Poštovana gospođo ministarko, poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate, usvojenim budžetom predviđeno je da se za plate izdvoji otprilike dve trećine budžeta. To znači da je jedna trećina budžeta predviđena da država opravda svoje postojanje. Sa tom jednom trećinom budžeta treba sve ostalo da se finansira, što nije u domenu plata u javnom sektoru.
Kažu - budžet je restriktivan. Budžet jeste restriktivan zato što je u velikoj meri restriktivan u pogledu onih koji bi trebalo da pune budžet. U čemu se sastoji ta restriktivnost? Recimo u tome da je za poljoprivredu manje predviđeno, u iznosu od sedam milijardi dinara, u odnosu na prošlu godinu. Šta to znači?
To znači da su poljoprivredi vezane noge i ruke, a poljoprivreda mora da trči maraton. Zašto mora da poljoprivreda trči maraton? Zato što mi imamo ovaj predlog zakona o carinskoj tarifi, čiji član 5. predviđa da se jednom dinamikom potpuno ukinu carinske stope za poljoprivredne proizvode koji se uvoze iz inostranstva.
Pri tom istoj toj poljoprivredi, kojoj smo skresali tih sedam milijardi dinara, ujedno predviđamo da ćemo joj u celosti ukinuti subvencije. Ne ukidamo odmah sve, ali već smo krenuli veoma ubrzanim tempom time što smo smanjili subvencije, a ipak očekujemo od tih poljoprivrednih proizvođača da proizvode i budu na tržištu ravnopravni takmaci, ravnopravni učesnici sa onima koji svoje proizvode uvoze u našu zemlju. O čemu se tu radi?
Radi se o tome da naš poljoprivredni proizvođač, pre svega, tu je Vojvodina najviše na udaru zato što znamo da je Vojvodina žitnica Srbije, Vojvodina je ta u kojoj taj poljoprivredni proizvođač neće imati subvencije ili ako bude imao, imaće minimalne, a ako bude imao minimalne možda ih neće ni dobiti, mora da proizvede po nekim dampinškim cenama, da bi mogao biti konkurentan sa onim koji iz inostranstva plasira tu svoju robu na srpskom tržištu.
Prema tome, neće imati subvencije, za razliku od onog poljoprivrednog proizvođača u inostranstvu, proizvođača iz Evrope, koji ima tri vrste subvencije - nacionalnu, izvoznu, dampinšku subvenciju, subvencije koje mu omogućavaju da plasira tu svoju robu i prodaje mnogo jeftinije od robe koju može da plasira poljoprivredni proizvođač u Srbiji, odnosno u Vojvodini.
Prema tome, u tome je restriktivnost budžeta. Vezujemo noge poljoprivredi, a očekujemo da trči maraton, da skače u dalj, da hrani naše građane, jednu privrednu granu koja je do sada bila prilično žilava zato što je preživela mnogo šta u poslednjih 20 godina, osuđujemo na propast prostim članom 5. ovog predloga zakona.
Ako se sve to uzme u obzir, a pri tom se pročitaju i planovi i programi ove vlade u pogledu i u vezi poljoprivrede, onda se vidi jedna velika disproporcija.
Pročitala bih vam iz obrazloženja budžeta sedam ciljeva Vlade u pogledu poljoprivrede.
Kaže - predviđa se razvoj konkurentnosti poljoprivrednog sektora, obezbeđivanje hrane, osiguranje podrške životnog standarda, održiv razvoj sela, unapređenje životne sredine, priprema poljoprivrede Srbije za integraciju u EU, priprema domaće podrške poljoprivredi.
Jako lepo pripremamo našu domaću poljoprivredu za ulazak u EU.
Obrazloženje da mi to radimo upravo iz tog razloga, ukidamo sve te subvencije, primenjujemo jednostrano privremeni trgovinski sporazum, da bismo omogućili lakši pristup pretpristupnim fondovima, lakši pristup stranim investicijama, stranim novcima, donacijama i ostalom, pomalo je čudno.
Zašto to raditi ukoliko mi već imamo jednu srednje razvijenu poljoprivredu u Vojvodini koja se trudi, ima ljudi koji su voljni da rade, koji već rade, imaju iskustva, zašto to uništavati za neke eventualne buduće mogućnosti koje su krajnje neizvesne, a mislim da je Vlada svesna toga da ipak postoji neka svetska ekonomska kriza.
Ona je možda svesna toga, ali ne preduzima nešto konkretno, realno i racionalno, da bi pripremila ovu privredu u Srbiji i poljoprivredu u Vojvodini da tu svetsku ekonomsku krizu što lakše i što bezbolnije prebrodi.
LDP pozdravlja restriktivnost budžeta. Međutim, ne možemo da pozdravimo da se ta restriktivnost isključivo svodi na to da, s jedne strane ukidamo neke takse, neke akcize, neke poreze i da se hvalimo time - eto kako mi omogućavamo neko lakše disanje tim nekim zainteresovanima za smanjenje tih akciza, poreza, a sa druge strane radimo neke stvari koje ceo teret domaće i strane krize prevaljuju na građane, na one koji plaćaju poreze, koji rade, koji pune taj budžet, a opet podvlačim, pune taj budžet da bi budžet sa tom svojom jednom trećinom opravdao postojanje države koja taj budžet utvrđuje.
Sa tom jednom trećinom budžeta država mora da isfinansira mnogo šta da bi opstala privreda, da bi privreda radila, da bi mogla da daje ta sredstva.
Međutim, gubi se iz vida da se na ovaj način neće postići taj cilj koji je naveden i u ovim zakonima, pratećim zakonima koji su bukvalno sastavni deo budžeta, niti će da se postigne cilj koji je tim budžetom predviđen i sa kojim ciljevima je i obrazlagan takav restriktivni budžet, a to je da preživimo, da na neki način proizvodimo, da sačekamo da prođe ta kriza, zato što na svakom koraku na sve moguće načine činimo to da umrtvimo, da jednostavno uništimo ono što još u ovoj državi proizvodi i radi. To je pre svega poljoprivreda.
Prema tome, priča o tome da su te subvencije loša stvar, da su te subvencije, govorim opet o poljoprivredi, nešto što opterećuje ovu državu, mislim da ne drži vodu i da to ne može da bude opravdanje za ukidanje i smanjenje tih subvencija, onemogućavanje te privrede da pravilno funkcioniše. Kako mi možemo da očekujemo neke rezultate, ako činimo sve da do tih rezultata ne dođe, a to pre svega time što sa jedne strane smanjujemo, čuli smo, akcize, ne predviđamo povećanje akcize za kafu, ali povećavamo neke druge akcize, recimo, na naftu, iako je cena nafte na svetskom tržištu pala, pa bi bilo normalno i racionalno da i ta nafta i taj benzin poskupe, pa u neku ruku da se i time smanji proizvodnja, jer je normalno da transportni troškovi koji iziskuju korišćenje te nafte i tog benzina utiču na visinu cena.
Sa druge strane, ukidamo neke povlastice kojima, ako ništa drugo, bar pomažemo ljudima da iako se neće obogatiti svojom proizvodnjom, svojim radom, ali ćemo im bar omogućiti da imaju neki osećaj da država brine o njima i da na neki način mogu da budu konkurentni sa drugim proizvođačima, pre svega na strane proizvođače mislim. Prema tome, LDP kao što nije mogla da podrži ni ovaj budžet, jer smatramo da taj budžet nema viziju, nema plan, nema program, što uostalom pokazuju i ovi prateći zakoni koji su danas na dnevnom redu, ukoliko sve to stoji što sam malopre napomenula, onda nema razloga da podržimo i ove prateće zakone koji bi trebalo da pune budžet, a pune ga očigledno nakaradno.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo predsednice, ministre negde u odsustvu, u vrlo kratkim crtama ću da obrazložim zbog čega ćemo podržati predloge ovih zakona. Imajući u vidu da su ovi zakoni u stvari nešto što prati budžet, imajući u vidu da je budžet Srbije za sledeću godinu usvojen, Zakon o budžetu, imajući u vidu da je taj zakon o budžetu već uzeo u obzir efekte ovih zakona o kojima mi danas razgovaramo, imajući u vidu dosta pozitivnih poruka usvajanjem ovih zakona, želim vrlo kratko da kažem, a to su moje kolege poslanici SPS detaljnije objašnjavali, podržaćemo predloga svih sedam zakona.
Prosto samo kratko da iskomentarišem neke od njih. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi, nije tu pitanje, po meni, tarife, to je pitanje hoće li se ići u jednostranu primenu Sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima sa Evropskom unijom? To je pitanje. Ako se ide na to, onda je ovo logična posledica. Vlada se opredelila na takav korak, to je pravo Vlade i to podržavam.
Sa druge strane, to košta budžet dvadesetak milijardi dinara. Vlada se opredelila da ih obezbedi na drugi način: akcize na cigarete, na naftne derivate i pivo. Čuli smo malopre konkretne podatke i ne bih da zadržavam vaše vreme na tome, iz prostog razloga što je logično da se odatle uzme. To je nešto što je otprilike efekat oko 16 milijardi dinara.
Vlada se opredelila da uvede red kada su u pitanju administrativne takse, pre svega, onaj deo koji je bio u nadležnosti državne zajednice Srbije i Crne Gore, ali i efekti tog dela, kako ste ovde nazvali, neporeski prihodi, jesu dosta veliki, dosta su velika očekivanja, nešto od čega može da bude vajde.
Efekat, takođe, izmene zakona u oslobađanju poreza na pojedine stvari, kao što su kamata na deviznu štednju, kao što je trgovina akcijama, kao što je porez na katastar poljoprivrede za 2008. i 2009, kao nastavak od 2004, 2005, 2006. i 2007. godine, jeste takođe nešto što Vlada vidi kao podsticaj u prvom delu devizne štednje. Zašto? Zato što ovoj državi treba devizna štednja.
U jednom trenutku je dovedeno to u sumnju, onog momenta kada je ekonomska kriza zakoračila u Srbiju i to je podsticaj njima. Za 2009. godinu, ima tu razmišljanja da li bi trebalo za 2010, ne mislim da bi trebalo baciti to. Jednostavno, kada se bude privela ova godina kraju videćemo kako će nam izgledati 2010. godina, da li i tada treba da podstičemo ili ćemo možda, to nisu baš male pare, koliko sam video, u pitanju je već nekoliko milijardi dinara, videćemo kako će to dalje da se događa.
Zadnje pitanje, često se upotrebljava izraz zamrzavanje penzija, i jeste, i tako građanima treba objasniti. Ova vlada je socijalno odgovorna Vlada, pokazala je to kada je povećala penzije 10%, jer je nasledila veoma lošu i nisku penziju. Za ono drugo povećanje nema mogućnosti u sledećoj godini i to treba jasno javnosti reći. Nema, sledeću godinu treba preživeti, ali se ne odustaje od tog cilja.
Obrnuto postavljam pitanje, šta bi bilo da nije bilo tih 10%? U najkatastrofalnijoj situaciji bi bili penzioneri, jer bi u aprilu primili 2-3% na onu nisku osnovicu, u oktobru bi primili 5-6% na onu nisku osnovicu. Čak su bolje prošli, uslovno da kažem, nego zaposleni i druge kategorije građana. Njima je data mogućnost povećanja onoliko kolika je inflacija, a ona je planirana negde na 8%.
Naravno, država treba da brine o toj kategoriji stanovništva. Često slušam zalaganja i da država posebnu pažnju obrati na one penzionere sa najnižim primanjima. Podržao bih ako država može da iznađe ta sredstva, ali kao meru socijalne zaštite, ne kao sistem osiguranja, jer onda više nije sistem osiguranja. Podržavam kao meru socijalne zaštite.
Isto tako kao što podržavam da Vlada mora da brine u sledećoj godini i o zaposlenima ili pre svega o zaposlenima, i pre svega da ne bude otpuštanja sa posla, a onda tek i o platama.
Pozivam, kao predstavnik vladajuće većine, Vladu da učini sve da uspostavi i nastavi, kako god hoćete, socijalni dijalog sa poslodavcima i sindikatima, jer bez socijalnog dijaloga neće biti moguće izdržati sve ono što nas čeka u sledećoj godini. Da ne dužim, mi ćemo podržati predloge svih ovih sedam zakona. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Petronijeviću. Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, još u raspravi o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, kada čovek čita vaše predloge zakona zapita se da li to što vi radite ima nekog smisla, da li znate u kom vremenu živimo, da li znate šta nas trenutno okružuje, da li znate šta se dešava napolju, van ovih prostorija, i Narodne skupštine i drugih državnih organa.
Od svih ovih zakona koje ste predložili za ovaj dnevni red, jedini primeren jednoj ovakvoj situaciji jeste zakon o porezima na dohodak građana, kada su u pitanju devizni ulozi građana u poslovnim bankama i prihodi koje ostvaruju od tih uloga. To razumem zbog potrebe da se poveća likvidnost banaka i da se koliko-toliko održi finansijsko tržište, kada je u pitanju strani novac.
Međutim, ne mogu da razumem da u jednom ovakvom trenutku imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi. Logična posledica Zakona o carinskoj tarifi jeste u stvari jednostrana primena sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evropske unije. Kao odgovor na taj zakon, napravili ste drugi zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, da biste uspeli kakvu-takvu ravnotežu u prihodnoj strani budžeta Republike Srbije. Ta dva zakona su u stvari razlog za sazivanje ove sednice Skupštine Srbije.
Hajde da pogledamo kakve su logične posledice ovakva dva zakona, pa da pođemo od Zakona o carinskoj tarifi i stopi. Kada čovek pogleda ovaj zakon, kada pogleda šta se menja, dolazi do jednostavnog zaključka da će da pojeftine automobili, telefoni i mobilni telefoni, i to pod uslovom da se ta roba kupuje sa teritorije EU. To su, znači, one olakšice koje dajete građanima Republike Srbije.
Da biste nadoknadili taj manjak u budžetu moraće nešto da poskupi.
Pokušali ste prvo sa uvođenjem akciza na kafu, ali očigledno da onaj lobi koji je prisutan u svim vladama od 5. oktobra naovamo uspeo je da završi posao da se akcize na kafu ne povećaju, kao što je uspeo da završi posao da se ne uvedu fiskalne kase advokatima, da se ne uvedu fiskalne kase lekarima, da se ne uvedu fiskalne kase stomatolozima itd.
Znači, još uvek je na sceni jedna određena grupa ljudi koja kreira zakone i Vladu Republike Srbije vodi onako kako njoj odgovara, a ne kako bi Vlada trebalo da radi u interesu građana. Šta će da poskupi? Poskupiće sve vrste motornog benzina, poskupeće sve vrste dizel goriva, poskupeće tečni naftni gas za pogon motornih vozila.
Suludo je uopšte i bilo praviti jednu onakvu projekciju budžeta za 2009. godinu kada se zna da cene sirove nafte, zbog svetske ekonomske krize, padaju. Kako mislite, čak i sa ovim akciznim povećavanjima, da ostvarite manjak u budžetu koji će da nastane usvajanjem zakona o promeni carinske tarife i stope? Izuzetno teško.
Da pogledamo šta od toga Srbija ima. Imamo, znači, jeftinije automobile iz uvoza, imamo jeftinije telefone iz uvoza, imamo i jeftinije mobilne telefone iz uvoza, imamo tapšanje po ramenu i zahvalnost čelnika EU, zato što jednom ovakvom politikom kakvu vodimo od ove naše sirotinje, hteli vi to da priznate ili ne, pomažemo im da kako-tako sačuvaju svoja tržišta i svoju industriju.
Šta još imamo? Imamo zakone koje smo donosili, koji je trebalo da daju građanima jednu određenu sigurnost za depozite koji se nalaze u bankama.
Zašto tim istim građanima niste rekli da je Rajfajzen banka, krajem decembra, nezakonito, bez saglasnosti Narodne banke Srbije, iznela iz države milijardu evra? Što o tome niste obavestili građane?
Odakle tih milijardu evra toj banci? Pa, od onih deviznih rezervi koje smo sa mukom prikupljali, od onih deviznih uloga građana na koje osiguravamo depozite. Zašto tu banku i sve druge banke konačno ne stavite pod kontrolu, da počnu da rade onako kako treba da rade i kako bi radile da se nalaze u zemljama odakle potiču?
Sve ove probleme koje Srbija sada, u ovom trenutku, ima, a u narednom periodu biće ih još više, dame i gospodo narodni poslanici, neće rešiti ni izmene Poslovnika, ni smanjenje broja poslanika, kada već imamo samo tri potpredsednika Vlade koji troše isto novca koliko i 250 narodnih poslanika.
Neće pomoći ni te silne državne agencije, koje ništa ne rade osim što troše budžetski novac. Neće vam pomoći ni to što ova vlada za svaki problem koji ima krivi Narodnu skupštinu.
Ono što može da nam pomogne jeste da stabilizujemo robno i finansijsko tržište na teritoriji Republike Srbije, a to možemo samo ako stimulišemo proizvodnju, ako subvencionišemo izvoz, a ne da imamo jednu agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza, koja ništa ne radi osim što njeni činovnici troše novac.
Od ovih ušteda i skupih projekata koje Dinkić stalno finansira i plaća, koje nikad ne zažive, osim što se naplaćuju analize kakva bi korist od njih bila, usmerimo u stimulisanje izvoza, samo na taj način možemo da stabilizujemo i robno i finansijsko tržište i da imamo nadu da ćemo ovu svetsku ekonomsku krizu da prebrodimo što je god moguće jeftinije.
Ali, problem je u vama, gospodo iz vladajuće većine, jer je pitanje da li vi to znate, a i ako znate, da li to hoćete. U tome je problem svih ovih zakona koje nam predlažete.

Narodni poslanik Mirko Čikiriz ima reč.

Dame i gospodo, poštovani ministre, neću ponavljati ono što su uvaženi predstavnici rekli u korist i protiv ovog seta zakona koji su na dnevnom redu. Reći ću, čini mi se, nešto što je, po stanovištu SPO, bitno, a što nije rečeno.
U pogledu akciza, treba reći da se koncepcijski sistem akciza ne razlikuje onako kako je postavljen od onoga što vidimo u zemljama EU, ali da su akcize kod nas na znatno nižem nivou u odnosu na zemlje EU. Odgovor je jednostavan. Cigarete, posebno visoko kvalitetne cigarete, pivo, možda je imalo prostora da se obuhvate i neka druga pića ovim merama, naravno, nisu nešto što svako konzumira...
(Predsednik: Gospodine Krasiću, molim vas da ne ometate poslanika dok govori.)
Ne, daje veoma korisne savete.
Mislim da je svako dalje obrazloženje u prilog toga zbog čega se povećavaju akcize suvišno.
Sa druge strane, bilo je reči i o stopi doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje. Naša politika, u tom smislu, je negde na sredini u odnosu na zemlje u okruženju, razvijene zemlje i zemlje EU. Mi znamo da je verovatno najveće opterećenje i najveći problem u pogledu penzijsko-invalidskog osiguranja ono što tereti naše poljoprivrednike, budući da na godišnjem nivou visina tih iznosa iznosi negde oko 53.000 dinara, plus 17 i nešto hiljada dinara po osnovu zdravstvenog osiguranja. Onda je veoma lako izračunati, jedna petočlana ili šestočlana porodica koja se bavi poljoprivredom, koje je to opterećenje za poljoprivredu na godišnjem nivou.
Drugo, naše carinske stope, bez obzira na sve prigovore, i dalje su visoke.
Naravno da mi sada kao zemlja u tranziciji ulazimo u jedan prelazni period koji će sigurno trajati pet, šest ili sedam godina. To je period prilagođavanja i carinskih stopa i akciza svemu onome što su radile zemlje koje su danas punopravni članovi EU.
Ono što nas kao članove SPO raduje, to je da je smanjena carina na uvoz sklopova za traktore i kombajne, što mislimo da je veoma značajno za našu poljoprivredu. Ranije je to već urađeno sa carinskom stopom za sklopove za kamione i autobuse i efekte takvih poteza smo već videli.
Kao neko ko dolazi iz grada automobila, bivšeg i budućeg, sigurno je da bismo možda mogli da prigovorimo smanjenju carine na uvoz polovnih automobila, ali to nećemo činiti zbog dve činjenice. Prvo, tačno je da je stanje u našoj privredi takvo da je tehnologija zastarela, da su proizvodi u velikoj meri nekvalitetni, da imamo pad izvoza i konkurentnosti, da smo, posebno za vreme sankcija, u velikoj meri izgubili, osim tržišta, i tehnološki razvoj.
Ali, ova zemlja, i privrednici i poljoprivrednici apsolutno moraju biti svesni da se mi moramo pripremiti za period konkurencije, da moramo biti u potpunosti spremni za tržišnu utakmicu, ne samo unutar naše zemlje, već i na tržištu EU, i da je ovo jedna od mera koja važi u zemljama EU, odnosno mi očekujemo u budućnosti još veće smanjenje carinskih stopa na uvoz polovnih automobila.
Ali, to ne znači da, pre svega, moji Kragujevčani treba zbog toga da brinu, jer po onome što se trenutno dešava u gradu Kragujevcu, bez obzira na sve okolnosti koje su izuzetno teške u okruženju i u celom svetu, izgleda da za sada sve ide u dobrom pravcu i mi verujemo da svest o tome da više niko ne može proizvoditi automobile na osnovu subvencija, mora da dopre i da je doprla i do mojih sugrađana.
Drugo, ovde smo čuli niz kritika na račun ukidanja subvencija poljoprivredi.
Tačno je da je poljoprivredni budžet za ovu godinu smanjen, kao što je smanjen budžet na svim ostalim granama, ali nije tačno da su ukinute subvencije.
Niz podsticajnih mera postoji, od zasada voćnjaka, od obnove poljoprivrednih gazdinstava, od subvencionisanja kopanja bunara, navodnjavanja itd.
Naravno, to je daleko od onoga čemu mi kao država i društvo treba da težimo, ali krajnji cilj, što se tiče poljoprivrede, jeste da mi imamo poljoprivrednika onakvog kakvog imamo u zemljama EU. Ova mera, koja je produžetak već ranije donetih mera, da se ne oporezuje katastarski prihod od poljoprivrede i šumarstva, jeste nešto što u potpunosti podržava i SPO.
Definitivno je činjenica da se naša poreska politika menja. Definitivno je tačno da se menja naša carinska politika, tačno je da će se menjati i politika prema akcizama, ali mislim da, pored svih argumenata koji su bili protiv ove nove politike, mislim da će argumenti koji idu u prilog ove promene odneti prevagu i da ćemo efekte ovakve politike videti već za nekoliko meseci. Zbog toga će SPO, kao članica liste ZES, podržati ovakva zakonska rešenja.

Narodni poslanik Arsen Đurić ima reč.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama se nalazi set finansijskih zakona, odnosno prateći zakoni neophodni za sprovođenje i realizaciju budžeta za 2009. godinu. Osvrnuću se najviše na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Na početku želim da kažem da će poslanička grupa DSS glasati protiv tog zakona.
Više je razloga zbog kojih ćemo glasati protiv tog zakona, jer smatramo da je potpuno pogrešna politika Vlade Republike Srbije da se vrši dodatno opterećenje građana, ali i privrede, povećanjem akciza, povećanjem republičkih administrativnih taksi, umesto da idemo na smanjenje javne potrošnje, na restriktivnije trošenje budžetskih sredstava, Vlada pribegava nekim nepopularnim merama i opterećuje svoje građane i privredu.
Predlog ovog zakona je posledica pogrešne odluke Vlade o jednostranoj primeni trgovinskog sporazuma. Naime, jednostranom primenom trgovinskog sporazuma doći će do smanjenja ili ukidanja carina za veliki broj proizvoda. To će dovesti do smanjenja prihoda u budžetu za 2009. godinu negde oko 300 miliona evra.
Da ne govorim o posledicama s kojima će se susresti naša privreda, koja još uvek nije spremna za tržišnu utakmicu, koja će se naći u jednoj nepovoljnoj situaciji kada se bude suprotstavila daleko razvijenijim i konkurentnijim zemljama EU, a posebno će biti pogođena poljoprivreda, jer će ukidanjem ili smanjenjem carina srpsko tržište biti preplavljeno poljoprivrednim proizvodima iz EU, koji će, zbog velikih subvencija, znatno većih nego što su kod nas i zbog većeg nivoa razvijenosti, biti jeftiniji od domaćih poljoprivrednih proizvoda, čime ćemo naše poljoprivredne proizvođače dovesti u izuzetno težak položaj.
Da se vratim nedostatku finansijskih sredstava koje će se pojaviti ukidanjem carina u budžetu za 2009. godinu. Naime, Vlada je planirala da taj nedostatak nadoknadi tako što je predložila povećanje akciza na benzin, dizel gorivo, pivo, tečni naftni gas za pogon motornih vozila. Ta povećanja će biti drastična. Mi ionako imamo procentualno najveće učešće akciza u ukupnoj ceni naftnih derivata, što znači benzina i dizel goriva i svako dodatno povećanje je potpuno nerealno.
Mi imamo jednu paradoksalnu situaciju - da smanjujemo ili ukidamo carine za luksuzne automobile, za luksuzne proizvode, a povećavamo akcize, odnosno Vlada predlaže povećanje akciza na benzin, dizel, pivo. To je roba široke potrošnje, ne predstavlja nikakav luksuz i povećanjem akciza na te proizvode doći će, neminovno, do povećanja cene tih proizvoda na tržištu i to će pogoditi široki sloj stanovništva, a naročito onaj najsiromašniji.
Ono što je dobro u ovom zakonu, to je da je Vlada odustala od povećanja akcize na kafu u odnosu na predlog zakona koji je bio uz budžet krajem 2008. godine. Naime, tada je Vlada predložila povećanje akciza i na kafu sa 30 na 40%. Poslanici DSS su tada pisali nekoliko amandmana koji su predlagali da se ne povećavaju akcize na kafu.
Vlada je te amandmane tada odbila, uz obrazloženje da bi se time narušilo punjenje budžeta i narušili prihodi budžeta za 2009. godinu. Samo deset dana nakon odbijanja naših amandmana, Vlada je izašla sa predlogom da se ne vrši povećanje akcize na kafu. Sumnjam da je to posledica brige o građanima, mislim da je to posledica pritiska nekih lobi grupa. U svakom slučaju, dobro je što neće doći do povećanja akciza na kafu, pa samim tim povećanja cene kafe na našem tržištu.
Naša poslanička grupa je podnela nekoliko amandmana na Predlog ovog zakona o akcizama kojim smo predložili da se član 3. Predloga zakona briše. Naime, član 3. se odnosi na povećanje akciza na benzin, dizel i gorivo i tečni naftni gas, jer smatramo da Vlada već ima ovlašćenja da usklađuje visinu akciza sa stopom inflacije. Smatramo da bi svako dodatno povećanje akciza bilo nerealno i neprimereno i da bi dodatno opterećivalo i privredu i građane.
Nadam se da će Vlada do dana za glasanje prihvatiti naše amandmane u interesu građana Srbije. U protivnom, kao što sam rekao, DSS će glasati protiv ovih predloga. Hvala.

Gospodin Dragan Stevanović ima reč.