Reč ima gospođa Kolundžija.

Gospodine Aligrudiću, bilo bi suprotno od onog kako ste vi okvalifikovali moje tvrdnje u slučaju da ste bili bar dosledni u onome što ste tvrdili. Tvrdite da vladajuća većina ima potrebu da demonstrira svoju većinu, a vi činjenicom da niste ni želeli da stavite tu raspravu na Vladi dokazujete da niste, prvo, želeli da demonstrirate tu većinu, a drugo, da niste želeli raspravu o Vladi. To je prosto činjenica. Činjenica je, takođe, da je ova parlamentarna većina želela tu raspravu o Vladi i svojim glasovima omogućila da se ona desi. To jesu činjenice i možete da raspravljate o tome koliko god hoćete, gospodine Aligrudiću, ali to prosto jeste činjenica, a kada poželite da se desi glasanje o nepoverenju koje ste tražili javite nam, bićemo ovde.

Gospodin Aligrudić ima reč.

Teško ćete ovde sa mnom izaći na kraj, gospođo Kolundžija. Ovde je problem u načinu razmišljanja. Lepo je što volite sebe i vašu poslaničku grupu i što želite da prikažete vas kao potpuno ispravne, ovde je feler u sledećem.
Morali ste da održite sednicu o nepoverenju Vladi jer vas Ustav na to tera. Ono što je istina, priznajem, nismo morali to da uradimo prema tadašnjem slovu Ustava, pa smo izbegli na taj način što smo iskoristili mogućnost da skinemo sa dnevnog reda nešto što je predloženo, zašta smo bili kritikovani. Nije sporno, ali smo onda svi izmenili taj Ustav Republike Srbije i po važećim odredbama Ustava Republike Srbije morali ste to da stavite na dnevni red.
Dakle, to je vaš usud, rasprava o nepoverenju Vladi je vaš usud po slovu Ustava i po volji određenog broja poslanika koji tu inicijativu pokreće. Vi hoćete da pretvarate vodu u vino i ostale stvari i da zamenjujete logiku koja je prosto neverovatna.
Vi imate ili nemate većinu. Ne kažem, možda imate većinu za pojedine stvari, dokazali ste da imate 126 kada ste glasali o povredama Poslovnika, bilo je 126 kartica bez LDP i glasali ste o tome da li je povređena ili nije povređena neka odredba Poslovnika, ali ste do sada nesumnjivo javnosti dokazali da nemate većinu za određene stvari koje predlaže Vlada Republike Srbije, a to je zato što ste nekoherentni unutar Vlade, što ne možete da postignete nikakav celovit dogovor o zajedničkom poslu, zato što ste priterani uza zid da radite određene poslove za koje smo konstatovali tokom rasprave o nepoverenju Vladi da su suprotne državnom interesu, što ne kvalifikujem drugačije sem nesposobnošću ili neodabirom dobrih sredstava za vođenje državne politike i za sve ostalo ne radite ništa.
To je vaš rezultat, 29 zakona dugujete od onih koji ste obećali Narodnoj skupštini, a ovamo zamenjujete teze i tvrdite da opozicija opstruiše. Kako opstruiše? Tako što se javljaju po Poslovniku? Tako što govore po amandmanima? Pa, to se svuda u svetu dešava. Vaš problem je što ne date ni opoziciji ni javnosti ni jedan jedini valjani argument kroz veliku zakonodavnu inicijativu od strane Vlade, kroz određene rokove.
Šta hoćete da kažete, rok postoji za budžet. Kakav rok, vi ste ga probili. Hoćete da kažete da je prethodna sednica vođena predugo? Deset dana ste raspravljali o zakonu koji ste na ''krv i nož'' ovde usvojili, praveći mešetarenje razne vrste, odlažući jednom ili dva puta termin sednice za glasanje zbog toga što niste mogli da skupite većinu zbog jednog zakona ili dva. To je vaša slika i prilika i sada hoćete meni da kažete šta je opozicija morala da radi. Opozicija ne mora ništa da radi, morate sve, jer ste preuzeli odgovornost, a ne radite ništa. (Aplauz.)

Gospodin Vlahović ima reč.

Po Poslovniku, čl. 101. i 103. Gospodine Aligrudiću, zaista ste pokazali kako izgleda vaše shvatanje demokratije. Ako sam dobro razumeo, vaše shvatanje demokratije jeste da vladajuća većina ovde demonstrira silu nad manjinom u Parlamentu.
Gospodine Aligrudiću, podsetiću vas da je u ovom parlamentu bila rasprava o poverenju tada ministra Batića, pa kasnije čitave Vlade, a da se to isto dešavalo, po istom Ustavu na koji ste se pozvali i koji vam je navodno omogućio da izbegnete raspravu o poverenju prve Vlade dr Vojislava Koštunice. Prema tome, to je shvatanje demokratije. Ne morate se zaklanjati iza Ustava onda kada treba nešto drugo da sakrijete u radu Vlade, nego dopustite manjini da raspravlja o tome kako Vlada radi i da ovde argumentovano pokušava da ukaže na neke neefikasne procedure koje Vlada sprovodi.
Šta želim da kažem? Shvatanje demokratije se ne ograničava niti prestaje sa Ustavom, kakav god da je on. Znači, po tom istom Ustavu Vlada dr Zorana Đinđića je ovde obezbedila raspravu opozicionim poslanicima o poverenju jednog ministra i kasnije o poverenju čitave Vlade. E, to je bilo, gospodine Aligrudiću, shvatanje demokratije.
Što se tiče glasanja u Parlamentu, nije tačno da opozicija, po definiciji, mora da bude protiv svih predloga koje predlaže Vlada. To je, takođe, DS pokazala dok je bila opozicija.
Vi se sećate, ja sam obrazlagao Predlog zakona o stečaju zato što vaš ministar nije imao pojma o tom istom zakonu, jer ga nije ni spremao. Isto tako se sećate da je čitav niz zakonskih projekata spremljeno od prethodne Vlade, od Vlade dr Zorana Đinđića, a usvojen od strane Vlade dr Vojislava Koštunice i da su poslanici DS, tada manjina i opoziciona stranka u Parlamentu, glasali za te zakone.
To je bilo shvatanje demokratije. Građani su znali da ocene koje su političke stranke konstruktivne, a koje ne, i to se videlo kasnije na izborima. Kako radite, tako ćete na izborima i proći. Hvala. (Aplauz.)

Gospodine Iliću, da li dozvoljavate da pre vas reč dobije Aligrudić? Hvala.

Reč ima gospodin Aligrudić.

 Gospodine Vlahoviću, sve je to lepo kada ne biste imali parcijalnu memoriju. Uzgred budi rečeno, bilo je još pitanja nepoverenja Vladi u vreme Vojislava Koštunice, pa se jedan od tih postupaka završio tako što je Tomislav Nikolić povukao predlog, pre nego što je uopšte došlo do glasanja. S druge strane, ako već imate dobru memoriju, imajte je celovitu.
Ono čime se vi hvalite kao demokratskim postupkom pokriveno je drugim nedemokratskim postupcima iste vaše političke stranke čiji ste tada bili član i čiji ste član danas, a to su razna glasanja iz inostranstva, iz Bodruma, oduzimanje 45-46 mandata poslanicima drugih poslaničkih grupa, prevođenje delova političkih stranaka u druge poslaničke klubove da bi vam pomagali u realizaciji vaše vlade, kao što je bio slučaj s Banetom Ivkovićem. I danas postoji nešto podseća na to, ali ne bih ulazio u detalje pošto ih i ne znam dovoljno i ne bih se previše mešao.
Zapravo, ovaj parlament od vremena kada je vaša politička stranka bila predominantna u njemu i vršila vlast maltene sama sa svojim satelitima od 2002. do 2003. godine, to je najcrnje doba srpskog parlamentarizma!
Tada ste imali priliku da na vas vrše pritisak razne evropske institucije uključujući i Savet Evrope i OEBS da bi se sprečili neviđeni skandali koje ste vi produkovali u ovom parlamentu, a da vam ne pričam o svemu ostalom. Sami znate zbog čega je došlo do vanrednih parlamentarnih izbora 2003. godine.
Ne možete vi sa takvim bekgraundom, ne vi lično, pošto ne želim da sumnjam u vas, čak imam i dobro mišljenje o vama, nego se radi o jednoj političkoj stranci kojoj ne možete pribaviti naknadnom pameću demokratski legitimitet iz tog vremena, kad već govorimo o prošlosti. Zbog toga bih vas molio da se toga manemo.
Govorim o sadašnjem trenutku. Sadašnji trenutak je oličen očigledno i neoborivo dokazano potpunom nesposobnošću Vlade Republike Srbije da reaguje na dnevne izazove za korist građana Srbije, pre svega kada je reč o ekonomskoj i socijalnoj sferi, a to je zbog toga što je ova vlada sastavljena na silu, pod pritiskom sa strane da obavi jedan drugi posao, za mene nedržavni, vi ga zovete državnim velikim uspehom, to je naravno sve naopako.
Jednostavno, kada nešto naopako krene pod žestokim pritiscima i kada se formira nešto što je zapravo neprirodni savez, onda to ne može da produkuje ni koherentnost ni dobre dogovore u Vladi i normalno ponašanje.
Ono što smo prethodnih dana videli, to je posledica nekoherentnosti u Vladi Republike Srbije, u vladajućoj većini oko nekih pitanja. Ne tvrdim da je Vlada pala, da je Vlada pala mi bismo drugačije razgovarali, ali Vlada ima ozbiljnih problema. Vladajuća koalicija trpi izuzetno velike probleme zbog kojih će najviše patiti građani Srbije, a ne mi ovde u Skupštini. (Aplauz.)

Reč ima gospodin Velimir Ilić, po Poslovniku.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, meni nije jasno zašto vladajuća koalicija ide iz replike u repliku, i zašto izaziva povrede Poslovnika. Trebalo je danas da nas motivišete da radimo, da završavamo ovu raspravu o budžetu.
Mi znamo za vaše probleme, gospodo iz vladajuće koalicije. Budžet vam je prazan. Nemate dinara. Imate ogroman budžetski deficit. Punjenje budžeta u januaru je ravno nuli. Ne očekujete punjenje, a dugujete mnogo. Ako se budžet usvoji ulazite u velike probleme. Prema tome, vama odgovara privremeno finansiranje da biste rekli – evo, nema para, a zato što nema para optužićete opoziciju. Onda ćete se, naravno, drvljem i kamenjem, uz vaše medije, obrušiti na opoziciju – nisu dali da se usvoji budžet.
Od prvog dana vi pokušavate da idete na privremeno finansiranje. To pokazuje i Vlada koja je izuzetno neozbiljna, jer pošto su prošli svi rokova koji su predviđeni za to tek onda je predložila budžet Parlamentu. To pokazuje i stotine nedefinisanih pozicija i ovoliki amandmani. To pokazuje i vaše izazivanje replika – zašto ne stavite na glasanje nepoverenje Vladi, to je sasvim normalno i prirodno. Vi sada idete iz priče u priču da biste po Novoj godini optužili opoziciju, ali moraju građani Srbije znati da ste vi jedna nesposobna, nesamostalna vlada.
Evo, ko vam vodi Vladu – ambasadori!
Znate šta je ambasador u jednoj državi? On je jedan službenik neke druge države koji sedi ovde i treba da obavlja neke činovničke poslove. Međutim, oni su vama ''tate''. Oni vam kažu kad šta da stavite na dnevni red, koju stranku da napadnete, kako i na koji način. Prema tome. vi ste nesamostalni, a kao nesamostalni ne možete da vodite jednu ozbiljnu državu kao što je Srbija. Prema tome, istina mora da se kaže – vi nemate uslove da pređete na jedan normalan budžet od 1. januara 2009. godine. Vi dugujete, ne znate na početku godine u prva tri meseca kuda ćete i šta ćete. Očekujete neke pare, doći će – neće!
Nemate šta da prodate. Potrošili ste pare od ''Mobtela'' u izbornoj kampanji, dve milijarde 260 miliona evra ste potrošili u kampanjama, predsedničkim, i zato ste i pobedili, jer ste obećali narodu sve i svašta! Vi ste pravili sale za svadbe i veselja po selima. Vi ste pravili toliko gluposti samo da biste dobili biračko telo i dobili ste. Šta sad?!
Sada radite, gospodo! Nemate sa čim i ne znate kuda ćete i šta ćete i opstruišete da biste rekli – ne da opozicija da usvojimo budžet. Ako ste jaki, moćni i sposobni, što ga niste stavili na dnevni red pre 20 dana, usvojili, završili?!
Prema tome, vaša slabost mora da se demonstrira na ovaj način, da budete kažnjeni i da što pre odete jer ne znate, a ako znate radite! (Aplauz.)