Zahvaljujem. Ako ministarka želi, izvolite gospođo ministar.

Samo da podsetim da Sporazum nije potpisan, da će biti potpisan. Bio je dogovor da se potpiše Sporazum, a to su dve stvari.
Drugo, nije tačno, dakle, pretpostavke su dogovorene, budžet je sa njima dogovoren, deficit je dogovoren. Zaista su dve tehničke stvari bile u pitanju, i to ćete vrlo lako i vrlo brzo proveriti, to su dva memoranduma koja je trebalo da potpiše Vlada i NBS. Znači, prvi memorandum je o ciljanoj inflaciji, gde je podela odgovornosti između NBS i Vlade – šta je, čija odgovornost, koje cene. Veliki je broj različitih cena u korpi i onda smo prosto pregovarali – šta je ono za šta je NBS odgovorna, a za šta je država.
I drugi sporazum je bio, takođe, dogovor između NBS i Vlade – o zajedničkim merama za očuvanje finansijske stabilnosti. Ta dva, tako da kažem, sporazuma nisu bila potpisana na vreme. Malo smo više pregovarali, ali onda su potpisana. Znači, nikakve korekcije makroekonomskih pretpostavki neće biti. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem gospođi ministar Dragutinović, pauza će biti do 15.00 sati i u 15.00 nastavljamo sa radom.

(Posle pauze – 15.10)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu rasporedom po redosledu narodnih poslanika, prema prijavama za reč, u zajedničkom         načelnom, odnosno jedinstvenom pretresu, a o predlozima zakona iz tačaka 1. do 9. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, posle njega narodni poslanik Jovan Nešović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, rekao bih nekoliko reči u ime LDP, ali više o političkom okviru koji prati usvajanje ovog budžeta, ukoliko ga uopšte bude, nego o samom sadržaju budžeta. O sadržaju budžeta će govoriti moje kolege iz Poslaničke grupe LDP.
Ako pogledamo uvodno izlaganje premijera i ministarke finansija videćemo da je jedna od osnovnih stvari ili možda osnovni okvir koji prati usvajanje ovog budžeta, postojanje tzv. globalne svetske finansijske krize. Ta činjenica diktira i sadržaj budžeta i sve što se oko budžeta događa.
Voleo bih na početku da se svi setimo, s obzirom na to da je to jedan ključni argument u kome se traži podrška za budžet, kako se uopšte Vlada ponašala prema toj finansijskoj krizi.
Na početku, prvih mesec ili dva, potpuno je ignorisala postojanje te krize, objašnjavano je kako poslanici opozicije plaše građane Srbije, čak je u jednom trenutku bilo reči o tome kako će Srbija profitirati od postojanja krize, a zatim je taj stav naglo promenjen. Ako se sećate, u toku jednog vikenda, ili tako nešto, svi predstavnici vlasti su odjednom promenili stav. U tom trenutku smo se ponadali da su oni shvatili ozbiljnost situacije, ali sada je potpuno jasno da su oni želeli i shvatili da tu krizu mogu da iskoriste kao opravdanje za sve svoje poteze i neuspehe u periodu koji je pred nama.
Odmah su počeli u toj kvaziodgovornosti, koju pokazuju, da predlažu mere. S jedne strane, te mere su bile smešne, neki ministara su govorili o tome da se poklapaju šerpe prilikom kuvanja ili da se ne kupuju šporeti i frižideri, da vas podsetim na to, i to je prilična sramota za državu, s obzirom na to da su ti ljudi, koji su takve stvari izgovarali, ministri u Vladi Republike Srbije.
S druge strane, koliko god bile smešne te mere, one pokazuju osnovno nerazumevanje u čemu se ta kriza sastoji. Ceo svet pokušava da stimuliše proizvodnju, potrošnju, tok novca, a kod nas, ministri, čak i kada neke mere predlažu, pokazuju svoje nerazumevanje.
S druge strane, možemo nazvati, jedan set ozbiljnih mera koje je predložio gospodin Mirko Cvetković ili tim na čijem je on čelu, u kome se, u stvari, vidi sva opasnost i ono o čemu sam na početku govorio, dakle, formiranje ili predlog da se formira fond iz koga će, ako se ne varam, između 40 i 50 milijardi dinara biti usmereno na garanciju kredita za mala i srednja preduzeća, ukoliko se ne varam da je to pun naziv tog fonda, jeste klasična politička zloupotreba globalne finansijske krize.
Umesto da se stvarno preduzmu mere, kao što je neplaćanje poreza na dodatu vrednost na zalihe, odnosno plaćanje pri prodaji, ili da se smanje nameti kod zaposlenih, kod plaćanja doprinosa, Vlada uzima sve stvari u svoje ruke i sada će neki pomoćnik ili zamenik ministra, koji pripada nekoj stranci, prema stranačkoj pripadnosti odlučivati kome će i koliki kredit dati. Ta mera je poređena ovde sa merom u kojoj su SAD pomogle svoju automobilsku industriju.
Kao poslanici opozicije upozoravamo vas, da bi deo američke automobilske industrije dobio pomoć od države morali su ko zna koliko puta da idu u Kongres, da tamo obrazlažu najmanji zarez u tom svom zahtevu, da objašnjavaju kako će taj novac biti potrošen, na koji način, čemu će služiti i na kraju su dobili trećinu, ako se ne varam, ili četvrtinu od onoga što su tražili. Hajde da vidimo da li će to i ovde biti slučaj!
Naša je pretpostavka, prema svemu onome što ste do sada radili, da će neki činovnik iz neke stranke na taj način favorizovati druge pripadnike te stranke i da će biti mesto gde će biti leglo korupcije, a ne ekonomskog oporavka. Mi vas na to sada upozoravamo.
Moram da žurim i samo ću reći još par reči o tri principa o kojima je govorio premijer Cvetković.
Prvi princip je zajedništvo, on ga je tako nazvao, odnosno jedinstvo, što je, takođe, kvazikopija od mera koje preduzimaju zapadne zemlje. Tamo se pod jedinstvom podrazumeva ukupan dogovor između vlasti i opozicije, društvenih subjekata, privrede, sindikata. I onda postoji zajednički odgovor. Ovde nam je premijer objasnio da je reč o zajedničkom dogovoru stranaka unutar vladajuće koalicije. Kada je to bilo drugačije?
Bez obzira koliko vama bilo teško da se dogovorite među sobom, to je uvek tako. Vlada pomiruje određene stranke unutar koalicije i tako predlaže budžet.
Dalje, solidarnost. To je najsramotnija mera, da svi treba da podnesu teret odgovornosti, što možemo da preslikamo na štednju Vlade. Verujem da kod vas postoji ta iluzija da je ovaj budžet štedljiv, zato što se budžet napravio tako što su pomirivane neke stvari, i ovo je možda optimalan budžet za ovakvu vladu i ovakvo ponašanje države, ali suštinski nije. Ima 27 ministarstva, hiljade agencija, kancelarija koje se svime bave. Naši poslanici će govoriti koliko tu ima ispreplitanih nadležnosti. Ovo nije štedljiv budžet. Ovaj budžet je katastrofalan! U svakoj stavci, u svakoj poziciji, u toj knjizi koju ste nam dali, postoji mesto u kome može da se uštedi još više.
Na kraju, kontinuitet, koji će se, navodno, pratiti u toku realizacije budžeta, pa će se preduzimati dodatne mere.
Evo, postavljam vam političko pitanje – koje su mere preduzete da bi taj budžet uopšte bio usvojen? Kasni se mesec dana, ima 530 amandmana. Svi su protiv tog budžeta.
Kako možete da planirate da ćete da pratite njegovu realizaciju za dva meseca, a niste sposobni da ga usvojite do ponedeljka u ponoć. Taj princip kontinuiteta je trebalo dokazati na toj prvoj tački. To je – sposobni smo da ga usvojimo. Tek tada on postaje glavni alat u rukama Vlade.
Što se tiče podnošenja amandmana, mi smo nekoliko puta rekli da mi amandmane nećemo podnositi. Baš zbog ovog prvog principa, zajedništva, da ako premijer istakne to kao prvi princip to je poruka svim poslanicima opozicije – ako smo ga jedva sastavili, nemoguće ga je menjati amandmanima. Puno stvari tu mora da se promeni i kaže da bi opet moglo na vladajućoj koaliciji da se usaglasi. A vi ste sa samim usaglašavanjem kasnili preko mesec dana.
Mislim da sam rekao dovoljno razloga iz kojih je jasno da LDP neće podržati ovaj predlog.

Narodni poslanik Dragan Šormaz želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Najlakše je da kažem da se javljam po čl. 225. i 226. Na kraju ću i postaviti pitanje, iako ne znam, mislim da ceo Poslovnik može da se navede, pa čak i član 104 – za  povredu dostojanstva Narodne skupštine, jer su me sada zamolili predstavnici Samostalnog sindikata koji su ispred Skupštine da izađem za skupštinsku govornicu i da kažem ovo što imam da kažem. Zašto dostojanstvo?
Juče je ministarka, pa i predsednik Vlade, čini mi se i gospodin Vlahović da je u ime Poslaničke grupe ZES govorio, svi su rekli da je napravljen pakt sa sindikatima. Ne znam da li ove motke ispred znače pakt koji su doneli radnici i da li je to dogovoren pakt sa sindikatima. Oni kažu da su prevareni! I mi znamo da jesu prevareni i to pričamo od kada je formirana ova vlada.
Potpisano je prošireno dejstvo Kolektivnog ugovora, od strane ministra Ljajića, baš nekako pred dopunske izbore koje smo imali u one četiri opštine i za njega veoma važne izbore u Prijepolju.
Međutim, sada od toga nema ništa. I u ovom budžetu, takođe, od toga nema ništa. Nema ni od regresa, nema ni od toplog obroka ništa! O trinaestoj plati i da ne govorimo! Socijalno odgovorna Vlada, Vlada koja je obećavala penzionerima i radnicima sve i svašta, a na kraju ispada ništa.
Da li je to solidarnost? Oni su mi dali sada ispred. Opština Vladičin Han, da li je solidarnost – iznos prosečne zarade za oktobar mesec, privreda 8 hiljada dinara, vanprivreda 32 hiljade dinara? To je solidarnost! Vanprivreda su verovatno Vladini službenici, službenici lokalne samouprave. To je solidarnost koju predlaže ova vlada u Predlogu budžeta.
Da li će biti primenjeno potpisano prošireno dejstvo Kolektivnog ugovora? Kada? Kako? Da li su prevareni ili ne?! Deset dana sede ispred zgrade predsednika Republike prevareni radnici i šta je sa tim stečajnim upravnikom, šta radi stečajno veće i nadležni sud. Juče je žena završila u bolnici zato što je kuvala čaj za sve njih koji su tamo deset dana ispred i plinska boca je oprljila celo lice i sada je u bolnici! Drugi dan je jedan od tih štrajkača preminuo! O tome smo ovde govorili.
Predsednik Republike ih do dana današnjeg nije primio! Oni traže prijem kod njega. Ovde su primljeni. Ništa od onoga što im je obećano nije urađeno. Obećala im je predsednica. Meni je jasno da su slušali pogrešnu osobu. Ona je i sada rekla da opozicija vrši opstrukciju, a u subotu ste vi bili bolesni. Da niste bili bolesni, verovatno bi juče bila završena rasprava o ovome.
(Predsedavajuća: tri minuta i 30 sekundi.)
Završavam, mada mislim da su ovi ljudi ispred važniji od 30 sekundi.
Zaista je ovaj budžet je katastrofalan. Dajte ljudi, kada nešto obećate onda i uradite.
Zašto se policija ponovo nalazi ispred zgrade Narodne skupštine? Nas od njih ne treba da brani policija.

Reč ima narodni poslanik Jovan Nešović, posle njega narodni poslanik Nenad Popović.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, ekonomska politika Vlade Republike Srbije u 2009. godini ima dva strateška cilja. Jedan je, održavanje makroekonomske stabilnosti i drugi, strateški cilj je, finansijska stabilnost. Da bi se ova dva cilja ostvarila nekoliko mera i nekoliko oblasti, u kojima se mora delovati, veoma su važne. Jedna mera je da se održi stabilnost kursa dinara i druga jeste da imamo aktivne mere podrške privredi, radi ostvarivanja privrednog rasta koji je projektovan od 3,5% u 2009. godini.
Što se tiče održavanja stabilnosti kursa dinara, mislim da je veoma važno da je projektovana inflacija ili planirana inflacija u 2009. godini 8% na godišnjem nivou i čini mi se da je ona ostvariva, jer projekcije govore da će do kraja 2008. godine, a već smo pri kraju 2008. godine, inflacija u ovoj godini biti 8%, prema tome ja se zaista iskreno nadam da će sledeće godine inflacija biti na nivou inflacije iz 2008. godine.
Druga stvar koja je važna za stabilnost dinara jesu i devizne rezerve države Srbije. One su u ovom trenutku tri i po puta veće od ukupne novčane mase, dinarske mase koja je u opticaju i to jeste važno da bi se očuvala stabilnost dinara.
Treća stvar koja je, takođe, važna, jeste da smo usvojili Zakon o povećanju osiguranja depozita na 50 hiljada evra, to znači da će se poverenje koje je bilo, čini mi se na početku ove krize, vratiti u bankarski sistem, da će ljudi vratiti depozite u banke, a to znači više novca u bankama.
Direktno, bolji bankarski sistem, a čini mi se, indirektno, i veća stabilnost domaće valute. Prema tome, uz niz drugih mera očekujem da će u 2009. godini da se obezbedi stabilnost kursa dinara.
Sledeća stvar jeste privredni rast. Ono što je predviđeno jeste 3,5% privredni rast u 2009. godini. Moramo priznati da je on manji nego što je on bio u 2007. i 2006. godini; u 2007. godini je bio 7,1%, u 2006. je bio 6,5%., u 2008. oko 6%.
Moramo sa druge strane priznati da u trenutku velike ekonomske svetske krize 3,5% je optimistična stvar, ako pogledamo da u najrazvijenijim zemljama sveta imamo u ovom trenutku i recesiju. U SAD privredni rast će biti minus 0,7%, evrozona oko minus 0,3%. U nekim državama će biti iznad nule. U Japanu će biti minus 0,2%. Onda se može reći da je 3,5% privredni rast, ako se ostvari u Srbiji, veliki uspeh u 2009. godini.
Da bi se ostvario taj privredni rast država mora u ovom trenutku da ima paket podrške privredi Srbije i to je u budžetu za 2009. godinu definisano u određenim stavkama. Prva stavka jeste 50 milijardi dinara u vidu garancije države za povoljne dinarske kredite privredi. Ono što je važno istaći u ovom trenutku ovde jeste da ti krediti idu preko poslovnih banaka na teritoriji države Srbije i to preko najboljih banaka.
Banke su te koje će procenjivati kvalitet podnesenih zahteva i banke su te koje će odlučivati ko će dobiti kredit, a ne Vlada. Važno je istaći da će NBS obezbediti 75%, a 25% će biti sredstava poslovnih banaka. Jednostavno kada se sve to sabere, otprilike blizu 800 miliona evra biće upumpano u privredu.
Takođe, treba naglasiti da je to dinarski kredit i da se očekuje da maksimalna kamata na godišnjem nivou u dinarima bude 12%. Dve stvari su vrlo važne: prednost će imati preduzeća koja izvoze, jer tim preduzećima mora da se na neki način omogući i pomogne da zaštite tržišta na kojima već sada postoje, a s druge strane, svi koji budu dobijali ovaj kredit moraće da potpišu u ugovoru izjavu da neće smanjivati broj radnika i na taj način, štimo broj zaposlenih ljudi, makar u tim preduzećima.
Ono što je važno jeste da su ti krediti na jednu do dve godine i da bi ova mera dobro uspela potrebno je partnerstvo koje mora da postoji između Vlade, Narodne banke Srbije, poslovnih banaka i privrede.
Sledeća mera koja se predviđa u ovom budžetu jeste 20 milijardi dinara koji treba da idu za kreditiranje malih i srednjih preduzeća preko Fonda za razvoj, a 14 milijardi dinara preko Fonda za razvoj će se upumpati u privredu za kratkoročne i dugoročne kredite ili obrtna sredstva, od anuiteta koji se vraćaju iz ranijih godina, a otprilike 6 milijardi direktno sredstava koji će ići iz budžeta preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Od tih 6 milijardi, 3,1 milijardu ići će za tzv. start-ap kredite i to je mera koja se primenjuje u državi Srbiji već dve godine. I prošle godine u ove svrhe je utrošeno iz budžeta 2,2 milijarde i podeljeno je oko 2 hiljade i trista start-ap kredita i otvoreno je, prema podacima, otprilike 7 hiljada radnih mesta.
Hoću da izrazim zadovoljstvo, iz mesta iz kojeg dolazim kao narodni poslanik, a to je grad Kraljevo, u 2007. godini samo su dve osobe dobile start-ap kredite, da je prošle godine Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja otvorilo Kancelariju u gradu Kraljevu i 65 start-ap kredita je podeljeno gradu Kraljevu. Prema tome, ako hoćemo da kritikujemo, a neko je kritikovao da ne treba otvarati kancelarije za mala i srednja preduzeća, ovo je lep primer koji govori da te kancelarije mogu da pomognu ljudima da se brže, bolje snađu i da pripreme kvalitetne aplikacije da bi mogli da konkurišu i dobiju ta sredstava.
Druga stvar koja se predviđa jeste da se, takođe, preko Fonda za razvoj kreditiraju posebno mala i srednja preduzeća u nerazvijenim područjima, a to su one opštine koje su zaista nerazvijene i u koju svrhu će se utrošiti 2,5 milijardi dinara. Važno je reći da kriterijume i odlučivanje koje će opštine biti u tom programu na osnovu pokazatelja definiše Vlada Republike Srbije, dakle, nijedan ministar, niti ministarstvo, nego Vlada u celini.
Ono što je važno i gde se vidi da se vodi računa jeste kreditiranje u oblasti ugostiteljskih usluga, to je mera koja postoji dve godine, i u ovoj godini će to biti otprilike 320 miliona dinara. Važan je, preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, ugovor sa ''Fijatom'' i realizacija tog ugovora. Mi moramo da uradimo sve da se automobilska industrija u Srbiji obnovi, mi moramo da uradimo sve da Kragujevac dobije ''Fijat'', odnosno da ''Zastava'' dobije strateškog partnera i to nije samo razvoj Kragujevca, to je razvoj cele Šumadije.
Iskreno govoreći, dobro je što država u ovom trenutku odvaja ta sredstva i što se prati ugovorna dinamika koja je potpisana sa ''Fijatom''.
Zaista, iskreno očekujem, gledajući ono što se dešava u Poljskoj i odnos Poljske države i ''Fijata'' prema toj državi i preduzećima koja posluju u okviru ''Fijata'' u toj državi, dakle, očekujem da će ovaj ugovor biti do kraja realizovan.
Na kraju, država mora da radi ono što je radila i do sada, a to je da pomaže lokalnim samoupravama da opremaju industrijske zone, jer nema privlačenja stranih investicija ako ne možete da ponudite potencijalnim investitorima infrastrukturno opremljeno zemljište u lokalnim samoupravama i preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za tu namenu ove godine je planirano tri milijardi dinara. Očekujem da će nekoliko opština u Srbiji imati opremljene industrijske zone gde će ponuditi investitorima, da li domaćim, da li stranim, da otvore svoje fabrike i da zaposle ljude.
Na kraju, ono što se predviđa je 1,7 milijardi za privlačenje direktnih stranih investicija, grinfild investicija, odnosno zajedničko ulaganje između države i investitora, jer mi, na kraju krajeva, moramo da se takmičimo sa državama u okruženju da ne odu investitori kod tih država, već da dođu u državu Srbiju gde, jednostavno, otvaraju radna mesta, ali kad neko dođe, on sigurno ima i tržište na kojem će plasirati proizvod koji proizvodi ovde u Srbiji.
Ono što je, čini mi se, važno i što će ići preko Nacionalne službe za zapošljavanje, jeste da su tri milijarde dinara predviđena sredstva za aktivne mere zapošljavanja i te aktivne mere zapošljavanja se odnose na samozapošljavanje, otpremninom do posla. Takođe, ostaće ove godine Tranzicioni fond, to je za ona preduzeća koja se nalaze u procesu restrukturiranja ili ona preduzeća kojima je kupoprodajni ugovor raskinut, a da bi se nastavio kontinuitet proizvodnje, država mora na neki način da im pomogne. Imamo niz primera u Srbiji: ''Leteks'' iz Leskovaca, AD ''Fontana'' iz Vrnjačke Banje, ''Magnohrom'' iz Kraljeva i neka druga preduzeća.
Sagledavajući sve ovo što sam izneo i mere drugih ministarstava, zaista iskreno očekujem da ćemo ostvariti privredni rast 3,5% sledeće godine, da ćemo ostvariti i prihodovnu stranu ovog budžeta i iskreno, kao Poslanička grupa G17 plus, podržaćemo ovaj budžet u danu za glasanje, a očekujem da i druge poslaničke grupe podrže Predlog budžeta za 2009. godinu. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Nenad Popović, a posle njega narodni poslanik Dragan Vujadinović.
Obaveštavam narodne poslanike, na osnovu člana 85. stav 5, da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova.