Gospodin Tomislav Nikolić, po Poslovniku, takođe. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovde treba stati. Lako je napadati Rizu Halimija sada kada su mu pisali američki i engleski ambasadori. Sada ste svi nešto postali previše jaki i osioni. On predstavlja svoj narod i, ministre, ne mogu da dozvolim da ovde kažete kako vi prestajete više u pokušajima da razgovarate i da ga nagovorite. Morate da pokušavate sve dok ste dole.
Ništa, lupajte vi, junačite se vi, sa tim narodom dole treba da se razgovara, najlakše je pretiti, a vi vrlo dobro znate, ako taj narod ne bude želeo da sarađuje, Srbija neće uspostaviti svoje ingerencije dole. Ili mislite da možemo da ih pomlatimo?
Znači, uvlačite ih u sistem, nemojte da odustajete od razgovora, naše je, kao Srba, da im neprekidno nudimo i da neprekidno sa njima razgovaramo.
Ministre, pri kraju su vam nervi. Prebrzo ste izgubili strpljenje. Morate još da pokažete strpljenje. Znam ja, mala varnica je dovoljna, dovoljno je da sednu i da odluče, pripajamo se Kosovu. Šta ćemo mi da radimo? Hoćemo li tamo da se tučemo? Hajde. Kad god zatreba Srbiji pomoć, ako dođe do kraja, vi znate gde ćemo mi da budemo. Ali hajde da to pokušamo da izbegnemo.
Ako zbog vas jednog, ministre, mi treba da strahujemo šta će biti dole, nije u redu. Ne znam da li ste se vi konsultovali sa svojima. Lako je kada vas postave dole ovi iz Beograda, sa Palilule, da vi izgubite živce.
Zbog toga nije trebalo možda vi da budete taj šef Koordinacionog tima nego neko ko je rođen na Kosovu i Metohiji ili na jugu Srbije, neko ko zna šta sve treba da se uradi, neko ko se do sada odricao da bi bilo bolje, da bi bilo mirnije. Tako gledam na politiku. Krajnja sredstva su uvek na raspolaganju, a pre krajnjih sredstava, sada čujem zašto nema toga u javnosti, zašto nema u skupštinskoj raspravi, sada čujem da ste digli ruke od toga da razgovarate sa opštinama Preševo i Bujanovac – nemojte da dižete ruke ministre. Nije to daleko. Verovatno idete i helikopterom. Nije to veliki problem.
(Predsednik: Vreme.)
Nemojte. Molim vas, u interesu Srbije da svoje živce smirite, ako ne možete da ih smirite neka dođe neko ko je smirio, završavam.
Izvinjavam se. Mislim da je tema veoma ozbiljna. Riza Halimi time samo dobija, ako on želi da bude vođa Albanaca koji ne žele da žive u Srbiji, samo ga vi ovde napadnite, on će posao da završi.

Gospodine ministre, izvolite, imate reč.

Mudar je vaš govor gospodine Nikoliću, drago mi je što tako rezonujete, jedino nije mudro što ste pokušali malo drugačije da kvalifikujete ovo što govorim ovde.
Ovde govorim o novcu, govorim o tome koliko je život Albanaca napredovao za osam godina na osnovu toga što je Republika Srbija, što su građani ove države dali 64 miliona evra ekstra novca dole albanskim liderima u Preševu, Bujanovcu i u Medveđi, a gde je mešovita multietnička vlast. Nisam digao ruke, samo sam rekao da neću više stvarno nikoga da molim. Gospodin Halimi meni postavlja malo, malo, pa novi uslov. Kao da Republika Srbija ne može da živi ukoliko, eto Koordinaciono telo ne dođe, gospodine Halimi, i njegove kolege iz njegove partije.
Rekao sam da ima dole i drugih partija, ima drugih Albanaca dole. Nisu svi Albanci sledbenici gospodina Halimija u ovoj politici. Mislim da bi bilo još manje kada bi imali informacije o tome koliko je Republika Srbija učinila, a koliko su oni dobili od toga što je Republika Srbija učinila. Ne idem helikopterom, ne znam šta vam znači ta upadica, ne idem helikopterom, zašto bi išao, idem kolima kao i svako normalan.
Dakle, lep je bio ovaj vaš govor da vas predstavi u svetlu kako želite da se predstavite, to poštujem, pozdravljam. Niko ovde ne preti gospodinu Halimiju. On je narodni poslanik i dobrodošao je. Neću da dozvolim da gospodin Halimi uspe u opstruiranju rada Koordinacionog tela tako što će progurati svoj amandman i ono malo novca što država treba da raspolaže dole, da i time raspolažu Preševo, Bujanovac i Medveđa. Videli smo kako izgleda njihovo raspolaganje.
Hoćete još jedan podatak? Tako se dogovorimo da se gradi put. Gradi se put Lučani-Dobrosin, isključivo albanska sredina, nije sporno i treba da se gradi jednako za sve sredine, mada to baš i nije bio slučaj, ali hajde. Treba da se gradi, kaže, dajte vi iz Koordinacionog tela 21 milion, a mi ćemo da damo iz našeg budžeta ostatak. Znate šta se desilo? Koordinaciono telo da 21 milion i 700 hiljada dinara, a Bujanovac opet ne da para. Onda dođu i kažu, propadaju radovi, istina, propadaju radovi, stvarno, stoje radovi, počinju kiše, propada, nije put završen, znate i sami! Kako ćemo, šta ćemo, a na kraju se dođe do toga da PZP tamo uradi besplatno, a i dalje se opet verovatno računa da to pokrije država Srbija.
Samo kažem, dajte da ustanovimo odgovornost. Nije odgovornost za život u Preševu, Bujanovac, u Beogradu, jer Beograd je učinio sve što je mogao, nije odgovornost za rad Koordinacionog tela samo moja. Hajde da vidimo šta su gospodin Riza Halimi i njegove kolege uspele, dajte neka izađu i neka kažu, evo, od para koje smo dobili, mi smo na taj način opredelili život u Preševu i Bujanovcu. Otvorili smo toliko novih radnih mesta. Otvorili smo toliko industrijskih zona. Uradili smo plansku dokumentaciju. Pogledajte koliko ovde ima ljudi koji su bili predsednici opština i svi znaju o čemu pričam. Bio sam predsednik opštine i vaša stranka i sve druge stranke imaju toliko opština kojima rukovode i svi znate o čemu pričam. Ne, njihova politika se svodi samo na izjave o navodnoj ugroženosti prava.
Kada sam postao ministar, Preševo i Bujanovac, nekim čudnim spletom okolnosti, nisu imali pravo da upotrebljavaju pečate na svom jeziku, dvojezične. Da li mislite da me gospodin Riza Halimi ili neko drugi zvao da mi ukaže da je moj prethodnik, gospodin Lončar, propustio to da ispravi? Ne. Setio sam se sam da to ispravim! Pitam vas zašto, zašto to nije tražio gospodin Riza Halimi od mene. Imali smo sjajan odnos i pre toga. Zašto nije pozvao telefonom i rekao, ministre, ispravite to, kako nam ne date pravo na pečate. Ne, ne odgovara mu. Ne odgovara mu! To je ono što nisam ja prozreo.
Mnogi su prozreli, a pogotovo ovi međunarodni subjekti koji učestvuju u rešavanju tih problema u Preševu i Bujanovcu. Oni su prozreli da gospodinu Halimiju odgovara status kvo. Jer, ako se pomerimo iz tog statusa kvo, onda idemo u neka nova vremena, nova politika traži nove ljude, verovatno, nove teme se nameću, zaposlenost, obrazovanje, civilni sektor. To su teme koje interesuju Koordinaciono telo.
E, zato se gospodine Halimi i ja ne slažemo. Različito gledamo na stvari. Njih interesuje da im prebacimo stotine miliona i da oni asfaltiraju ulice, gde oni hoće da asfaltiraju misleći da će time nešto promeniti. Ništa se nije promenilo. Dakle, 64 miliona evra nije pomoglo ništa, ništa. Doveli smo dotle da nam čak i deca idu u različite škole. Sada gospodinu Halimiju smeta što želim da radim drugačije.
Ja želim drugačije da radim. Neću da vi budete monopolista svega dole. Neću da vi budete taj koji će odlučivati o životu dole. Hoću da zadržim 20% tog budžeta i da država Srbija, Vlada, može da pomogne nekom dole, da može Romima da nabavi udžbenike. Nijedno romsko dete nema udžbenike, nema iz čega da uči.
Hoću da albanskoj deci obezbedim udžbenike za fakultete. Neću da mladi Albanci idu da studiraju ne znam gde. Hoću da mladi Albanci studiraju tu kod kuće, na svom jeziku. Hoću da kupim mašine za prevođenje, hoću da platim prevodioca. Da li vam smeta to? To vama smeta? Hoću da uvedem stipendije. Koliko ste stipendija kao opština Preševo i Bujanovac dali? Ne, nego ste išli službenim kolima u Prištinu da dogovorite 190 mesta za studiranje tamo i išli ste u Tiranu da dogovorite još 175 mesta za studiranje tamo, a ja neću da tu decu šaljem tamo ili bilo gde drugde. Hoću da studiraju tu, kod kuće. I meni ovaj novac treba da im obezbedim to studiranje.
Sa vama ili bez vas, mladi Albanci će moći da studiraju i u Bujanovcu, moći će da studiraju i u Preševu i na svom jeziku, i fakultet koji zaista vredi i čija diploma zaista vredi. Po Bolonjskoj deklaraciji moći će sa tom diplomom da idu svuda u svetu. Nudiću stipendije da ta deca ostanu da unaprede svoj kraj, da sutra dobijemo pravnika koji će bolje voditi sporove nego vaš pravobranilac koji je uspeo da izgubi od islamske zajednice 300 hiljada evra.
A vi treba da objasnite šta imate protiv ove politike. Zašto ne želite da se to radi na ovaj način. Neću se više javiti za reč. Samo molim narodne poslanike da ne prihvate amandman gospodina Halimija, jer taj amandman znači status kvo. Taj amandman donosi korist samo njemu i toj politici. Ovaj budžet koji smo napravili, makar i ovako sužen i siromašan i skroman, daje šansu toj deci, daje šansu i Romima, daje šansu Albancima, daje šansu mladim Srbima. To je naš program, da dole život učinimo stvarnim, da dole tri opštine mogu da žive same od svog rada, a ne da postoji to koordinaciono telo.
Moj cilj je da Koordinaciono telo za nekoliko godina prestane da postoji. Moramo da osposobimo tri opštine da budu samostalne u svom razvoju. Opština Medveđa je to uspela, vrlo brzo ćemo otvoriti rudnik Lece, otvorićemo fakultet, opština Medveđa će imati manje-više rešene probleme, a ne sve, živeće kao i druge opštine u Srbiji, ali neće biti potreba za intervencijom Koordinacionog tela. Da li ćemo to uspeti u Preševu i Bujanovcu? Ja vam kažem da hoćemo. Samo će ići malo teže zbog toga što ne želite da se to reši. Hvala. (Aplauz.)

Gospodo poslanici, delikatnost dijaloga me sprečava da vas podsetim da je dnevni red nešto čemu treba da se vratimo, a ne isključujem mogućnost i ne isključujem tvrdnje da je sve ovo jako važno.

Samo da vam pročitam ko se javio, prednost ima gospodin Velimir Ilić, s obzirom na to da je šef poslaničke grupe, imate reč gospodine Iliću. Javio se gospodin Radoslav Mojsilović, Riza Halimi i Ivan Andrić i možda bismo zaista mogli onda da privedemo kraju i da idemo na pauzu.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno vas iz vladajuće koalicije ne razumem. Šta vi hoćete danas? O čemu vi ovde pričate, ministre? Vi nas zabavljate i pričate o Medveđi, pričate bajke o Preševu, Bujanovcu, Rizi. O čemu se ovde radi?
Da li je vama cilj da se usvoji budžet ili ne? Upravo sada na radiju premijer govori kako je privremeno finansiranje dobro i da je sve pripremljeno za to. Mi ovde sedimo i slušamo vas pola sata, gospodine ministre. Hoćete li vi da usvojite budžet?! Nećete. Idete na privremeno finansiranje i nemojte da optužujete opoziciju. Ništa vas ne razumem. O čemu vi pričate? Pola sata pričate o Medveđi. Tema je budžet. Da li ste ovde došli da branite budžet ili da nam reklamirate Medveđu, o univerzitetima, gde otvarate, gde šta radite, kako radite, itd.
Gospodo iz vladajuće koalicije, uozbiljite se. Budžet je na dnevnom redu. Da li razumete? Nado, učinite nešto, vi ste savesna žena. Kontrolišite ministre.
Molim vas, uvedite red u Parlament, vratite se temi i pustite ove priče koje ne vrede ničemu. Znam da vi nemate sredstva, da je Trezor prazan, da ne znate kuda ćete i šta ćete u narednoj godini, da vam odgovara privremeno finansiranje i recite – ljudi, mi namerno opstruišemo sopstveni budžet, jer ne znamo šta ćemo sa ovom vlašću koju smo dobili.
Prema tome, vratimo se temi i nemojte optuživati više opoziciju. Zamolio bih Borisa Tadića da pogleda ove snimke i da vidi što vas je ovde poslao danas.

Reč ima gospodin Riza Halimi. Koji je član Poslovnika, 225. ili 226?

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da ispravim još ovaj put neke netačne stvari. Rekao sam da jedan posto Albanaca Preševa, Bujanovca, Medveđe trenutno živi u Medveđi, jer je ostalo svega oko 600-700 Albanaca. Ako uzmemo da je ukupan broj stanovnika ove tri opštine 60 hiljada, to je otprilike 1%. Po popisu ima ih 2 hiljade i sedam stotina ili 2 hiljade i osam stotina, ali se oni nalaze kao raseljena lica u Prištini, Kosovu Polju, Gnjilanu. Nemaju uslova da se vrate. Ko im sprečava pravo? Nisam dobro shvatio gospodina ministra, on dovodi u pitanje njihovo pravo da, kada budu izbori, dođu da glasaju. Ako im niste omogućili uslove za život, zašto ne bi došli da glasaju ako su građani ove opštine. To je jedno.
Pitao sam, otkuda fakultet, koji bi trebalo da reši problem visokog obrazovanja Albanaca, baš u Medveđi a ne u Preševu i Bujanovcu gde živi oko 60 hiljada Albanaca? Rekao sam da je nelogično. To je, ne samo nepraktično, nego diskriminatorski. Iza ovoga se krije manipulacija. Kobajagi se rešava problem Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi što se tiče visokog školstva, a ono se namerno udaljava 160 kilometara i oni koji žive u Preševu, Bujanovcu, ne mogu da odu.
Pitam se ko sprečava Albance da studiraju u Prištini, Tetovu, Tirani, kada ova država do sada nije obezbedila uslove, i to tako što će neke naredne godine da se otvori prva godina, i to – pravni i ekonomski. Šta sa drugim fakultetima, gospodo? Da li ćemo sve Albance sada, po kineskom sistemu, u jedan kalup? Nema logike.
Idemo dalje, da li je ''Televizija Preševo'' konkurisala, nije tačno da nije konkurisala. Odbijeni su. Oni su učestvovali na tenderu i konkursu, koje je oglasio RATEL, ali su jednostavno odbijeni zato što nisu ispunjavali neke uslove. To je činjenica.
Dalje, pretnje izlaskom na autoput, prvi put čujem od gospodina ministra. Protesti su mogući. I ja ću ih organizovati ako se stvarno nastavi sa ovakvom politikom! Ali, niko živo do sada nije najavio da će izaći na autoput!
(Predsednik: Gospodine Halimi, hoćete li da se fokusirate na razlog zbog koga sam vam dala reč, a ne da organizujete proteste. Molim vas.)
Prihvatam sugestiju.
Idemo dalje. Verska zajednica, gospodo, prihvatam, slabost Opštinskog pravobranioca. Ali, tu odluku je doneo i prvi i drugi stepen, i u Preševu i u Vranju.
(Predsednik: Vreme.)
Gde su oni bili da zaštite državni i opšti interes? Ili je logika – bolje opština da plaća, nego država, a po Zakonu o restituciji, to je obaveza države, da vraća nacionalizovanu imovinu verskim zajednicama. Otkud vi da tolike državne privilegije dajete opštini Preševo – da ona sada finansira i crkvu i islamsku zajednicu, umesto da to radi država. Stvarno su ovo nelogične stvari.
(Predsednik: Vreme.)
Kad je već spomenuto inostranstvo, u obrazloženju je iznet CAF, koji je svoj program završio pre dve godine u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, a naš budžet u obrazloženju još uvek drži da će deo ovih sredstava da se uputi u projekte koje ćemo zajedno realizovati sa američkim CAF. Zar, tolike godine Koordinaciono telo funkcioniše, a ne zna da je međunarodna zajednica, koja je radila veoma dobre projekte u tom području, već pre dve godine završila svoje delovanje.
Sada se radi ekonomija...
(Predsednik: Gospodine Halimi, hoćete li da privedete kraju?)
...ali u Ministarstvu ekonomije, u Vladi, još uvek nisu našli za shodno da se uključe u privredni razvoj ove opštine, pa da zajedno sa USAID, UNDP i Evropskom agencijom rade na tom planu. Čekamo, gospodine Markoviću, da to vrsno telo, da Vlada konačno počne da radi u saradnji sa međunarodnim donatorima. Hvala vam.

Reč ima gospodin Ivan Andrić. Izvolite. Neka se pripremi gospodin Miroslav Markićević.

Stvarno sam želeo da se pridružim naporima predsednice Slavice. Pozivam se na čl. 104. i 113. Član 113. govori da se odredbe ovog poslovnika o redu na sednici primenjuju na sve druge učesnike na sednici. Dakle, moram da upozorim da je stvarno zloupotrebljena ova govornica najmanje pet puta u poslednjih sat i po od ministra za lokalnu samoupravu ili, pre, šefa Koordinacionog tela, ili čega god. Dakle, rasprava je o budžetu, a ministarka finansija je izašla. Vrlo je jasno da je sada namera da se mi ovde igramo i slušajući ovde prepucavanje, o čijim podacima ili argumentima, koji se koriste, niko od poslanika ništa ne zna.
Gospodine ministre, ako je vaša namera da o tome diskutujete, zakažite sednicu Skupštine, podelite nam materijal, pa da vidimo ko je kriminalac, ko je lopov, ko je Srbin, ko je Albanac, ko je Rom, ko gradi školu, gde gradi školu. Ovo stvarno ponižava Skupštinu i raspravu o budžetu.
S druge strane, nadovezao bih se na gospodina Ilića. Gospodine Iliću, do jedne tačke ste u pravu, ali dalje niste. Svaki dan ove sednice košta četiri miliona dinar budžet da se usvoji, jeste 30 miliona dinara, 30 miliona da bi oni imali izgovor da pređu na privremeno finansiranje, na koje su već prešli time što su nam budžet, umesto u novembru, dostavili 20 decembra. Bačeno je 30 miliona dinara u proglašenoj štednji, recesiji, ne znam ni ja čemu.
Gospodine Markoviću, ako vas to čini srećnim, prekinite ovu sednicu, dajte tih 30 miliona u Preševo i da pređemo na privremeno finansiranje, pa kada budete spremni da razgovarate o budžetu, onda i da održimo tu sednicu. (Aplauz.)