Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku.
Želeo bih da zaštitimo dostojanstvo Narodne skupštine, ma koliko prethodnik zasluživao poštovanje zbog svojih godina, zbog tona kojim nam se obraćao, zbog toga što se trudi da kaže da predstavlja jednu od ugroženih kategorija našeg društva, ipak mora da se kaže da je ovde izgovorena bar jedna neistina i nekoliko poluistina.
Na primer, neistina da nikada niste obećavali 70% usklađivanje penzija sa 70% prosečne zarade. To je bio adut zbog koga ste vi napustili pregovore sa narodnjačkom koalicijom i SRS i otišli u zagrljaj "žutima". Vaš predsednik, koji je predsednik jedne interesne grupe, i nikako ne možete da kažete da predstavljate penzionere, u svakoj političkoj stranci ima penzionera, ispalo bi da ste vi jedini koji brinete o penzionerima, a kada sednete u poslaničke klupe zaboravite kako izgleda briga o penzionerima.
Kada smo mi pravili projekat koliko možemo da povećamo penzije, i gospođa Jorgovanka Tabaković je učestvovala u tome, ispostavilo se da do kraja godine možemo za 10% i nismo mogli da garantujemo da ćemo moći da uskladimo 70% u budžetu za ovu godinu. Vaš predsednik je rekao - nisu me uverili da mogu da ostvare 70%, prelazim u tabor onih koji mogu da ostvare.
Sada kada ne mogu ni ovi drugi, vi kažete - nikada nismo o tome razgovarali, nikada to nismo tražili u svojim pregovorima. Tražili ste. Recite - ne možemo. Sada smo se uverili da ne možemo. Budžet nam ne dozvoljava. Prihodi ne dozvoljavaju, svetska kriza. Pametan ste čovek, izmislite neki razlog, ali nemojte da izmišljate i da tvrdite da se nije desilo nešto što se desilo.
S druge strane, delovalo nam je ovde kao da hvalite penzionere zato što su sa 200 milijardi do sada pomogli, toliko im je uskraćeno u odnosu na zakon. Pa to je sramota da vi to na taj način iznosite, umesto da ovde izađete i kažete, dugujete penzionerima 200 milijardi, vi kažete evo mi smo opravdano ušli u parlament, mi smo pomogli za ovih osam godina sa 200 milijardi neisplaćenih, pomogli smo državu.
Je l' to nešto znači onom penzioneru koji danas nema para da kupi hleb? Njemu ne znači vaša priča ništa. Njemu treba borba za njegova prava. Tako je, nije to socijalna kategorija, penzija, zarađena. Hajde, sada ste u vlasti, preuzmite odgovornost, izjavite da niste mogli da ostvarite.
Zašto? Zato što ne odlučujete vi o tome, nego DS, G17 plus, ali ste se umešali u grupu ljudi koja brine samo o vrhu, i G17 plus baš briga za penzionere, ali njihovi direktori imaju po 15.000 evra mesečne plate. Demokratska stranka, i nju baš briga za penzionere. Sad još i vi ostadoste da vas nije briga za penzionere, jer ste ušli na neka druga vrata i na neke druge jasle. To zaista ne želim da slušam ovde u ovoj Narodnoj skupštini.
(Predsednik: Vreme.)
Ovde ste ušli, izvinjavam se, završavam, da branite prava penzionera, a ne da nam pričate kako su propatili, ali ne možete da im pomognete.
Još jednu poruku vama, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, ako ne umirite ove, iduću put kada se javim za reč ostaću za govornicom sve dok mi ne bude omogućeno da govorim kao narodni poslanik u jednoj čestitoj, u jednoj moralnoj Narodnoj skupštini.

Gospođa Vojić-Marković ima reč. Izvolite, po Poslovniku. Molim vas, nemojte dobacivati jedan drugom.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine ministre, javljam se po članu 104. Poslovnika. Pozivam na dostojanstvo Skupštine i na to da svako od nas ko ovde izađe mora da govori apsolutno istinu, dakle, ne poluistine, ne ono što nekom odgovara ili ne odgovara, nego prosto samo istinu.
Moje obraćanje vama se ovde danas odnosi na ono što je gospodin Arsenović ovde izneo. Prosto nisam mogla da verujem šta je sve ovde izneo. Govori o nekom promenjenom društvenom statusu penzionera. Evo, mogla sam da pročitam ovih nekoliko dana po raznim agencijama koje su nudile aranžmane za doček nove godine i za produženi doček nove godine da prosto od penzionera nije moglo da se priđe, znači samo su penzioneri kupovali te aranžmane.
Pozivam gospodina Arsenovića da malo popriča sa penzionerima, zato što ni za Božić nisu imali čestito da njihova trpeza bude makar mesom obogaćena. Zatim, priča nam o povećanju od 10%, kojim je PUPS vanredno dao neku novčanu injekciju penzionerima, ali nam ne govori o tome koliki su bili troškovi života, koliko je poskupeo gas, energenti, hrana, piće, komunalne usluge, telefonska pretplata i impulsi, da ne govorim dalje.
Dalje, ovde se poziva na to povećanje, a zaboravlja da kaže da u ovom predlogu zakona koji je pred nama jeste to povećanje ušlo u osnovicu za isplatu penzija u 2009. godini, ali ono što je suština jeste da se iznos penzija neće menjati tokom 2009. godine, bez obzira na troškove života i bez obzira na inflaciju.
Demokratska stranka Srbije je podnela jedan amandman kojim se ovo reguliše, odnosno poništava ovakvo negativno dejstvo ovog zakona i pozivam gospodu iz PUPS-a da glasaju za taj naš amandman, s obzirom da on i te kako može doprineti povećanju i statusa, a i penzija penzionerima.
Zatim, on ovde govori o tome da su oni kritikovali linearno povećanje penzija. Koliko se sećam, DSS je sa ove govornice bar u jedno 50 navrata govorila da je to linearno povećanje zaista smešno i govorila o tome da se mora pronaći novi model. U današnjim "Novostima" možete da pročitate, gospodine Arsenoviću, da ministar finansija, gospođa Dragutinović, kaže da ona ima model kojim se može povećati minimalna penzija.
Da ovo ne bi izgledalo kao nadmudrivanje DSS i PUPS-a, prosto molim ovlašćenog predstavnika Vlade, gospodina Dulića, da izađe ovde i da nam kaže šta zapravo nudi ovaj predlog zakona o kome mi danas ovde pričamo, o izmeni i dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, i da li ovo što govori gospodin Arsenović zapravo ima smisla, ima li uporište u ovom zakonu. Hvala. Izvinite, radi se o gospodinu Čolakoviću.

Gospodin Milan Dimitrijević reklamira Poslovnik. Najpre gospodin Dimitrijević, gospodin Krasić, pa vi gospodine Arsenoviću.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. Narodnom poslaniku trebaju obaveštenja od ministra i drugih predstavnika Vlade. Dakle, moje javljanje po Poslovniku se odnosi i vezano je za dnevni red.
U dnevnom redu, tačka 5, Predlog zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda. Dakle, u ovom zakonu, u članu 2, kaže se - ne utvrđuje se i ne plaća porez na prihode od kapitala po osnovu kamate na devizne štedne uloge i druge depozite građana koje su ostvarene od dana stupanja na snagu zakona do 31. decembra 2009. godine.
Dakle, moje pitanje za gospodina ministra Dulića je sledeće - koliki je bio taj prihod od poreza na štednju u budžetu prethodnom? To u zakonu ne piše. Kolika je ta cifra, odnosno koliko će biti manje para u budžetu ako se sada primeni ovaj zakon?
Mislim da je to vrlo važno da znamo, baratamo ciframa, baratamo novcem i treba da znamo tačno koliko je to bilo nekada para u budžetu, koliko će biti manje, da bi se valjano kasnije uključili u raspravu povodom ovog zakona. Zahvaljujem.

Reč ima najpre gospodin Aligrudić, pa onda gospodin Krasić, pa gospodin Arsenović, pa gospodin Nikolić, to je redosled.

Član 104, u vezi 226.
Gospodine ministre Duliću, vi ste ovde ovlašćeni predstavnik Vlade i za vašu očiglednu nesposobnost da odgovorite na konkretna pitanja koja imaju veze sa tokom ove rasprave i koja se postavljaju po članu 226, i ako i za šta postoji realan osnov da se taj član 226. aktivira i da se pitanja postavljaju, postoji u konkretnom slučaju, kada je u toku rasprava, ili kada će većinski deo te rasprave vremenski uslediti u narednom periodu, da se odgovori na neka ključna pitanja koja upravo treba da posluže narodnim poslanicima da dođu do određenih zaključaka.
Kako su pitanja koja su vam postavljena, kao što je recimo pitanje za strukturu aranžmana sa MMF, za koju bi morali da dobijemo odgovor odmah, jer od toga, na kraju krajeva, zavisi i način i tok diskusije, barem što se tiče poslanika DSS, ili kao što se ova pitanja o tačnom iznosu prihoda u budžetu kada je reč o prihodima od poreza na kamate ili kao što su neka druga pitanja koja su ovde postavljena vama, vi biste morali, kao ovlašćeni predstavnik Vlade, da date odgovor odmah i koliko sam čuo od nekih mojih poslanika, vi ste dobacili nekom od njih da ćete to učiniti na kraju.
Znate, moguće je na kraju diskusije rezimirati neke stvari kada se diskusije saslušaju, pa dati odgovor od strane predstavnika Vlade kao neku vrstu celokupnog odgovora. Ali, ovde se postavljaju konkretna pitanja od kojih zavisi dalji tok same diskusije i direktno je vezano za član 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Vi ste ta pitanja slušali od 17.40 do sada. Vi na ta pitanja nemate odgovore, jer ih ne znate. Ne znate ih, sada ćete da mi dokažete suprotno, izaći ćete posle mene, pa ćete odgovoriti na ova pitanja. Ne znate ih, ne znate odgovore na ta pitanja, jer su ona vrlo konkretna i traže konkretne podatke, zbog toga što ste vi ministar, vas lično ne krivim, to treba odmah da znate, evo, i pred javnošću vam to kažem, zaista, vrlo vas uvažavam lično, ali vi ste ministar od strane Vlade izvučeni iz bubnja.
Izvučeni ste iz bubnja danas da dođete da izigravate predstavnika Vlade na ovoj sednici i da onda na taj način bude pokrivena forma.
Znate, postoje različiti načini kako ljudi ovde reaguju. Možemo reagovati tako, neki ljudi vole da kažu kada nema ovlašćenog predstavnika Vlade koji je direktno u materiji, mi ćemo se javiti po Poslovniku. Mi to nećemo da radimo, ne pada nam na pamet.
Možemo da vam postavimo pitanje za koje vi nećete imati konkretan odgovor, a voleo bih da me demantujete, ne zbog mene ili zbog vas, nego zbog građana Srbije i zbog dostojanstva ovog doma, i da lepo odgovorite na ova pitanja. Taj odgovor mora da bude vrlo konkretan i sadržajan i moramo da ga dobijemo odmah.
Pitate me gde to piše. Ne piše nigde, gospodine Duliću. Vi te odgovore možete da nam date i za dva meseca, ali ćemo na ovaj način dokazati da postoji vaša neozbiljnost u odnosu prema Narodnoj skupštini. To je ono što vi nama činite, ne vi lično, gospodine Duliću, Vlada Republike Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Smatram da time pokazujete vaš negativni odnos prema građanima, jer građane opterećujete zakonima koji će udariti po njihovom džepu zbog vaše neutaljene potrebe da jednostrano primenite SSP, koji će za 300 miliona evra ojaditi budžet Srbije, koji će građani platiti, a mi pitamo suštinske stvari koje su od značaja, kao glavni deficiti ovih zakona. To su vaši deficiti i vi nemate odgovor na njih u ovom trenutku.
Meni je to jasno, ali to nije korektno. O tome se radi. Vlada bi mogla sledeći put da ne izvuče ministre iz bubnja, nego da pošalje nekoga ko je u materiji, pa da s nama razgovara u toku diskusije o onome što je suština. Izvinite što sam odužio.

Reč ima gospodin Zoran Krasić, takođe po Poslovniku.

Pozivam se na član 27. našeg poslovnika o radu i taj član se odnosi na vas, pre svega, gospođo Đukić-Dejanović, na način kako vi vodite ovu sednicu i kako primenjujete odredbe Poslovnika. Cenim tu vašu autonomnost i cenim vaše viđenje tolerancije, ali vidite i sami da se nalazimo u situaciji da mnoga pitanja koja nisu rešena u onom trenutku kada su morala da se reše sada poprimaju neke druge dimenzije.
Nemojte da se iznenadite, verovatno će vas neko već sutra u novinama optužiti za nešto što niste čak ni pomislili. Upozoravam vas, pozivam, obaveštavam i vas i javnost, jednostavno, apelujem na vas da sa predstavnicima većine u Narodnoj skupštini samo razmislite o situaciji u kojoj se nalazi Narodna skupština, a ona je, praktično, oklevetana kompletno.
Sećate se, 28. smo imali prilike da se ovde napada SRS što brani amandmane, 29. se ona napada što je odustala od diskusije po amandmanima, a onda smo uveče čuli da je neko od predstavnika vlasti dao dva miliona evra i vi ćutite. I vi kao predsednik Narodne skupštine, ćuti predsednik Republike, ćuti predsednik SPS, ćuti Nada Kolundžija, ćuti Gordana Čomić, ćute svi. Jednostavno, svi ste se uplašili.
Ako je to istina, kažite, ako to nije istina, dajte neka se ispita, neka se utvrdi. Sada je neko pljunuo i ta pljuvačka je ostala. Svima je ostala ta pljuvačka. Ovo mora da se razreši, ovo nije pitanje uvrede, ovo ima elemenata klevete, ali mnogo više ima elemenata nečega što se zove širenje lažnih vesti.
Ukoliko se na to blagovremeno ne reaguje, onda imamo još kvalifikovani oblik takvog patološkog ponašanja, gde se čovek koji je u zatvoru optužuje da je naručilac ubistva, pa ceo Haški tribunal kaže da je to besmislica, da takva informacija ne postoji, a oni koji kleveću i koji šire lažne vesti izigravaju žrtve i oni su u javnosti stalno žrtve. Njima stalno neko nešto preti, a oni bacaju po svima, do pre nekoliko meseci po SRS, a sada i po DS, i po SPS, i po Vladi, i po svima.
(Predsednik: Vreme.)
Nadam se da ste napokon shvatili da onaj mali kamen koji je žuljao, on je ispao i porastao je, postao je velika stena koja ima tendenciju da odvuče na dno reke pre svega Borisa Tadića, kao vrhovnog zaštitnika nečega što je izuzetno nemoralno.
Pozivam vas i pozvao sam se na član 27. Poslovnika, jer smatram da ste u obavezi da zaštitite dostojanstvo Narodne skupštine od slučajnih prolaznika, građana koji navrate ovde, održe lekciju svima, popljuju i odu, i odah počnu da kukaju kako su ugroženi.

Gospodine Krasiću, javnost je informisana o mom stavu na aktuelne teme, i vi ste, takođe, informisani. Nemojte tražiti od mene da budem istražni organ, ja sam predsednik Skupštine.
Gospodin Arsenović. Izvolite.