasošima, kojima je mahao, kao fudbalski sudija u jednoj gruboj utakmici žutim kartonima, koje je prikazivao zajedno sa 204 zaslužna građana, javno se predstavljao, stavljajući sebe kao monopolistu te priče o novim pasošima?
Sada ga nema nigde, sada ga nema da kaže ovde, nego samo u friziranoj i nameštenoj emisiji, gde će da da izjavu kojom će da sakrije ove osnovne činjenice koje je danas, uglavnom, opozicija iznela. Nema ga nigde da obrazloži šta je to s belom šengen listom, šta je to sa novim pasošima.
Podsetiću vas, u septembru, pre svega dva meseca, isti taj potpredsednik Božidar Đelić je izjavio da će Evropska komisija na proleće oceniti spremnost i za vizne olakšice, što odgovara planu da na leto dobijemo beli šengen.
Pre svega dva meseca on je najavio – u leto 2009. imamo beli šengen. Ponovo je demantovan od strane onih koji to znaju, koji znaju šta će biti, i ponovo nema nikakve odgovornosti za potpredsednika Vlade Božidara Đelića.
Molim ove ''bele vračeve'' i ''crne magove'' da nas više ne zamaraju svojim lošim predviđanjima i lažnim obećanjima, to me jako podseća na premijera Zorana Živkovića, koji je govorio, sećate se, da ćemo 2007. ući u EU.
Pa, isto tako, može i ova vlada Republike Srbije, gospodine Dačiću, da, recimo, da predlog da se za svega dve godine, 2010, odredi gde će biti centralno mesto za proslavu osvajanja titule u Svetskom prvenstvu u fudbalu, pošto možemo da pretpostavimo da ćemo osvojiti i svetsko prvenstvo u fudbalu, pa da znamo gde ćemo slaviti.
Možemo i tako da postavimo stvari. Nema ni vrapca u ruci, ni goluba na grani, ali lako se građanima podmeću razne šarene laže i svašta se obećava.
Nove pasoše, međutim, za kraj, ipak ima neko u Srbiji, ima jedna institucija u Srbiji, koju tim povodom treba pohvaliti. To je Uprava za veterinu.
Pasoši su urađeni dvojezično, na srpskom i engleskom, po obrascima koje primenjuju sve zemlje EU. Uprava za veterinu je s Udruženjem konjara Srbije već dogovorila standarde o tome kako treba da izgledaju pasoši koji će omogućiti nesmetan transport konja, kao i učešće konja na trkama u inostranstvu. U toku je izrada prvog registra konja u Srbiji, koji će kao poslednje krupne životinje, nakon goveda, svinja, koza i ovaca, dobiti centralizovanu bazu podataka, rekao je Slobodan Mićević, načelnik Uprave za veterinu. Konjima će biti ugrađivani mikročipovi i oni danas mogu sa standardizovanim pasošima da putuju i zastupaju Srbiju svuda po Evropi.
Mi ljudi, građani Srbije, imamo tzv. objektivne poteškoće, koje niko ne ume da obrazloži.
Slagani su građani za nove pasoše, penzioneri za penzije, otpuštaju se radnici, i samo jedno pitanje – ima li odgovornosti, ima li neko ko će da kaže da nije tačno ono što smo rekli? Evo, snosićemo odgovornost na taj i taj način, podnećemo ostavku ili nešto slično. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bortić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Vlade, cenjene kolege narodni poslanici, podsećam da sam, u skladu sa članom 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, tražio od Narodne skupštine da po hitnom postupku usvoji Predlog zakona o izmeni Zakona o putnim ispravama, kojim će se rok važenja starih pasoša, diplomatskih i službenih pasoša produžiti, od 31. decembra 2008. godine, do 31. decembra 2009. godine.
S tim u vezi, donošenje ovog zakona ukazuje na činjenicu da je u međuvremenu došlo do objektivnih poteškoća u ispunjavanju tehničkih uslova za izradu novih obrazaca pasoša, diplomatskih i službenih pasoša, i da to za posledicu ima odlaganje izdavanja pasoša na novim obrascima i nemogućnost da se zamena starih pasoša završi u propisanom roku, ove godine.
Zbog navedenih problema, smatramo logičnim da se izvrše odgovarajuće izmene Zakona kako bi se rok važenja starih pasoša, diplomatskih i službenih pasoša, produžio do 31. decembra 2009. godine, odnosno za period od još jedne godine.
Smatramo da je to dovoljno vreme da se izvrše sve potrebne transformacije u propisima i da se posao u vezi s izdavanjem pasoša, diplomatskih i službenih pasoša, obavi u skladu sa zakonom, u korist i u interesu svih građana Srbije. Polazeći od navedenih potreba, a u skladu sa činjenicom da je u procesu evropskih integracija, kojima teži Srbija, temeljna pretpostavka usvajanje zakona o putnim ispravama, smatramo prioritetnim da se ovaj zakon usvoji u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Treba posebno podvući da će se usvajanjem zakona o pasošima rešiti mnoga pitanja boljeg položaja naših građana koji žele da putuju i sarađuju s drugim građanima i institucijama u svetu.
U tom smislu, ovaj zakon ne predstavlja puki normativni kodeks pravne prakse u Srbiji, zakon o putnim ispravama predstavlja efikasan normativni izraz pragmatičnog napora Vlade Republike Srbije da na najbolji način reši pitanje izlaska naših građana, kako u zemlje EU, tako i u sve druge zemlje međunarodne zajednice.
Zbog toga, a polazeći od interesa naših građana, poslanička grupa SPS-JS glasaće za predloženi zakon.
Hvala.