Zahvaljujem, gospodine Tomiću. Gospodin Buha. Izvolite, imate reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela 115 amandmana na Predlog zakona o budžetu za 2009. godinu. Svi amandmani su išli u pravcu smanjenja potrošnje budžetskih korisnika, direktnih i indirektnih, i štednje u okviru državnih organa.
Budžet za 2009. godinu je težak negde oko 10 milijardi evra. Ogromna sredstva, rezultat rada, zalaganja, marljivog odnosa stanovništva Srbije, koji su se odrekli svega da bi izmirili državne obaveze, jer prema podacima u budžetu vidimo da je 640 milijardi, znači negde oko osam milijardi evra došlo iz poreskih primanja, i oko dve milijarde po osnovu neporeskih primanja i vlastitog učešća odnosno vlastitih prihoda organizacija i ustanova državnih organa.
Prihvaćeno je pet amandmana. Svega dva amandmana koja se direktno odnose na štednju i smanjenje potrošnje. Čudi takav odnos Vlade prema amandmanima koji su ciljano išli, ne na najvitalnije izdatke koji se odnose na zarade, zarade nismo dirali i ono što je vezano uz zarade, na korekciju onih izdataka koji se odnose na određene nebitne stvari, to je ono što neće uticati na normalno funkcionisanje državnih organa.
Rekao sam da su to usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, troškovi putovanja, nabavka materijala i to potrošnog materijala, donacije nevladinim organizacijama, nabavka mašina i opreme.
Ovde ću vam pročitati jedan amandman koji Vlada nije prihvatila, on je odbijen. Radi se o amandmanu kojim se u članu 5. razdeo 11, Bezbednosno-informativna agencija, ekonomska klasifikacija 512 - mašina i oprema u koloni 6, sredstva iz budžeta, iznos od 293 miliona 673 hiljade menja i glasi 193 miliona 673 hiljade itd.
U obrazloženju Vlade kaže se - amandman se ne prihvata iz razloga da planirana sredstva na ekonomskoj klasifikaciji 512 - mašine i oprema su neophodne za normalno funkcionisanje agencije i ukoliko bi se opredeljena sredstva umanjila za predloženi iznos bio bi ugrožen rad organa.
Predloženo smanjenje od 100 miliona dinara, kako ističe Bezbedonosna-informativna agencija, čini 34,05 planiranih sredstava namenjenih za mašine i opremu. Međutim, odbijanje amandmana ne znači negiranje osnova da se obezbede dodatna sredstva itd.
Vidite, iz obrazloženja Vlade jasno se vidi da ne postoji dobra volja da se izađe u susret dobrim namerama opozicije, SRS, DSS, koja je otvoreno izašla u susret aktuelnoj krizi.
Nije kriza od danas, nije kriza od pre dva meseca, mi živimo u uslovima krize poslednjih 15-20 godina. To moramo reći građanima Srbije. Ne smemo ih zamajavati. Kriza je kod nas prisutna daleko duže nego što je naglašena svetska kriza, koja se javila u poslednjih četiri do pet meseci.
Ono što je bitno naglasiti, to je da Vlada zamajava javnost i građane Srbije šarenom lažom o štednji i smanjenju troškova državnih organa. Iz ovoga se vidi da ne postoji dobra volja u Vladi da se izađe u susret dobrim amandmanima, dobrim sagledanim pozicijama od strane opozicije i da se reši pitanje štednje. Ovo je najbolji način. Ne diramo zarade radnika, ne diramo ostale izdatke koji su vezani za zarade, a štedimo i na taj način pomažemo Vladi.
S druge strane, kada govorimo o prihvatanju Opšteg kolektivnog ugovora, moramo ukazati građanima Srbije da je ugovaranje i kolektivno ugovaranje obaveza prema Zakonu o radu. Ova država nije u poslednje tri godine iskazala dobru volju prema kolektivnom ugovaranju. Nijedna vlast u poslednje tri godine nije izašla u susret radnicima dok to nije iskazala u političkom smislu, i to pred izbore koji su bili 11. maja ove godine.
Opšti kolektivni ugovor je zaključen 29. aprila ove godine pred izbore i čisto je to politička odluka - prihvatiti Opšti kolektivni ugovor, izaći u susret građanima, radnicima, zadovoljiti samo na papiru interese i potrebe radnika i građana.
S druge strane, u 11. mesecu Vlada ponovo ulazi u ugovaranje proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora, prihvata uslove za koje je jasno znala toga trenutka da neće moći da ih ispuni. U novembru potpisuje se Aneks Opšteg kolektivnog ugovora, prihvataju se osnovni elementi koji su propisani Opštim kolektivnim ugovorom i ovim aneksom.
Prihvataju se određene obaveze koje su se morale ubaciti u budžet i izdvojiti na posebnim klasifikacijama koje znače ogromna sredstva u budžetskom smislu, 42 milijarde dinara. Za lokalnu upravu to je oko 9 milijardi dinara i za organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja 18 milijardi dinara. Znači, 69 milijardi dinara je jednim, odnosno sa ova dva potpisa, prihvaćeno od strane Vlade - bez procene, bez ocene itd. Ovo je politička odluka.
Zbog ove političke odluke imate ovih dana socijalna kretanja. Sindikat se digao i s pravom traži da ispoštujete odredbe Opšteg kolektivnog ugovora.
Evo šta kaže predlagač zakona vezano za Opšti kolektivni ugovor - kako su sredstva za ostvarivanje ovih prava veliko budžetsko opterećenje u uslovima restriktivne ekonomske politike za 2009. godinu, ista nisu predviđena u budžetu Republike Srbije.
Tako na primer, projektovana sredstva koja bi trebalo obezbediti u budžetu Republike Srbije na ime toplog obroka, regresa i uvećanja naknade na osnovu vremena provedenog na radu iznose 42 milijarde dinara.
Radi se o krajnje neodgovornoj odluci Vlade i predlagača ovog zakona, koji je morao, shodno odredbama Zakona o radu i odredbama Opšteg kolektivnog ugovora i Aneksa koji je potpisan u novembru, jer se radi o obavezi koja se mora izmiriti i koja se mora dati državnim činovnicima, lokalnoj samoupravi, na konto potpisanog ugovora, kao i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
Vidite, kada jedna socijalno neodgovorna vlast uđe u određene projekte, zbog političkog rejtinga pojedinih koalicija koje su ušle u predizborne aktivnosti prihvatili smo ono što nismo dovoljno sagledali, a znali smo da ne možemo ispuniti.
S druge strane, čak i u novembru, znači pre mesec dana, svesni globalne ekonomske krize i problema koje mi u državi imamo, ulazimo u potpisivanje, lažno obećanje.
Januar će biti, vidite, mesec u kome ćete imati sindikalce pred vratima lokalne samouprave, i pred Skupštinom, i pred Predsedništvom i pred Vladom.
Kada ste imali hrabrosti, potpisali Opšti kolektivni ugovor, izađite i objasnite građanima, državnim činovnicima i svim službama koje potpadaju pod odredbe ovog ugovora, izađite i otvoreno recite - nema para.
Para ima. Pare morate naći. Prekršili ste zakon. Niste procenili i ocenili da li imate ili nemate kroz fiskalnu i kroz finansijsku politiku, neodgovorno ste se upustili u projekciju potpisivanja Opšteg kolektivnog ugovora i zbog toga morate odgovarati.
Nadalje, neodgovorna vlast ne želi da sasluša probleme koje imaju preduzeća koja sa 31. decembrom ove godine završavaju proces privatizacije. Radi se o oko 650 preduzeća koja će biti prodana ili neće biti prodana u tenderskom ili aukcijskom smislu. Radi se o 50 hiljada radnika koji rade u tim preduzećima.
Niko se ne pita kakva je sudbina tih radnika. Kao predsednik Odbora za industriju i kolega Nikolić, predsednik Odbora za privatizaciju, razgovarali smo sa predstavnicima sindikata iz metalskog kompleksa.
Otvoreno su nam rekli - obraćali smo se Vladi, obraćali smo se Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, ukazali smo na ogromne poteškoće koje imamo u našoj delatnosti, tražili smo saradnju - niko nije izašao ni sa jednom merom da nam pomogne. Radi se o kompleksu koji zapošljava 130 hiljada ljudi.
Zbog ekonomskih problema u svetu, zbog nemogućnosti izvoza, zbog nemogućnosti da se obezbede adekvatna kreditna sredstva za normalan proces proizvodnje imaćemo ogromne negativne efekte i gubitke u poslovanju. Poslodavci će napustiti ovaj vid delatnosti, otpustiti radnike i ostaćemo na ulici.
Upozoravamo vas, budite svesni, preko Skupštine upozorite Vladu, upozorite Ministarstvo. Evo, koristim ovu govornicu da vas, u njihovo ime, upozorim. Kada je ova vlada koncipirala budžet za 2009. godinu, morala je uzeti u obzir ekonomsku i finansijsku poziciju i onih preduzeća koja završavaju privatizaciju, 50 hiljada ljudi je u neizvesnosti, celokupni metalni kompleks, 130 hiljada ljudi visi o koncu.
Da li imamo program mera za otklanjanje negativnih efekata finansijske i ekonomske krize u državi i u svetu - nemamo, niste napravili. Imaćete štrajkove, imaćete ogromne probleme sindikata koji će vam visiti o vratu, uozbiljite se.
Probala je SRS korekcijom pojedinih ekonomskih pozicija u predlogu budžeta da vam pomogne - niste izašli u susret i zbog toga ćete imati probleme. Ne može SRS prihvatiti ovakav budžet, nećemo glasati za njega, a nećemo ni da budemo sudionici svih onih negativnih efekata koji će uslediti zbog ovako lošeg budžeta za 2009. godinu. Hvala.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 1. amandman je podnela poslanik Milica Radović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč želi gospođa Radović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Ministarstva, amandman koji sam podnela na član 1. je povezan sa amandmanom na član 6. kojim sam tražila da se stavka - usluge po ugovoru Ministarstva trgovine i usluga smanji za 15 miliona dinara, za koji isti iznos bi se kasnije smanjio ionako veliki budžetski deficit. Tačno je da je budžet Ministarstva trgovina i usluga smanjen za 4%, sa 2,9 milijardi na 2,8 milijardi, što bi bilo pohvalno da iz samog programskog dela budžeta nismo u prilici da vidimo na šta se troše ta sredstva.
Naime, ovo ministarstvo planira da potroši 174 miliona dinara u svrhu uređenja sistema trgovine i usluga. Ne vidim svrhu da se sistem trgovine i usluga tako i na taj način uređuje, a posebno ne vidim svrhu da se na takvu vrstu uređivanja potroši skoro dva miliona evra.
Isto tako, za usluge po ugovoru za uspostavljanje savremeno uređenog tržišta roba i usluga potrošilo bi se dodatnih dva miliona dinara. Ovde verovatno Vlada planira da angažuje neke posebne eksperte koji bi izgradili savremeno tržište robe i usluga.
Takođe, da stvar bude još čudnija, za istu namenu, uz malo promenjen naziv, sada se kaže - unapređenje savremeno uređenog tržišta roba, Vlada planira da utroši 21,2 miliona dinara. Za povezivanje subjekata iz oblasti usluga u klastere utrošiće se preko Ministarstva trgovine 10 miliona dinara.
Ovde je evidentno da bi Vlada, da ima volje i želje, mogla da uštedi preko 200 miliona dinara. Takođe je nejasno zašto se ova poslednja stavka duplira, jer Vlada preko Ministarstva ekonomije već finansira povezivanje preduzeća u klastere i za to se izdvaja 40 miliona dinara.
Smatram da je krajnje neracionalno ovakvo trošenje novca i da stvar bude još smešnija, na taj način se ne samo previše novca odvaja za svrhu gde sami preduzetnici, bez pomoći države, treba da nađu interes da se povezuju, već se ta potrošnja preko dva ministarstva duplira.
Upravo je i to bila svrha podnošenja ovog amandmana, da se smanjenjem ovolikih troškova Ministarstva trgovine, i tog malog dela, moram da kažem, u amandmanu kojim sam tražila, to je svega 15 miliona dinara, smanji i budžetski deficit.
Podsetiću da je projektovana stopa rasta društvenog proizvoda od 3,5% sada krajnje nerealna i da je neizvesno da li ćemo moći da je dostignemo. Ukoliko se ona ne dostigne, nerealno je očekivati da će budžetski prilivi biti u onom iznosu kao što je u ovom Predlogu zakona o budžetu predviđeno. Teško je predvideti da će u takvim okolnostima doći do porasta priliva od naplate PDV-a od 18%.
Moguće je da se prilivi od akciza povećaju, jer će Vlada povećati akcize za robe, čija je tražnja nefleksibilna u odnosu na samu cenu, ali će, sa druge strane, doći do drastičnog pada priliva od carina zbog jednostrane primene Trgovinskog sporazuma sa EU. Sve ovo dovodi u pitanje i proklamovani deficit od 1,5%.
Vlada je, po svaku cenu, trebalo da smanji javnu potrošnju, umesto što je za ovu godinu, u odnosu na 2008. godinu, predvidela porast deficita za 4,2 milijarde dinara. Tako ćemo doći u situaciju da će budžetski deficit ne samo da se smanjuje, nego ćemo doći u situaciju da se on i poveća.
Mislim da bi bilo vrlo opravdano da je Vlada na svom sopstvenom primeru pokazala da je moguće da se javna potrošnja smanji i to počev od državne administracije, preko kabineta potpredsednika, kojih je ionako previše, i umesto što je povećala troškove ovih kabineta, samo ću navesti primer potpredsednika Krkobabića, čija su sredstva za funkcionisanje kabineta povećana čak pet puta.
Sve ovo govori u prilog tome da je ovaj amandman vrlo smislen i da ga treba prihvatiti, zato što je njegova osnovna namera upravo ta da se smanji ionako ogroman budžetski deficit.

Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Gospodin Buha, izvolite.

U ime SRS podneo sam amandman na član 1, deo pod - primanja i izdaci budžeta Republike Srbije, i predložio da se osnovni finansijski pokazatelji menjaju, i to - primanja budžeta da ostanu u nivou 698.756.200.000 dinara, onako kako je predloženo, izdaci budžeta i nabavka finansijske imovine u iznosu od 728.752.903.100 dinara i deficit u iznosu od 29.996.703.100 dinara, što je deficit koji je, po mišljenju SRS, realan ovog trenutka, potreban i neophodan u odnosu na predloženi deficit od gotovo 50 milijardi.
U obrazloženju sam naveo da je u predlogu budžeta Republike Srbije za 2009. godinu predviđen deficit u iznosu od gotovo 50 milijardi dinara, što predstavlja više od 1,5% bruto društvenog proizvoda. SRS predlaže da se deficit budžeta za 2009. godinu smanji na iznos od 29 milijardi, odnosno gotovo 30 milijardi dinara, što predstavlja oko 1% bruto društvenog proizvoda.
U obrazloženju Vlada kaže sledeće: "Amandman se ne prihvata iz razloga što nije u skladu sa članom 10. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je utvrđeno da se budžet sastoji iz opšteg i posebnog dela koji su međusobno usaglašeni prema vrstama rashoda. U opštem delu budžeta iskazuju se zbirno rashodi po vrstama, dok su u posebnom delu ovi rashodi razvrstani po korisnicima.
Predloženi amandman odnosi se na smanjenje ukupnih izdataka budžeta za 20 milijardi dinara, pri čemu nisu iskazani izdaci u opštem delu budžeta koji se smanjuju, a takođe nije iskazano smanjenje izdataka, odnosno rashoda u posebnom delu - po budžetskim korisnicima, što je u suprotnosti sa navedenim članom Zakona o budžetskom sistemu.".
SRS je gotovo uvek kada je išla sa predlozima za smanjenje budžeta dobila ovako obrazloženje. SRS izlazi sa stavom, sa ekonomskom i finansijskom kalkulacijom, da ne može ova država nositi deficit koji je predložen ovde u predlogu budžeta za 2009. godinu. Zašto? Zato što mi iz godine u godinu trošimo više nego što možemo ekonomski i finansijski da podnesemo.
Već sam rekao, 91,6% nam dolazi od poreskih prihoda. Ko plaća? Građani i privreda. Opterećena privreda, opterećeni građani, mnogo nezaposlenih, ogromno naglašeno loše socijalno stanje stanovništva, ne može se više izdvajati.
Zato kažemo, moramo štedeti, moramo smanjiti potrošnju i deficit zadržati u okvirima koje možemo podnositi. Godine 2001, 2002, 2003. i 2004. - deficit, odjednom 2005. godina imamo suficit od 30 milijardi.
Začuđujuće, ali finansijskim potezima i to smo napravili, 2006. - deficit, prošle godine deficit, 2008. - deficit, ovog trenutka oko 60 milijardi dinara, ispravite me ako grešim. Ovde smo planirali deficit od 50 milijardi. Iz kojih sredstava da obezbedimo da to što smo planirali i stvarno ubacimo u budžet, i da namirimo direktne i indirektne korisnike? Članom 2. je predviđeno kako namiriti deficit u budžetu. Kažemo - potrebna sredstva za finansiranje rezultata, koji je utvrđen u članu 1. ovog zakona, sadrži budžetski deficit, izdatke za nabavku finansijske imovine i izdatke po osnovu otplate glavnice duga, iznose 92 milijarde 760 itd, obezbediće se iz privatizacionih primanja. Privatizaciona primanja u 2009. godini će biti limitirana.
Možemo prodati samo državni deo ili deo onih preduzeća koja su u društvenom vlasništvu, koja će biti prodata na tenderima ili kroz aukciju u 2009. godini i deo onih javnih preduzeća koja planiramo prodati, koja bi trebalo prodati i koja su u postupku pripreme za restrukturiranje za privatizaciju.
S obzirom na ekonomsku tešku finansijsku krizu u Evropi bilo bi suludo da sada prodajemo neko od javnih preduzeća. Taj deo moramo isključiti. Od ovih preduzeća, 650, koliko ih sad trenutno imamo u pripremi za privatizaciju, pola je već bilo u postupku. Nisu završili. Nisu prodata preduzeća, zbog toga što nemaju ekonomsku i finansijsku osnovu. Nema zainteresovanih kupaca. Nećemo ih mi prodati. Odlaze u likvidaciju i stečaj. Ne možemo računati na ozbiljne privatizacione prihode.
Krediti. Problem je u svetu zato što se ne mogu obezbediti adekvatni krediti za svoje građane i za svoju privredu. Da li će naš bankarski sistem moći da obezbedi adekvatna sredstva i uložiti u državu? Možda, ali vrlo mala sredstva. Naš bankarski sistem ne raspolaže sa toliko likvidnih sredstava koja će moći dati državi, da bi država dala u javnu potrošnju.
Donacije. Bavićemo se malo donacijama. Postavio sam jedno pitanje oko donacija, pa ćete čuti i videti koliko smo stvarno donacija dobili, a koliko prikazujemo. Ne očekujemo donacije ili će biti vrlo male. Finansijska imovina budžeta i kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti. Kroz ovo možda, ali pitanje je koliko će biti sposobnih kreditora da kupe hartije od vrednosti i pod kojim uslovima. Ako budete dali i stimulisali kao što ste stimulisali, onda ste oštetili budžet i nećemo dobiti ništa.
Dobićemo još veći deficit. Verovatno ćete to napraviti, kao što ste to napravili 2005, 2006. i jednim delom 2007. godine. Nema sredstava za pokriće deficita. Ako tome dodamo katastrofalnu situaciju oko platnog bilansa, deficita koji imamo u spoljnotrgovinskom poslovanju, ogroman deficit.
U idućoj godini će biti još veći, zato što naši izvoznici neće moći u adekvatnom nastupu na svetskom tržištu ostvariti one prihode na koje su planirali. Neće moći prodati svoje proizvode i vratiti ono što je uloženo. Imamo deficit u Fondu PIO, u Fondu zdravstvenog osiguranja i sve deficit do deficita. Zato je neophodna štednja.
Kada mi predložimo u ime SRS-a amandmane koji su direktno usmereni u pravcu štednje, smanjenje troškova, onda odbijate naše amandmane. Zašto SRS ne odustaje od ovih amandmana? Moramo reći šta želimo. Moramo iskazati svoju političku poziciju. Moramo reći da smo državotvorni u smislu ostvarenja istih ciljeva.
Želimo da štedimo. Želimo da smanjimo potrošnju i da taj kolač iz budžeta ravnomerno podelimo. Vi bežite od toga. Kolač koji se deli, uključujući ovaj kolač preko budžeta od 9,2 milijarde, sa izvornim prihodima preko 10 milijardi evra, vlastitim prihodima ustanova i organizacija državnih, tome moramo dodati i prihode lokalne samouprave, izvorne prihode lokalne samouprave od milijardu evra i oko četiri milijarde koje podele javna preduzeća.
Da li smo ušli u štednju kod ovih preduzeća i da li je Vlada osmislila politiku kako sprečiti enormne isplate zarada u javnim preduzećima i baškarenje javnih preduzeća, monopolista? Ova vlast i ova vlada trpi kritike SRS-a i opozicije već godinu i po dana.
Isplaćuju se enormne zarade. Ovde smo dokumentovali brojne zarade. Šta je učinjeno? Ništa. Danas smo dobili podatak da na Aerodromu "Nikola Tesla" isplaćuje se isto koliko se isplaćivalo. Kome mi pričamo? Je l' to nije zločin prema građanima Srbije, koji poslednji dinar nose na pošte, nose u banke, plaćaju, odriču se poslednjeg zalogaja, ali izmiruju državne obaveze?
Monopolisti, koje ste vi stvorili monopolistima, iz vašeg političkog establišmenta izabrali ste odabrane ljude, postavili tamo i oni se razbacuju. Zarade, bonusi, menadžerski ugovori, ugovori po kojima direktorima i predsednicima upravnih odbora pripada naknada za ono mesto sa koga je smenjen pre dve do tri godine.
Da li igde u svetu ima takvih ugovora? Ima kod nas. Ministarstvo finansija, koje je moralo posle kritika SRS-a i drugih opozicionih stranaka da odmah interveniše, ograniči zaradu. Ako štedimo, moraju i oni da štede. Oni razbacuju, narod gladuje, narod je u socijalnoj bedi, a vi se sakrivate.
Ministarstvo finansija je ovde najodgovornije. Moralo je uredbom ograničiti zarade u javnim preduzećima. Ne može se dozvoliti da direktor i predsednik upravnog odbora imaju tri, pet, osam, deset puta veću zaradu nego što ima predsednik države. Ne može. Ne može ni u normalnim uslovima, a ne u ovakvoj situaciji u kojoj se mi nalazimo.
Uozbiljite se. Ozbiljno je vreme i vlast mora da ozbiljno shvati ovo. Niste izašli u susret SRS-u i drugim opozicionim strankama koje su u dobroj nameri prišle ovde. Nismo vam ograničavali budžetska primanja. Nismo hteli da pravimo bilo koju korekciju. To je test za vlast.

Zahvaljujem, gospodine Buha. Da li još neko želi reč? Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, suština ovog amandmana koji je gospodin Buha predložio jeste u stvari da se smanji budžetski deficit i da država štedi maksimalno tamo gde može, gde ima potrebe i gde, na kraju krajeva, i mora.
Još u malopređašnjoj raspravi sam pomenuo da će biti vrlo diskutabilno i problematično da bude ostvarenje budžeta ovako kako je predviđeno i da će prihodi biti, po svim procenama objektivnih i nepristrasnih analitičara, mnogo manji nego što su zapisani u predlogu budžeta.
Na čemu se baziraju te procene? Jednostavno na tome što se pokazalo u prethodna tri meseca da su prihodi u budžetu znatno manji nego što su planirani i znatno manji nego što je inače prethodnih godina u istim mesecima ostvarivano prihoda.
U toku decembra ti prihodi su nešto veći, ali opet znatno manji nego što su planirani, iz razloga što je Ministarstvo finansija, preko svojih organa, metodom prisile, pre svega preko poreskih uprava i preko finansijske policije, krenulo u punjenje budžeta Srbije, tako što šalje poreznike u sve firme, sa naredbom da se traži i dlaka u jajetu, ne bi li se pisale kazne koje će morati privreda i mali i srednji sektor da plaća, kako bi se popunile rupe u budžetu.
Ova vlada je, između ostalog, poznata i po mnoštvu neodgovornih izjava. Jedna od tih izjava je osvanula danas na sajtu B92, dao ju je potpredsednik Vlade, gospodin Božidar Đelić, i rekao da trezor Srbije trenutno ima problema sa likvidnošću i u ovom trenutku korisnici budžeta čekaju na isplatu oko 25 milijardi dinara. Nastavlja Đelić, to je nešto što Vlada trenutno rešava i biće rešeno do kraja godine, kaže potpredsednik Vlade.
Do kraja godine treba da bude rešeno 25 milijardi, danas je 26. decembar, do kraja godine imamo još pet dana. Zaista ne znam koji to mađioničar može da ubaci u budžet za pet dana kalendarskih, odnosno za dva radna dana ili tri radna dana do kraja godine 25 milijardi dinara.
Kojim će to metodama sile moći da se udara u budžet 25 milijardi dinara, kako bi bili isplaćeni oni budžetski korisnici ili ona preduzeća i firme koje su radile određene poslove za Vladu Republike Srbije. U tih 25 milijardi ne ulazi čuvenih 33, odnosno sa kamatama 40 milijardi dinara, koje Vlada Srbije duguje putarima.
Putna privreda Srbije zapošljava u direktnom sektoru 17 hiljada ljudi, u indirektnom, sa dobavljačima, sa kooperantima, preko 30 hiljada ljudi, to je negde oko 50 hiljada ljudi.
Vlada tim ljudima duguje preko 33 milijarde dinara i bez ozbiljnijih naznaka da će ti dugovi biti rešeni. Pojedinim firmama dug se provlači više od dve godine.
Da bi određena firma naplatila posao koji je radila za Vladu Republike Srbije, za određena ministarstva, ona mora taj posao da odradi u momentu, da preda okončane situacije, da za to istog trenutka plati PDV i da čeka da dobije novac od Vlade Republike Srbije.
Sada vi preračunajte koliko je određena putarska firma, koja je radila posao vredan milijardu, dve ili pet milijardi dinara, pre godinu i po ili dve, izgubila za ovih godinu dana ili od tog trenutka kada je predala, čekajući na naplatu, podižući kredite da plati PDV državi, da bi njoj bilo isplaćeno od te iste države. Dakle, država svesno tera one koji rade za nju da propadnu.
Samim tim što se ovaj dug ne rešava, Vlada Republike Srbije će biti odgovorna što će zaposleni u putnoj privredi, po sili, morati da ostanu bez posla. Jer ona preduzeća koja su uzela kredite da završe posao, pa su uzela kredite da plate porez državi, uzela su i kredite da plaćaju te radnike za ovih godinu dana otkad nisu naplatila taj posao koji su radile, sad moraju te ljude da otpuste, jer više nemaju od čega da im plaćaju platu.
One obaveze koje država ima prema tom sektoru mora da izvrši. Prvo i pre svega mora da reši problem dugovanja prema realnom sektoru. Realni sektor je jedini sektor koji puni budžet Republike Srbije.
Ako se taj sektor ubije, ako ljudima u privredi se ne isplaćuju prinadležnosti od strane države za one poslove koje su radili, oni će morati da propadnu.
Ako propadne privreda, ljudi ostanu bez posla, neće imati ko da puni budžet Republike Srbije.
To je čitava priča, sve vreme ovde pokušavamo da vam ukažemo na nju, jer se na taj način vrlo svesno i vrlo opasno ulazi u sledeću budžetsku godinu sa velikim dugovanjima prema budžetskim korisnicima, prema onima koji su radili određene poslove za državu, i na taj način će biti u velikom problemu i realni sektor, a naročito prihodovna strana budžeta sledeće godine.
Ako u sledeću godinu uđemo sa 25 milijardi duga, za koje kaže gospodin Đelić da su realni i da će biti rešeni do kraja godine, u šta sumnjam, plus 33 milijarde dinara prema putnoj privredi, budžet Srbije se sledeće godine, bez kredita i bez svih onih prinadležnosti koje mora da isplaćuje, biće u minusu bezmalo 55 milijardi dinara, plus predviđeni deficit u budžetu. Bojim se da je na ovaj način Vlada morala da pokaže i svi njeni članovi, pre svega ministar finansija je odgovoran za to, mada ženu razumem, ona nema mehanizme da se suprotstavi određenim ministrima za njihove potrebe.
Dakle, budžetski deficit je morao da bude daleko manji, moralo je da se štedi na svim stvarima koje nisu neophodne, a nikako ne sme da se štedi na subvencijama prema privredi, na subvencijama prema poljoprivredi, na kreditima, na dotacijama prema realnom sektoru i na dugovanjima prema realnom sektoru.
Od toga potiče budžet. Ukoliko to što je jedino zdravo u ovoj državi ne bude potpomognuto od strane Vlade i od strane budžeta, mi nemamo nikakve šanse da sledeće godine ispunimo ni 70% predviđenog budžeta, a kamoli više.
Shodno tome, ako nema punjenja budžeta, i rashodi će biti vrlo problematični, pa ćemo doći u opasnu poziciju da onda krenu penzije sa kašnjenjem, iako, naravno, nema šanse da budu povećane. Dotacije prema zdravstvu, prema prosveti, policiji, vojsci i svim drugim budžetskim korisnicima će biti opasno dovedeni u pitanje. Razmislite dobro, država kada je u krizi mora da štedi, pre svega, na sebi i na svojim izdacima koji nisu neophodni, a da potpomaže realni sektor, da potpomaže potrošnju, kako bi stanovništvo moglo da svojom potrošnjom puni budžet i time pravi zamajac za prihodovnu stranu budžeta. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Lapčeviću. Gospodin Šami želi reč. Vaša poslanička grupa ima još sedam minuta.

Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, žao mi je što gospođa ministar nije tu. Ovde imamo od početka rasprave po amandmanima čitavu seriju amandmana i poslanika DSS i poslanika drugih poslaničkih grupa iz opozicije kojima je cilj smanjenje, da budem precizan, rashodne strane budžeta. Ovde svi ističu potrebu smanjenja deficita. Bio bih srećan kada bi naš deficit na kraju godine bio 50 milijardi ili nešto manje, koliko je predviđeno?
Za mene je najveći problem ovog budžeta prihodna strana budžeta. Bez obzira što pripadam stranci koja je u opoziciji, naravno, svi delimo sudbinu i zabrinuti smo za sudbinu zemlje, i ja se bojim da će prihodna strana budžeta na kraju godine biti mnogo, mnogo niža nego predviđenih 700 milijardi. Prvo nisam video do sada, a nema ni nagoveštaja oko nekih aktivnih poteza Vlade koji bi povećali proizvodnju.
Da bi se povećala proizvodnja, mora da se poveća i potrošnja. Neke ozbiljne zemlje EU smanjuju PDV, jer imaju sledeću logiku, smanjenjem PDV-a podiže se kupovna moć, to dalje ima za posledicu, s jedne strane, povećanu proizvodnju, pa će se povećati masa sredstava koja će se oporezovati nekim drugim porezima, a istovremeno se smanjuje nešto što nam stoji nad glavom i što je mnogo opasno, a to su socijalne tenzije.
Kada sam govorio, primera radi, o budžetu za prosvetu, govorio sam da se predviđa povećanje plata od 1%. Zapravo, to je smanjenje plata, jer nam nesumnjivo sledi inflacija. Pokušavamo da teret finansijske krize u stvari prebacujemo, što je nagore, na najsiromašnije građane. Povećanje akciza na gorivo pogađa najsiromašnije građane. Ne mislim na nas koji vozimo automobile. Kada povećate cenu gorivu, vi ste povećali cenu hlebu, mleku, krompiru, luku, mesu i tako redom. Dakle, nekim najelemetrnijim namirnicama, koje svako, ako neće da umre od gladi, mora da kupuje.
Nažalost, voleo bih da me sledeća godina demantuje, ali se bojim da država u sledećoj godini neće prihodovati mnogo više od 500 milijardi. Na ovakav budžet, na ovakve rashode, to iznosi, da kažem, 200 milijardi dinara gubitka. To mi da podnesemo - ne možemo, sem ako hoćemo da štampamo pare. Taj film smo već gledali u ne tako davnoj prošlosti.
Tako da mislim da ima prostora da Vlada, s jedne strane, stvarno počne da povlači, ako to ume, neke poteze u ekonomskoj politici, ali ozbiljne poteze, ne samo u finansijskoj politici, nego u ekonomskoj politici, da vrlo ozbiljno razmisli kako troši pare.
Već sam izneo i ponoviću podatak da u budžetu 70 milijardi dinara Vlada sama raspodeljuje svojim internim odlukama. Tada sam izneo podatak da je to 800 miliona evra, da je to 30 miliona evra po glavi ministra u Vladi.
To je, doduše, nepošteno tako reći, jer jeste da su u našoj Vladi ministri ravnopravni, ali ih ima ravnopravnih, a ima i ravnopravnijih. Pa neki ministri imaju pravo da troše ogromne količine novca, neki drugi to pravo nemaju.
Voleo bih da to pravo nema niko, jer u protivnom ulazimo u jedna potpuni besmisao da skupštinska većina usvaja budžet, a s druge strane, praktično se velika količina novca deli mimo budžeta. Čak sam karikirao i rekao - mogli smo, u krajnjoj liniji, da dobijemo samo prve stranice budžeta, prihod je toliki, rashod toliki, razlika je tolika i sve ostalo rešava Vlada.
Na kraju, oko budžeta, moram da priznam, i pre nego što je priznao u Skupštinu, a i nakon toga su se čule mnoge poluistine od strane članova Vlade. Pokušava se nekim zamajavanjima da se preskoči najelementarnija računica ili da ne kažem matematika.
Ovde su mu dobacivali neki dan ministri kako nije tačno da se u prosveti plaće povećaju samo 1%. Posle toga mi je gospođa Mojović, koja je uzela olovku i potvrdila da to jeste 1%.
Najnoviji biser je izjavio gospodin Đelić, koji je rekao jednu tačnu stvar, ali je zaboravio da kaže drugu stvar. Rekao je kako je u odnosu na 2001. godinu budžet za nauku povećan četiri puta. To je tačno, ali je budžet države Srbije u međuvremenu povećan 5,5 puta. Dovedite to u korelaciju, pa ćete videti kako je, na primer, nauka, a bojim se i koješta drugo, prošlo u ovom budžetu. Hvala.