Ova serija amandmana na član 1. je dobar metod da svi jednostavno primete i zaključe koliko je loša ova vlada Borisa Tadića.
Amandmanom gospođa Donka Banović je praktično primenila isti metod kao i njene kolege jer je predložila da se u članu 1, tačka 1.2, rashodi za kupovinu roba i usluga, ekonomska klasifikacija 42, iznos od 46 milijardi i 300 i nešto miliona zameni iznosom 44 milijarde 365 miliona, odnosno da se dve milijarde usmeri za socijalnu zaštitu i to za klasifikaciju 47, izbegla i raseljena lica, odnosno da se predloženi iznos od 950 miliona poveća na dve milijarde i 950 miliona.
Vlada nije prihvatila amandman sa onim čisto stereotipnim objašnjenjem, ali je pokušala da pokaže i onu drugu stranu, ta druga strana služi da prevari. Kaže, odbijanje amandmana ne znači i negiranje osnova da se obezbede dodatna sredstva za socijalnu zaštitu iz budžeta namenjena izbeglim i raseljenim licima, već potreba da se u suženim bilansnim mogućnostima budžeta za 2009. godinu obezbedi finansiranje nadležnosti u skladu sa tim mogućnostima.
To u prevodu znači - nećemo da diramo one izdatke koji se nazivaju usluge po ugovoru. To je ekonomska klasifikacija 423 u svim razdelima budžeta Republike Srbije, a njih ima 60, čini mi se. Znači, na 60 mesta javlja se ova ekonomska klasifikacija. Oni se ne odriču te klasifikacije, niti žele da se to smanji za jednu paru. Znači, nijedna para.
Ono što niko praktično ne može ni da ima u džepu, niti u ruci, nijednu paru ne žele da smanje, niti da je usmere na drugu stranu, a kao što smo videli u prethodnim amandmanima, na žele da smanje deficit ni za jednu paru.
Sad da vidimo šta oni u stvari brane na ovaj način u okviru ekonomske klasifikacije 423? Naravno, pošto sam dugo poslanik, ne bih mogao da napravim grešku, a da ne uzmem primer koji će da zveči, primer koji će da bude prepoznatljiv građanima.
Uzeo sam za primer razdeo 11, Bezbednosno-informativna agencija. U 2009. godini, to je ovaj Vukadinović što se još tresu po Kruševcu od njega, inače potrčko Mikija Rakića, u toj službi 1953 kvalifikovanih tajnih agenata imamo koji rade. Znači, nešto manje od 2000. Dopisnička, saradnička i druga mreža je daleko veća.
Naime, ove klasifikacije 423 oni će u 2009. da potroše oko 47 miliona dinara. To je ono što se vidi. Ono što se ne vidi, o tome ne mogu da pričam. A da takvih sredstava ima, mora da ih ima. Zašto mora da ih ima? Svako ko je napustio tu službu otvorio se na neki način, da li kroz memoare, da li kroz neku privatnu bia-mia agenciju, pa priča šta su radili, kako su radili dok su bili u službi, kako su prali pare od ovoga, od onoga, na ovim poslovima, kako su finansirali Otpor, kako su donosili pare Mićunoviću decembra 1996. da se očuvaju nemiri protiv režima Slobodana Miloševića.
To je objavio Cane Subotić u knjizi, šta se bečite? Ništa ne pričam napamet. Čitajte knjige malo, obrazujte se malo. Ne mogu oko elementarnih stvari da vas ubeđujem. Čitajte.
Ako vi uživate u vašem neznanju, nemojte molim vas da ja trpim zbog toga. Sad ako treba da se vraćam na te elementarne stvari. Ta lekcija u savladavanju demokratije je odavno završena. Cane Subotić se hvalio - imam legitimno pravo da učestvujem na tenderu oko izgradnje fabrike duvana u Kragujevcu, to je isto vezano za "Fijat", jer sam po nalogu Jovice Stanišića decembra 1996. godine iz Crne Gore, uz znanje Mila Đukanovića, doneo 500 hiljada maraka, dao na ruke Mićunoviću da bi on sa Đinđićem pomogao da se protesti očuvaju. Posle nekoliko meseci došao je Gonzales.
Vi ste druga grupa, vi niste ti revolucionari iz DS. Izvini Bobane. Zaboravio sam. Fanovi Zorana Đinđića se nalaze u LDP-u, ovde su ovi Borisovi. Izvinjavam se. Ne čudi me što ne znate.
U 2009. godini građani Republike Srbije ovu službu, koja je poznata po tome što krade mandate, što doprinosi svemu i svačemu, nemojte da se smejete, ovo su ozbiljne stvari. Znači, sa 47 miliona ćete vi sledeće godine njih da finansirate. Oni imaju zadatak da spreče svaki štrajk, svaku demonstraciju, da izazivaju incidente prilikom javnih okupljanja.
Javno okupljanje građana je dozvoljeno, podleže samo zakonskoj obavezi prijave skupa. Ali, ako se izazove nemir, znajte, ovih 1950, na čelu sa Vukadinović, Mikijem Rakićem, poslaće Tadića opet u Rumuniju, možda i u neku drugu zemlju, ako se ukaže prilika.
Nemojte da se iznenadite ako vidite one grupe navijača sa toki-vokijem, mobilnima, kako koordiniraju akcije da se izazove nered kako bi se obesmislio, obrukao i ponizio opravdani protest građana Republike Srbije, koji samo imaju jedan problem - žele da žive. Oni žele da žive.
Možda je neko slušao i osam godina ovo, ali ako nije naučio mora još da sluša. Znate, nekome teško ulazi u glavu. Šta da radim, nemam bolje sredstva za uterivanje u glavu, osim ove govornice. Ako apelujete na neka druga sredstva, kažite, pritke postoje, pajseri postoje.
Znam da se ljudi dele na one kod kojih reč nešto znači i ima onih kod kojih samo batina nešto znači. Po pravilu ovi koji samo slušaju reč batine, oni završavaju u zatvoru. Ovi kod kojih reč otvara vrata, tera ih da zdravo razumski rasuđuju, s njima nema problema, trgnu se ljudi.
Ova Bezbednosno-informativna agencija će koristiti sredstva za usluge po ugovoru. Pa kaže ovako - administrativne usluge, na ime izmirivanja troškova nastalih kod usluga prevođenja, stenografskih i ostalih opštih usluga. Koliko znam, naša BIA nema nadležnost van granica Republike Srbije.
Namerno sam rekao reč "granica", jer je bilo jedno pitanje da li mogu da preduprede i da nas obaveste o izazovima, bezbednosnim rizicima i nečemu što se dešava, a oni su odgovorili - mi ništa ne znamo, čak ne znamo ni na Kosovu i Metohiji šta se dešava. Šta bi onda prevodili oni ovde? Verovatno naloge dobijaju na engleskom jeziku, ali oni već svi znaju engleski jezik. Kakav je taj špijun koji ne zna engleski jezik?
Idemo dalje. Kaže - kompjuterske usluge, usluge izrade softvera neophodnih za rad agencije, kao i za održavanje računara. Verovatno, između ostalog, i za prisluškivanje. Niste zapamtili? I za prisluškivanje. Ako niste zapamtili, nema problema, nije mi problem da vam ponovim. I za prisluškivanje. Kad kažem i za prisluškivanje, ne mislim samo na manijaka Tadića.
