U ime poslaničkog kluba "Napred Srbijo", Srpske napredne stranke, mogu da vam kažem da set od sedam zakona koji su bili prateći uz budžet, usvajan krajem prošle godine, mogu da se sažmu jednom karakteristikom, u jednoj rečenici - da država ipak više voli bogataše.
Jer ono što je set ovih sedam zakona karakterisalo u smislu promene predloga od 8. decembra, kada nam je stigao prvi predlog zakona do 31. decembra, kada je Vlada u iznudici povukla set zakona i vratila ih Skupštini na odlučivanje, desila se jedna promena koja vrlo bitno govori o odnosu Vlade prema budžetu, prema građanima kao potrošačima, kao poreskim obveznicima i mnogo govori o sebi kao Vladi koja najviše brine upravo o bogatašima.
Kako se desilo, pitam Vladu i odsutnog ministra finansija, koja ne može povodom ovih zakona da dobije pohvale, da predlog da se akcize na kafu sa 30% povećaju na 40% u međuvremenu izbriše? Moram da obavestim građane da sam prosto imala nevericu kada sam u štampi 5. januara pročitala da Vlada odustaje od tog predloga, i to, nije nebitno, na predlog gospodina Dinkića, objavio je "Pres" 5. januara, i to je prihvaćeno od strane ministra finansija, predsednika Vlade i predsednika države, sa obrazloženjem da će to povećanje akciza bitno uticati na kućni budžet.
Poštovani građani Srbije i kolege poslanici, po izjavi proizvođača kafe, predsednika Upravnog odbora "Droga" Kolinska, u čijem sastavu je "Grand kafa", gospodina Slobodana Vučićevića, iznet je podatak da bi promena akcize sa 30 na 40% dovela do poskupljenja kafe po kilogramu od 12 do 14 dinara.
U Srbiji se potroši godišnje 34 hiljada tona kafe. Prosečna potrošnja po glavi stanovnika se kreće od 4,2 do 4,5 kilograma kafe.
Prosečna srpska porodica troši kilogram kafe mesečno, a tih porodica ima 2.700.000. Govorim o verodostojnim podacima koji su potpuno zvanični. To znači da se pod udarom na kućni budžet podrazumeva 12 do 14 dinara većeg troška na kilogram kafe mesečno.
Šta govori o sebi Vlada koja ovako obrazlaže gubitak od 5,5 miliona evra u budžetu, a pri vrednosti kursa 85 dinara za evro, koliko je ukalkulisala prilikom vraćanja svojih kredita koji stoje u budžetu? Ima li Vlada Republike Srbije pravo, njen ministar finansija, vi koji ovo danas branite, zastupate, da u budžetu umanji prihod od 5,5 miliona evra, sa obrazloženjem da će građanima biti udar na kućni budžet 12 do 14 dinara mesečno?
Nije sad tako strašna drskost kojom obmanjujete javnost i ono što ste poslanicima uradili od 8. do 31, menjajući Predlog zakona. Pitanje je - ko je izašao sa predlogom da se akciza poveća? Ko to preti proizvođačima kafe da će imati problema? Ko ih je držao u uverenju da će njihov proizvod da poskupi? Ko je i na čiji nagovor odustao od takvog predloga i ko će se kome zahvaliti za ono što znači da u budžetu neće biti 5,5 miliona evra?
To je osnovno pitanje koje želim da građani čuju, a postavljam Vladi - čijim se interesima rukovodite? Da li su važni poreski obveznici, potrošači koji uredno pune budžet, ili su važni proizvođači kafe, kojih ima dva, najveći su u zemlji, Grand kafa i Donkafa, od kojih je jedna izraelsko-švajcarska kompanija.
Njen generalni direktor vrlo iskreno 2007. godine, kada smo im smanjili akcizu na kafu ovde jula, gospodin Arik Gilboa kaže da veliki politički i ekonomski rizici posla kojim se on bavi, kao menadžer Donkafe, kao i nagle promene cene sirove kafe na berzi, promene kursa i ekonomski neopravdane takse, jesu rizici s kojima oni računaju. Ali, kaže on, ako firma uspe da izgradi brend i poverenje partnera i potrošača, onda ćete sa njima deliti rizik i neće vas napustiti u kritičnim situacijama.
Ako jedan veliki proizvođač kafe računa na taj rizik i ne brine što će ta cena da učini da njegov proizvod bude skuplji, koji je, uzgred budi rečeno, za tri godine poskupeo 200%, pri inflaciji od svega 45%, zašto vi brinete toliko za njih? Da li se u tom postupku sažima sva priča o Vladi koja postoji na pohlepi, proviziji i sukobu interesa?
Nije ovo jedna epizoda, ovo je princip poslovanja koji treba da nas zabrine sve ozbiljno. Jer, ako gospodin Vučićević 2007. godine, kada smo smanjili za tih istih 10% akcize opterećenje na kafu, kaže da niko ne treba da očekuje pojeftinjenje kafe, zato što to iznosi svega 2% u ceni kafe koja će se naći na polici, zašto je kada to treba da se vrati, sada tih 2% veliko, da se brinemo za proizvođače kafe, i to "Drogu Kolinska" i "Donkafe"?
Koliki je broj ljudi zaposlen u proizvodnji kafe? Kakva je to strateška proizvodnja da dobija takav značaj, da ovu vladu nije sramota da promeni Predlog zakona o akcizama i izađe sa ovakvom neprimerenom zaštitom jedne proizvodnje?
Zašto uopšte država mora da ide sa povećanjem akciza? Zato što nam šalju još jednu neprimerenu i nedopustivu poruku u trenutku u kojem se nalazimo. Želimo u EU da uđemo na način kako nijedna zemlja nije ušla. Tu autentičnost i jedinstvenost dokazujemo jednostranom, prevremenom primenom Prelaznog sporazuma.
Šta u nekom sledećem dogovoru, aranžmanu bilo koje vrste, političkom, trgovinskom, ova zemlja može da ima kao odstupnicu u pregovaračkoj poziciji, ako nudite ono što niko od nas ne traži? Da li vredi poruka - želimo u Evropu toliko da ovaj budžet treba da bude uskraćen za 24 milijarde dinara, po vašim izjavama, odnosno 250 miliona evra, zbog čega ulazite u nove troškove poreskog postupka, promenu poreskog sistema, što ovo jeste, ulazite u nove troškove prikupljanja i obračunavanja poreza.
Još jedna poruka, da mi nemamo minimum ekonomskog, političkog i nacionalnog dostojanstva, želeći da uđemo u integrativne procese kakva je i EU. To nas je dovelo do toga da idete sa povećanjem akciza ne na alkohol, zašto niste išli na alkohol, i on kao kafa ima tretman luksuza, idete samo na povećanje akcize za pivo i na povećanje akciza za cigarete, što jeste dopustivo iz zdravstvenih razloga i tretmana te robe kao luksuza.
Da li ste razmišljali koliki je udar na kućni budžet kad je za 10 dinara po paklici cigareta poskupeo svaki proizvod duvanske industrije, kad jedan pušač koji puši samo paklu cigareta dnevno za 30 dana ima trošak od 300 dinara. Šta je to 12 dinara za kafu prema 300 dinara u jednoj kući pušača, gde puši npr. samo jedan član familije?
Priča o tome da razmišljate o potrošaču je potpuno neprihvatljiva. Odmeravanje ove akcize znači da se oni koji puše, oni koji piju alkohol, ne mogu lako lišiti tih svojih navika i neće od njih odustati bez obzira na povećanje cena. Zato i idete na ovaj izdašan porez.
Ali, odlično znate, i proizvođači kafe kojima idete na ruku, i proizvođači duvana koji se navodno bune, da iskustvo iz BiH govori da ipak pada potrošnja ovih proizvoda kojima rastu cene zbog povećanja akciza. Ta želja da zaštitite proizvođače nije istovremeno i želja da zaštitimo privredu Srbije, kada idemo na jednostranu primenu.
Jer kad kažemo - štitimo privredu - štitimo sasvim konkretne ljude koji rade u nekim fabrikama, njihove porodice, njihove plate, njihovu kupovnu moć. Vi u ovim predlozima zakona nemate nijedan podatak kvantifikovano, koliko to za budžet znači novih prihoda, koliko to znači novog opterećenja.
Čak ima, izvinite na izrazu, suludo obrazloženje, gde se izvinjavate poslanicima što ove izmene u Skupštini činite zakonom. Kao, pokušali ste na neki drugi način to da promenite, pa ne može, nego eto zakonom moraju da se promene ove odredbe.
Neverovatno je da ta ekipa, koja verovatno u Vladi radi ove poreske zakone, nema mnogo sličnosti sa onima koji su radili budžet. Uradili su ga do te mere drsko, ne obrazlažući nijednom cifrom šta to znači za budžet, za potrošače i za konkretne industrije, da jedini mogući odgovor na ove vaše zakone znači da se protiv njih obavezno mora glasati.
Šta znače ostali predlozi? Idete sa Predlogom zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, pa će u 2009. godini od oporezivanja biti izuzeta štednja, što se mora pozdraviti, jer ova država mora da se razvija na štednji, a ne na kreditima i ne na emisiji novca.
Međutim, od koga očekujete ozbiljnost i analitičnost, od nas, od poslanika, ako nijednom brojkom niste rekli koliko će budžet biti umanjen za taj iznos poreza, ili te podatke čuvate za vaše okrugle stolove, za sastanke sa nekim stranim investitorima? Ovaj dom i ovi ljudi ovde ne zaslužuju, ne da nas ubedite, da nam obrazložite jednom brojkom koliko to iznosi.
Nešto što moram da primetim i nije sitničavost, kad kažete - oslobodićete poreza štednju, vi nijednog trenutka ne govorite o tome da treba posvetiti pažnju visini kamata koje se nude na štedne uloge.
Ovo je trenutak, dok u borbi za štednju neki nude izuzetno visoke kamate na štednju, koje će ovoj i ovakvoj privredi izuzetno poskupeti kredite. I kada se budemo pitali - zašto neko ugrađuje tako skup kredit u proizvod koji nudi na ovom tržištu, koji nije konkurentan onima koji dolaze iz Evrope, setićete se da sam vas upozoravala da i ovo oslobađanje mora biti selektivno.
Moramo krenuti sa stimulisanjem realnih kamata i oslobađati od poreza: da, štednju, da, katastarski prihod iz 2008. i 2009. godine, ali razmislite da li treba stimulisati trgovinu hartijama od vrednosti u trenutku kada ceo svet shvata da trgovina papirima ne znači da se iz ničega može stvoriti nešto.
Mi kao država moramo vrlo ozbiljno da se odnosimo prema onome što se zove proizvodnja, a ne da nam danas kada nudite carinsku tarifu kažete - snižavamo kamate za one proizvode koji se i inače ne proizvode kod nas. Da, mnogo toga se više ne proizvodi kod nas, jer je liberalizacijom, nedostatkom kreditne podrške veliki deo domaće proizvodnje uništen i sada se hvalite da omogućujete uvoz kombajna i traktora u sklopovima, pa se ovde tako montirani mogu, kao, lakše prodavati.
Izlazite sa carinskom tarifom gde se smanjuje porez na automobile iz uvoza, nove i stare, sa 20%, ne na onih obećanih deset kako je Dinkić govorio, nego na 12,5%. Da li vi stvarno verujete da postoji veliki broj onih koji će potrčati da kupuju automobile ili onih koji treba da za egzistencijalne potrebe, a to su hrana, lekovi, gorivo, grejanje i prevoz, obezbede sebi platu?
Koliko su poskupeli ti proizvodi i koliko oni učestvuju u troškovima svake porodice pojedinačno? To je posao države. To je briga Vlade, a ne izaći sa carinskom tarifom, gde zaista po onoj priči Marije Antoanete kažete - narod nema hleba, a ona kaže - dajte mu kolača.
Mislim da ovo u velikoj meri govori o neodgovornosti vas koji izlazite sa ovim rešenjima i da set od sedam zakona koji prate budžet govori o tome da je Vlada zaista u zadnji čas, u unutrašnjem koalicionom neslaganju, izašla ponovo sa jednom Dinkićevom genijalnom idejom, o kojoj najbolje govori Luis Heren, direktor BAT-a...