PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.12.2008.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

26.12.2008

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 22:05

OBRAĆANJA

Miloš Radulović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, posledica što smo predlog budžeta dobili sa zakašnjenjem od 40 dana ne leži samo u pregovorima koje je Vlada vodila sa MMF, nego tu postoji još jedan razlog, a to je što je i evidentno iz istupanja mnogih članova Vlade, jedno nesaglasje u Vladi i prosto ovaj budžet sadrži u sebi one komponente koje ukazuju da je bilo međustranačkog namirivanja između koalicionih partnera, i to sve na uštrb građana Republike Srbije.
Građani su ti koji mnogo očekuju, još jednom ponavljam, od ovog budžeta, a istovremeno sa punim pravom to očekuju, jer najvećim delom budžet se puni od poreza i onih obaveza koje građani plaćaju.
Amandman, koji sam podneo na član 2. u suštini je amandman gde se definiše budžetski deficit, iznos od 28.443.869.100 menja se iznosom 27.978.133.777 dinara. On je analogan amandmanu na član 1, jer se odnosi na smanjenje rashoda po osnovu roba i usluga.
Citiraću samo deo člana 2, gde se kaže: "Potrebna sredstva za finansiranje rezultata koji je urađen u članu 1. ovog zakona i sadrži budžetski deficit od 28.443.869.100". Cilj ovog amandmana je upravo da se smanje potrebna sredstva za smanjenje i da se smanji budžetski deficit.
Nerealno očekivanje pokrivanja deficita prodajom preduzeća, a svedoci smo da je u ovoj godini bio veliki broj neuspešnih privatizacija, imamo velike sisteme koji nisu privatizovani, pomenuću samo JAT, Rudarsko-topioničarski basen "Bor", IMT Rakovica, "Progres", to su samo neke od velikih firmi koje nisu privatizovane i zbog, pre svega, nesposobnosti ove Vlade koja nije mogla da ih uvede u jedan normalan proces, nije bilo ni zainteresovanih, a u nekim privatizacijama bilo je i nedobronamernih, kao, navešću primer JAT-a, gde nije bila spremna Vlada da učini sve ono što je bilo potrebno da bi se privatizovao JAT.
Skupa sredstva i sve manje mogućnosti zaduživanja nam ne daju potreban optimizam da bismo očekivali da će budžet u narednoj godini da se puni na onakav način kako Vlada očekuje. Tu mislim, pre svega, na finansijsku krizu, o kojoj smo više puta ovde pričali kada smo vodili raspravu o depozitu. Poslanici DSS su pokušavali više puta ovde da ukažu Vladi da je obaveza Vlade da blagovremeno reaguje na sve izazove, a pre svega na krizu koja je, u momentima kada smo mi to pričali i ukazivali, kucala na vrata Srbije.
Tada smo od strane nekih, žao mi je što vaš državni sekretar nije danas ovde, da mu mi poslanici DSS objasnimo i da razjasnimo konačno njegov odgovor koji je dao na Odboru za finansije, kada je DSS, članovi odbora, ukazivali na opasnost od ekonomske krize i davali predloge kako prevazići tu krizu, kada je gospodin Ilić, državni sekretar, rekao da mi širimo paniku i defetizam među građane Srbije.
Očigledno da nije bio u pravu. Očigledno je da posledica takve odluke i takvog odgovora je neblagovremeno reagovanje na ovu finansijsku krizu i teret toga i trošak, pre svega, snose građani Srbije, od kojih vi očekujete i najveću solidarnost sada za sve ono što ih očekuje u idućoj godini, a tu pre svega mislim na krizu koja će u najvećoj meri da pogodi njih.
Vlada, pre svega, i svi mi ovde smo zarad građana. Građani su nas birali. Skupštinska većina je birala Vladu i Vlada mora da bude svesna da snosi odgovornost za takav odnos prema nečemu i neblagovremeno reagovanje.
Finansijska kriza, nelikvidnost, za sobom vuku veliki broj nezaposlenih, veliki broj radnika je na prinudnom odmoru. Pomenuo bih "Trajal" iz Kruševca, "Nevena" Leskovac, "Merima" Leskovac, Azotara Šabac, u kojoj ovih dana u izveštajima u svim informativnim emisijama slušamo vapaj radnika i zahteve da im se pomogne u prevazilaženju onoga što je za njih najveći problem, a najveći problem je upravo posao.
Svakoga dana ovde, ispred zgrade Skupštine ili ispred Vlade imamo nezadovoljne radnike koji očekuju da za svoj rad, za ono što su ugradili u pojedina preduzeća, dobiju i adekvatnu nadoknadu, da im se plati ono što su zaradili.
Smanjeni prihodi za 2008. godinu nam ukazuju da ne možemo ovaj budžet sa optimizmom, i njegovo izvršenje, u idućoj godini da očekujemo. Rebalansom je planiran prihod od 650 milijardi. Za prvih 11 meseci je ostvareno 584, nedostaje 66 milijardi. Da kažemo, da budemo optimisti, ipak će nedostajati nekih 15 do 20 milijardi.
Poreski prihodi planirani su od 606 milijardi, ostvareni su za prvih 11 meseci - 526, što je manje za 80 milijardi. Procena je da će do 31. decembra biti neki nedostatak od 40 milijardi.
Prinudni odmori, automobilska industrija, metalski kompleks trpe zbog smanjene tražnje, pada cena. Istovremeno, imamo porast cena široke potrošnje, inflaciju i imamo pad tražnje.
Pad tražnje predstavlja da će i punjenje budžeta po osnovu PDV-a, kako u ovoj godini, tako i u narednoj, biti manje nego što je očekivano. Glavni problem je pad izvoza, smanjen priliv kapitala, smanjena kupovna moć, deficit planiran za 2008. godinu 46 milijardi, a biće najverovatnije 50 milijardi. To je neka pretpostavka, jer plašim se da za ovako kratko vreme nećemo da imamo adekvatno punjenje koje bi pokrilo razliku od četiri milijarde.
Broj zaposlenih - 1.994.159. U prethodna tri meseca pad industrijske proizvodnje za 6%, najveći od 1999. godine, otkada se meri indeks rasta industrijske proizvodnje, što povlači za sobom i smanjenje broja zaposlenih. Procena je da je samo u zadnjem mesecu ostalo bez posla skoro preko 5.000 radnika.
Prema izveštaju MMF, više potrošimo nego što proizvedemo za 500 milijardi. Za 2009. godinu planirani prihodi su za 10% veći u odnosu na ovu godinu. Planirani su na 698 milijardi. Prihodi od PDV-a su planirani na 338 milijardi, što je nerealno u ovim uslovima.
Ekonomisti ne daju optimističku prognozu. Očekuje se da veliki broj firmi prestane sa radom, da bankrotiraju, da imamo povećani broj nezaposlenih. I sama najava guvernera Jelašića, ponoviću, da nas u aprilu očekuje revizija budžeta, ukazuju da budžet nije dobro skrojen, utoliko pre što, pro proceni svih, u prvom kvartalu nas očekuje i pad izvoza.
Talas svetske krize pogodiće nas u martu i aprilu. Ukoliko razmišljate o povećanju poreza ili PDV-a, mislim da će to da bude loš potez, jer biće to strahovit udarac na džepove svih građana Srbije, što će u velikoj meri da utiče na njihov životni standard.
Na kraju, nesposobna Vlada definitivno nema jasnu ekonomsku politiku i cenu takve Vlade platiće najviše građani.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Ovo je amandman koji sledi jedan od prethodnih, mislim da je isto Radulović podneo amandman na član 1. Predloga zakona. On obuhvata samo jedan deo člana 2, obuhvata prvu trećinu tog člana, a to je smanjenje budžetskog deficita, čini mi se, za nekih 500 miliona dinara.
Međutim, ono što Vlada otvara kao pitanje i kao problem, pošto oni ne znaju da otvore pitanje, nego sve što otvore to je odmah problem, i to planetarni, jeste sam način kako su formulisali ova rešenja iz člana 2. Predloga zakona.
Vidite, u prvom delu ovog člana stoji iskazan budžetski deficit od 28,5 milijardi dinara. Onda ide drugi deo - izdaci za nabavku finansijske imovine od 21,5 milijarde dinara. Treći deo je otplata glavnice duga skoro 43 milijarde dinara. Onda se prikazuje zbirni iznos. Nije mi jasno zašto ste vi sve to sabirali. Sve ste ovo mogli da podelite u tri posebna stava u okviru ovog člana, ali ovo u nastavku pokazuje zašto ste sve to spojili.
Kao izvor za pokriće, odnosno sredstva za plaćanje ovih obaveza, obezbediće se iz - prvi izvor - privatizacionih primanja. To znači još ovo malo što treba da se rasproda u procesu privatizacije. Tu će biti i državnih i društvenih preduzeća, i društvenog i državnog kapitala.
Mi ne znamo njihovu projekciju koliko to treba da iznosi u 2009. godini, ali sasvim pouzdano znamo da će sve u 2009. godini biti jeftino. Biće jeftino zato što od ukupnog zbira preduzeća koja idu u proces privatizacije ima onih kod kojih nekoliko puta prodaja nije uspela, tako da je sasvim očekivano da će to biti bambadava.
Dalje, drugi izvor su krediti. Mi ne znamo koji je taj ukupan iznos do koga se država u 2009. godini ima zaduživati da bi izmirila ove obaveze od 92 milijarde. Treći izvor su donacije. Četvrti izvor je finansijska imovina budžeta i tek je peti emitovanje državnih hartija od vrednosti.
Mi po izvorima ne znamo koliko se planira, mi ne znamo da li će da radi samo jedan izvor, da li će oni svi da rade kumulativno, u kom iznosu i kako mi da kontrolišemo ekonomsku politiku kroz budžet.
Samo da vas podsetim da mi zadnjih pet ili šest godina nismo imali to zadovoljstvo da ovde raspravljamo o bilo kom završnom računu budžeta Republike Srbije, niti za 2001, a evo ni za 2007. godinu. Nismo imali prilike o tome da raspravljamo ovde, a to kad nismo raspravljali znači da niko ne zna kako su oni trošili sredstva. Ovih 7-8 godina samo dođu po saglasnost u vidu zakona o budžetu da im se odobri potrošnja, a kako se to troši, za šta se to troši, koliko se troši, to ne znamo. Sporadično dobijamo nešto kao informaciju kako je bilo u prva tri meseca, prvih šest meseci, devet meseci.
Da vas samo podsetim, kada smo prošlog meseca razmatrali Zakon o rebalansu budžeta za 2008. godinu, tada smo imali neke podatke, ali to nije završni račun i to nisu podaci koji mogu da zamene završni račun, tim pre što, po propisima, pre nego što bi došao završni račun u Narodnu skupštinu, on bi morao da preživi reviziju i jednu stručnu kontrolu. Ne žele oni tu kontrolu i sedam godina uporno smatraju da "Blic", "Pres", RTS, B92 su sasvim dovoljni da se kod njih podnese završni račun, jer oni treba da obezbede medijsku podršku za ove operacije koje se dešavaju.
Ono što je interesantno, to je da kada se ovi iznosi pretvore u evre, to je negde oko milijardu i 100 miliona evra. Znači, milijardu i sto miliona evra ćemo imati obaveza, po njihovoj proceni. Verovatno kod ovog dela budžetski deficit bi i moglo nešto da se promeni naniže, ali kod ovoga što se tiče otplata prema inostranstvu siguran sam da nema šta tu da se menja, jedino ako se ne napravi neki novi međudržavni sporazum. Ne bi me iznenadilo da se MMF otvori i da pomogne, da bi se sačuvali na vlasti miljenici MMF-a. Ono što stvarno mora da se kaže, pre nekoliko godina sam ukazao na to, međutim, nije bilo mogućnosti, znate kakav je Dinkić, on to ne razume i ne shvata. Ovde se javlja jedan problem i mislim da prilikom sledeće promene zakona koji definiše budžetski sistem da ta promene mora da se napravi. Zašto?
Ako gledamo budžetski deficit u užem smislu reči kako ste ga vi prikazali i ove troškove za nabavku finansijske imovine, i gledamo otplatu duga, to sve moraju da budu rashodi budžeta. U budžetu mora da se iskažu ta sredstva. Si izvori moraju da se nađu na prihodnoj strani budžeta. Moraju. Zato što Republika Srbija kad otplaćuje dug ona mora da ga otplati svojim sredstvima, a sva sredstva Republike Srbije moraju da se iskažu u budžetu. Ni Dinkić nije to shvatao. Mogao bih matematički da vam dokažem da budžetska potrošnja u sledećoj godini neće biti kako ste vi rekli 748 milijardi nego će biti 748 milijardi plus 42 milijarde.
Ne, ovo je otplata duga, to sam rekao, morate da imate izvor za otplatu duga, vi taj izvor morate da iskažete u budžetu. Ne možete da ga iskažete kod Narodne banke. Nije dvostruko računanje, ne, uopšte nije dvostruko računanje. Budžet je najjednostavnija stvar. S jedne strane imate prihode, a sa druge strane imate rashode. Ako ste ih usaglasili, u redu je. Ako su veći rashodi nego prihodi, morate da tražite rezervu za pokriće tog viška rashoda nad prihodima i kraj priče.
Verovatno je, nekada je bilo, pa u ovoj zemlji su finansije vodili mnogo veći stručnjaci nego što su Dinkić i Đelić. Nemojte Lazara Pačua, to je Dinkić obrukao njegovo ime. Nemojte njega, molim vas, bili su ljudi u ovoj zemlji koji su znali malo te finansije.
Morate sve da iskažete, a ne da se zumbulski ponašate. Morate sve da iskažete i da mi znamo iz kog izvora će šta da se plati. Šta je trošak. Ima šta je prihod, ima šta je trošak. Svi prihodi treba da omoguće realizaciju svih troškova. Ako se svi rashodi ne mogu pokriti time, mora da se nađe izvor.
Da li je to emitovanje hartija od vrednosti, da li je to kredit, da li je neko zaduživanje. Mora. Vi ćete sada po svaku cenu da prodate ono što možda niko neće ni da kupi, nego kada častite on će, hajde da ga uzmemo i neće biti nekih problema. Neka zvrji prazno, ionako iovako zvrji prazno. Baš tako, jeste, baš tako. To je ta vaša ekonomska politika destrukcije, totalne destrukcije.
Jeste destrukcija, jer vi ste za sledeću godinu planirali 87 miliona evra manje u agrarnom budžetu. Zašto manje? Zato što sa ovom carinskom politikom koju najavljujete sledeće godine i poljoprivredno-prehrambeni proizvodi koji dolaze iz inostranstva ima da budu jeftiniji, a ukidate istovremeno subvencije za poljoprivredu. To je dupla šteta.
Vidite na ovom primeru koje su tragične posledice jednostrane primene tog vašeg SPSS. Tako će biti i sa Fijatom, tako će biti sa besplatnim akcijama, za šta god se vi uhvatite to se osuši, ljudi, je li vam jasno. Za šta ste se uhvatili to se osušilo.
Eno, ona vojska kakva je bila, a sada šta je. Kakva je vojska sada? Objasnite mi, molim vas, neće imati topli obrok, neće imati marendu, kasarne zvrje prazne. Istopili ste tenkove u Sartidu, prodali ste to gvožđe i Sartid završio posao, sada on blokira proizvodnju, baš ga briga, on se ekonomski ponaša.
Pošaljite ministra Rasima Ljajića da njima naredi da se vrate ljudi na posao. Džabe vi građani demonstrirate i štrajkujete tamo po periferiji. Morate ovde u Beogradu. Jedino vas ovde vide. Ne onako sa tri šatora onde, pa vam Tadić pokloni pokretni ve-ce, a ulazi na sporedna vrata da vas ne vidi.
Ne, malo masovnije, po nalogu predsednika Republike, čuvaju se radna mesta, tako je rekao, tako ste u Subotici odlučili, na otvorenom delu, na tajnom ste se posvađali. Imate šest frakcija, znam ja. To je vaš problem. Ne navijam ni za jednu frakciju, odmah da vam kažem, moj stav - svi ste vi isti.
Znači, ovaj član u delu gde treba da se pokriju ove obaveze od 92,5 milijardi dinara je apsolutno neizvestan. Moguće da će sve da se obezbedi putem kredita. Dotacije, donacije, sumnjam, jer neće više niko sa zapada ni u vas da investira, ma koga zmija opeče i on se guštera plaši. Ta izreka važi i na zapadu. Važi tamo, videli oni da vi ne znate da vozite ovaj brod, videli, jasno je to njima. Traže oni drugu pticu trkačicu. Vi ste krenuli tim putem. Nego da završim ovo, pošto je pri kraju.
Znači, danas smo se dogovorili, svi koji imate decu nemojte da glasate za DS, jer oni ne žele da odvoje više para za dečiju zaštitu, više vole svoje kompjutere i usluge po ugovoru.
Dogovorili smo se, mladi talenti, ova Vlada ne želi da čuje za vas, vi ste teret, trošak, trošak.
Što se tiče stipendiranja mladih sportista, tražite nekog sponzora na drugom mestu, u Vladi Republike Srbije nećete da ga nađete, jer ni za to ne žele da odvoje sredstva.
Što se tiče inicijative poslaničkih grupa sa ove strane da se smanji deficit, ne morate toliko da trošite, rekli ste, ti troškovi su neophodni, pa i po cenu zaduženja.
Sledeća lekcija koju smo naučili jeste da pređemo sa štednjom u banke gde država, Republika Srbija, ima osnivački kapital, ima akcije i upravljačka prava, i vi preko vaše Agencije za sanaciju i stečaj banaka takođe vršite ta upravljačka prava u ime Republike Srbije. Tu je trostepena zaštita depozita, štednih uloga, da zatvorimo taj sistem, svako se štiti.
Imam obavezu prema građanima da im dam najkvalitetniju pouku. Svestan sam toga da vama to teško ulazi u glavu. Potpuno sam svestan. Svestan sam i tog rizika. Tu su građani Republike Srbije, njih je nužda naterala da slušaju, da čuju ovo, naravno da gledaju RTS, Drugi kanal, prenos iz Narodne skupštine, nekome se ne sviđa, nekome se sviđa, po izboru, ali ovde je mesto gde može da se čuje istina, jer nje nema ni u Blicu, ni u Presu, ni na B92, niti u žutim gde se slikaju ovi što bi pili kaficu itd. Ovde, sviđamo se, ne sviđamo se, ima vremena, kazaće građani šta je i kako je.
Morate unapred da znate šta vas očekuje. Molim vas, čuvajte radna mesta svim sredstvima, ako neko navali na vaše radno mesto prvo pozovite Rasima Ljajića i tražite neka bude 90% ekspeditivan kao što je bio ekspeditivan na funkciji predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom. Tu su ga uvalili da bude godinu dana i evo ga već je osam godina.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem na današnjem radu. Za danas smo završili. Htela bih da vas obavestim, bez obzira što su uobičajeno i petak i subota i nedelja neradni dani, obzirom na to koji nam je dnevni red, koliko je važno da donesemo zakon o budžetu, da ćemo raditi i u subotu i u nedelju od 10.00 do 22.00 časova i da ćemo budžet izglasati 29. decembra do 24.00 časa.
Zbog toga vas molim da sutra u 10.00 časova nastavimo rad. Zahvaljujem.