Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi set od sedam zakona za čiji značaj i važnost očigledno da najmanje razumevanje imaju oni koji su ga i predložili Narodnoj skupštini na usvajanje.
Jedan takav zaključak može se izvesti pre svega iz činjenice da je danas gospođa Kalanović, kao predstavnik Vlade, potrošila cela tri minuta da govori o setu svih sedam zakona. Večeras je nažalost gospodin Dulić kolateralna šteta takve indolentnosti i neodgovornosti predlagača ovog zakona prema samom zakonu, odnosno celom setu zakona. Ali, dobro.
Mislim da je set zakona koji su danas pred nama i o kojima raspravljamo u objedinjenoj raspravi set koji otprilike može da se podeli na dva dela.
Jedan čine oni zakoni koji su indirektno ili uopšte nisu uslovljeni nerazumnom odlukom o jednostranoj primeni SSP, a drugi su oni koji su svakako direktno vezani ili su nastali kao posledica prihvatanja jedne takve nerazumne odluke od strane Vlade Republike Srbije u 2009. godini.
Danas je, nažalost, od predstavnika Vlade, a čini mi se i uopšte u parlamentu, najmanje reči bilo o jednom zakonu koji svakako treba spomenuti, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu.
Zašto insistiram na ovom zakonu? Insistiram zato što u principu prihodi koji se ostvaruju na osnovu ovih zahvatanja jesu prihodi lokalne samouprave.
Odnos predstavnika Vlade danas prema ovom zakonu i činjenici da su u 15 sekundi prokomentarisali ovaj zakon, govori i ukazuje na činjenicu koliko je Vlada opredeljenja za taj koncept ravnomernog regionalnog razvoja s jedne strane, odnosno govori o činjenici koliko je Vlada spremna da na jedan ozbiljan način jača kapacitete lokalne samouprave širom Srbije.
Ako izanalizirate šta se danas po lokalnoj samoupravi u Srbiji dešava, možete da nađete samo sledeće: rasprave, smene, imenovanja i nestabilnost. Da li se, hajde da ne kažem i da ne preteram dve trećine, ali pola lokalnih samouprava se ne bavi problematikom kojom bi trebalo da se bavi.
Jako bi dobro bilo da predstavnici Ministarstva koje su predložili ovaj zakon prođu kroz Srbiju i, umesto što ruše lokalne samouprave, da uzmu i da izanaliziraju koliko lokalnih samouprava i opštinskih uprava je do kraja organizovana jedinica lokalne samouprave koja će u narednoj godini ubirati, odnosno raditi poslove na obezbeđivanju prihoda kroz porez na imovinu.
Činjenica je da je pre svega država u tom poslu kasnila. Kasnili su i u tehničkom smislu i u smislu obezbeđivanja programa za lokalnu samoupravu kojom će se i u organizacionom i u svakom drugom smislu ovaj posao obavljati na jedan kvalitetan i adekvatan način.
Nije učinila ništa da razvije i nametne i svest lokalnoj samoupravi o potrebi jednog sveobuhvatnog bavljenja ovom problematikom, odnosno ubiranjem poreza po ovom osnovu, kako bi u ekonomskom smislu snažili kapacitete lokalne samouprave širom Srbije.
Vladi je bitan PDV, najveći prihod u budžetu, najveća stavka na prihodnoj strani. Ona se time bavi. Svi ostali prihodi koji nisu direktno prihod budžeta Republike Srbije, odnosno koji ne ostaju u Republici, onda dođu onako nekako u senci, u margini, i njima se ili bavi ili ne, a zbog svega toga trpi lokalna samouprava.
Nije samo to primer da je Vlada neodgovorna prema lokalnoj samoupravi. Pre nekoliko dana sam ovde govorio, postoje neki drugi prihodi koji su zakonom definisani i pripadaju lokalnoj samoupravi, ali Vlada ih nažalost uredbama prisvaja i ostavlja da ostaju na raspolaganju njoj, a to su prihodi na osnovu korišćenja prirodnih resursa na teritorijama jedinica lokalne samouprave.
Drugi zakon koji svakako treba spomenuti i nije direktno vezan kao posledica nerazumne odluke o jednostranoj primeni SSP jesu svakako republičke administrativne takse.
Ako izanalizirate ovaj zakon i prođete kroz obrazloženje Predloga zakona, opet ćete prihvatiti, odnosno prepoznati neodgovornost Vlade, i ove i nekoliko vlada pre ove, u odnosu prema rešavanju ovih problema.
Ovde se kaže da se konačna zahvatanja, odnosno naplaćivanja usluga koje državna uprava vrši na osnovu svojih nadležnosti i koje su bile definisane kao prihodi SRJ, odnosno državne zajednice Srbija i Crna Gora, tek sada uvode kao prihodi Republike Srbije.
Ne govorim o novčanim sredstvima. Govorim samo o činjenici da se to tek sada kroz zakonsku materiju definiše i reguliše kao prihod Republike Srbije. Kada odete korak dalje u obrazloženju, na šta naiđete. Pazite sada, pojedine takse nisu usklađivane i usaglašavane od 2001. godine pa naovamo.
Kada odete u sledeću rečenicu, tu se kaže da se republičke administrativne takse usaglašavaju na godišnjem nivou. Ako izanalizirate, neka se radi samo o dve takse, od 2001. godine pa naovamo da ste ih usaglašavali bar za stopu inflacije na godišnjem nivou, izračunajte koliko bi u masi to do danas finansijskih sredstava iznosilo, koliko se država novca po tom osnovu odrekla.
Ne možete da osporite ni činjenicu da će svaki građanin povećanje takse za stopu inflacije da razume i da prihvati. Za tu uslugu koju treba da plati i koju mu država pruži, neće praviti problem da plati.
Mi ćemo posle sedam godina neke takse da usklađujemo u finansijskom smislu, odnosno u smislu njihovog iznosa. To govori o jednoj neodgovornosti, to govori o nedomaćinskom poslovanju, to govori o činjenici da se ova država, koju vode neodgovorni, za svih sedam godina po osnovu nekih taksi odrekla velike količine novca.
Taj novac mogao je, iskreno se nadam, da bude iskorišćen i upućen u neke pametne svrhe, jer očigledno je, a to sam rekao i kada smo govorili o raspravi o budžetu, jako je malo sredstava za poljoprivredu, malo sredstava za nauku, malo sredstava u budžetu za narednu godinu ova država predviđa za planiranje i izgradnju.
Tu je gospodin ministar, namerno to spominjem, a svakako da će i zbog ambicija koje je i on rekao da ova država ima, voleo bih da to stvarno tako bude, trebaće nam dosta sredstava u tu namenu da se troše i da se iskoriste.
Sada dolazim do onog dela seta ovog zakona koji se odnosi na zakone, a koje određuje, po treći put ponavljam, nerazumna odluka o jednostranoj primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Pravo na takvu konstataciju daje mi činjenica da je dobar deo Vlade bio protiv takve odluke i protiv primene sporazuma, ali nažalost politički kompromisi na kojima je Vlada sazdana, takvi kakvi jesu, primorava pojedince u Vladi da budu skloni odlukama kakve jesu i koje svakako nisu u interesu ove države i svakog od nas ko u ovoj državi živi, radi i želi da stvara.
Tu su svakako neke preambiciozne namere, a to je da država u toku ove godine kroz poreska zahvatanja obezbedi preko 640 milijardi dinara na prihodnoj strani budžeta, što je vrlo ambiciozno u odnosu na ekonomski ambijent, naš domaći, u kakvom Srbija jeste, na prilike koje će se iz svetske ekonomske krize preslikati kod nas u Srbiji, na našu posrnulu ekonomiju, i sve posledice koje će proizvesti jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Od tih prihoda poreskih, negde oko 340 milijardi dinara treba da budu prihodi ostvareni kroz PDV. Mislim da je to preambiciozno, čak mislim da i ministar finansija smatra da je to preambiciozno, jer je pre nekoliko dana čini mi se baš ona rekla, da ukoliko ne bude realizacije budžeta prihodne strane na osnovu PDV-a, Vlada će uraditi analizu i na osnovu toga opredeliti se da eventualnu stopu PDV-a poveća.
To je nonsens, to je nešto što nam ne treba i na šta ova država svakako u godini koja je pred nama ne samo da ne treba, nego ne sme da se odluči. Ne sme da se odluči, ako vam je lakše i ako će vam to imponovati, i zbog činjenice da Evropska komisija i MMF sugerišu da stopu PDV-a treba da obarate, a ne da povećavate.
Ponoviću još jednom, kada se država nalazi u kriznim vremenima ne povećava se poreska stopa nego se povećava poreska osnovica i država treba da troši energiju i da ulaže napore da obezbedi što veću osnovicu u narednoj godini, koja će svakako biti teška.
Što se tiče carina, tu računate da će u odnosu na rebalans budžeta iz 2008. godine prihodi biti manji za 19,6 milijardi samo na osnovu toga i ta procena, postavlja se pitanje, koliko je realna, jer niko ne može da proceni koliki će pad uvoza u narednoj godini biti zato što će biti pad potražnje na domaćem tržištu. To su pretpostavke kojima niko sa sigurnošću ne može u oči da pogleda.
Što se akciza tiče, planirate da na ime povećanja akciza akcizne robe, duvan i benzin, povećate prihode za 14 milijardi i nešto. Ekonomska kriza će sasvim sigurno definisati i usloviti da potražnja za ovom robom padne, tako da mislim da nas ništa sjajno u narednoj godini, bar kada je ovo u pitanju, ne može očekivati.
Da se vratim na taj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju odnosno jednostranoj primeni. Znate, mogu da shvatim Evropu i Evropsku zajednicu, mi smo za njih, iako bedno i malo, ali svakako tržište, i ne mogu da osporim pravo da se oni tako ponašaju.
Ali, ne mogu da shvatim da Vlada u vremenu u kojem se nalazimo i u godini koja je pred nama donese jednu ovakvu neozbiljnu i u ekonomskom smislu po nacionalnu ekonomiju neodgovornu odluku.
Evropa je po ko zna koji put pokazala sledeće: kada je Srbija u pitanju i kada je njen odnos sa Srbijom u pitanju, dva elementarna principa na kojima je sazdana EU su, po ko zna koji put, kada je ekonomija u pitanju pogaženi.
To su principi supsidijarnosti i reciprociteta. Ovo je i ekonomski i pravni presedan, da sporazum potpišu dve strane i onda se jedna odluči na njegovu jednostranu primenu, i to na svoju sopstvenu štetu.
Evropi to ne smeta, a bogami ni Vladi Republike Srbije to ne smeta i onda se Vlada ljuti kada neke teške i žestoke optužbe koje zaslužuje idu na njen teret.
Što se tiče principa supsidijarnosti, neko je danas govorio sa ove govornice, ne jedan, više poslanika su govorili o pretpristupnim fondovima. Neka kažu večeras ili u raspravi u pojedinostima, a koji su vam to pretpristupni fondovi zbog toga otvoreni, kome će biti obezbeđena sredstva iz Evropske unije zbog jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, da podižu i izgrađuju standarde određenim sektorima i određenim oblastima. Naravno da neće nikome.
Dame i gospodo iz vladajuće većine, definitivno ste rešili da uradite lošu stvar kada je nacionalni ekonomski interes u pitanju. Mi vas u tome, nažalost, još uvek bar brojkama ne možemo sprečiti, pokušaćemo u raspravi u pojedinostima da ukažemo na sve manjkavosti i faličnosti zakona koji su pred nama, a od vas ako ne možemo više, očekujemo da bar u narednoj godini realnije, objektivnije i sa više racionalnosti i razuma govorite o ekonomskim prilikama i o svemu onome što će nas u 2009. godini u ekonomskom smislu očekivati.
Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, pred nama je set zakona koji smo danas objedinili kao zajednički načelni pretres.
Naravno, prateći zakoni vezani za sprovođenje budžeta, koji je u zadnjem sekundu prošle godine donet i mnogo toga ostaje nejasno, kako će se budžet puniti, šta će se sve primenjivati, i u svim ovim tačkama koje su spojene imamo dosta nepoznanica, dosta stvari koje će opteretiti građane Srbije na najdrastičniji način.
Kada govorimo o Predlogu zakona i dopunama o carinskoj tarifi, ovo je već svima nepoznanica jednostrane primene SSP-a, da li je neko u vladajućoj koaliciji, gospodine ministre, vi ste danas ovde predstavnik Vlade, razmišljao šta će se desiti sa poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji.
Zaista mi je jako žao što ovde sada trenutno ne sedi gospođa Kalanović, da je pitam, pošto je iz tih krajeva, šta je sve sa proizvođačima u okolini Trstenika, u Ribniku, Donjem i Gornjem, Počekovini i u svim tim krajevima, proizvođačima koji su toliko poznati širom zemlje i one stare Jugoslavije po proizvodnji paprike.
Ti ljudi su imali katastrofalnu godinu, nikada goru, a bojim se da će ovakva jednostrana primena SSP-a uskoro imati za njih, i kada bude rodna godina, velike posledice, jer će se uvoziti bez ikakve kontrole, primenjivaće se nešto što će sigurno ugroziti, kako poljoprivredne proizvođače, tako i one koji proizvode, mala i srednja preduzeća itd.
Trenutno u Kraljevu svi veliki giganti ne rade, ne radi "Magnohrom", ne radi Fabrika vagona, ne radi "Jasen", i moram vam reći da su polako na izdisaju i oni proizvođači, mala i srednja preduzeća, pre svega u drvnoj industriji, jer ste neprirodno držali jednu cenu sirovine balvana, konkretno po 85 dinara, a kurs je bio 75.
Ti ljudi su trenutno u potpunom haosu, nemaju nikakvu podršku države i to je jedan veliki problem. Ljudi su uložili ogromna sredstva. Tamo radi 50, 100, 150 ljudi, puta četiri porodice, znači ugroženo je po 500 ljudi od svakog tog malog proizvođača.
Neću ovde imenovati te ljude, ne bi bilo korektno zbog njihove proizvodnje, jer ipak nije korektno govoriti o tome, ali ću vam reći da oni svakog dana praktično otpuštaju, neki po 50, 60 do 100 radnika. Naravno, pre svega su ugroženi oni koji su na određeno vreme i oni preko omladinskih zadruga itd, ali doći će red i na one koji su na stalnom radu.
Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu Nova Srbija je podnela amandmane. Pokušaćemo da kroz raspravu u pojedinostima popravimo nešto što je trebalo u samom Predlogu zakona pokazati. Nova Srbija vrlo često podnese amandmane i na kraju ispadne, prihvatanjem tih amandmana, da smo od početka u pravu i nadamo se da će i ovoga puta predlagač zakona imati u vidu.
Naravno, pre svega mislimo da na prenos apsolutnih prava pri kupoprodaji nepokretnosti porez treba smanjiti na 1,5%. Mislim da je to uradila i SRS, a i kod poreza na imovinu neprihvatljivo je da se godišnje, na kraju godine paušalno određuje ta cena, nego to treba da se uradi prilikom same overe kupoprodajnog ugovora u sudu.
Pošto vreme polako ističe, gospođo predsedavajuća, samo nekoliko rečenica. I na ostale zakone koji su na dnevnom redu, koji su objedinjeni ovde, imaćemo šta da kažemo, podneli smo amandmane, tako da ćemo i u raspravi u pojedinostima pokušati da popravimo ove zakone koji nisu dobri i naravno nećemo zbog svega ovoga što sam izneo moći da podržimo i da glasamo za njih.

        Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević. Ostalo je još tri minuta vašoj poslaničkoj grupi.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, LDP želi još jednom i narodne poslanike i javnost Srbije da upozori i da podsjeti zašto mi danas, između ostalog, na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, odnosno zašto govorimo o jednostranoj primeni trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom.
Prevashodno zato što Vlada Srbije, odnosno oni ljudi koji su preuzeli određene obaveze potpisivanjem Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji ne rade svoj posao, odnosno zato što nisu završili saradnju sa Haškim tribunalom i zato što Vlada Srbije nije pripremila određen broj zakona neophodnih za pridruživanje EU.
Slušajući danas narodne poslanike ispada da građani Srbije treba da plate za nesposobnost Vlade Srbije, odnosno čitajući zakon o akcizama, odnosno zakon o republičkim administrativnim taksama vidimo da sav teret krize, odnosno nesposobnosti Vlade Srbije ide na teret građana Srbije. Jer, kako drugačije objasniti povećanje akciza na naftne derivate, ako je mogao ranije da se uvede poseban režim poreskog oporezivanja za naftne i gasne kompanije, odnosno na prihod koji te kompanije ostvaruju u vezi sa naftom i sa gasom.
Takođe, zašto Vlada Srbije nije ranije uvela, odnosno povećala tzv. procenat rudne rente? U svim evropskim državama taj procenat rudne rente iznosi od 20 do 30%, a kod nas je tri posto. Godišnje mi gubimo između 60 i 100 miliona dolara. Na taj način mi smo mogli da uzmemo i da teret ekonomske krize, odnosno jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju prebacimo ne na građane, nego na one firme koje su monopolisti u svakom slučaju.
Takođe, kada govorimo o Predlogu zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, LDP će da podrži ovaj zakon.
Međutim, ovaj zakon dolazi dosta kasno s jedne strane, a sa druge strane ovaj zakon bi trebalo da prate neki drugi zakoni koji treba da omoguće privredi, odnosno naročito privatnim preduzetnicima u siromašnim opštinama, odnosno u opštinama koje su devastirane po odluci Vlade Srbije, da prežive ovu 2009. godinu, odnosno da porez za te privatne preduzetnike smanjimo.
Nije isto kada npr. taksisti u tim devastiranim opštinama, kao što je Priboj, Sjenica i druge, plaćaju mjesečno 10.000 dinara poreza, kao i oni taksisti koji to rade u Beogradu ili u nekom većem gradu, ili drugi privatni preduzetnici.
Takođe, LDP ne može da podrži Predlog zakona o republičkim administrativnim taksama, jer dolazi do povećanja određenog broja tih taksi. Želio bih, shodno članu 225. i 226. kada govorimo o republičkim administrativnim taksama, da dobijem odgovor od nadležnih ministarstava na osnovu čega i na osnovu kojih propisa studenti koji studiraju u Bosni, odnosno u Sarajevu, Foči, na Palama, u Crnoj Gori, moraju potvrdu da odlažu vojni rok da predaju u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije, gdje plaćaju neku republičku taksu u iznosu od 120 konvertibilnih maraka, odnosno 50 do 60 evra. Gdje se ta taksa nalazi u starom zakonu, odnosno u Predlogu novog zakona? Zar ne mogu ti studenti, kao i do sada, te potvrde da predaju u mjestu svog prebivališta? Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima dr Zoran Mašić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje ću uglavnom usmeriti na Predlog zakona o dopuni Zakona o carinskim tarifama.
Pre svega, žao mi je da je upravo sad ovog momenta ministar izašao, ali zamoliću vas, gospodine državni sekretaru, gospodine Iliću, da u okviru Ministarstva za finansije probate da napravite tehničke ispravke, jer su napravljene tehničke greške u Predlogu za izmenu ovog zakona, a odnosi se na carinske, to je član 4b, tarife u tarifnoj oznaci 0105111100 i u tarifnoj oznaci 0105111900.
Moram sa žaljenjem da konstatujem da sam nisam mogao da primetim ove tehničke greške u ovom članu, ali sam danas dobio od Poslovnog udruženja "Živinarstva" Zajednice živinara, koji me obaveštavaju o tehničkoj manjkavosti koja je ovde učinjena u okviru izmene ovog zakona, a odnosi se na živinarsku proizvodnju.
Obzirom da sam u funkciji predsednika Odbora za poljoprivredu, onda po toj osnovi je meni upućeno, ali jednostavno nije bilo vremena i prostora da se učini amandmanska izmena, a suština izmene koju ste vi predložili odnosi se da se uvedu carine na piliće koji se gaje kod nas.
S druge strane, suština izmene, koja je takođe predložena, jeste da se oslobode carina pilići takozvanih dedovskih i roditeljskih jata, znači onih koje mi ne gajimo u našoj zemlji. Međutim, ovde u obrazloženju je to dato da je suština toga, ali carinske tarife koje ste vi ponudili ne rešavaju to.
Tako da vas molim da u okviru ove rasprave pokušate, ako ste već imali volju da to menjate, da to formulišete tako - da jednostavno carinska tarifa 0105111100 i carinska tarifa 0105111900, znači da se tu smanji carina sa 20 na 1%, jer se radi o pilićima dedovskih i roditeljskih jata, znači onih koje mi ne proizvodimo, a da se carina uvede, jer je to takođe želja izmene zakona na carinske tarife, 0105119100 i 0105119990, jer se radi o pilićima takozvanih konzumnih nosilja, znači o pilićima koji kada odrastu nose jaja za konzum.
Radi se o takozvanim tovnim brojler pilićima, znači o pilićima koje koristimo kao meso pileće u ishrani ljudi, a to su životinje koje se gaje u našoj zemlji i po logici stvari bi trebalo da imaju carinsko opterećenje. (Predsednik zvonom upozorava poslanike)
Ako ima dobre volje bilo bi dobro, u cilju rešavanja problema koje ima udruženje živinara, pre svega onih koji uvoze piliće za roditeljska jata, jer mi dedovska jata i nemamo, nego samo roditeljska, ali uvozimo iz drugih zemalja, ovde gajimo roditelje i onda od tih roditelja dobijaju se dalje potomci koji se koriste ili za tov pilića ili za nošenje jaja za konzum.
Druga stvar o kojoj želim da govorim odnosi se upravo na oblast poljoprivredne proizvodnje jer je istina da jednostranim stupanjem ili uvođenjem u postupak ili stupanjem na snagu Trgovinskog sporazuma faktički u najvećem obimu će biti ugrožena poljoprivredna proizvodnja, jer najveći deo carinskih opterećenja, a s druge strane je stupanje na snagu oslobađanje carina u suštini za poljoprivredne proizvode.
Pre samo dve nedelje smo razgovarali ovde o agrarnom budžetu i utvrdili smo da je on značajno manji nego u prethodnim godinama i da se u 2009. godini umanjuje podsticaj za poljoprivrednu proizvodnju. Time će biti ugrožena naša poljoprivredna proizvodnja, a pogotovo stupanjem na snagu ovog privremenog sporazuma i smanjenjem carina pojaviće se u značajno većem obimu razni poljoprivredni proizvodi u našoj zemlji, koji su da kažem konkurentniji cenom nego naši poljoprivredni proizvodi, što može još više uticati i na cene tih poljoprivrednih proizvoda od naših poljoprivrednih proizvođača i na ukupan obim poljoprivredne proizvodnje.
Gospođo predsedavajuća, molio bih vas da u skladu sa članom 104. stav 3. i u skladu sa članom 106. učinite nešto, barem opomenete poslanike SRS. Smatram, kao univerzitetski profesor, ako ništa, dobro znate kako bi izgledalo da vam studenti za vreme predavanja lupaju.
Ja sam takođe vaš kolega, univerzitetski profesor. Kao što vidite, ne mogu da me dekoncentrišu. Najverovatnije ne bi ni vas, ali nije prijatno u ovakvom ambijentu govoriti. Vi se ne usuđujete, ne govorim ovde gluposti, već govorim nešto što je značajno za našu poljoprivrednu proizvodnju. Vi nećete ni zvonom da se oglasite.

 Gospodine Mašiću, zvonila sam kolegama iz SRS.

Niste zvonili. Vi sa te pozicije vidite svakog momenta ko lupa ovde u klupe i nećete da izreknete nikome opomenu za svo ovo vreme. To nije korektno i nije u redu. Time nećete popraviti klimu u ovom parlamentu.

Kolega, htela sam da vam kažem da vas vrlo pažljivo slušaju.