Poslanici imaju mogućnost da efikasno dođu do glasanja budžeta. Mi imamo mogućnost, bez obzira na sve što procenjujemo da može biti, neko želi jedno ili drugo, da izglasamo budžet.

Reč ima gospodin Ostojić.

Predsednice, gospodine ministre, koleginice i kolege, zaista ne znam, predsednice, kakvu mogućnost imamo. Da li je to nekakva tajna mogućnost ili nešto postoji u Poslovniku što je napisano nevidljivim mastilom, a do sad niko nije znao.
Mislim da treba da se vratimo budžetu, nije ovde Riza Halimi, gospodine ministre, dežurni džak za udaranje. U ovom parlamentu to se i ranije dešavalo, u prošlom sazivu, kada je on izlazio. Preterali ste! Ne ulazim u to šta se tamo dešava, ali činjenica je da imaju probleme. Izvinite, nepriznavanje diploma i ...
Činjenica je da je morao da okapa, sticajem okolnosti on je pored naše poslaničke grupe pa imamo kontakt sa njim. Hoćemo da vi taj budžet usvojite. Zato smo ovde. Pustite ove priče i napade na Rizu Halimija, to je možda dobar izgovor da se odloži rasprava, ali je činjenica da realni problemi tamo postoje. Ne razumem, gospodine ministre, kako možete da kažete ima i drugih Albanaca. Pa, on je učestvovao na izborima, ima neku podršku građana, možda ima drugih partija, ali nisu htele da učestvuju na izborima.
Mislim da generalno nije dobro ni za demokratiju, on predstavlja taj narod tamo do sledećih izbora. Možda posle sledećih izbora neće predstavljati, možda će neki drugi predstavljati, to ne znam. Pomagali smo im da skupe potpise upravo iz želje da imaju svog predstavnika i nemojte sada da ga diskvalifikujete kada kažete da tamo ima nekih drugih Albanaca, pa ćemo mi sa njima, a ti Riza ... On ima legitimitet, on je narodni poslanik, to što je Albanac, on je građanin Srbije i prema tome samo apelujem da se prema njemu odnosimo sa dužnim poštovanjem, jer nije prvi put da je on ovde doživljavao svašta. Ne ulazim u to, ali apelujem, vratila se ministarka, da se vratimo na budžet.

Reč ima gospodin Zoran Nikolić.

Želim da budem krajnje konstruktivan. Dakle, pošto ste spomenuli mogućnost da postoji način da se budžet usvoji, evo, dajem konkretan predlog. Predlažem da ministarka, a i Vlada, prihvati sve amandmane koje je podnela opozicija i DSS i možemo ako postoje neke eventualno nesuglasice i kontradiktornosti to u toku dana da raspravimo. Predlažem da večeras izglasamo budžet. (Aplauz.)

Koristim ovu priliku samo da obavestim i poslanike i javnost, mada su šefovi poslaničkih grupa već obavešteni da će na temu budžet šefovi poslaničkih grupa sutra u 11.00 časova imati sastanak sa predsednikom Vlade i gospođom ministar. Dakle, to će biti prilika da se negde sretnemo i sa amandmanima i da popričamo o mogućnosti efikasnog rada i donošenja Zakona o budžetu.

Reč ima gospodin Miroslav Markićević.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko, kolege poslanici, građani Srbije, posle više od sat i po opstrukcije ministra, koji je sada izašao, vraćamo se na temu dnevnog reda. Ja ću, nažalost, u kratkom vremenu koje pripada poslaničkom klubu NS pokušati da izložim neke primedbe koje poslanici NS imaju na ovakav predlog budžeta.
Najpre želim da se obratim gospođi ministarki i da kažem da bih sa uvažavanjem i najiskrenije prihvatio izvinjenje koje ste dali na početku svima nama ovde u Skupštini da je ono bilo iskreno. U zemljama u kojima se dešava slična ekonomska situacija kao što će se tek desiti u našoj, dakle, ekonomska kriza, treba lepo da zasednu i vlast i opozicija, i sindikati i poslodavci, i nevladine organizacije i svi zajedno da naprave nekakav kompromis i donesu najbolja rešenja u interesu većine građana Srbije. Već mesec dana i više kako budžet kasni, odnosno kako nije došao na vreme u Skupštinu, po zakonu kad treba, vi ste to vreme proveli za namirivanje vaše unutar vladajuće koalicije. Zbog toga ste zakasnili sa ovim budžetom. Svađa je bila koliko će koje ministarstvo da dobije, koliko će koji ministar, koliko će koji kabinet a ne šta će biti sa građanima Srbije.
U ovakvim krizama, a taj će talas, izgleda, nažalost, zadesiti i našu zemlju, najviše plaćaju najslabiji. U našoj zemlji već dugo godina, nezavisno od opcije koja se trenutno nalazi na vlasti, najviše plaćaju siromašni, bolesni, nemoćni, nezaposleni. Iz ovog budžeta sam hteo da dam tu socijalnu notu, socijalnu crtu i da iz nekih stavki i stavkica ovde vidimo kako se ponašate prema tim građanima.
Prvo, potpisali ste sa sindikatima proširenje Opšteg kolektivnog ugovora, potpisao ga je predsednik Vlade, koji je pre dva ili tri sata, da vas obavestim ako ne znate, u jednoj radio emisiji, pričao o privremenom finansiranju a nije pričao o budžetu. Postoji dobra volja, videla je i predsednica jutros na konsultacijama, i kod opozicije da se budžet usvoji, ali smatrate da je privremeno finansiranje bolje zbog nedostatka novca i nerealnih stavki u budžetu, pre svega to se tiče nekih ministara, da kažem, Mlađana Dinkića koji je premijer broj 2, a premijer nominalni broj 1 je Mirko Cvetković, i zbog onoga što su njegova ministarstva dobila. Ali, da se vratim na onaj čuveni amandman, zbog toga što dezinformišete novinare ovde u hodniku moram da vam kažem, da vas podsetim na poslednje pismo koje ste mi uputili, lopta je u Ministarstvu omladine i sporta. Znate, zakon i amandmane na zakon ne sprovode opozicioni poslanici, to sprovodi Vlada, gospođo. Prozovite vašu koleginicu, ministarku sporta koja neće da radi ništa.
Dalje, u ovom budžetu, zbog vremena moraću brzo da govorim, samo ću na neke stavke da vam ukažem, pa će građani Srbije da vide kako vladajuća koalicija, odnosno Vlada, brine o građanima Srbije.
Za sprovođenje programa podsticanja rađanja dece – 4 miliona i 300 hiljada dinara. Mislim da ne treba komentarisati. Prevencija samoubistava i nasilja kod mladih – 4 miliona. Svako veče smo u medijima zatrpani nasiljem kod mladih ili prema mladima, a za tu prevenciju smo predvideli samo 4 miliona.
Unapređenje i zdravstvena zaštita žena u menopauzi – milion i po dinara, samo. Rana detekcija i prevencija dijabetesa u Srbiji – 2 miliona dinara. Prevencija slepila kod prevremeno rođene dece – 6 miliona i 100 hiljada dinara.
A pojedini kabineti, zbog čega sam opomenut prošli put od predsednice, znači, savetnici i savetnice, predsednice, u jednom kabinetu ih ima 41 i oni će da potroše u sledećoj godini, prema vašem budžetu koji ste dali, recimo, 71 milion.. Sada će da izađe ministarka i da me demantuje, pošto kolega Todorović pita kod koga.
Za opremanje zdravstvenih ustanova na lokalnom nivou predviđeno je samo – 88 miliona.
Moram da vam ukažem samo na jedan podatak iz opštine iz koje dolazim, iz grada Čačka, da je opština samo u dve zdravstvene ambulante sa sanitetima, u Trnavi i Bresnici, uložila 10 miliona i dalje će, da se spase od Ministarstva zdravlja koje hoće, pogotovo na seoskom području, da ukine ambulante pod izgovorom da nisu dobro opremljene. A onda, lokalne samouprave, bez obzira što im to možda nije ingerencija, pokušavaju da pomognu građanima.
Kako vi gledate na građane i na raznorazne organizacije samo ću još jednom da pomenem, zbog vremena koje mi je ostalo, kako se odnosite prema raznoraznim nevladinim organizacijama i udruženjima. Zamislite, gospođo ministarka, Udruženje kidnapovanih, otetih i ubijenih nije budžetski korisnik! Treba da odete tamo u Novi Beograd pred ''zid plača'', pa da objasnite majci koja je dala sina jedinca za ovu državu zašto ona nije budžetski korisnik. Ne treba njoj više ništa sada kada je izgubila sina jedinca. Njoj treba samo da se čuje istina, a treba i malo novca da to čuju ne samo oni unesrećeni nego i Srbija i ceo svet.
Pogledajte sada drugi podatak, gospođo ministarka. Ministar kulture je nedavno dao jednoj organizaciji koja se zovi "Kvirija" iz budžeta oko 300 hiljada dinara.
Oni koji su bolje informisani znaju čime se bavi ta ''Kvirija'', a ja postavljam zvanično pitanje gospodinu ministru kulture, s obzirom na to kojoj organizaciji je dao taj novac i čime se bavi ta organizacija – da li slučajno ministar nije u sukobu interesa? Hvala. (Aplauz.)

Reč ima gospodin Kasalović, SPS-JS. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, funkcija budžeta je politička, ekonomska, stabilizaciona, vezana je za ciljeve koje država planira da ostvari u svom jednogodišnjem delovanju.
Takođe, moguće je reći da je budžet politički program Vlade koju Vlada kontroliše.
Upravo, između ostalog, zbog toga je neophodno usvojiti, odnosno podržati Predlog budžeta za 2009. godinu kako bi se Vladin program i ciljevi počeli ostvarivati već početkom 2009. godine, pogotovo u uslovima očekivanja efekata svetske finansijske krize na ekonomiju Srbije, pre svega kroz pad cena akcija na berzi, usporen izvoz, industrijsku proizvodnju, smanjene kredite.
Naravno, uvek prilikom kreiranja Predloga budžeta jedan broj korisnika ostaje i bude nezadovoljan jer kada se pođe od predloga planova korisnika i analiza tih zahteva, po pravilu se utvrdi da je potrebno i po nekoliko puta više prihoda od raspoloživih da bi se svi oni realizovali. To je implicirao i ovaj Predlog budžeta i zbog toga je bilo potrebno utvrditi prioritetne oblasti finansiranja, što je Vlada i učinila i ovaj predlog zaista predstavlja, može se reći, i izraz trenutnih mogućnosti u uslovima negativnih efekata svetske finansijske krize, odnosno pokušaj definisanja najboljeg odgovora Vlade na predstojeće izazove u 2009. godini.
U najužem smislu osnovne odrednice ovog Predloga budžeta za 2009. godinu, preko kojih se i mogu sagledati određeni prioriteti Vladine politike u 2009. godini, bile bi pre svega da on nastoji da bude relativno skroman i štedljiv, jer je predloženi obim budžetskih sredstava utvrđen u iznosu od 698,8 milijardi dinara na prihodnoj strani, sa nominalnim uvećanjem za 10 % u odnosu na procene prihoda u 2008. godini, i rashodima od 748,8 milijardi dinara, što obezbeđuje deficit u iznosu od oko 50 milijardi dinara ili 1,5 % bruto društvenog proizvoda, što je znatno manje u odnosu na 2008. godinu i kreće se, što je veoma značajno, u okvirima dogovora aranžmana sa MMF, takođe, uz realno planirani, korigovani, rast bruto društvenog proizvoda u 2009. godini, na oko tri, i sa optimističkih možda tri i po procenta i očekivanom projekcijom kretanja stope rasta inflacije do osam procenata.
Na taj način plan budžeta za 2009. godinu u potpunosti uvažava i potvrđuje dogovor sa MMF koji predviđa povlačenje 520 miliona dolara kredita, što dodatno pojačava našu finansijsku poziciju u 2009. godini i predstavlja jasnu poruku svima, pogotovo potencijalnim stranim investitorima o mogućem zadovoljavajućem stepenu stabilnosti naše države u 2009. godine, odnosno, pre svega značajan signal da se u Srbiji vodi dobra ekonomska politika u uslovima svetske finansijske krize.
Planiranim sredstvima budžeta definisana je striktna politika zarada za oko 560 hiljada zaposlenih koji plate primaju iz budžeta, u smislu da mogu u 2009. godini da rastu do nivoa rasta stope inflacije od 8 %, uz smanjenje subvencija za 15 % i idejom da se boljom kontrolom sredstava i korisnika sredstava obezbedi ipak zadovoljavajući iznos subvencija u 2009. godini.
Planiranim transfernim sredstvima obezbeđeno je da na snazi ostane jednokratno povećanje penzija od 10% i da se na taj način koliko-toliko ublaže efekti finansijske krize i tranzicije za oko milion i 630 hiljada penzionera u Srbiji. Predlog budžeta za 2009. godinu uvažava odluku državnog rukovodstava o početku jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, od 1. januara 2009. godine.
S tim u vezi, korigovana je projekcija prihoda od carina i predviđeno je smanjenje carina na uvoz industrijskih i poljoprivrednih proizvoda od 27,7% u odnosu na projektovane prihode u 2008. godini. S druge strane, prihodi od akciza su planirani u iznosu od 116,8 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 14,2% u odnosu na očekivani prihod u 2008. godini i pokušajem da se sa promenjenom akciznom politikom nadomesti oko 15 milijardi dinara na prihodnoj strani.
Takođe, značajan deo prihoda u 2009. godini činiće, takođe, dividende koje će javna preduzeća uplatiti u budžet u iznosu od 12,9 milijardi dinara, uz opasku da verovatno u ovom delu prihoda postoji sigurno još unutrašnjih rezervi i da naša javna preduzeća mogu još značajnije doprineti boljem prihodovanju budžeta, naravno, i uz konkretnije mere Vlade u tom pravcu.
Stvorene su pretpostavke da kapitalni projekti od nacionalnog interesa koji obezbeđuju nova zapošljavanja budu i jesu Vladin prioritet, kao npr. ''Koridor 10''. Ohrabruje izjava resornog ministra, gospodina Mrkonjića, da je zadovoljan planiranim sredstvima, kao i da je plan da se do kraja 2011. godine pusti u saobraćaj drumski deo ''Koridora 10'' koji predstavlja značajan podsticaj investicionoj potrošnji i direktno utiče na privlačenje stranih investicija. Procene govore da će za izgradnju trase ''Koridora 10'' biti angažovano nekoliko desetina hiljada radnika, a u tom smislu deo sredstava obezbeđuje se iz sredstava Nacionalnog investicionog plana, kao i kredita iz Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.
Ukratko, trud i opredeljenje Vlade da se u Predlogu budžeta naprave značajne uštede na aproprijacijama gde je to bilo moguće, moguće je sagledati iz uporednog pregleda u odnosu na 2008. i 2009. godinu i indeksom 2009/2008.
Želeo bih samo neke stavke da pomenem, a neke su u prethodnim diskusijama već bile pomenute. Na primer, nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi gde su smanjenja oko 2,7 milijardi, indeks 15,8, zgrade i građevinski objekti 6 milijardi smanjenje, 56,9 indeks, mašine i oprema oko 3 milijarde i indeks 77,4. Takođe, subvencije javnim i finansijskim preduzećima i organizacijama, dotacije nevladinim organizacijama, troškovi putovanja, usluge po ugovoru, tekuće popravke, održavanje materijala, sve sa indeksom u rasponu od 80 do 97.
S druge strane planirano je uvećanje i pronašlo se sredstava za određene aproprijacije kao što su npr. naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta sa indeksom 106, to jest uvećanje za neke 4 milijarde dinara, a za potrebe boračke zaštite, zaštite porodice i dece i socijalno ugrožene kategorije stanovništva. Takođe, za 78 hiljada đaka prvaka u školskoj 2009/10 godini opredeljeno je 170 miliona dinara u resornom Ministarstvu prosvete, što će sigurno predstavljati značajnu pomoć porodičnim budžetima roditeljima đaka prvaka.
Spomenute su u prethodnim diskusijama naknade štete za povrede ili štetu nastalu usred elementarnih nepogoda. Možda nije dovoljno, ali je ove godine planirano 300 miliona dinara za razliku od prošle gde je bilo 20 miliona dinara, što je značajan podatak, a takođe, i značajno povećanje za rad Kancelarije za održivi razvoj, što svakako ide u prilog rešenjima Vlade.
Potpuno svestan da je analizu ovog predloga budžeta moguće kritički sagledati, analizirati iz sasvim drugačijeg ugla u odnosu na ugao koji sam ja imao u svojoj kratkoj diskusiji, ipak smatram da je ovaj predlog budžeta neophodno i potrebno usvojiti.
Poslanici SPS-JS podržaće Vladin Predlog budžeta, jer se iz njega nedvosmisleno može zaključiti da je Vlada učinila maksimalan napor u datim okolnostima da izvrši uštede i racionalizaciju na svim nivoima i aproprijacijama gde je to bilo moguće, dobrim delom visoku javnu potrošnju stavi pod kontrolu, pokuša da oživi privredu kroz jasnu podršku krupnim kapitalnim projektima, kao i da pošalje jasnu poruku svima da se Republika Srbija opredelila da što pre postane punopravan član EU kroz podršku primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU od 1.01. 2009. godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Kasaloviću. Po poslovniku se javio gospodin Obradović, tako da ćemo, kad ovo završimo, posle pauze da nastavimo, jer nećemo imati vremena.

Hvala, gospođo predsednice. Meni treba jedna informacija na osnovu člana 225. i 226. pošto raspravljamo o Predlogu zakona o budžetu, a to su nam vrlo važne informacije da bismo nastavili dalju raspravu. Sporazum sa MMF potpisan je pre više od mesec dana i preduslovi ili osnovne polazne pretpostavke za realizaciju ispunjenja tog sporazuma su bile da u 2009. godini imamo rast bruto društvenog proizvoda od 3,5%, inflaciju do 8%, pitanja vezana za deficit i ostale stvari za makroekonomsku stabilnost.
Iz vrlo neobičnih razloga, pošto je dogovor bio da Vlada u određenom roku dostavi Parlamentu budžet, Vlada je to uradila sa kašnjenjem od mesec i po dana, ali u okviru dogovora i datuma koji je dogovoren sa MMF, dakle, iz vrlo neobičnih razloga, na bordu direktora taj aranžman je prolongiran za mesec dana.
Ono što se mora uočiti, mi smo poslednjih sedam osam godina imali više aranžmana ili više tih praćenja situacije u Srbiji, po prvi put je MMF imao mnogo više optimizma nego što su imali pregovarači iz Srbije. Uvek je MMF insistirao da se drastično smanjuju određene pretpostavke. Mi smo mislili da će to biti bolje, a sada se prvi put desilo da smo mi bili veći pesimisti od njih.
Postoje nagoveštaji i određene informacije, a meni treba podatak da li je to tačno – da li je tačno da se MMF predomislio, da misli da je sa prevelikim optimizmom ušao u određene pretpostavke i da sada razmišljaju o korekcijama ovih osnovnih parametara, jer se onda na bazi tih parametara definiše deficit, određeni procenti u odnosu na bruto društveni proizvod i svi ostali parametri?
Naglašavam, prvi put se desilo da MMF ulazi sa puno optimizma, a kao što ste videli poslednjih mesec dana – korigovali su praktično sve procene vezane i za svetsku ekonomiju i za najveće ekonomije sveta. Hvala. (Aplauz.)