Članovi 101, 103. i 104.
Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, nije običaj da se mi sa drugim poslaničkim grupama za govornicom prepiremo ili da mudrujemo, ali zbog istine moramo da izlazimo za govornicu i da kažemo ono što je tačno.
Prvo, tvrdnje da smo obećali da će u 2008. godini penzije biti povećane na 70% prosečne penzije u odnosu na prosečnu platu, to nije tačno. Prihvatili smo ideju da se pripremi i donese zakon, i on je u okviru Vlade pripremljen i mogu vam pokazati ovde, u kojem precizno stoji to naše zalaganje i opredeljenje da se ide prema 70%. Kada dođe to na dnevni red vodićemo borbu i onda nam pomozite da se i ta naša zalaganja ostvare, jer ste i vi, kako je gospodin Šormaz rekao, obećali penzionerima i dobili odgovarajući broj glasova u vezi sa tim.
Drugo, u kampanji ovde je jedan govornik izrazio precizno, ovde imam papir, gospodin Buha je rekao, molim vas, samo taj i taj kandidat za predsednika će ostvariti da penzioneri bolje žive i penzije će biti 70% prosečna penzija u odnosu na prosečnu platu. Taj kandidat je ovde poslanik u Skupštini Republike Srbije.
Povećanje od 10% i pitanje šta će biti u 2009. godini, možemo predviđati sad svi šta će biti, ali prema našim predviđanjima, vrlo preciznim i izračunatim kako sada stvari stoje, penzija se ne usklađuje sa rastom inflacije, nego sa rastom troškova života.
Prema našim proračunima, prosečna penzija je danas 21.711 dinara i ona će biti tako i 1. aprila i 1. oktobra, kako zakon predviđa, uz meru koju će Vlada preduzimati ako dođe do poboljšanja.
Da se išlo na povećanje u skladu sa troškovima života, primera radi, 1. aprila predviđa se ne 7%, 8% ili 10% nego 3,8%, onda bi ta prosečna penzija iznosila 20.421 dinar ili 1.290 dinara manje nego danas. Ali, da ostavimo tu računicu kada bude vreme. Zbog toga vas molim da imamo u vidu ovo o čemu ovde govorimo.
Na kraju da kažem da sam ubeđen da će Vlada obezbediti, kako to stoji u Zakonu o budžetu i u ovom zakonu, da će penzije biti redovno isplaćivane i na nivou koji je u zakonu utvrđen. Hvala vam.

Reč ima gospodin Zoran Nikolić. Molim vas da privedemo kraju dijaloge, ovo nije čak ni upotreba reklamiranja Poslovnika, ni zloupotreba, nego nešto treće. Izvolite, gospodine Nikoliću,  molim vas da date svoj doprinos da se vratimo na dnevni red.

Daću svoj doprinos, pokušao sam to i u prethodnom javljanju. Apelovao sam na ministra da izađe i da nam da odgovore na pitanja koja su ovde postavljena.
Dakle, ovde se izašli i niste odgovorili ni na jedno pitanje koje je ovde postavljeno, pa između ostalog i pitanje koje se odnosi na penzije. Morate da shvatite da ste ovlašćeni predstavnik Vlade. Ako večeras Vlada progovara kroz vaša usta, onda je nama jasno da Vlada nema odgovor ni na jedno pitanje ili izađite za ovu govornicu i dajte odgovore na ova pitanja, inače će se ovakve diskusije voditi i dalje.
Moram vam reći jednu stvar, ekonomija je vrlo slična medicini. To je naravno i nauka, ali su takođe određene veštine u pitanju. Kada neko oboli, on se pre svega obraća nekom iskusnom lekaru, ne ide kod nekog lekara koji se prvi put suočava sa određenom bolešću.
Tražili smo od vas, ne znam onda zbog čega ste ovde došli, odgovore na neka osnovna i bazična pitanja, vi ovde apsolutno te odgovore ne dajete, samim tim komplikujete stvari u Narodnoj skupštini i imamo ovu vrstu nepotrebnog dijaloga.
Dakle, izađite i lepo recite da li je istina da će penzije ostati zamrznute u 2009. godini. Postavljeno je niz pitanja koja su konkretna, finansijski odnosno ekonomski efekti podizanja akciza, odnos prema MMF-u itd. Konkretno sam vam postavio ovo pitanje i zaista bih vas zamolio da ako već izlazite za ovu govornicu, onda na to pitanje odgovorite.

 Reč ima Đorđe Milićević. Izvolite.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, krajem prošle godine donošenje budžeta za 2009. godinu nije pratilo usvajanje pratećih zakonskih propisa kojima se utvrđuju instrumenti i fiskalna politika za njegovo punjenje, odnosno prihodna strana budžeta.
Možda je to i dobro ukoliko smo iskoristili ovo vreme da još jednom sagledamo pouzdanost osnovice i visinu instrumenata koji treba da omoguće ostvarivanje planiranih prihoda. Smatram da bi najnepopularnija mera u toku godine bila izmena poreskih propisa kojima bi se povećavale stope pojedinih instrumenata, recimo porezi na lična primanja, porez na dodatu vrednost i slični, a koji nisu obuhvaćeni ovim setom zakona.
Dešavanja u budžetu krajem prošle godine ukazala su da je svetska ekonomska i finansijska kriza zakucala i na naša vrata, odnosno vrata našeg budžeta. Nekako smo prebrodili taj početni udar, a može nam se dogoditi da se prenese i u ovu godinu, a naročito da se reflektuje u prvom tromesečju, koje je i najkritičnije u ostvarivanju budžetskih prihoda i u normalnim uslovima.
Smatram da su mere koje je usvojila Vlada Republike Srbije pre nekoliko dana utvrdile prioritete u izvršavanju budžetskih rashoda. Iako je nepovoljan ambijent, ipak smatram da treba krenuti u realizaciju usklađivanja carinskih stopa i akciza u cilju harmonizacije sa Prelaznim sporazumom sa EU.
Odrekli smo se oko 23 milijarde dinara prihoda u budžetu po osnovu primene Prelaznog sporazuma, a teret će opet podneti vozači i duvandžije.
Srećna okolnost je pad cena nafte na svetskom tržištu. Neće mnogo opteretiti vozače, ali će duvandžije platiti, pogotovo što su izostale subvencije iz državne kase za proizvođače duvana.
Dakle, rekao bih da je pred nama danas dnevni red od izuzetne važnosti, pred nama su predlozi veoma važnih zakona, prateći budžetski zakoni koji praktično treba da omoguće punjenje budžeta. Poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava predložena zakonska rešenja, s tim što smo određeni broj amandmana podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Naravno, mi podržavamo onaj krajnji cilj. Ovim predloženim zakonom želi se harmonizovati akcizna politika sa propisima i standardima EU, da se smanji siva ekonomija, obezbedi stabilniji priliv sredstava u republičkom budžetu, ali i očekujemo da će jedan broj amandmana koji je podnela poslanička grupa SPS-JS biti prihvaćen, ali o tome ćemo govoriti kada započne rasprava po amandmanima.
Što se tiče Predloga zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, ovim zakonskim predlogom predviđeno je sniženje stopa carine na putnička i motorna vozila sa 20 na 12,5%, zatim sniženje stopa carine na kombajne i traktore namenjene industrijskoj montaži sa 15% na 1%, kao i sniženje stopa carina na mobilne i fiksne telefone sa 15% na 5%.
Naravno, treba reći da je ovim predlogom zakona propisana primena stopa carine pri uvozu robe poreklom iz EU u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, osnovni razlog izmene i dopune je zapravo u neophodnosti propisivanja republičke administrativne takse koje su se naplaćivale po zakonu o saveznim administrativnim taksama. Suštinski gledajući, usklađeni su iznosi taksi i naravno predložena nova tarifa.
Predloženim zakonom o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda planirano je da se od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2009. godine ne utvrđuje i ne plaća porez na prihod, i to najpre po osnovu kamate na devizne, štedne i druge depozite građana, naravno, da se ovo odnosi na period, odnosno na kamatu koja je ostvarena u tom periodu, i prihod od kapitalnog dobitka po osnovu prometa uz naknadu hartija od vrednosti i udela u imovini pravnih lica, naravno, podrazumeva se za prihod i prenos koji je ostvaren ili izvršen u pomenutom periodu.
Ovo predloženo zakonsko rešenje takođe predviđa, što ocenjujemo jako pozitivno, da se poljoprivrednicima koji porez plaćaju na katastarski prihod ne oporezuju prihodi po tom osnovu za 2008. i 2009. godinu, odnosno na taj način se produžava period poreskog oslobođenja od 2004. do 2007. godine.
Usvajanjem zakonskog predloga o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje zapravo se najpre stvaraju uslovi za primenu odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju, i to kada je reč o plaćanju doprinosa za one kategorije fizičkih lica za koje se sredstva izdvajaju iz budžeta Republike Srbije po osnovu pomenutih zakonskih odredbi, a zatim, sa druge strane, utvrđuje se i visina mesečne osnovice na koju se plaća doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje za navedenu vrstu osiguranika, odnosno fizičkih lica.
Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju potvrđeno je ono što je već realizovano i o čemu je već bilo reči, dakle, sa povećanjem rasta iznosa penzija za 10% za oktobar 2008. godine. Nepovoljno je to što će ovo povećanje biti osnov za isplatu u 2009. godini i neće se menjati u toj godini. Međutim, ostaje nada da će to povećanje poslužiti kao osnovica za prvo naredno usklađivanje.
Izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, koji je prihod lokalne samouprave, regulišu se najviše tehnička pitanja oko utvrđivanja i naplate ovog prihoda. Međutim, ovde treba posebno istaći nameru zakonodavca da njime podstiče razvoj tržišta kapitala, pošto predlaže izuzimanje hartija od vrednosti i udela u pravnom licu iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon.
Na samom kraju, želim još jednom da naglasim da će poslanička grupa SPS-JS u načelu podržati predložena zakonska rešenja. O amandmanima koje smo podneli na izmene i dopune Zakona o akcizama govorićemo kada krene rasprava po amandmanima. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću. Reč ima narodni poslanik  gospođa Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre i predstavnici Ministarstva, poštovani građani Srbije, svedoci smo da je na mišiće i uz doping donet budžet. Sada imamo pred sobom set zakona koji treba da omogući da se taj budžet može uspešno popuniti da ne bi ostao samo skup dobrih želja, dobrih namera, dobro reklamiranih političkih obećanja.
Taj set zakona kao poslanička grupa mi iz NS nećemo moći da podržimo pre svega zbog atmosfere koja prati njihovo donošenje, koja prati poslednjih nekoliko meseci politički život u Srbiji, to je ona sveopšte najavljivana svetska globalna ekonomska kriza.
Doduše, pratili smo gradaciju najave te krize. Ona je u prvi mah uplašila tamo neke čvrljave Nemce, neke Francuze, neke evropske narode, ali nama je rečeno da će nas zaobići, što je normalno. Zatim, rečeno je da nas ona ipak neće zaobići, ali će nas ojačati, jer mi smo, to je u istoriji poznato, takvi da što nas ne ubije to nas ojača. Sve manje je takvih situacija, pa nas to malo plaši.
Onda je rečeno da će nas ipak ta kriza stići, dostići, pa da ne budem baš i sama katastrofična, ali bojim se da će mnoge i dotući, privredu svakako, pogotovo što uz to ide i ovo jednostrano primenjivanje evropskih ugovora.
Sada je kriza počela da se ovde reklamira i najavljuje na isti način na koje je svojevremeno, ako se sećate, jedna strašna ideologija reklamirala svoj manifest i prva rečenica tog manifesta, poznata svima nama koji smo nekada studirali, pa smo imali one obavezne predmete - sociologiju, samoupravni socijalizam i ostale nauke koje nam posle nisu trebale u životu mnogo, prva rečenica koja glasi ovako - Bauk kruži Evropom, bauk komunizma. Sad imate isto to - bauk kruži Evropom, bauk svetske krize.
Ono što mi ovde ovim zakonima sigurno kada ih usvojimo imamo na srpskoj političkoj sceni jeste velika inflacija.
Pre svega, kada se usvoje ove akcize, moramo biti pošteni, kada se poveća cena goriva, to neće biti samo povećanje cena goriva, znate da mora po prirodi stvari da nastupi jedno opšte poskupljenje svih roba i usluga, jer jednostavno uključuju cenu goriva.
To će se odraziti na život svih građana, a naravno najviše na život onih građana koji žive sa najmanjim primanjima ili žive bez primanja. To će se odraziti strahovito na poljoprivredu, to će se odraziti na sve segmente društva. Dakle, mi inflaciju, koja sa ovom krizom, koja nas je prvo trebalo da zaobiđe, a sad ipak dolazi, ne možemo da izostavimo. Neće ona nas zaobići. Svakako moramo da kažemo da ovaj budžet neće moći da izdrži, to je da budžet u ovoj zemlji bude najveći poslodavac, a ne privrede. Privreda je ta koja treba da upošljava, a ne budžet. Mi smo se tu i oko budžeta, i oko amandmana, i oko njegovog usvajanja, reklamirajući raznim amandmanima sve ono što budžet unosi kao nova radna mesta u van privrednim delatnostima, borili.
Moramo da znamo i moramo građanima da kažemo - dakle, usvajanje ovog seta zakona počinje jedna velika njihova pojedinačna bitka za preživljavanje. Sada ono što se po prvi put oko novogodišnjih praznika, oko božićnih praznika građanima, umesto dosadašnjih uvek lepih želja, bar želja da će ova godina biti bolja od prethodne, jer to je bila nekako kurtoazija na koju smo navikli da upućujemo jedni drugima, stalno nas susreće upravo ta poruka - da će ova godina biti katastrofalna za sve nas. To je ono što nije dobro, ali što izgleda jeste istinito i to je ono sa čime se građani moraju suočiti.
Dakle, od ovog trenutka, kroz amandmane, pokušaćemo da se borimo sa time da zakonima učinimo građanima život lakši. Verovatno tu bitku opozicija neće dobiti, verovatno da je ta bitka vrlo teška i za Vladu ove države, ali barem bi bilo pošteno građanima reći šta ih čeka.
Usput, imam obavezu da podsetim prisutnog ministra, a on da podseti nadležne ministre, one koji se bave pitanjima zemljoradničkih penzija, to su ministar finansija i ministar poljoprivrede, koji može tu da utiče, da imaju pozdrav, da im prenesem pozdrav. Znate kakvi su naši seljaci. Oni su uljudni, pa kad im neko nešto duguje oni ne traže taj dug, ne štrajkuju, nego ga pozdrave više puta da bi se setio, da bi se opsetio i možda dug vratio.
Tako vi imate pozdrav, a neću biti toliko uljudna. Zamoliću da im se odgovori na pitanje - kada će dobiti onaj četvrti deo penzija, odnosno dugovanja po penzijskom osnovu, koji im je Vlada ostala dužna. To pitanje smatrajte poslaničkim pitanjem upućenim sa ove govornice. Zaista smatram da treba da se založimo svi u ovom trenutku, kada je u pitanju izmena i dopuna ovog zakona o PIO, ova dva člana koja se menjaju, to je da ne može da bude povećanje od 10%, već smo o tome mnogo govorili, na takav način sprovedeno. Videli smo i da će ono biti pojedeno.
Bila bi bar dobra namera kada bi se penzionerima sa najnižim penzijama, mi smo to u amandmanu jasno naglasili, omogućilo da se njihove penzije povećaju bar za 30%. To bi ublažilo donekle dolazak ove pošasti, koja je sigurno neminovna. Hvala lepo.

Ima reč narodni poslanik Meho Omerović. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana potpredsednice, poštovani ministre Duliću, uvažene kolege narodni poslanici, države širom sveta su zabrinute. U pravu je kada kaže gospođa moja prethodnica, uvažena koleginica Zlata Đerić, ova pošast od ekonomske krize koja se širi celim svetom, dakle sve države širom sveta su zabrinute zbog nastanka ove svetske krize i neizvesnosti koliko će ta kriza trajati i kako će se ona okončati.
U Srbiji je planirano da u 2009. godini stvorimo takve uslove da omogućimo ekspanzivniji privredni razvoj, sa većim investicijama, sa blagim povećanjem plate i penzija i što je moguće većom socijalnom sigurnošću. Međutim, opreznost i ozbiljnost nam nalažu da donošenje restriktivnih finansijskih planova i utvrđivanje posebnih mera za očuvanje kreditne sposobnosti i stabilnosti bankarskog sistema i tržišta kapitala u godini u kojoj ne možemo realno računati na veći rast proizvodnje, uvoza i izvoza, uključujući i ograničenja stranih investicija i kredita.
Na sednici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, čiji sam predsednik, jutros smo konstatovali da i poput plata u državnom sektoru, i penzije u 2009. godini će ostati na prošlogodišnjem nivou, doduše na nivou iz oktobra 2008. godine, kada su penzije i povećane za 10% i za procenat usklađivanja sa kretanjem cena na malo i troškovima života.
Pošto su, prema predloženom zakonu, dakle, ovome o kome hoću da govorim, o izmenama i dopunama PIO za 2009. godinu, neće vršiti usklađivanje penzija sa rastom cena na malo, sa stanovišta očuvanja realne vrednosti penzija i kupovne moći penzionera i svih ostalih građana, mislim da je jako važno da ne dođe do velikog porasta inflacije i da država, merama svoje monetarne politike, drži pod kontrolom kurs dinara. Upravo bi očekivana i planirana fiskalna politika, kroz smanjenje javne potrošnje, kroz kontrolu u javnom sektoru i kontrolu mase plata i penzija, trebalo da doprinese smanjenju već pomenute inflacije.
Kada je reč o izmenama i dopunama zakona o doprinosima za socijalno osiguranje, ovim predlogom zakona utvrđuje se visina osnovice za uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje za pojedine kategorije stanovništva, kojima se iz budžeta uplaćuju doprinosi za zdravstveno osiguranje, o čemu je nešto govorio i moj prethodni kolega, uvaženi Đorđe Milićević.
Ovaj predlog zakona je najtešnje povezan sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju, koji smo usvojili 2005. godine, i koji, podsetiću vas, u članu 22. utvrđuje koje su to kategorije stanovništva kojima se zdravstveno osiguranje uplaćuje iz budžeta.
Ovom prilikom bih vas, poštovane kolege poslanici i građani Srbije, podsetio koje su to kategorije stanovništva - to su dece do 15 godina života; žene u trudnoći i 12 meseci nakon porođaja; lica starija od 65 godina života; lica sa invaliditetom; lica koja primaju materijalno obezbeđenje; korisnici stalnih novčanih pomoći; nezaposlena lica i lica romske nacionalnosti, koja zbog tradicionalnog načina života, nažalost, nemaju stalno prebivalište.
Zbog građana želim da ponovim da se na ove kategorija stanovništva doprinosi za zdravstveno osiguranje uplaćuju iz budžeta države Srbije, jer drugi uplatilac doprinosa naprosto ne postoji, a neophodno je da upravo ova lica, koja su i najpodložnija obolevanju, nesmetano ostvaruju svoju zdravstvenu zaštitu.
Navešću samo primer. Romska populacija je imala velikih problema, setite se svi, sa ostvarenjem prava na zdravstvenu zaštitu i na lečenje. Zbog stanovanja u nelegalnim naseljima nisu mogli da prijave prebivalište, a bez prebivališta, kao što znamo, nisu mogli da dobiju lične karte, dok bez lične karte i druga dokumenta, što je bila prepreka za ostvarivanje i drugih vitalnih ličnih prava, na primer, kao što su prava na obrazovanje, na zapošljavanje, socijalnu zaštitu, pa čak i doskora prava, kao što rekoh, na zdravstvenu zaštitu.
Donošenjem Zakona o zdravstvenom osiguranju, članom 22. iz 2005. godine, Ministarstvo zdravlja je značajno poboljšalo ostvarivanje zdravstvene zaštite romske populacije.
Međutim, moramo biti iskreni do kraja. Ovim predloženim izmenama Zakona o uplati socijalnog doprinosa, koji je danas na dnevnom redu u sklopu objedinjene rasprave, i nedavno usvojenim budžetom za 2009. godinu, novčana sredstva za navedene kategorije stanovništva iz člana 22. smanjena su sa 4 milijarde dinara, koliko je bilo izdvojeno u 2008. godini na 3 milijarde i 640 miliona dinara koliko je izdvojeno u budžetu koji smo usvojili pred Novu godinu za 2009. godinu, s obzirom na to da je budžet za 2009. godinu, kao što već znamo, restriktivan.
Postoji uveravanje da se posebnim projektima mogu nadoknaditi nedostajuća sredstva u budžetu, koja će biti potrebna jer je reč o zaista velikom broju korisnika ovih sredstava.
Nažalost, uvažene kolege poslanici, Srbija je uskraćena i za mnoga raspoloživa donatorska sredstva, jer još uvek nam nisu dostupni strukturni fondovi EU. Zbog čega nam nisu dostupni, mislim da i vrapci na granama znaju.
Narodni poslanici Sandžačke demokratske partije u okviru poslaničke grupe Za evropsku Srbiju glasaće za predložene zakone iz oblasti o kojima sam govorio, ali i za predložene izmene poreskih zakona kojima se um 2009. godini, podsetiću vas, ukida porez na deviznu štednju. To je podsticajna mera. To je onaj deo štednje koji je povučen u oktobru, novembru i decembru i mogućnost da se on vrati u bankarske tokove, što bi povećalo kreditni potencijal banaka za kreditiranje pre svega građana i privrede, posebno malih preduzeća.
Ukidanje poreza na kamate od devizne štednje, zajedno sa usvojenim povećanjem garantovanog nivoa štednog depozita na 50 hiljada evra, trebalo bi da povrati i poverenje građana.
Izmenama poreskih zakona predloženo je i ukidanje poreza na promet akcija i hartija od vrednosti. Ova mera u ovom trenutku će se odnositi na skroman broj korisnika, praktično samo na one korisnike koji su prodajom svojih akcija ipak ostvarili neku dobit, u odnosu na cenu po kojoj su akcije svojevremeno kupili. Nije u ovom trenutku povoljna klima za prodaju akcija. Treba da budemo realni i iskreni prema građanima koji su nas birali, a i prema samima sebi. To svi znamo.
Ako je neko ipak prinuđen da prodaje te akcije, onda je dobro da bar ne mora svoju dobit da umanjuje za iznos ovog poreza. Predloženo je takođe ukidanje poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva, jer su prihodi za poljoprivredna domaćinstva ionako vrlo skromni.
Narodni poslanici Sandžačke demokratske partije glasaće za usvajanje i primenu trgovinskog sporazuma. Kako će se oni odraziti, ostaje da se vidi i da se pravovremeno reaguje na svaku pojavu koja neće pogodovati našoj privredi. Nadam se da ćemo u budućem našem radu mi, kao parlamentarci, upravo biti ti koji će insistirati i zahtevati blagovremeno reagovanje ukoliko dođe do neželjenih efekata.
Smatramo da smo dužni da učinimo sve i da stvorimo uslove za primenu standarda razvijenog sveta kome težimo, ali i zbog nas samih, zbog mogućnosti korišćenja pretpristupnih, strukturnih i investicionih fondova EU, jer bojim se da više sami, bez ovih međunarodnih investicija iliti finansijskih injekcija i kreditne pomoći, nismo u stanju da pokrenemo privredu i ekonomiju naše zemlje.
Najavljeno je da je Vlada Republike Srbije utvrdila celovit program mera koji predviđa kredite za proizvodnju u iznosu od 50 milijardi, za one koji zadrže nepromenjeni nivo zaposlenih, zatim državne investicije u infrastrukturu i energetska postrojenja i ono o čemu se s pravom mnogo govorilo kada smo usvajali budžet, štednju u državi.
Na samom kraju mislim, poštovane kolege poslanici da Srbija ima šanse, ako se sada zaista posvetimo ostvarivanju ciljeva koji glase - proizvodnja, izvoz i štednja.
Uslovi za privredni oporavak i razvoj svakako moraju biti unutrašnja stabilnost i jedinstvo u sprovođenju državne politike. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem gospodinu Omeroviću. Reč ima potpredsednik, gospođa Judita Popović.