Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, gospodine Duliću, molim za malo pažnje, obzirom da ste vi od Vlade određeni kao predstavnik za ovaj set finansijskih zakona, pretpostavljam da ste dobro proučili prateće zakone za budžet za 2009. godinu.
Samo želim da vam ukažem na Predlog zakona o carinskoj tarifi. Ukoliko ste pažljivo pročitali obrazloženje ovog zakona, kod efekata donošenja zakona piše - donošenje zakona neće bitno uticati na nivo prihoda budžeta Republike Srbije po osnovu carinskog opterećenja.
Gospodine Duliću, molim vas da izađete za ovu govornicu i kažete narodnim poslanicima - da li je u Vladi napravljena projekcija koliko sredstava će se prikupiti na ovaj način - jer nam je zaista neophodno da imamo taj podatak u ovom trenutku, kako bi kvalitetno mogli da raspravljamo o ovim zakonima. Hvala.

Gospodin Pejčić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, javljam se po članu 93, gde se u stavu 3. kaže - narodni poslanik koji je na sednici odbora izdvojio mišljenje, ima pravo da govori do pet minuta.
Pošto je gospođa Čomić u tom trenutku predsedavala, verovatno je zanemarila tu stvar, nije dala reč poslanicima koji su izdvojili mišljenje na resornim odborima, u tom smislu...
(Gordana Čomić, sa mesta: Nije tačno.)
Tačno je, evo stenogram.
(Gordana Čomić, sa mesta: Nije.)
U tom smislu vas molim, ako mogu da dobijem svojih pet minuta. Hvala.

Zahvaljujem. Pogledaćemo stenogram.
Gospođa Gordana Čomić tvrdi da je pitala da li želi reč neko u ime odbora.
(Gordana Čomić, sa mesta: Izvestioci nadležnih odbora.)
Izvolite, gospođa Donka Banović ima reč.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, na početku načelnog pretresa o ovom setu zakona sam se nadala da će ministar Kalanović da nam podrobno objasni ciljeve izmena i dopuna sedam zakona. Ako ništa, nadala sam se nekoj ozbiljnoj analizi koju je Vlada uradila pre nego što je predložila ovakve zakone, međutim, znamo da to nismo čuli od gospođe Kalanović.
Postaviću jedno konkretno pitanje za ministra Dulića, jer je on ovde trenutno ovlašćen ispred Vlade, da nam kaže zašto dolazi do povećanja akciza na naftne derivate, da li je to rezultat sporazuma između Srbije i MMF. Takođe želim da ministar Dulić izađe i da nam svima ovde kaže ključne elemente sporazuma koji je Srbija potpisala sa MMF. Te su nam informacije jako važne zato što je u toku načelna rasprava i znamo da će u toku današnjeg dana ta rasprava biti završena.
Zato pozivam gospodina Dulića da odgovori na ovih nekoliko pitanja koja su poslanici DSS ovde postavili.

Zahvaljujem. Gospodin Meho Omerović, po Poslovniku.

Gospođo predsednice, čisto objašnjenje uvaženom kolegi Pejčiću. Nije mi namera da branim predsedavajuću, potpredsednicu Gordanu Čomić.
Jutros, gospodine Pejčiću, vi niste izdvojili mišljenje na sednici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, čiji sam slučajno predsednik, a vi član, jer na jutrošnju sednicu ste došli, bili ste prisutni, ali ste sa koleginicom napustili sednicu, a na prošloj sednici Odbora koja je bila u decembru prošle godine je tačno da ste izdvojili mišljenje, ali to je bila prošla sednica, a mi smo jutros raspravljali o novom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o PIO, i to su dve različite stvari.
U tome je došlo do zabune, ali čisto zbog građana i uvaženih kolega poslanika ovo obrazloženje. Dakle, vi jutros niste izdvojili mišljenje, ali pretpostavljam da ćete uzeti učešće u raspravi pošto počnemo raspravu po dnevnom redu u načelu. Zahvaljujem.

Gospodin Momo Čolaković, u ime PUPS.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, uvaženi poslanici, poslanička grupa PUPS svoj stav o predlozima zakona koji se na današnjoj sednici razmatraju izrazila je povodom zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, kako u načelu, tako i u pojedinostima, i taj stav nećemo menjati, ostajemo pri tim stavovima i u danu za glasanje ćemo se pozitivno izjasniti u vezi sa setom predloženih zakona.
Međutim, na današnjoj sednici su otvorena neka pitanja koja se tiču Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO i zaslužuju bar mali odgovor.
Ona se dijametralno razlikuju, i to, jedna teza, da penzionerima ne treba dati tolika povećanja, ne treba povećavati penzije u korist dece i unuka, i druga teza je da će penzionerima biti zakinuta davanja u 2009. godini, da će penzije biti zamrznute i da to oni ne zaslužuju. I jedni i drugi su delimično u pravu i delimično nisu u pravu.
Pre svega da izrazim stav koji sam izneo povodom budžeta, da penzioneri ne traže ništa da im se daje. Penzioneri treba da dobiju ono što su zaradili i uložili kao svo doprinos razvoju kulturnih i materijalnih dobara ove zemlje.
U tom smislu su spremni da dele sudbinu svih građana ove države, posebno radnika, nezaposlenih i najugroženijih građana. Da podsetim, pored ogromnih ulaganja i izgradnje ove države, dali su veliki doprinos u poslednjih osam godina u snošenju svih problema koji su zadesili našu državu u tranziciji.
Podsetiću na podatak da je u vezi sa zakonima koji su menjani 2001, 2003. i 2005. godine, prema proračunima koji su u Fondu urađeni, preko 200 milijardi dinara su penzioneri manje prihodovali u odnosu na ono što su mogli u skladu sa zakonima.
Zakon o budžetu je predvideo i precizirao, kada je u pitanju druga teza, pored člana koji je u zakonu takođe rečen, da će Vlada pratiti ekonomska kretanja za 2009. godinu i u skladu sa tim predlagati odgovarajuće mere, što u izvesnom smislu znači da je moguće i određeno poboljšanje u odnosu na ovo što je predviđeno.
Moram da kažem da ovo možemo tumačiti, i mi ga u izvesnom smislu tumačimo, ako dođemo u situaciju kako to predviđaju mnogi kritičari da ovo može biti i zaštitna mera kada su u pitanju isplate penzija, da one ispod ovog nivoa koji je sada ne mogu padati.
Moram na još nekoliko stvari da ukažem. Partija ujedinjenih penzionera Srbije nikada nije obećala da će u 2008. godini penzije biti dovedene u sklad 70% prosečne penzije u odnosu na prosečnu platu. Ono što je u kampanji i dogovorima u okviru vladajuće koalicije dogovoreno, to je i ostvareno.
Prvo da kažem da su penzije povećane 10% i da je bilo dosta različitih mišljenja u vezi sa tim i da smo uspeli da se taj nivo penzija održi. Doneta uredba kojom su penzije povećane je pretočena u zakon, i u Zakonu o budžetu i u Zakonu o izmeni i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Drugo, društveni status penzionera se menja, to se mora priznati. Svesni smo toga u svim lokalnim samoupravama, gradovima, Pokrajini i Republici. U tom smislu se menja društveni status penzionera. Takođe, kada je u pitanju oblast zdravstva, pozitivna su kretanja u vezi sa pozitivnom listom lekova.
Mnoga pitanja se u lokalnoj samoupravi rešavaju. Ne kažem da je to dovoljno, ali primer Beograda i Jagodine je veoma poučan, da se svakog tromesečja penzionerima, primera radi, u Beogradu, koji imaju ispod 13.000 penziju isplaćuje dodatak od 4.000 dinara, što ukupno za celu godinu znači 16.000 dinara.
Moram da kažem da moramo izbeći zamku u kojoj se govori da penzije koje su najniže treba da rastu, a da penzije koje su veće ne treba da rastu. Mi smo napravili računicu i zamolili smo kolege iz DSS-a i DS-a da nam pomognu da nađemo računicu kako i na koji način to da uradimo, da niže penzije rastu brže, a da visoke penzije ne rastu. I došli smo u situaciju, tu su kolege sa kojima smo pričali, primera radi, ako je najniža penzija 11.200 dinara i ako nju povećamo za 10%, pa ona dostigne cifru od 13.800 dinara, onda onaj sa 11.500 dinara je zaslužio da se poveća. I njegova penzija je mala. Socijalni status penzije moramo izbeći u sistemu penzijskog osiguranja.
Na drugoj strani, predložili smo da Vlada formira fond iz kojeg će intervenisati prema najugroženijim penzionerima, odnosno svim stanovnicima ove države.
Poslednja stvar o kojoj želim nešto da kažem, to je pitanje ko je koga prevario, mada mi to u svojim izlaganjima ne pominjemo. Na poslednjim izborima, 11. maja 2008. godine, prema zvaničnim podacima RIK-a, na birališta je izašlo 61,4% birača. Ako to uzmemo u odnosu na penzionere od 1.600.000, to je oko 1.050.000 penzionera.
Sada treba da vidimo, svi smo mi u kampanji govorili o penzionerima. Imam te papire ovde. Stranka koja je danas istupila u tom smislu je kazala da će ta i ta stranka u narednom periodu obezbediti da penzije budu 70% u odnosu na prosečnu platu. To je govorio gospodin Buha u kampanji jedne od stranaka.
To je obećanje. Na osnovu tih obećanja ta stranka je obezbedila, po našoj proceni, procenama institucija, 400 hiljada glasova, a mi smo, ako vi to kažete da smo prevarili, obezbedili 150 hiljada glasova za našu koaliciju, pa i za druge stranke. Ko je tu koga sad prevario?
Molim vas, mi pozivamo sve političke partije i stranke da aktivnost u vezi sa poboljšanjem materijalnog i socijalnog položaja penzionera ide u tri pravca. Prvo je ovo što smo dostigli do sada, da očuvamo. Drugo, da donesemo novi zakon o kome je poštovana ministarka govorila u 2009. godini. Treća stvar je da izvršimo reformu penzijskog sistema, a to je jedan dugoročni proces.
U tom smislu pozivamo sve političke stranke da zajednički na tome radimo i da krajem 2009. godine usvojimo zakon, a da u narednim godinama usvojimo strategiju reformisanja celokupnog penzijskog i invalidskog sistema. Zahvaljujem na pažnji.

Gospođa Milica Vojić-Marković ima reč po Poslovniku.
Gospodine Nikoliću, mislila sam da ste se javili kao šef poslaničke grupe. Izvolite, pre ste se javili. Gospođo Milice, izvinite, javio se pre, ali sam mislila da se javio u svojstvu šefa poslaničke grupe.