Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom amandmana koji je podneo narodni poslanik SRS-a, gospodin Petar Jojić, na član 8. Predloga zakona, koji glasi: "Član 8. ovog zakona o administrativnim taksama se briše."
Srpska radikalna stranka je podnela 30 amandmana na predloženi zakon, a stav SRS je da treba brisati sve predložene članove zakona.
Srpska radikalna stranka smatra da je neprihvatljivo povećavati republičke administrativne takse u uslovima globalne ekonomske krize i teškog socijalnog položaja građana Republike Srbije. Srpska radikalna stranka svojim amandmanima predlaže Vladi Republike Srbije da odustane od Predloga zakona, odnosno od povećanja administrativnih taksi.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama vrši se usaglašavanje predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama, koje su u nadležnosti organa za čiji se rad plaća republička administrativna taksa. Ovde se radi o spisima i radnjama koje su bile u nadležnosti organa državne zajednice SCG, za koje se plaća taksa u skladu sa Zakonom o saveznim administrativnim taksama.
Visina ovih taksi nije menjana od 2001. godine, a inače ih je trebalo usklađivati svake godine. Sada se predlaže izmena visina taksene obaveze, što će u uslovima ekonomske krize i socijalne bede predstavljati izdatak koji će opteretiti i privredu, i poljoprivredu i sve građane Srbije.
U strukturi prihoda budžeta za 2009. godinu 640 milijardi dinara biće obezbeđeno iz akciza, poreza i taksi, a u strukturi projektivnih rashoda najviše sredstava, 233,7 sedam milijardi dinara je planirano za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a za subvencije samo 40,9 milijardi dinara.
Radi građana Srbije moram da naglasim da postoji povezanost između Zakona o budžetu i predloženih zakona. Ovaj zakon, kao i drugi set zakona koji su u proceduri, nisu prateći zakoni budžeta, već materijalno pravni propisi.
Vlada Republike Srbije je napravila grešku u redosledu predlaganja zakona. Prvo je trebalo da predloži ovaj set zakona, koji su sada u proceduri i da ih Narodna skupština usvoji, a potom da Vlada Republike Srbije predloži Narodnoj skupštini predlog zakona o budžetu, odnosno zakon o fiskalnoj politici Republike Srbije.
Nažalost Predlog zakona o budžetu je stigao u Narodnu skupštinu sa zakašnjenjem od 40 dana, čime je Vlada Republike Srbije pokazala neodgovornost, neslogu i nesposobnost.
Zbog nelogične i neprihvatljive odluke, Vlada Republike Srbije je jednostrano primenila Prelazni trgovinski sporazum, na taj način će ostati bez značajnih prihoda i zbog toga je morala da pronađe izlaz kako da se ti prihodi dopune. Tako će Vlada Republike Srbije povećanjem poreza, akciza i taksi dodatno da optereti stanovništvo Srbije, a sve u nameri da finansira neopravdanu odluku o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma sa EU.
Građani Srbije će zbog jednostrane primene Prelaznog sporazuma, po najavama iz vladajuće koalicije, plaćati PDV veći za 2,5%. Jedini izlaz i rešenje za građane Srbije je odustajanje Vlade Srbije od jednostrane primene štetnog Prelaznog sporazuma, jer u trenutnim uslovima ekonomske krize i socijalne bede to predstavlja i za privredu, i za poljoprivredu, i za sve građane Srbije težak ekonomski i finansijski udarac.
Pošto je sa nama ministar za trgovinu i usluge, gospodin Milosavljević, htela bih da kažem nešto i o poskupljenjima koja su vezana i koja su svakodnevna. Građani Srbije su pod pritiskom poskupljenja i zahtevaju odgovor od ministra.
U Srbiji je zabeležen rast cena prehrambenih proizvoda za 15 do 16%, što je jedan od najvećih u Evropi. Srbija je na drugom mestu po poskupljenjima u Evropi, posle Bugarske. Zašto građani Srbije jedu najskuplju hranu u regionu? Zašto su najviše trgovinske marže i zašto su one van kontrole? Zašto je, na primer, trgovinska marža za juneći but 48%?
Ovogodišnji talas poskupljenja tek sada počinje da uzima danak. Građani su u neizvesnosti i plaše se crnih prognoza, restrikcija i poskupljenja. Namirnice su u Srbiji za poslednje četiri godine, otkada su ova i prethodna Vlada, poskupele između 60 i 90%.
Marža na hleb je 24,3%, na mleko 17,3%, a na meso, kao što sam već rekla, i do 48%. Pored talasa poskupljenja koja su u toku, najavljuju se i nova poskupljenja. Tako cena grejanja već od januara biće veća 36%, a od 1. februara biće skuplje i karte za gradski prevoz. Račun za toplu vodu uvećan je za 40%, a pred Novu godinu poskupelo je parkiranje u Beogradu za 9,5%.
Ovo su samo neka poskupljenja koja će dodatno smanjiti kućni budžet građana Beograda i Srbije. Cene skaču, a potrošačka korpa sve je praznija. Građani sa opravdanjem strahuju i čekaju odgovor nadležnog ministra, a to je ovde prisutni gospodin Milosavljević.
Na kraju, Vlada Republike Srbije je Predlogom ovog zakona o administrativnim taksama uradila još jednu lošu stvar kada je finansijsko-ekonomski interes i socijalni status građana Srbije u pitanju. Hvala.

Da li se još  neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo poslanik Sreto i Perić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ako nećete da se ljutite, postavio bih vam jedno pitanje - kada će Vlada poslati Peru, šefa obezbeđenja iz Vlade za predstavnika?
Zaista, po ovih sedam predloga zakona čini mi se da je 80% članova Vlade prodefilovalo kroz ovu skupštinu i nije problem što prolazi, dobro je da oni dođu u Narodnu skupštinu nominalno, a realno to ćemo kasnije malo prokomentarisati, na neka pitanja sinoć, kako je premijer Mirko Cvetković odgovarao, da se zaključiti da je stvarni i realni premijer neko drugi.
Dakle, kada će Pera, šef obezbeđenja Vlade Republike Srbije, doći u ovu skupštinu? Ovo je malo šaljivo, ali imam za vas molbu, kada bude završen radni dan i kada budete okončali svoju obavezu u parlamentu Republike Srbije, molim vas da prođete kroz Pionirski park i da vidite kako na ovoj ciči zimi, a čuo sam da je u prepodnevnom delu dogovoreno da će današnji dan trajati nešto kraće zbog uslova u kojima putuju narodni poslanici, a možete misliti kako je, bilo je oko 30-ak, možda i više, zaposlenih u Robnim kućama "Beograd", koji već danima stoje tamo, a da se njihov problem ne rešava. Oni će biti zadovoljni ako vi samo prođete i javite im se, da znaju da nisu ostavljeni i prepušteni sami sebi.
Podneo sam amandman na član 9. Zakona o republičkim administrativnim taksama, a član 9. se odnosi na plaćanje republičkih administrativnih taksi vezano za izdavanje rešenja državnih organa.
Član 9. glasi - za rešenje, ako ovim zakonom nije drugačije propisano, ako se rešenje donosi po zahtevu više lica, taksa iz ovog tarifnog broja plaća se prema broju obveznika kojima se rešenja uručuju, znači bez obzira koliko ih ima, da svaki koji je tražio od državnih organa rešenje ili postupanje plaća taksu. Taksa za rešenje iz ovog tarifnog broja koje se donosi po žalbi takođe se plaća. Predložio sam u ime poslaničke grupe SRS da se ovaj član briše.
Moram da podsetim narodne poslanike i javnost Republike Srbije da se budžet puni iz poreskih i neporeskih prihoda. Kada je u pitanju punjenje budžeta iz poreskih prihoda, naravno, oni su mnogo značajniji od neporeskih i po planu, odnosno po Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu sredstva koja treba da se prikupe po osnovu poreskih prihoda su 640 milijardi 156 miliona ili 91,6% od ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije, a iz neporeskih prihoda, gde spadaju republičke administrativne takse, republičke sudske takse, prihodi od imovine i prodaje dobara i usluga, ukupno treba da se prikupi u budžet Republike Srbije 58 milijardi 600 miliona ili 8,4%.
Ovde je vrlo interesantno, a u četiri ili pet ovih zakona od ukupno sedam, Vlada polemiše, čini mi se, sa sobom, pa kaže - razmišljalo se da li treba doneti zakon ili se ovo može regulisati na neki drugi način.
Naravno, ova materija se reguliše isključivo zakonom i to su zakoni materijalne prirode, i ovo je čisto foliranje da li treba ili ne treba i onda sama Vlada konstatuje, odnosno predlagač ovog zakona, da bi sve bilo transparentno, da bi sve bilo u redu, mi se opredeljujemo da donesemo ovaj zakon. Po Ustavu, ovo je materija koja se reguliše isključivo zakonom i tu nema nikakve dileme.
Šta je Vlada Republike Srbije, u nameri da napuni budžet za 2009. godinu, radila, koje je sve zakone predlagala?
Prvi zakon koji jeste bio na dnevnom redu odnosi se na carinske tarife i to je jedan katastrofalan zakon i nadam se, gospodine ministre, da on u danu za glasanje, zbog savesti narodnih poslanika koji su ovde predstavnici svih građana Srbije, nezavisno od političkih stranaka kojima pripadaju, neće biti usvojen i neće biti prihvaćen. Krucijalni osnovni razlog jeste što Vlada Republike Srbije pristaje i dobrovoljno se odriče značajnih prihoda po osnovu carine, a da bi se štitila roba domaće proizvodnje.
Rečeno je da se neće plaćati carina na najveći broj poljoprivrednih proizvoda, o tome ću nešto i da govorim, što je neprihvatljivo, ne samo za Vladu Republike Srbije, nego mnogo više za građane Republike Srbije. Pa će onda biti posebne povlastice za uvoz delova ili poljoprivrednih traktora, smanjuje se carinska tarifa, smanjiće se tarifa vezano za uvoz novih ili polovnih vozila sa 20 na 12,5%.
Uvoz pilića ne preko 185 grama može da bude prihvatljivo, jer smo iz komentara nekih poslanika saznali da nemamo domaću proizvodnju, pa možda iz tog razloga carina se smanjuje sa 20 na 1%, može da bude prihvatljivo, ali carina se značajno smanjuje za mobilne i fiksne telefone.
Mislim da to nije trebalo činiti, jer pretpostavljam da sada u Vladi Republike Srbije svaki ministar ima po tri ili četiri mobilna telefona, jer veliki broj građana Srbije ima veći broj telefona. Mislim da će nam ministri u narednom periodu dolaziti ovde sa jednom torbom u kojoj će da donose mobilne telefone, jer će biti značajno jeftiniji kada se ukine carina.
Ali, zato smo na proizvode koji se proizvode u Republici Srbiji značajno povećali akcizu, što će samim povećanjem akcize dovesti do poskupljenja tih proizvoda, smanjiti kupovnu moć građana Republike Srbije, direktno se odraziti na njihova primanja, na lične dohotke, na kupovnu moć građana Republike Srbije, a direktno će uticati na smanjenje proizvodnje, samim tim i na smanjenje broja radnih mesta.
Često se pominjalo, doveli ste građane Srbije, pa ih malo zaledili pre ovih niskih temperatura, plašeći ih da će prestati da važe stare putne isprave sa 31.12, pa je Narodna skupština Republike Srbije donela zakon o izmenama i dopunama Zakona, odnosno da je taj rok produžen do 31.12.2010. godine, i mi izlazimo s tim da je to neki veliki uspeh Vlade u ovom sazivu što će veći broj građana imati putne isprave, prevedeno pasoše.
Ovim zakonom o republičkim administrativnim taksama predviđeno je smanjenje takse na izdavanje putnih isprava i to je dobro, to ne kritikujemo. Ali, badava je posedovati putnu ispravu ako građani Republike Srbije ne mogu da putuju.
Mislim da će mi pomoći državni sekretar Ministarstva za finansije, da priupitam koliko građana iz Valjeva može da otputuje na Divčibare, nije mnogo daleko, ne trebaju ni pasoši, ni viza, ne treba nikakva overa, koliko građana iz Užica može da ode na Zlatibor, koliko građana iz Bajine Bašte može da ode na Taru.
Namerno govorim o ovim mestima zato što su veoma lepe i interesantne turističke destinacije, a blizu stanovnika koji žive u ovim gradovima, odnosno opštinama koje sam nabrojao.
Dakle, nije dovoljno posedovati putnu ispravu, nego je potrebno da životni standard, da kupovna moć, da zaposlenost bude mnogo veća, pa onda možemo govoriti da će im posedovanje putnih isprava značiti nešto u njihovim životima, ali bez ozbiljnijeg odnosa Vlade Republike Srbije prema svojim građanima nema ni ozbiljne namere da se životni standard, da se uslovi u kojima građani Republike Srbije žive, promene i poprave.
U ovom parlamentu niko od predstavnika Vlade nije govorio o potrebi da se više ulaže u poljoprivrednu proizvodnju, da krajevi u Srbiji, poput ovih o kojima ću da pričam, Loznica, Mali Zvornik, Krupanj, Ljubovija, Bajina Bašta, Osečina, Valjevo, imaju fantastične uslove za ozbiljno bavljenje stočarstvom.
Ali se mi radije opredeljujemo za uvoz mesa sumnjivog kvaliteta iz Argentine, iz Brazila, iz ne znam odakle sve ne, mesa koje kad se uveze u Republiku Srbiju je skoro u fazi raspadanja, a imamo fantastično dobre uslove za bavljenje stočarstvom, samim tim i za proizvodnju mesa i mesnih prerađevina kod nas.
To ne činimo sad u ovom momentu, kad se ozbiljno zalažete za integraciju sa EU, kada će nam u periodu, ako se do toga dođe, bazni osnov za određivanje kvota za proizvodnju, a i za izvoz, i u stočnom fondu, i kada su u pitanju poljoprivredne kulture, biti ograničen na ovom nivou, jer EU je jedinstveno tržište, biti ograničen na nivou koji imamo danas u vreme kada želimo da postanemo članovi EU.
Ovom problematikom se mora mnogo ozbiljnije baviti, ali mi jednu po jednu proizvodnju sistematski uništavamo. Krenuli smo sa malinom, koju smo nekada nazivali crveno zlato. Prisetite se, nije to bilo baš tako davno, kad su našoj državi uvedene nepravedne sankcije i zahvaljujući izvozu crvenog zlata ili maline mogli smo da uvozimo naftu, naftne derivate i neke druge proizvode koje nismo u situaciji da obezbedimo u dovoljno potrebnim količinama u našoj državi.
Imamo da smo za dve godine proizvodnju ovog jagodičastog voća sa sto hiljada tona smanjili na 60 hiljada tona. Potom smo ubrzano, znate kako je tekao razgovor prošle godine u Novom Sadu, ubrzano smo počeli da uništavamo domaću proizvodnju duvana.
Još jednom moram da kažem da se poslanička grupa SRS ne zalaže i ne čuva strane proizvođače cigareta, nego želimo samo da se domaći proizvođači, jer Zakon o duvanu je na dobar način, osim što je izmenama i dopunama tog zakona iz 2007. godine ukinuo obavezni otkup domaćeg duvana za proizvodnju cigareta u našoj zemlji, druge stvari tim zakonom su rešene na dobar način, i kvalitet sadnog materijala koji je potreban, i uslovi i način pod kojim se može baviti proizvodnjom ove poljoprivredne kulture, uslovi za otkup, za promet cigareta na veliko i malo.
Ali, čini mi se da to proizvođačima cigareta ne odgovara i da se ne iznenadimo, ministre, i vi i građani Republike Srbije, posebno proizvođači duvana, kojih nije mali broj, ako se onaj ko je kupio fabriku duvana Niš, jednog dana kad energenti kao jedan od osnovnog inputa poskupi i bude na nivou cene u EU, kada radna snaga bude trebala da ima drugi odnos i drugo nagrađivanje, ne izmesti tu proizvodnju cigareta potpuno izvan Republike Srbije. To će biti jedan veliki problem za otpuštanje velikog broja radnika koji su angažovani u fabrikama za proizvodnju cigareta, ali čini mi se da se svi u Vladi borite kako i na koji način da ostanete neki dan duže, a sve manje mislite o građanima Republike Srbije, čijim glasovima smo ovde, i vi sedite u Vladi.
Danas je vaš kolega iz DS član Administrativnog odbora, na kojem je Tomislav Nikolić smenjen sa mesta predsedavanja u tom odboru, rekao da pored ljubavi prema svojoj otadžbini, što ne manjka kod građana Srbije i članova SRS, treba voleti institucije države Srbije. Naravno da ih treba voleti, ali pre svega institucije treba poštovati.
Treba da poštuju ministri u Vladi Republike Srbije, treba da poštuje predsednik Republike Srbije i treba da poštuje portparol Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković, jer iz sinoćnjeg intervjua koji je dao jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom, nije se dalo zaključiti da je on prvi čovek u Vladi, jer na pitanje šta da je jedan od ministara ili njegovih zamenika podneo ostavku, on kaže - ne bih mogao direktno to da rešim, nego bi morao da ide na neko drugo mesto, na mesto kod predsednika Republike Srbije.
Ova vlada jeste Vlada propasti i zato se moramo, zajedno sa građanima Srbije, ozbiljnije pripremati za naredne izbore, kada će pravi predstavnici građana Republike Srbije doći na vlast, a to su srpski radikali. Hvala vam.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela poslanik Dušanka Plećević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Dušanka Plećević.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, ispred SRS, podnela sam amandman koji glasi: "Član 10. briše se." Vlada ga nije prihvatila sa obrazloženjem da se ne radi o povećanju taksi, već se ovim uređuje način plaćanja taksi.
Cilj mog amandmana je da se građanima ne otežava ionako vrlo težak materijalni položaj. Radi se o principijelnom stavu SRS po pitanju ovih sedam zakona, koji su definisani kao podrška budžeta i preduslov za jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, kome se protivimo jer smatramo da će se desiti pogubne posledice po našu privredu. Sve ove republičke administrativne takse koje plaćaju strani državljani su opravdane i treba da ostanu, kao i takse na pojedine radnje koje državni organi preduzimaju na zahtev građana, kao što su žalbe, zahtevi, rešenja i slično.
Međutim, takse na izdavanja raznih prepisa i uverenja građana, kao što su krštenica, uverenje o državljanstvu, potvrda o mestu boravka i slično, treba potpuno ukinuti, pre svega zato što te potvrde i uverenja građani traže isključivo po nalogu državnih organa, zatim što su to uglavnom nepromenljivi podaci, jer ne možemo promeniti mesto i datum rođenja ili činjenicu da smo živi i slično. Osim toga, svi ovi podaci su registrovani u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije prilikom izdavanja ličnih karata i dobijanja jedinstvenog matičnog broja građana.
Zbog čega jedan državni organ od drugog traži uverenje za čije izdavanje taksu plaća građanin? Sasvim je nerazumljivo. Zašto građanin plaća 27.000 službenika zaposlenih u državnoj administraciji, ako su to dodatni poslovi? Zašto se ti dodatni poslovi ne plate od onih 14 milijardi dinara koji su određeni u budžetu i predviđeni za isplate ugovora o delu?
Sve što se čulo u raspravi u načelu o setu pratećih budžetskih zakona koji se odnose na akcize i carinske tarife, važi i za amandmane. Smanjenje carina na uvoz automobila, gotovo bescarinski uvoz robe iz EU, da bi se omogućila jedna apsurdna, neekonomska, nelogična i nadasve štetna jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma koji će, po mom mišljenju, dotući našu privredu i bez posla ostaviti najmanje 100.000 ljudi.
Svi ovi predlozi su protiv interesa građana Srbije jer ih dodatno osiromašuju, a udovoljavanje EU znači nova otpuštanja, naročito u prerađivačkoj industriji. Šta građanin dobija zauzvrat od EU? Ništa.
Možda Božidar Đelić ponovo koristi priliku da obmanjuje javnost sa nekim statusom kandidata do kraja ove godine, nekim navodnim pristupnim fondovima. Njegova neprekidna obećanja nemaju nikakve veze sa realnim stanjem. EU nema nikakve veze sa obećanjima Božidara Đelića.
Bez obzira ko je na vlasti poslednjih 18 godina, EU nam neprekidno zbog nečega preti, ucenjuje nas, daje nam neprelazne ocene i neke nemoguće misije. Da je htela, EU bi i sama primenjivala trgovinski sporazum sa Srbijom. Umesto toga, Srbija Evropskoj uniji poklanja oko 300.000.000 evra.
Zamislite, recimo, da počnemo jednostranu primenu nekog sporazuma sa Rusijom, pa ne bismo ostali živi od salvi nezadovoljstva vladajuće većine i lažne opozicije. Narod je odavno shvatio da nas EU neće. Ulagivanje ove vlasti u tom pogledu ništa neće promeniti.
Ništa manje apsurdno nije ni ponašanje Ministarstva trgovine i Ministarstva za ekonomiju u bilateralnim odnosima sa drugim državama. Naši privrednici se neprekidno žale kako su im tržišta susednih država, naročito Slovenije i Hrvatske potpuno zatvorena. Na to je ministarka finansija, Dragutinović, u izjavi za televiziju rekla da mi moramo lepo da se ponašamo i poštujemo propise, iako to drugi ne čine.
O kakvoj lepoti se radi u ekonomskim odnosima između država? Valjda onaj ko ne poštuje međunarodne i međusobne propise snosi posledice za svoje ponašanje. Naši ministri treba da štite interese države Srbije, da uvedu reciprocitet u trgovinske odnose sa drugim državama, a ne da vode računa o lepoti, pogotovo što su neki ministri tako zdušno bili protiv gasnog sporazuma sa Rusijom, govoreći kako im se navodno nešto poklanja. Tu nije važio ekspertski princip lepote u ekonomskim odnosima.
Očigledno je da smo umesto neprekidnih DOS-ovskih priča o bogatijoj, srećnijoj evropskoj budućnosti dobili samo veće namete u vidu poreza, raznih taksi, kamata i ostalih dažbina. Ispada da gde god čovek pipne neku kvaku mora da plati neku taksu ili nekakav namet.
Treba imati u vidu da je svaki građanin Srbije zadužen u proseku sa 500 do 600 evra, ali guverner Narodne banke Srbije, Jelašić, tvrdi da to nije mnogo, s obzirom da je zaduženje građana u zemljama u okruženju prosečno 1.500 evra. Umesto da smanjimo troškove prekobrojnih državnih službenika za najmanje 30%, Vlada tera građane da ulaze u još veći minus po tekućim računima ili u kredite, ili budžet puni preko taksi, akciza, raznih poreza itd. Nerealno predizborno povećanje plata državnim službenicima u svakoj predizbornoj kampanji ne bi izdržali ni mnogo bogatiji poreski obveznici. Očigledno je da, takođe, najširi slojevi stanovništva podnose i najveći teret prezaduženosti države u koji ih je uvela ova neodgovorna vlast.
Sam guverner Narodne banke rekao je - teško državi koja živi od rasprodaje imovine i kako taj novac ide u potrošnju umesto u strateška ulaganja, kako to zakon nalaže, kao da građani Srbije to ne znaju.
Poslanici SRS stalno ukazuju na tu činjenicu, bez obzira na negodovanje vladajuće većine i medijske napade.
Pošto Vlada ne želi da ulaže u proizvodnju, ne želi da se odrekne prekomerne potrošnje, pošto godinama unazad planira veću potrošnju od mogućnosti, nedavna izjava gospodina Cvetkovića o nadolazećoj hiperinflaciji nas uopšte ne čudi, on nam je gotovo i obećava. Da ne govorim o tome da onaj obećani bogati svet neće više Srbiji davati nikakav kredit osim eventualno neki zelenaški.
Da podsetim, zvanični kreditni rejting Srbije je, citiram, BB minus pozitivno. Prvo prešao na BB minus stabilno, a sad je BB minus negativno. Sve ove šifre govore same za sebe. Novca za glomaznu parazitsku državnu mašineriju nema i treba ga uzimati od siromašnih građana. Što se nas tiče, ovakvo vođenje državnih poslova zaslužuje ocenu NN minus pametno, što u prevodu znači ništa, ama baš ništa pametno.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo poslanik Dušan Marić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Ministre Milosavljeviću, da li ste vi možda pravnik? Niste, e šteta. Baš mi je žao što u petak popodne nije dežuran neki ministar pravnik da se zajedno čudimo obrazloženju odnosno delu obrazloženja koji je Vlada dala uz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama. Da je gospodin Dulić tu, on bi to možda mogao pomoću gipsa da ispravi.
Dakle, kažete - razlozi za donošenje zakona su, između ostalog, problemi koje zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu. Naravno, svima nama, kao i građanima Srbije je jasno da istinski ciljevi koje Vlada Srbije želi da postigne donošenjem ovog zakona jeste da zavlačenjem, još jedanput, ruke u džep građana poveća prihod u budžetu. To je ono protiv čega smo mi iz SRS.
Kaže Vlada – osnovni razlog za donošenje ovog zakona sastoji se u potrebi propisivanja republičkih administrativnih taksi za spise i radnje republičkih organa koji su bili u nadležnosti državne zajednice SCG.
Onda nabrajate da je reč o spisima i radnjama u sprovođenju Zakona o državljanstvu koji je donet 2004. godine, Zakona o pečatu državnih i drugih organa iz 2007. godine, Zakona o duvanu iz 2005. godine, Zakona o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima iz 2006. godine, Carinskog zakona iz 2003. godine, dopune 2006. godine, Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine iz 2006. godine, Zakona o računovodstvu i reviziji iz 2006. godine, Zakona o telekomunikacijama i Zakona o rudarstvu, Zakona o inovacionoj delatnosti itd, uglavnom zakoni koji su doneti 2005. i 2006. godine.
Ako je zaista osnovni razlog za donošenje ovog zakona da se republičke administrativne takse propisuju za spise i radnje republičkih organa koji su bili u nadležnosti državne zajednice Srbije i Crne Gore, ako je to istinski razlog svako normalan bi rekao - da, to treba da se uradi. Kada ne postoji, nažalost, državna zajednica Srbija i Crna Gora, ne mogu ni da postoje takse koje je propisala Srbija i Crna Gora.
Pitanje za Vladu Republike Srbije: šta je bilo u međuvremenu? Ko je naplaćivao te takse, na osnovu kog zakona su naplaćivane te takse? Zašto je baš sada to neophodno da se menja? Zašto je dosad moglo, a sada više ne može? Znate, nismo mi ni neozbiljni, ni neodgovorni da možete na taj način, naravno još manje građani Srbije, nikada Vlada ne sme da se poigra inteligencijom građana Srbije, jer oni odlično znaju šta se zapravo krije iza svakog predloga Vlade, iza svega onoga što neki predstavnik Vlade ovde kaže, a pogotovo kad bi, ne daj bože, ministri koji su dežurni slušali narodne poslanike.
Neki ovde čitaju predloge budućih zakona, neki se igraju mobilnim telefonima, neki ćaskaju sa stranačkim kolegama, tako da su ovde samo zato što ih Poslovnik obavezuje i što poslanici, pre svega SRS, insistiraju na tome da Poslovnik mora da se poštuje i da predstavnik Vlade u liku ministra mora da sedi dok se raspravlja neki Vladin predlog.
Molim vas, sada nešto što je zaista vrlo interesantno. Sve bih zamolila da pažljivo saslušate - zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema? To je naslov, pa onda nam Vlada kaže: "Donošenje zakona je najbolji način za rešavanje problema iz razloga što se radi o zakonskoj materiji koju je jedino moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona". Dakle, ovo je stvarno smešno. Pet puta se iskoristi reč "zakon", a ne znači ništa. Trebalo je iskreno da kažete šta je osnovni razlog za donošenje ovog zakona.
Pored toga kažete: "Uređivanjem materije republičkih administrativnih taksi zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju taksene politike". Da li je moguće da pre ovog zakona nije bilo transparentnosti u vođenju taksene politike? Da li to onda znači, evo ja kao malo pametna zaključujem, ako ovo sada kažete, da je do sada takse naplaćivao kako je ko hteo. Nije bila regulisana ovim zakonom i kod koga dođete, kod kog službenika dođete, od njega zavisi koliku će taksu da naplati za određeni akt ili za određenu uslugu u državnom organu. Vi ste to ovako napisali.
Ovaj zakon daje pravnu sigurnost građanima Srbije - zakon koji im povećava administrativne takse. Ako niste znali, građani Srbije, tako kaže Vlada Borisa Tadića - Zakon o povećanju administrativnih taksi vam osigurava pravnu sigurnost.
Naime, dalje kažete, slušajte kolege pravnici, podsetite se na prvu godinu, na brucoške dane, kaže Vlada u obrazloženju zakona: "Naime, zakon je opšti pravni akt, koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni".
Ovo ste stvarno mogli da preskočite i da uštedite u ovoj velikoj ekonomskoj krizi, kao što u vašoj kući nećete da jedete suhomesnate proizvode, gospodine Milosavljeviću. Radi uštede ste mogli ovu jednu stranicu da uštedite građanima Srbije, da ovakve nebuloze ne prosleđujete narodnim poslanicima.
Kolega Dušan Marić je podneo amandman na član 11. ovog zakona. Kao i svi, govorile su to koleginice Plećević i Lidija Dimitrijević, šta je suština amandmana koji smo mi srpski radikali podneli na ovaj zakon. Suština je da ovaj zakon, iako ga vi niste nazvali "o povećanju", već o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, nije trebalo sada donositi, da nije vreme da se sav teret ekonomske krize, na ovaj ili onaj način, što kroz akcize, što kroz administrativne takse, što kroz neki onako kroz maglu najavljivani povećani PDV itd, svali na teret građana Srbije.
Država mora da pokaže više odgovornosti. Građani Srbije su i onako u izuzetno teškoj situaciji. Dobro znamo koliko je nezaposlenih u Srbiji, koliko je zaposlenih koji primaju 15.000 dinara jedva, koliko je nezaposlenih kojima preti otkaz i sve više se javno i otvoreno o tome govori, koliko je penzionera koji imaju jeva 5.000 dinara penziju, a svi građani Republike Srbije imaju potrebu bar jedanput u godinu dana ili čak i češće naravno, da budu u situaciji da plaćaju republičku administrativnu taksu.
Kada budem govorila o svom amandmanu, to ću malo više da obrazložim, ono što takođe građani Srbije treba da znaju jeste činjenica da, pored ovih republičkih administrativnih taksi propisanih u ovom zakonu, u obavezi su da plaćaju i opštinske administrativne takse.
Kolega Iliću, malopre, pre podne, kada je gospodin Krasić govorio o nekom amandmanu, pa je pitao koliko će građani Srbije da plate recimo za izdavanje pasoša kod povećanja ovih taksi, vi ste pokazali nula dinara i vi ste obmanuli građane Srbije. Nije tačno da je nula dinara. Da bi neko izvadio pasoš, recimo, treba mu uverenje o državljanstvu. Koliko to košta? Petsto dinara.
(Slobodan Ilić, sa mesta: To je druga stvar.)
To nije druga stvar, to je prva stvar, jer bez te prve stvari ne može da dobije pasoš. Dakle, nemojte da obmanjujete građane, jeste, istina je da ovim zakonom povećavate sve administrativne takse koje se plaćaju Republici, koje se plaćaju zarad državnih organa.
Većina poslova državnih organa se zapravo prenosi na lokalne samouprave, tamo se naplaćuje normalno i ova opštinska taksa, tako da i ovo što je ovde propisano nije to, nego je znatno više i vi to dobro znate.
Uostalom, znaju svi građani Srbije, kada dođu na šalter u MUP-u, na šalter u opštini, da dobijaju dve uplatnice. Jedna je za onaj posao koji im se uradi i koja je manja taksa, to je ono što im se uradi u lokalnoj samoupravi i što oni razumeju da treba da plate, ali ne znaju šta će im ovaj zakon i što da plaćaju još nekoga koga ni videli ni čuli, ko ništa za njih nije uradio, nego je samo svoj posao preneo zakonom na lokalnu samoupravu.
To jeste problem i mi zato mislimo da ovaj zakon nije trebalo donositi u ovom momentu i zato smo na 30 članova zakona podneli 30 amandmana i svaki amandman znači - član taj i taj briše se.
Mi nemamo drugog načina da iskažemo svoj stav prema ovom zakonu. Vaša obrazloženja - zašto ne prihvatate naše amandmane su uvredljiva, jer mi smo neko ko je gledao, a pretpostavljam da ste vi sa vašim saradnicima to radili, ministar svakako ne, ni vi, niti ministar Diana Dragutinović, ja potpuno razumem šta, ko u toj hijerarhiji radi i šta zaista treba da radi, ali je trebalo da razumete - ako imate 30 amandmana, da se briše 30 članova, da onda nema potrebe da nam dajete ovakva obrazloženja, kao da smo mi debili, pa ne vidimo šta piše u članu 11. Predloga zakona, čije brisanje mi tražimo. Vi onda obrazlažete - da se amandman ne prihvata zato što članom 11. Predloga zakona nije predloženo povećanje republičkih administrativnih taksi itd, naravno da nije.
Ako ne treba povećanje, ako ne treba ceo zakon, onda ne treba ni član 11. Kada ste radili ove naše amandmane, kada ste ih pregledali, onda je trebalo bar taj zaključak da donesete. I kao što smo im u jednoj rečenici za svaki amandman napisali - SRS smatra da je neprihvatljivo povećavati republičke administrativne takse u uslovima globalne ekonomske krize i teškog socijalnog položaja građana Republike Srbije, onda je trebalo da nam vi kao socijalno neodgovorna Vlada na svaki amandman kažete.
Ali, Vlada Borisa Tadića misli da je upravo sada vreme da se povećaju administrativne takse, i da nam upravo sada treba još para u budžetu, i da upravo sada planiramo veći rebalans budžeta i da upravo sada hoćemo od građana Srbije da uzmemo i kožu da im zgulimo, jer više nemamo drugog, rasprodali smo sve što je moglo da se proda, budžet mora da se napuni.
Šta ćemo - povećavamo akcize, cenu goriva, cena goriva povlači povećanje svega živog, vi to dobro znate, to je godinama unazad tako.
Kad god se poveća cena goriva, kada se poveća cena električne energije koju nam takođe najavljujete za mart, to automatski povlači i potpuno logično poskupljenje svih drugih proizvoda, zato što je i proizvodnja i usluga i roba u bliskoj vezi sa ovim.
Dakle, uz sve to još predlažete i povećanje administrativnih taksi. Mi obrazlažemo svaki amandman da bismo građanima Srbije još jedanput skrenuli pažnju koliko socijalno neodgovornu i neozbiljnu vladu imaju.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 12. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Marković želi reč, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo nekoliko dana raspravljamo o ovim zakonima, koji u principu predstavljaju dodatnu globu građana Srbije i kako koji zakon dođe tako se ministri kao na pokretnoj traci menjaju. Za divno čudo, uvek dođe pogrešan ministar.
Porezi na imovinu - ministar vera, akcize - ministar za prostorno planiranje, takse - ministar poljoprivrede, dobro - trgovine. Predlažem da predsednik Cvetković pošalje ministra vera, da ga ovlasti za sve ove zakone do kraja, jer jedino ministar vera i gospod Bog mogu građanima Srbije da pripomognu da se nekako bar ove vlade spasu.
Dame i gospodo narodni poslanici, takse su dodatni način da se građani Srbije oglobe. Pored republičkih taksi, koje su inače velike, opštinske takse, takse lokalne samouprave, takođe velike i građani Srbije dok se naplaćaju taksi neće im ostati ni za hleb.
Odite po uverenje - taksa, odite po potvrdu - taksa, odite po rešenje - taksa, idite po najobičnije pismeno iz lokalne samouprave - taksa, sudske takse, porezi, prirezi, akcize, dokle više, dame i gospodo? U doba socijalizma su šalteri gde su građani dolazili da se obrate opštinskoj, odnosno republičkoj birokratiji, pravljeni tako nisko da vi kada dođete morate da se poklonite onom birokrati koji sedi iza šaltera, da sagnete glavu, da se poklonite.
U malo lokalnih samouprava se to promenilo, pa između tog birokrate i građanina, eventualno, postoji staklo sa rukom na sredini da građanin ne mora da se pokloni birokratama, birokratiji koja se inače razmnožava poput ameba.
Dođe jedan, sedne na stolicu, za 50 sati najdalje, već se ukazala potreba za još jednim. Kada uđete u kancelariju, pa vidite po 10 njih, guraju se, ne da nemaju gde da sednu, nego nemaju gde da okače kaput kada dođu.
Da vas podsetim kolika je bila birokratija u doba kada je buldožer revolucija došla na vlast, došli da nas usreće ovi eksperti, doduše, niko ne pokaza uverenje da je ekspert, dođoše neki u pocepanim patikama, a sada su kupili zmaj, ti isti postali su biznismeni. Razlika između tih biznismena i "bizmismena" je relativno mala. Od tih eksperata ostadoše još Božidar Đelić, gospodin Milosavljević i ne znam da li je još neko, jedan ili dvoje ostao. Svi ostali su otišli u privrednike.
Doduše, ostao je i Dinkić, ali znali smo za njega da nije nikakav ekspert bio, njemu je majka Mirosinka pisala domaći zadatak kada je bio na Ekonomskom fakultetu. Jedino što je ekspertski izveo, to je ono kad je navukao čarapu na glavu i ušao u Narodnu banku sa kalašnjikovom. Onda je i počeo sunovrat Srbije. Da pogledamo koliko će to građani Srbije morati ovu moju izmišljotinu da plaćaju.
Inače, svi amandmani SRS glase jednostavno - briše se. Smatramo da ovaj zakon nije potreban Srbiji, da oni članovi nisu takođe potrebni Srbiji. Da pogledamo član 24, recimo, na strani 8, odnosno na strani 7, pa da vidite koliko će to građani Srbije da plaćaju, jer građanin Srbije razume kada mu kažete šta će ga sutradan, kada se pojavi na šalteru, ili ode u neku od kancelarija da plati, pa kaže ovako - zahtev za davanje tumačenja, objašnjenja, odnosno mišljenja o primeni republičkih propisa.
Drugim rečima, pravni savet kako da se čovek snađe u šumi republičkih propisa koje smo doneli, pa su često ti republički propisi apsolutno u suprotnosti jedan sa drugim, pa ljudi ne znaju koji da primene, na koji da se oslone i odu kod birokrate da im objasni - to ne može bez 1.000 dinara takse. Onda kaže ovako - ako hoćete da podnesete zahtev za otkup stana, pored toga što ste stan svojim sredstvima platili, pored toga što ste odvajali i od usta i od cipela detetu da biste mu obezbedili krov nad glavom, samo to što zahtevate da možete da otkupite stan, 900 dinara, dame i gospodo.
Kaže - zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova za početak obavljanja delatnosti. Pošto onih 500.000 radnih mesta u predizbornoj kampanji je ostalo u predizbornoj kampanji, jer ko još veruje u predizborna obećanja demokrata i deda Mraza, pa ste sada odlučili, jer morate nekako da zbrinete porodicu, pa onda podnosite zahtev da otvorite, recimo, nekakvu radnju da obavljate, nekakvu delatnost, jer zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova, da ste ispunili uslove, 1.000 dinara.
Za žalbu protiv rešenja o prekršaju, 900 dinara. Sudija za prekršaje vas kaznio, apsolutno smatrate da nije bio u pravu, zahtev za podnošenje žalbe ne može bez 900 dinara. Za žalbu protiv rešenja carinarnice, jer setite se koliko su puta posle nekoliko meseci ljudima vraćali robu koja je oduzeta i otišla u carinsko skladište, ljudi su imali potpunu dokumentaciju, ali desilo se, 1.100 dinara.
Za vanredni pravni lek, kad potrošite u nekakvom procesu sva pravna sredstva, dolazite do vanrednog pravnog leka, to može, ali 1.750 dinara. O rešenju o utvrđivanju opšteg interesa za eksproprijaciju nepokretnosti 17,5 hiljada, to sad i nije tako. Rešenja koja se donose u vezi sa registrovanjem crkava i verskih zajednica, tu su cifre od 2.000 i kaže ovako - rešenje o zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti sertifikacionih tela 300 hiljada.
Da vidimo ovo što građane treba da interesuje - za izdavanje odobrenja za nabavljanje vatrenog oružja, hoćete da budete lovac, može ali samo odobrenje za nabavljanje vatrenog oružja 3.700. Za bilo koje drugo oružje opet je to od 1.800 do 3.600 itd.
Kad pogledate ovu zadnju stranu i vidite kolike su tarife bile ranije, uporedite sa ovim, vidite da je bar u proseku za 50% više. Ovaj zakon u vreme kad ništa u Srbiji ne radi, ovaj zakon u vreme kad jednostranom primenom SSP bukvalno otvaramo tržište i time gušimo ne samo našu privredu, naše privatno preduzetništvo, nego gušimo i našu poljoprivredu, jer će debelo subvencionisani poljoprivredni proizvodi iz te Evrope u koju hrlimo, doduše, neće nas, ali mi hrlimo, doći će u Srbiju, ugušiti seljaka.
A pri tom i ono malo što smo imali mogućnosti da makar malo jeftinije proizvedemo, da naš seljak makar malo jeftinije proizvede je uništeno nakaradnom i budalastom privatizacijom recimo fabrike veštačkih đubriva u Pančevu, uništili smo mogućnost da dođe seljak do malo jeftinijeg veštačkog đubriva, da proizvede to i da iznese na tržište.
Sada će na tržištu imati konkurenciju iz Holandije, sada će na tržištu imati konkurenciju iz zemalja EU po mnogo nižim, po damping cenama, jer njihove države vode računa o poljoprivrednim proizvođačima, njihove države daju debele subvencije njima samo da proizvode, njihove države čak i otkupljuju višak proizvoda, pa makar morale i da bace taj višak proizvoda, ne dozvoljavaju da se proizvodnja prekine.
Kod nas, videli ste ne samo seljaka koji obrađuje 10-20 hektara zemlje bukvalno uništili ovim zakonima i onim koje ćemo tek doneti, nego smo omogućili nekakvim kriminalcima po nekoliko stotina hektara, čuli ste gospodina Petra Jojića, čak i 1.000 hektara državnog zemljišta uzmu i da dve godine ne plaćaju, vi niste predvideli kamatu za neplaćena sredstva.
Pogledajte koliko je u banci, ako se radi o 800 hiljada evra, da je podigao kredit pre dve godine, koliku bi kamatu banci morao da plati za tih 800 hiljada evra? Zato ste onoga ko je hranio Srbiju dosad doveli do prosjačkog štapa.
SRS smatra da je ovaj zakon apsolutno nepotreban i da ga treba povući iz procedure. Doduše, ne znam ko je danas dežurni ministar, možda će gospodin Milosavljević da bude još pola sata, gospođa Kalanović je bila pre podne sat i po, izgleda da se oni menjaju na sat vremena.
Ko zna ko će, dok dođemo do kraja rasprave o amandmanima, ko će od ministara da se pojavi ovde.
Predlažem opet da gospodin Cvetković dovede ministra vera, jedino on i gospod Bog mogu da nam pomognu.

Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Martinoviću.