Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislio sam da ćemo ove godine raditi bolje, odgovornije i ozbiljnije, da će se malo i Vlada uozbiljiti, da će koalicija koja je na vlasti jednostavno shvatiti da je voditi državu jedan ozbiljan posao i da milioni ljudi zavise od te vlade, od raznih odluka, ali nažalost evo prvi radni dan u novoj godini je moje veliko razočarenje. Vidimo da sve ide po starom, a štaviše i gore nego što je bilo u prošloj godini.
Videli ste jutros one priče, one karte, sve ono, a danas imamo na dnevnom redu jedan set zakona koji je trebalo da usvojimo prošle godine, ali ostalo je za prvi mesec u ovoj godini. Očekivali smo danas da krenemo u jednu ozbiljnu raspravu, jer priča o carinama, porezima, penzijama, punjenju budžeta, načinu kako napuniti budžet je vrlo važna priča za ovu državu.
Međutim, danas smo dobili jedno pismo od predsednika Vlade, gospodina Cvetkovića, koji pokazuje jednu krajnju neozbiljnost. Svaka čast svakome, ali o ovako ozbiljnim zakonima, prvenstveno finansijske prirode, on je ovlastio gospođu Kalanović da ona predstavlja Vladu i ministra Dulića. Čovek je ministar za prostorno planiranje, šta će da radi ovde, po ovim ozbiljnim temama koje nemaju nikakve veze sa ministarstvima čiji su ministri danas prisutni u sali.
Ovo sve pokazuje jednu izuzetnu neozbiljnost i gospodina Cvetkovića i njegove Vlade. Da neozbiljnost bude još veća, neki dan smo imali jedan sastanak koji je vodio umesto premijera šef države. Sa privrednicima šef države razgovara o putevima, o prugama, o investicijama, o koridorima, gasi koncesiju, predstavlja neki savet kao radno telo Vlade. Mislim da to nigde na svetu nema, samo kod nas.
Prema tome, danas vidim jedan predlog u novinama da se smanji broj poslanika, da bi to pojeftinilo državu. Molim vas, znate kako naš narod kaže "dokon pop i goveda krštava", pa evo i naši čelnici su se setili da nešto preporuče.
Neki dan sam slušao jednog ministra koji je dao jedno ozbiljno saopštenje o uštedi energije i rekao da vrelu supu ne stavljamo u frižider, nego da je ohladimo, pa da je stavimo u frižider. U mojim godinama još nisam video da je neko u mojoj porodici, a možda i šire, gde god da odem, stavio vrelu supu u frižider. Možda je to kod ministra bilo moderno, aktuelno.
Onda smo gledali drugog ministra koji je izašao u ovim prazničnim danima sa projektom uštede energije i rekao - u mom kabinetu ne sme da gori svetlo, samo svetla za obeležavanje kad je neradni dan. Pazite, ministar ekonomije izađe sa programom uštede, on vodi celu privredu države i on priča o pet sijalica koje ne treba da gore, i to je njegov doprinos uštedi. Ovo je sve jedna tužna priča i meni je jako žao što o ovome moramo da pričamo.
Ponavljam, nisam čuo da je još neko rekao da mi imamo skupu državu, mnogo skupu državu, veliki broj ministara, veliki broj ministarstava. Da li verujete, kad sam bio ministar za kapitalne investicije ceo moj kabinet je imao četiri službenika, moje ministarstvo je sad podeljeno u pet ministarstava.
Kad sam pročitao nedavno da Krkobabić ima 41 službenika, to je da se čovek prekrsti. Pričamo o štednji. Kako sada poreski obveznici akcizama, porezima, predlažu poskupljenje PDV-a, da plate ovako skupu državu.
Voleo bih da vidim ko će da greje te ljude, da ih hrani, poji, daje automobile, vozače. Zašto će u kabinetu potpredsednika Vlade Krkobabića 41 službenik? Šta rade tamo, baš me interesuje. Njega nikad ovde nema. Kakva je situacija u drugim kabinetima?
Jako mi je žao što je gospođa Kalanović otišla. Ona je razvila celu infrastrukturu nekih regionalnih kancelarija. Nedavno sam bio u Trsteniku i oni kažu - pravimo regionalnu kancelariju. Gde god da odete regionalna kancelarija za NIP, regionalna kancelarija za ravnomerni regionalni razvoj.
Nismo mi male Đokice da ne znamo da stranke prave, na kontu budžeta, sa ogromnim platama čitavu stranačku infrastrukturu, što je tačno, i hiljade zaposlenih. Kako je moguće kod Dinkića da se tri puta povećao budžet za plate, a samo šest službenika je primljeno u Ministarstvu ekonomije i ravnomernog regionalnog razvoja?
Oni su razvili čitavu mrežu stranke, kao što su nekad bile one narodne kancelarije, sećate se, naravno sredstvima iz budžeta. Hiljade ljudi radi.
Da li shvatate da su preduzeća, kao što je Javno preduzeće "Stara planina", napravila gubitak 80 miliona u prošloj godini sa dva zaposlena? Kako je moguće? Šta su ta dva zaposlena radila? Koliko skijaša je koristilo taj ski-centar? Molim vas, dosta je više gubljenja vremena, povećavanja globe na one koji malo rade u Srbiji, i oni će da se poguše od ovih velikih nameta ako poskupimo PDV i ako idemo na ova poskupljenja.
Danas slušam Kalanovićku, ona kaže - poskupeće akcize na gorivo, a da nas uteši kaže - na kafu će da ih smanjimo. Znate koji je odnos akciza na gorivo i akciza na kafu? Znate da NIS puni budžet preko akciza i PDV-a sa 20%, a kafa učestvuje možda nešto minorno 0,2%. Molim vas, našta to liči?
Ovo je sve izuzetno neozbiljno. Mi sada pokušavamo da punimo budžet na osnovu novih globa, da jednostavno uništimo i one što nešto rade. Budžet realno treba da se puni iz Bora, Majdanpeka, od elektronske industrije, od "Jumka", od "Simpa", od "Magnohroma", od "Viskoze", od "Zastave".
Meni je jako žao što se stalno priča - oslobodićemo Italijane svega i svačega. Oni dovoze sve uvozno, samo pet posto je učešće srpskih proizvoda u vozilu, a mi preuzimamo obavezu da prodamo 300 hiljada auta na ruskom tržištu. Da li smo mi normalan svet?
Ko još normalan to može da prihvati kao obavezu i još da im platimo oko 300 miliona evra ukupno što će da nam dođu? Mi truli "Fijat" na izdisaju želimo da vadimo. Oni su ugasili fabriku u svojoj državi, a mi smo sad našli da ulazimo da vadimo "Fijat" iz dubioze.
Prema tome, nemojte da mislite, gospodo, da mi ne znamo kako se guraju pare milionske u privatne banke. Zna to gospodin Dinkić odlično. Sada ću vas da podsetim. Putevima se godinama ne plaća, dugovi su enormno visoki, putari grcaju u dugovima. PDV moraju da plate da podignu kredit i oni plaćaju.
Zašto se putarima na plaća? Jer je direkcija za puteve kao budžetski korisnik prevedena u javno preduzeće Putevi Srbije, uz obavezu ministra tadašnjeg finansija da za mesec ili dva dana iz privatizacije se pokriju dugovi, što do danas nije urađeno.
Šta se sad događa? Putarima se plaća cesijama. Šta to znači? Da bankari na svaki račun putarski uzimaju 20% zato što banka premosti, oni donesu uverenje da im Vlada duguje, naravno dobiju cesijom kredit od banke i prelivaju od 18-20%, gospodine prezimenjače, i to traje četiri godine. PDV nije uplaćen na naplatu putarine, a za to se plaćao na sve radove u putnoj privredi. To je dovelo u dubiozu preduzeće i do danas neće da se razduže ti dugovi.
Tačno je da 10,2 milijarde je preneseno iz Direkcije, ali to služi da se lopatama pare prebacuju u privatne banke, i to je tačno. Kod tih istih banaka se drže državni depoziti. Sa kojom kamatom se drže? Sa 2%, a oni plasiraju nama sa 18-20%. Odličan biznis za naše tajkune, koje smo ovde proglasili kao svece, još malo pa ćemo o njima da razgovaramo tako da nećemo smeti ni imena da im pominjemo. Par puta ovde sam pomenuo i odmah je stigla tužba, prijava, krivično gonjenje. Ne smete da ih uvredite, oni su ikone.
Prema tome, država koja ima skoro isti broj penzionera i onih koji su radno sposobni i primaju neku platu, izjednačen odnos, a približan je negde i odnos nezaposlenih. Ima nekih što se fiktivno vode kao zaposleni, ali u stvarnosti su i oni nezaposleni. Nema perspektive.
Oni koji treba da pune budžet ne rade i njima se daju subvencije da ne bi izašli na ulicu, i to je veliki problem danas Srbije. Ovo malo što radi, nema šta da mu se uzme više. Seljak go ko pištolj. Vidite pošto je džak veštačkog đubriva - 2.800 dinara. Kako da kupi vreću đubriva? Od čega da radi? Prema tome, realnog punjenja budžeta nema, sad se pokušava preko povećanog PDV-a i akciza da se nešto učini, i tu je veliki problem.
Prema tome, zamolio bih vas gospodo iz vladajuće koalicije da ozbiljno razmišljate kako ovi problemi da se rešavaju. Ne možete samo gurati probleme pod tepih - doći ćete do plafona. Ne mogu da beže ključni ljudi iz Vlade od pojavljivanja u ovom parlamentu, da podnesu parlamentu račune. Ne mogu da beže od problema.
Jeste li rešili pitanje rezervista - evo nema ni u ovom budžetu, niste? Ne možete da rešite. Jeste li rešili penzionere, što ste obećali - ne možete, nema para? Jeste li rešili akcije - niste? Evo ušli smo u novu godinu i niste rešili. Dinkić sada više ne pominje akcije - nema ništa od toga.
Odakle novih 200.000 radnih mesta kada se svaki dan ljudi otpuštaju? Prema tome, rekli ste bele šengen vize do kraja prošle godine - nema.
Sada stidno ti vaši evropski prijatelji objašnjavaju - nema ulaska u EU dok se ne prizna nezavisno Kosovo. Evo, danas vam šalju poruke, svaki dan vam šalju poruke, a vi ćutite.
Da li je stvarno to, gospodine ministre Duliću - nije? Meni je drago da nije, ali evo danas, koliko znam da čitam, u više listova je to objavljeno. Znači, morate da sednete i da razmislite - kuda vodite Srbiju, gde ste je poveli, i sa tim vašim prijateljima, koji, danas ste videli, ovde se ponašaju kao na cirkuskoj predstavi - doneli karatu republike Vojvodine, razgrnuli priču, udarili u šalu i baš ih briga. Odoše kući. Dođu malo pojave se, zbrišu, odu i baš ih briga za Srbiju.
Pričali smo o sredstvima za Banatski Dvor. Prelivena su i data iz one prethodne Vlade Kapitalnom fondu Vojvodine. Gde su sredstva? Rekli smo i poručujemo predsedniku Borisu Tadiću. Više puta odavde pitao sam gde su pare od Mobtela 1,6 milijardi. Gde su - nema odgovora? On priča - prodali smo. Gde su pare? Nisam ja bio ministar finansija, nego Cvetković, kada su pare stigle.
Ministre Duliću, pitajte Cvetkovića gde su milijardu i šesto miliona. Gde su pare od Robnih kuća? Ovi mučenici ovde se smrzavaju celu zimu u parku - traže njihov deo. Gde su pare od trećeg operatera 300 miliona evra, šta je sa tim parama?
To je ukupno dve milijarde i 260 miliona. Potrošili ste to u kampanji gospodo, potrošili ste za raznorazna povećanja, da šarmirate biračko telo da ga dobijete - dobili ste. Rekli ste - evropska Srbija, blagostanje, osvojimo Evropu zajedno. I evo gde smo došli - u najcrnju situaciju u poslednjih 20 godina. Je li to vaša Evropa? Je li to bolji život? Rekli ste bolji život, vi ste rekli - nisam ja. Mi smo rekli - ne mogu penzije. Vi ste rekli - mi možemo. Izvolite, gospodo.
Šta je sad? Problemi. Problem sa gasom, problem sa strujom, problem sa ovim, problem sa Banatskim Dvorom, problem sa javnim preduzećima, problem sa JAT-om. Što niste dali da se proda JAT kada su nam ljudi davali 140 miliona evra? Dolazili su u Vladu, pisali su elaborate, a Evropa vam rekla - ne. Mi kažemo - neka propadne, ne damo.
Ovde se danas šegačite sa Rusima, kao ruska opcija, vaši prijatelji itd. Ne mogu oni da nam donesu u flašama ovde gas. Mora svaka ozbiljna država i svaka država ozbiljna ima skladište gasa za zimski period - ljudi, to je normalna stvar. Nama treba postrojenje.
Imali smo pare za postrojenje i na prethodnoj Vladi, čiji sam bio član, izdvojene su pare. Onda je došao nalog i rečeno je - sve investicije na području Vojvodine mora da idu preko Kapitalnog fonda Vojvodine. To je Pajtić sve lepo uzeo i ulivadio. Kaže - svi ga glasali. Mora da ga glasaju, kada je šakom i kapom delio i ispraznio budžet, uništio kasu. Trezor je bio pred novu godinu prazan.
Znam kada ste čekali da ovaj uplati neku ratu od Robnih kuća da date ovim nesrećnim opštinama da prime neki dinar, i obdaništima itd.
Prema tome, predlažem da se uozbiljite u ovoj godini, da se jednostavno mnogo tu ne hvalite, da sve funkcioniše, da kažete ono što je prava istina - da je mnogo teško i da se malo promenite ako možete. Ako ne možete - loše vam se piše gospodo. Loše vam se piše.
Ne možete vi ovakvom politikom, o ovako ozbiljnim zakonima trčati i pričati - mi donosimo zakone, Evropa traži. Evropa vas, bre, neće, ljudi, je li vidite, jeste li vi mali. Je li ne vidite da neće da razgovaraju s vama? Koga vam pošalju ovde? Trebali ste im da završite ovo, da uvedete Euleks, uveli su i ne pozivaju vas više - nema, ne družite se više.
Pre vam je dolazio i Solana, i svi redom, Oli Ren svaki čas. Vidim i Mišković je sedeo sa Oli Renom, vodio neke, da bi se pohvalio da je napravio Vladu - evo, napravili ste Vladu. Imate tamo vas 14 grupacija, partija. Šta možete da uradite - ništa, gospodo, ozbiljno?
Radno sposobno stanovništvo traži posao. Vladajuća stranka, vladajuća koalicija, ako hoće da kaže da je napravila rezultat mora da zaposli radno sposobno stanovništvo, a vi ih otpuštate masovno. Ljudi su u strahu, čekaju samo ko će otići kući.
Prema tome, uozbiljite se. Nemojte zakazivati sednice kada niste spremni, a mnogo puta niste bili spremni - ne pripremite budžet na vreme. Sećate se onog zadnjeg cirkusa zadnji radni dan, ono je bila sramota - jurnjave ovde, priče, jurnjave. I posle razne priče koje kruže, ne želim u tome da učestvujem kao poslanik, ni Nova Srbija kao poslanička grupa.
A mnoge ste oljagali, a ovamo ste ih molili. Mnoge ste jurili, preklinjali da podrže taj budžet. Mi smo bili korektni, sa desne strane, rekli smo - pomoći ćemo i pomogli smo. Pomogli smo, ali nemojte sada da nas napljujete, ako smo vam nešto pripomogli da uradite. Bar sad se opametite i radite na vreme, evo početak je godine.
Znate kako, kad počnete, ono što grbavo se rodi, vreme ne ispravi, i ako počnete ovu godinu naopako, nikad je nećete uvesti u red. Zato smo mi spremni da pomažemo, koliko možemo. Mi jesmo opozicija, ali bilo lepo da ova naša država bude jedna jaka, stabilna, nezavisna, da nemamo te tutore koji dolaze ovde i svaki čas nam lupaju šamare i upozoravaju šta treba da radimo. Kažu - ovo ne može zbog Mladića. Vi znate šta je sve bilo i sa Tačijem, i sa Čekuom, i sa Haradinajem itd.
Malo pričajte sa tom Evropom. Ne treba toliko da nas ponize, da nas toliko omalovaže, izgaze, potiru pod sa nama - zašto? Zato što nemamo ljude koji nas predstavljaju kada odu u te evropske institucije, u svetske institucije. Pre je bilo znatno drugačije.
Prema tome, uozbiljite se, početak je godine. Pozdravite premijera Cvetkovića, i neka se već jednom izjasni - je li on premijer ili je i on neka krpica za potiranje u Vladi? Ako je Boris premijer nije to strašno - mi ćemo ovde ako treba i da ga krunišemo.
Hajde, neka bude kralj, car, možda to voli čovek, ali ne može sve - u vojsci on rešava probleme, u putnoj privredi, u železnici, u investicijama, na koridorima, evo sada sa privrednicima, oko gasa je čovek ušao u priču, sve da razreši probleme. Ne ide mu ljudi nešto od ruke. Vidite da ga neće, neće - sve što se uhvati, ono se osuši, propadne.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, molim vas, uozbiljite se. Za nas je ponižavajuće da nam na ovako ozbiljne teme i ovako ozbiljne zakone šaljete ministre, koji jednostavno, ljudi su tu došli, dobri ljudi - ali promašili temu načisto. Hvala vam puno.