Dame i gospodo narodni poslanici, ako analizirate obrazloženje Vlade zašto ne prihvata amandmane narodnih poslanika SRS, uglavnom se sva ta obrazloženja mogu svesti na jedno, a to je da se predloženim zakonom ne predlaže povećavanje republičkih administrativnih taksi i da iz tog razloga treba odbaciti amandmane koje su podneli narodni poslanici SRS.
Postavlja se jedno sasvim logično pitanje - zašto je Vlada Srbije uopšte predlagala zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama ako se na osnovu republičkih administrativnih taksi, odnosno na osnovu ovog predloga zakona, ne vrši bilo kakva promena u prihodnoj strani budžeta Republike Srbije za 2009. godinu. Građanima Srbije je odgovor na to pitanje svakim danom sve jasniji.
Ova vlada ima prevashodni zadatak i cilj da obezbedi jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. Taj zadatak nije jednostavno ostvariti, ne samo zbog ekonomskih i finansijskih razloga, nego pre svega zbog činjenice da u samoj Vladi ne postoji konsenzus o tome da li je takva mera u interesu Srbije ili nije.
Mogli smo ovih dana da čujemo različite izjave ministara u Vladi. Neki od njih čak pripadaju istoj partiji. Mogli smo da čitamo kontroverzne izjave guvernera NBS i očigledno je da ne postoji jedinstven stav vladajuće garniture - da li treba uopšte ići na jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma ili ne?
Vlada je donela odluku da se jednostrano primeni Prelazni trgovinski sporazum, to je već ugrađeno u budžet koji je usvojen krajem prošle godine, u budžet Srbije za 2009. godinu.
Upravo zato što je ta mera koja se zove jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma nepopularna i budući da izaziva otpore čak i u samoj Vladi, odnosno u vladajućoj koaliciji, sada je potrebno, na neki način, zamaskirati, odnosno zamagliti tu činjenicu da će Vlada Srbije jednostrano da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, pa je onda uz Zakon o carinskoj tarifi, koji je bio najvažniji zakon iz ovog seta zakona, predloženo još nekoliko zakona, ne bi li se na taj način stvorio utisak da nije suština jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, nego omogućavanje realizacije budžeta za 2009. godinu.
Gospodine Milosavljeviću, vi ste ekonomista, ekonomski ste stručnjak, vama je jasno, kao i narodnim poslanicima SRS, da je vaša jedina želja jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma. To s jedne strane znači smanjenje budžeta Srbije za 2009. godinu, što se tiče carina za oko 250 do 300 miliona evra, ali da biste nadomestili taj nedostatak, i ako kažete u Predlogu zakona o carinskoj tarifi da to nije bogzna kakav udar na budžet, sada da biste nadomestili tih 250 do 300 miliona evra, ukidate pojedine poreske olakšice i s druge strane povećavate akcize na motorni benzin, na cigarete i na pivo.
Ako povećanje prihoda nije osnovni cilj izmena zakona o republičkim administrativnim taksama postavlja se pitanje - što ste uopšte taj zakon predlagali. Predložili ste ga upravo iz ovog razloga, da biste na mala vrata kod građana Srbije stvorili utisak da primena Prelaznog trgovinskog sporazuma nije tako strašna, da neće imati negativne efekte po privredu Srbije i po životni standard građana, i onda ste u paketu, uz zakon o carinskoj tarifi, predložili zakon o republičkim administrativnim taksama, kao što ste i u sam zakon o carinskoj tarifi uneli neke odredbe koje su čisto tehničkog karaktera i koje suštinski ništa ne menjaju u postojećem zakonodavstvu.
Vaša Vlada, gospodine Milosavljeviću, odlučila je da jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, jer smatrate da će te na taj način da ubrzate proces priključivanja Srbije EU. Samo EU vam šalje signale da od toga nema ništa.
Kad god se govori o priključenju Srbije EU uvek morate da vodite računa da tu postoje dve strane. Jedna je strana koja želi da se priključi, to je Srbija, odnosno ova vlast, a sa druge strane EU, kojoj Srbija želi da se priključi. Postoji li želja na strani EU da mi budemo država članica EU? Evo, gospodine ministre, analizirajte politiku EU, odnosno Evropske zajednice od 1991. godine do danas prema bivšoj Jugoslaviji, prema Srbiji i prema srpskom narodu.
Mislim da nećete pogrešiti ako dođete do zaključka da, pre svega, EU ne želi Srbiju kao svog partnera, odnosno kao državu članicu u svom sastavu ili bar ne želi Srbiju u granicama u kojima je ona član organizacije UN, a to znači sa KiM kao njenim sastavnim delom.
Da ovo ne bi bila prazna politička priča, kako nas optužujete vi iz vladajuće koalicije, gospodine ministre, skrećem vam pažnju na izjavu od pre dva dana, češke ambasadorke u Beogradu, Hane Hubačove, koja je rekla da u EU ne postoji jasna koncepcija kada je reč o strategiji priključenja Srbije EU.
Jasno je da su države članice EU podeljene, da su neke bliže Srbiji, a da neke ni pod kojim uslovima, bar za sada, ne pristaju da Srbija postane član EU ili da se makar približi za jedan korak ovoj međunarodnoj organizaciji. Jasno je zašto se to radi.
Pokušavate merama ekonomske politike da budete bliži EU, ali vama EU kao lopticu uvek nazad vraća neke političke uslove. Njih se mnogo ne tiče kakvu ekonomsku politiku vi vodite. Pre svega, vi ne vodite u velikoj meri ekonomsku politiku kakvu od vas traži EU, Svetska banka i MMF.
Ako čitate izveštaje Evropske komisije o stanju u Srbiji, po oblastima, između ostalog kada je reč o ekonomiji i finansijama, videćete da je osnovni zahtev međunarodne zajednice smanjivanje javne potrošnje. Iz godine u godinu, gospodine ministre, EU, Savet ministara EU, MMF, Svetska banka poručuju Srbiji da mora da skreše javnu potrošnju, da je ova država suviše skupa, da je državna administracija suviše glomazna itd. Ništa ne preduzimate po tom pitanju.
U budžet za 2009. godinu uneli ste sve one organe, sva ona ministarstva, sve one agencije koje su postojale i u 2008. godini i kada je reč o tom navodnom stezanju kaiša, koji vi preporučujete građanima Srbije, država što se tiče tog stezanja kaiša neće da uradi apsolutno ništa.
Danas u prepodnevnoj raspravi sam govorio, moj kolega iz vaše vladajuće koalicije, Saša Milenić me nije na najbolji način razumeo, nije suština moje diskusije bila istorijska priča. Verujem da to vama dobro poznato. Radi se o nečem drugom.
Radi se o tome, gospodine ministre, da sam pokušao da vam skrenem pažnju na činjenicu da ne vredi da vi budete veći Evropljani od samih Evropljana. Oni imaju svoje političke uslove koje nam postavljaju. Vi možete da kažete da ste sto puta za EU, dok ne ispunite te političke uslove od ulaska Srbije u EU nema ništa, a i kada ih ispunite ko vam garantuje da oni neće postaviti nove uslove.
Danas sam napravio poređenje između odnosa koje su imali nemački okupatori u Drugom svetskom ratu prema srpskim rodoljubima, sa odnosom koji ova vlada ima prema modernim srpskim rodoljubima. Šta je suština? Suština je vrlo jednostavna. Ova vlada, odnosno nekakav akcioni tim Vlade Srbije raspisuje nagradu onome ko dostavi informaciju o tome gde se nalaze Ratko Mladić i Goran Hadžić.
Prosto, mislim da nema većeg poniženja koje je Vlada Srbije mogla da priušti svim njenim građanima od ovoga, da vi nudite novac i to milion, odnosno 250.000 evra za onoga ko vam dostavi informaciju o tome gde se nalazi Ratko Mladić, Goran Hadžić. Uporno se trudite, iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu da učinite sve da se u Haškom tribunalu nađe svaki Srbina koji je na bilo koji način učestvovao u političkim i vojnim procesima na prostorima bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina.
Iz godine u godinu ste dalji od ulaska u EU. Smejali ste se, odnosno rekli ste da novinari nisu dobro interpretirali bivšeg nemačkog ambasadora, Cobela, koji vam je jasno poručio da ćemo u EU ući možda oko 2025. godine, ali pod uslovom da ne zatežemo mnogo oko KiM i Vojvodine. Danas sam vam pokazao, gospodine ministre, vaša Vlada, odnosno taj akcioni tim, koji je neki fantomski organ, nema ga u Ustavu Srbije, nudi nagradu od milion, odnosno 250.000 evra i niste bliži EU. Pogledajte šta rade Šiptari na KiM. Na KiM se gradi memorijalni centar, gospodine ministre, veteranima, odnosno bivšim teroristima Oslobodilačke vojske Kosova, između ostalog i Ademu Jašariju.
U izradi tog memorijalnog centra, koji se finansira iz budžeta tzv. republike Kosovo, učestvuju i pojedine evropske institucije. Niko nije rekao ni jednu jedinu reč protiv toga, a puni su mediji, ne samo srpski, nego ovih dana i italijanski, odsečenih srpskih glava na KiM, masovnih zločina koje su počinili ti isti šiptarski teroristi tokom 1998, 1999. godine i kasnije.
Znate li, gospodine ministre, da je u Skupštini tzv. republike Kosovo u proceduri donošenje zakona o pravima boraca bivše Oslobodilačke vojske Kosova? Njima će država, te takozvane republike Kosovo plaća penzije, invalidnine, da im kupuje stanove itd. Proglašava ih nacionalnim herojima.
Nijedne jedine reči iz EU protiv toga. Nema pomisli da bi neko mogao da kaže vladajućoj garnituri da na Kosovu ovoj albanskoj, mafijaškoj, terorističkoj, nema ništa od priključenja Kosova EU, dok se ne odreknete terorista. Ne. Eksperti Saveta Evrope učestvuju u izradi tog zakona koji se odnosi na prava boraca bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.
Na drugoj strani, vi raspisujete nagradu onome ko cinkari gde se nalaze Ratko Mladić i Goran Hadžić. Prosto neverovatno. Šta još ova država treba da uradi da biste vi konačno rekli - ljudi, sada je dosta sa pritiscima, ucenama, ponižavanjima Srbije i srpskog naroda? Nema države, gospodine ministre, u svetu koja je ceo svoj državni i politički, vojni vrh, koja je svoju političku elitu izručila nekakvom fantomskom tribunalu, koji je formiran protivno Povelji UN, kao što je to učinila Srbija.
Od 2000. godine obećavate, gospodine ministre, i to je suština ovih zakona, brže priključivanje Srbije EU. Na vlasti ste skoro isto koliko je bio i Slobodan Milošević, skoro punih 10 godina. Ušli ste u devetu godinu.
Sećate li se šta je Boris Tadić obećavao kada je prvi put kandidovan za predsednika Srbije 2004. godine? Sećate li se rokova koje je postavio, kada će Srbija da postane kandidat, pa član EU? Sada se ti rokovi prolongiraju, iako vi sistemskim zakonima koje donosite u ovom parlamentu drastično nanosite štetu srpskoj privredi i građanima Srbije. Ništa građanima Srbije neće biti bolje zbog toga što ste smanjili carine, odnosno smanjili prihodnu stranu budžeta na ime carina za 250 do 300 miliona evra. Apsolutno ništa. Biće im ćak i gore.
Ukidate poreske olakšice za obične, sitne ljude, koji možda imaju neki stan u kome žive članovi njihove najbliže porodice. Ukidate i to malo poreskih olakšica koje ste im dali. Uvodite akcize, odnosno povećavate akcize na benzin, na cigarete, na pivo, na ono što troši običan prosečan svet u Srbiji.
Kažete, čitao sam u obrazloženju zakona o akcizama, da ćete na taj način da smanjite pušenje, odnosno da ćete na taj način uticati na poboljšanje zdravlja nacije.
Okrenite se, gospodine ministre, na svakom koraku su reklame za cigarete. Razne duvanske kompanije su sponzori fudbalskih klubova, košarkaških klubova, sponzori kulturnih manifestacija, snimaju se filmovi uz pomoć para duvanskih kompanija, izdaju se knjige, monografije, galerije, umetničke slike itd.
Dakle, gospodine ministre, apsolutno ništa nećete postići ovim zakonima, čak i ako ih izglasate ovde u Skupštini, a ubeđen sam da hoćete, imate dovoljnu većinu. Apsolutno od priključenja, bržeg priključenja Srbije EU nema ništa, ne zato što to (Predsednik: Vreme.) završavam, ne zato što to Srbije ne želi, nego zato što vas, ovakvi kakvi ste, pre svega ne želi sama EU.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo poslanik Bojan Mladenović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodine Mladenoviću, želite reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, smatramo da ovaj zakon uopšte nije potreban Srbiji. Stoga smo predložili da se svi članovi ovog zakona brišu.
Na početku ću pokazati na jednom primeru kako je Srbija od građana uzela 100 miliona dinara. Naime, Agencija za privatizaciju za dodelu besplatnih akcija poslala je oko 220.000 obaveštenja građanima za dopunu dokumenata, odnosno tražeći uverenja o državljanstvu.
Republička taksa za uverenja o državljanstvu košta 430 dinara, puta 220, to vam izađe oko 100.000 miliona dinara, koje je država uzela od građana Srbije, plus idu troškovi oko 50 dinara za opštinske manipulativne troškove, plus 44 dinara preporučeno pismo, plus 20 dinara za poštarinu. To sve ide na štetu i teret građana.
Nažalost, ova obaveštenja dobijaju građani koji su po 30 i više godina prijavljeni na svojim adresama, niti su ih menjali, niti bilo šta slično, a opet dobijaju ovakva obaveštenja. Greška je u republičkim organima, država je kriva, država treba da snosi trošak, a ne ničim krivi građani.
Izdavanje ličnih karti, takođe troškovi za ovaj dokument smatram da su visoki, a ovim zakonom oni treba još više da se uvećaju. Za njihovo dobijanje potrebno je naime prvo platiti taksu za obrazac lične karte u iznosu od 913 dinara na račun Narodne banke Srbije, zatim treba platiti troškove izrade lične karte u iznosu od 226 dinara na račun MUP Srbije. Ovde treba dodati i taksu za izvod iz matične knjige rođenih od 310 dinara i uverenje o državljanstvu od 430 dinara. Kada sve ovo saberete, ode na takse oko 2.000 dinara.
Imate i troškove fotografija koje nisam uzeo u obzir i smatram da ovaj iznos je preveliki i predstavlja građanima izuzetno veliki trošak, i umesto da se on smanji vi želite da ga još uvećate, što će još više otežati život građana.
Za uverenja o državljanstvu, čiji je rok važenja šest meseci, naplaćuje se taksa u iznosu od 430 dinara. Vi ovim zakonom predlažete da ona bude 480 dinara. Da napomenem da se uvek plati od 50 do 100 dinara opštinskih manipulativnih troškova i smatram da je ovaj namet izuzetno veliki građanima i da ga treba smanjiti, a nikako uvećati.
Posebno napominjem da je ovaj rok važenja uverenja o državljanstvu od šest meseci izuzetno kratak i smatram da ili bi on trebalo da bude neograničen ili povećati rok, odnosno dok ne dođe do nekih izmena, recimo promena podataka podnosioca uverenja ili nešto slično, da bi ono trebalo da važi.
Za izvod iz matične knjige rođenih plaća se republička taksa od 260 dinara, a novim zakonom predviđeno je da ona bude 300 dinara. Plus, opet napominjem, opštinske troškove od 50 do 100 dinara, u zavisnosti od opštine, i smatram takođe da ove iznose treba smanjiti ili da ostanu u okviru ovih sadašnjih, postojećih, a nikako ih ne treba dodatno uvećavati.
Opet napominjem da izvod iz matične knjige rođenih, kao i prethodni dokument važi samo šest meseci, tako da se u toku jedne godine može desiti da građani po dva puta vade ova dokumenta i da svaki put plaćaju ove republičke takse.
Za internacionalni izvod, izvod na više stranih jezika, takođe republička taksa je 430 dinara, plus opštinska taksa u približno istom iznosu. Takođe, ovi iznosi su previsoki i ne treba ih uvećavati. U pojedinim opštinskim sredinama šalteri matičnih službi, građanskih stanja, referenti za prijem zahteva za pojedine opštinske službe, tj. za inspekcije, razne dozvole, izlazak na teren i slično, imaju veći novčani promet od većine prodavnica i lokala u tim mestima, nakupi se i do 100.000 dinara na razne takse, i to dnevno, i to napominjem u manjim opštinama.
Za odlazak dece na ekskurziju, školska putovanja u inostranstvo, ambasade agenciji traže razna dokumenta sa velikim republičkim taksama, kao što su overa fotokopije lične karte, zdravstvene knjižice, radne knjižice.
Svaka overa po dokumentu košta 260 dinara, plus razni svojeručni potpisi roditelja na razne saglasnosti takođe se plaćaju po 260 dinara ili na potpis svedoka koji potvrđuje neko činjenično stanje, takođe 260 dinara. Overa fotokopije nekog dokumenta, republička taksa iznosi 260 dinara, a kod opštinskih sudova ta ista taksa je 98 dinara.
Kod opštinskih overa, kod opštinske uprave plaća se dodatna opštinska taksa od 50 do 150 dinara po overenom primerku. Overa potpisa stranke kod opštinskih sudova je 98 dinara i isto se sliva u republički budžet. Taksa za izdavanje, odnosno za produženje vozačke dozvole, za izdavanje potvrde o poznavanju saobraćajnih propisa, po novom predlogu iznosiće 350 dinara.
Takođe, za zahtev za registraciju ili njeno produženje moraće građani da izdvoje 610 dinara, za izdavanje duplikata vozačke dozvole - 700 dinara, za izdavanje, odnosno za produženje važnosti saobraćajne dozvole, takođe 700 dinara, privremena registracija vozila koštaće 1.480 dinara, a za potvrdu o registraciji traktora i radnih mašina, takođe 1.480 i za potvrdu o registraciji motokultivatora i bicikla sa motorom 700 dinara.
Za akt po zahtevu za davanje saglasnosti na nastavni plan i program za obuku kandidata za vozače motornih vozila i vozače traktora 6.500 dinara, a za rešenje po zahtevu za otuđenje ispunjenosti uslova za rad centara za obuku vozača čak 65.000 dinara. Za zahtev za izdavanje potvrde o tehničkim uslovima koje ispunjava vozilo za međunarodni javni prevoz u drumskom saobraćaju 1.500 dinara, a isto toliko i za potvrdu o vezi i ispunjenosti uslova propisanih normom euro 3 takođe 1.500 dinara.
Izdavanje uverenja, izvoda i drugih ličnih dokumenata, pojedine države traže da se overi a postile pečatom. To je pečat kojim se potvrđuje da je opštinski organ ili pojedini službenik izdao dati dokument. Overa ovim pečatom košta stranku 1.431 dinar, normalno plus republička taksa koja je već plaćena za izdavanje ovog dokumenta, izvoda iz matične knjige rođenih, vozačke dozvole, raznih diploma i slično.
Austrija, Nemačka, Švajcarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, traže od vojnih penzionera koji žive u Srbiji potvrde o životu ili potvrdu o izdržavanju, gde se takođe plaća republička taksa u iznosu od 300 do 500 dinara.
Takse u Republičkom geodetskom zavodu su takođe visoke. Za izdavanje liste nepokretnosti neophodno je izdvojiti 520 dinara na ime republičke takse i 533 dinara takse za Republički geodetski zavod, što je ukupno 1.053 dinara. Takođe bih napomenuo da je ista taksa povećana čak sedam puta od 2000. godine.
Za promenu vlasništva kupljene parcele, pored plaćanja poreza na promet nepokretnosti, treba izdvojiti i 520 dinara za takse za Republički geodetski zavod, 5.288 dinara republičke takse, što je veliki iznos za građane i posledica ovih velikih iznosa je veliki broj kupljenih parcela da ne menjaju vlasništvo u katastru.
Znači, ljudi jednostavno nemaju toliko novca i ne žele da vrše promenu vlasništva. Taj problem je dugogodišnji u Srbiji. Velike su takse za izlazak geometara na teren za omeđivanje parcela, cepanje i podela istih koje su uvećane od pet do šest puta poslednjih par godina.
Za izdavanje pasoša, za koje je neko napomenuo da su besplatni, sada ću ga demantovati, pored republičke takse od 170 dinara, treba uplatiti 2.000 dinara na račun NBS za obrazac putne isprave, a uz to treba dodati i 800-900 dinara u zavisnosti od opštine za izvod iz matične knjige rođenih i za uverenje o državljanstvu. Ukupni troškovi premašuju 3.000 dinara. Rešenje po zahtevu za upis udruženja u Registar udruženja košta 5.240 dinara.
Navešću vam još dosta primera koje smatram da su takođe visoki i da nikako ne treba ići sa ovim uvećanjem, da je trebalo i da je realno da ostanu daleko niži.
Rešenje o upisu osnivanja sportske organizacije, odnosno društva, odnosno saveza u Registar sportskih organizacija kao udruženja sportskih društava košta 9.100 dinara. Rešenje o upisu promena podataka u Registru sportskih organizacija kao udruženja sportskih društava, odnosno saveza 5.200 dinara.
Razni zahtev i u vezi nabavki oružja kreće se oko 1.000 dinara, a taksa na zahtev za vršenje obuke u rukovanju vatrenim oružjem 21.820 dinara. Smatram da ovo uopšte nije usklađeno i da zahtev za rukovanje vatrenim oružjem, ako ga već neko poseduje, treba da bude daleko niže. Ipak, 21.820 dinara mnoge će sprečiti da podnesu ovaj zahtev.
Odobrenje stranom državljaninu da se može stalno nastaniti u Republici Srbiji košta 8.000 dinara. Za izdavanje dozvole za rad organizacije za osiguranje je 52.370 dinara, a za preregistraciju iste 26.190 dinara.
Na zahtev za suštinsko ispitivanje prijave za priznanje patenta košta 15.000 dinara, a samo zahtev za prestanak žiga zbog nekorišćenja košta 20.000 dinara. Za dozvolu za obavljanje delatnosti kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnog prava 80.000 dinara, a isto toliko košta i obnova ove dozvole.
Što se tiče prostornog planiranja i izgradnje, na zahtev za davanje stručnog mišljenja prostornog i urbanističkim planovima je 3.490 dinara, a za rešenje po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekta je 15.500 dinara.
Za rešenje po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izvođenje radova po zakonu kojim se uređuje izgradnja objekta 16.500 dinara. Zahtevi za izdavanje odobrenja za detaljna istraživanja podzemnih voda se kreću od 20 do 60 hiljada u zavisnosti od količine protoka vode i u zavisnosti da li je voda obična ili mineralna.
Smatram da su sve ovo veliki izdaci za osiromašeno stanovništvo. Zamislite, seoske porodice koje u zimskim danima imaju jedino prihod od poljoprivrednih penzija koje su u iznosu od 8.000 dinara, građane koji su ostali bez plata, bez posla, bez ikakvih primanja, ove republičke takse smatram da su izuzetno veliki namet za veći deo stanovništva Srbije. Treba ih smanjiti, a nikako, kao što je ovim zakonom predviđeno, da se dodatno uvećaju.
Imamo primer i danas smo se susreli sa radnicima Robnih kuća "Beograd" koji štrajkuju ovde više od mesec dana, gde su dočekali i Božić i Novu godinu na otvorenom prostoru. Smatram da su to prioriteti koje treba ova vlada da rešava, fabrike koje su napuštene, koje su rasprodate, njih treba pokrenuti i to je ono na šta treba da se obazire ova vlada i šta treba da bude cilj u narednom periodu, da se tim ljudima omogući normalan rad, da se pokrene proizvodnja i da se na taj način krene sa boljim životom u Srbiji, a nikako na novim nametima uzme i poslednji dinar od već osiromašenog stanovništva.
Za kraj bih samo napomenuo i ogromnu birokratiju prilikom vađenja ovih dokumenata. Bukvalno za svaki dokument koji vadite treba vam
po dva-tri zahteva, obrasca, uverenja itd. Smatram da je ovo u Srbiji prevršilo svaku meru i bukvalno kada je potrebno da idete da vadite odgovarajući dokument, potrebni su vam i sati i sati, a neki put i više dana da bi došli do njega.
Upravo zbog ovoga, ponoviću još jednom, za svaki dokument koji vadite potrebno vam je i više zahteva, i više obrazaca i više uverenja, za jedan dokument potrebno vam je pet-šest prethodni da bi isti dobili. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Mladenoviću.
Da li još neko želi po amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Krasić želi reč, izvolite.

U odbranu ovog amandmana ću da krenem sa prozivanjem starijih gledalaca da se sete, do pre jedno 15-20 godina republičke administrativne takse, opštinske takse, pa i sudske takse bile su marke. Zalepe se na zahtev, na žalbu, tužbu i stoji ona nominalna vrednost. Moglo je da se kupi na trafikama. Iznosi su na početku bili stvarno skromni, a kasnije su se nešto malo povećavali. Kada su se počele povećavati sve te takse, postalo je iluzorno da se štampaju marke i krenulo se sa gotovinskim uplatama, odnosno uplatnica služi kao dokaz da je izvršena uplata takse.
Zašto sam počeo ovo izlaganje sa taksenim markama? Ne zbog Pere iz administrativnog odeljenja ili nekoga iz neke pisarnice, nego iz prostog razloga da ukažem da ta taksa, taksena marka je bilo sredstvo evidentiranja da je nešto ušlo u postupak kod državnog organa kao podnesak i to služi kao dokaz da je, pre nego što dođe do lica koje treba da reši po zahtevu, prošlo kroz pisarnicu, da je evidentirano i da je maltene zvanično otpočeo postupak.
Kako su se povećavali apetiti, tako je neko zaključio da i na tim taksama mogu da se zarade značajna sredstva za budžet Republike Srbije, lokalne samouprave itd. Onda se izgubio svaki smisao štampanja taksenih maraka, već se krenulo sa gotovinskim uplatama. Uplatnica je poslužila kao dokaz da je prethodna obaveza na neki način ispunjena.
Sada smo došli u situaciju da je predlagač zakona inovirao sam pojam taksene marke i takse, pa kaže da to treba da odgovara otprilike i troškovima rada državnog organa na obradi zahteva. Verovatno su ih prevarili ovi bankari koji pored one kamate računaju i troškove obrade zahteva. Pa kažu ako mogu banke da imaju troškove obrade zahteva, a što i mi koji radimo u državnoj upravi ne bi imali troškove obrade zahteva za izdavanje uverenja o državljanstvu. Onda je krenula ova suluda priča o iznosima.
To je važno da bi se shvatilo što kod nekog beznačajnog prihoda kako se promeni vlast, nije to krenulo od 2001, da se odmah razumemo, to je krenulo ranije, tako jačaju apetiti da se obezbede sredstva. Amandman gospođe Pop-Lazić je podnet na član 15, a tiče se člana 16. postojećeg Zakona o republičkim administrativnim taksama.
Inovacija, ako može da se kaže ili promena, jeste u tome što se maltene precizira jedan stav i postojeći član dograđuje nečim što je postojalo u saveznim propisima, a tiče se uplate diplomatsko-konzularnih taksi, kako u zemlji tako i u inostranstvu.
Ništa tu nema spektakularno novo, više bih rekao da se radi o pravno-tehničkoj promeni, jer neće postojati onaj zakon koji je donet na saveznom nivou, već će postojati samo ovaj republički, i tu je rečeno po kom kursu će da se obračuna iznos diplomatsko-konzularne takse ako se plaćanje vrši u zemlji prema tom odeljenju u inostranstvu, šta radi to odeljenje, kako prebacuje na račun Ministarstva spoljnih poslova i kako se sa računa Ministarstva spoljnih poslova, najkasnije u roku od 10 dana, ta sredstva prebacuju na propisani račun za uplatu ove vrste prihoda.
Zamolio bih pre svega poslanike da obrate pažnju na nešto što je danas objavljeno, a ima veze sa republičkim administrativnim taksama. Danas negde oko 13.30 časova obavljena je agencijska vest, kaže se - deficit budžeta Srbije u 2008. godini povećan je za skoro 9 milijardi dinara i iznosi 54,7 milijardi dinara, pokazuje završni račun Ministarstva finansija.
Mislim da nije precizno rečeno, nemoguće da postoji taj završni račun, verovatno je neka procena, ili je Ministarstvo finansija obavestilo Vladu prema raspoloživim podacima kako je to stanje ako se napravi presek sa 31.12.2008. godine.
Kako se to obrazlaže? Kaže ovako: prema završnom računu, prihodi države Srbije u prošloj godini su iznosili 649,2 milijarde dinara, umesto planiranih 650,1 milijarda, dok su rashodi dostigli 703,9 milijardi dinara, iako je bilo predviđeno da iznose 695,9 milijardi.
Podsetimo, Vlada Srbije je prvobitno planirala da deficit budžeta bude 40,9 milijardi dinara, ali je on rebalansom budžeta u oktobru prošle godine povećan na 45,8 milijardi dinara. I pored toga, godina je završena sa deficitom od čak 54,7 milijardi dinara. Osnovni razlog za ovako veliko povećanje deficita leži u povećanju rashoda koji su bili 7,9 milijardi dinara veći od planiranih, a samo delimično i u smanjenju prihoda, čiji manjak iznosi nešto manje od milijardu dinara.
Gospodo narodni poslanici, vi koji ste prisutni u sali, vi koji niste prisutni, naročito građani Republike Srbije, da protumačim ovu agencijsku vest. Narodna skupština je preko zakona o budžetu za 2008. godinu i rebalansa odredila da Republika Srbija može u 2008. godini da potroši 649,2 milijarde. Potrošeno je 703,9 milijardi. Oni nisu imali ovlašćenje Narodne skupštine da troše više nego što im je Zakonom o rebalansu odobreno. To više je 9 milijardi.
Molim vas, svi mi u Narodnoj skupštini imamo obavezu, jer ovo ako je tačno, a s obzirom da je B 92 izvor podataka, onda sam apsolutno siguran da je to tačno, onda Mirko Cvetković mora u ponedeljak da dođe ovde i da podnese ostavku. Krenuo je? Ako je krenuo, kažite mu što pre neka stigne, jer ako je ova agencijska vest tačna onda je neko u Vladi izvršio najteže moguće krivično delo.
Molim vas, ne mogu to da tvrdim na bazi agencijske vesti, ali kada bi kojim slučajem imali osposobljenu Državnu revizorsku instituciju ona bi proverila ovo priznanje Vlade Republike Srbije. Građani, oni su više u 2008. godini potrošili nego što je zakonom njima dozvoljeno.
Odakle su to našli višak? Gde su se zadužili? Da li su dobili od nas odobrenje da se zaduže? Nisu. Nisu dobili odobrenje, zadužili su se, stvorili su relativno trajnu obavezu prema građanima Republike Srbije. Oni se zadužili, oni potrošili, a vi što pratite prenos treba da vraćate i zato se i dižu republičke administrativne takse, zato se dižu akcize, zato se oslobađaju carine, jer se čeka u ovo vreme odluka borda direktora MMF da li je 530 miliona dolara odobreno kredita Republici Srbiji za 2009. godinu.
Ova vlada je opasnost po finansijski sistem i ekonomsku perspektivu Republike Srbije. Ako je ova agencijska vest tačna, oni priznaju da su izvršili krivično delo, zadužili su svakog građanina Republike Srbije, a da nisu za ta zaduženja dobili odobrenje Narodne skupštine. Prekršili su zakon kao kolektivitet.
Da vas podsetim, Vojislav Šešelj je zbog toga što je kao potpredsednik Vlade za ekonomska pitanja, zato što je potpisao jednu odluku koja je doneta na Vladi, dobio krivičnu prijavu od vas, jer su se sredstva odvojenih za zemljotres, koja nisu bila utrošena, hitno prebacila za sanaciju poplava 1999. godine, Jagodina i sva ona mesta.
Šta bi sad trebalo da se uradi u ovoj situaciji? Da li da ih besimo sve? Da li da ih vešamo? Šta da radimo? Pokazali su da njih uopšte ne interesuje Narodna skupština, zato i ne ulaze ovde.
Istovremeno imamo poziv da se milion i 250 hiljada evra daje nekome ko će da okrene 91-91, i sve troškove snosi država, i kursne razlike, i porez. Čak su rekli da će i porez da plate na prihode koje bi dali licenciranim i nelicenciranim potkazivačima.
Na Kosovu i Metohiji pravi se spomenik teroristima. EU je proglasila dan genocida. Izmenjena je optužnica protiv Radovana Karadžića, gde se kompletno cela Srbija i svaki Srbin gura u četiri udružena zločinačka poduhvata. Oslobađaju se carina, uništava se sve.
Gde su naše devizne rezerve? Kolika kamate je propisana i kolika se prima po osnovu tih depozita? Neke procene, čitate novine šta kažu, 600 miliona evra je država izgubila. Ne bavim se istraživanjima, samo čitam.
Istovremeno imamo i situaciju da je jedan zumbul požurio septembra prošle godine da što pre dobije dozvolu da bi mogao da upravlja čamcem, jer je taksa skočila na 530 dinara, pa se sad zbog njega pravi nova serija "Bela lađa".
Oće čovek da vozi belu lađu jer je ''uvređen i iznenađen''. Svi imaju jahte, pa hajde i on da ima jahtu, otišao u Pančevo kod Gvozdenovića da mu otkuca dozvolu da vozi belu lađu.
Nećemo da se zabavljamo sa belom lađom, uvređenim i iznenađenim, nećemo da postavljamo pitanje da li postoji odluka za vožnju brodova i čamaca, nećemo ni da tražimo da se utvrdi da li je taj Gvozdenović nešto napravio u Kapetaniji Pančevo, nećemo ništa to da radimo, ali tražimo odgovor od Vlade Republike Srbije, s obzirom da nikako ne možemo da dobijemo završne račune budžeta Republike Srbije već 7-8 godina. Evo, B 92, rekao sam da je B 92 dobra televizija, kaže - deficit budžeta 9 milijardi dinara. Molim vas, obavestite Cvetkovića neka krene da nas obavesti da Vlada više ne postoji.

Da li još neko želi po ovom amandmanu?
Gospodin Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, raspravljamo o setu zakona  koji su izuzetno važni da bi se time kompletirao, na osnovu Zakona o budžetskom sistemu, budžet Republike Srbije za 2009. godinu. Mi smo imali budžet za 2008. godinu i u oktobru nam je dostavljen rebalans tog budžeta. Tad smo imali ozbiljne primedbe na projekcije koje su napravljene. Pretpostavili smo da dobar deo onoga što je planirano budžetom, odnosno rebalansom budžeta za 2008. neće biti realizovano.
Rebalans je usvojen negde početkom novembra, prvog ili drugom novembra, da bi polovinom decembra, uz obrazloženje da budžet kasni zato što se čekaju projekcije, zato što je potrebno da napravimo što je moguće bolji budžet, zato što se čekao aranžman sa MMF-om, dobili smo u skupštinsku proceduru Predlog budžeta za 2009. godinu.
Za tih mesec i po dana, otkada je usvojen rebalans do kada nam je stigao budžet, Vlada je predložila da će prihodi biti smanjeni za 200 miliona evra. Rebalansom je bilo predviđeno da će oni biti 650 milijardi, a kad je stigao budžet već je korigovano i rečeno je da neće biti toliko, nego će biti 200 miliona evra manje.
Danas su objavljeni zvanični podaci, Ministarstvo finansija je izašlo sa podacima o ukupnim prihodima. Koliko je situacija alarmantna govori podatak da je, u odnosu na nešto što smo raspravljali ovde pre samo desetak dana, novih 200 miliona evra manje.
Kada smo pričali o suštinskim problemima koji nas čekaju u ovoj godini, to su problemi da su predviđana jako loša i da nešto što se predvidi u roku od 15 dana ili mesec dana bude demantovano. Tada smo upozorili da nije realno da Srbija ima rast bruto društvenog proizvoda 3,5%, da nije realno da će pad izvoza biti svega oko 5% i da nije realno da će pad uvoza biti svega oko 5%. Bilo bi dobro da je tako, bilo bi dobro za građane Srbije, međutim nije tako.
Ovi podaci nas sada potpuno uveravaju da je guverner Jelašić u pravu kada kaže da nas vrlo brzo očekuje rebalans, da je većina ministara u pravu kada kaže da nas očekuje rebalans i onda je veliko pitanje zašto, bar da ono što smo pričali pre samo 15 dana nije uvaženo, zašto nismo uključili u predlog budžeta sve te stvari zašto ne bismo pomogli građanima Srbije.
U vreme dok traje ova rasprava u Vašingtonu, u sedištu MMF-a, pred bordom direktora ministar finansija i guverner dogovaraju stend-baj aranžman sa MMF-om. Direktor MMF je juče izašao sa procenama da njihove procene za svetsku ekonomiju nisu realne. Oni su korigovali procene krajem novembra, već sada kažu da će to biti mnogo gore.
Imamo podataka i prema onome što vidimo da je drastično pao izvoz, da se uvoz smanjuje za preko 10%, potpuno je jasno da ništa od makroekonomskih pretpostavki neće biti realizovano. To znači da će prihodi biti značajno manji, to znači da moramo da krešemo izdatke i to znači da moramo mnogo ozbiljnije da pristupimo planiranju i da mnogo ozbiljnije vidimo šta nas čeka sledeće godine.
To da li će se povećati PDV sa 18 na 20% je drastična stvar za građane Srbije, ali sve to zajedno sa ovakvim planiranjem može da dovede do ozbiljnog urušavanja finansijskog sistema.
Mi danas imamo podatke Ministarstva finansija. Pre samo dve nedelje ministarka finansija nas je ubeđivala da će to biti nešto potpuno drugačije, iako je sve te podatke imala pred sobom. Greške za svega dve nedelje je 200 miliona evra.
Prema tome, vrlo brzo ćemo mi ovde raspravljati o efektima krize, o merama koje treba da preduzmemo i vrlo brzo ćemo na dnevnom redu imati rebalans budžeta, a onda će i izgled svih ovih zakona o kojima sada raspravljamo imati potpuno drugačiji smisao.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 16. amandman je podnela poslanik Marina Raguš.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima gospođa Raguš.

Dame i gospodo, 16. član ovog zakona glasi - takse u Republici Srbiji se uplaćuju na propisani uplatni račun javnih prihoda. Takseni obveznici sa sedištem, odnosno prebivalištem-boravištem u Republici Srbiji, koji se iz Republike Srbije obraćaju diplomatsko-konzularnim predsedništvima, konzularnu taksu u propisanom iznosu uplaćuju u dinarima, preračunatu po zvaničnom srednjem kursu dinara u odnosu na evro koji važi na dan uplate takse, na račun iz stava jedan ovog člana.
Prihod od taksi propisanih ovim zakonom pripada budžet Republike Srbije. Sredstva od taksi propisanih ovim zakonom uplaćenih na devizni račun DKP prenosi DKP na račun Ministarstva nadležnog za spoljne poslove. Sredstva od taksi iz stava 4. ovog člana Ministarstvo nadležno za spoljne poslove prenosi sa svog računa na račun iz stava 1. ovog člana. Prenos sredstava iz stava 4. i 5. ovog člana na račun iz stava 1. ovog člana vrši se u roku od 10 dana po isteku meseca u kome je taksa naplaćena.
S namerom sam pročitala član 16, za koji SRS smatra da bi, kao u ostalom i svi članovi prema amandmanima koje je podneo poslanički klub SRS, trebalo da se briše. Ono što nije bilo iznenađujuće, ali zaista predstavlja izvestan cinizam, jeste i obrazloženje Vlade koje glasi ovako - Amandman se ne prihvata iz razloga što članom 16. Predloga zakona nije predložene povećanje republičkih administrativnih taksi, kako je u obrazloženju amandmana navedeno, već uređivanje ovlašćenja šefovima diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u inostranstvu, da rešenjem odlučuju o povraćaju naplaćene konzularne takse.
Ono što bih volela da prisutni ministar, ukoliko naravno nađe za shodno i eventualno vidi materijala da odgovori, odgovori je kako Vlada smatra da neće doći do povećanja takse ako alineja 2. člana 16. kaže - Takseni obveznici sa sedištem, odnosno prebivalištem tj. boravištem u Republici Srbiji, koji se iz Republike Srbije obraćaju diplomatsko-konzularnim predstavništvima, konzularnu taksu u propisanom iznosu uplaćuju u dinarima, preračunatu po zvaničnom srednjem kursu dinara u odnosu na evro koji važi na dan uplate takse na račun iz stava 1. ovog člana.
Ono što mi očekujemo, naravno ne radujemo se tome, jeste prema bilo kojoj metodologiji da proračunavate da će stepen inflacije premašiti dve cifre, da će kurs evra biti zapanjujuće visok. I sada Narodna banka Srbije naravno da ima problema pokušavajući da targetira inflaciju, da obuzda kurs evra. Nije nam jasno kako mislite da će ove takse imati ko da plati, u situaciji kada Srbija direktno sasvim sigurno klizi u recesiju.
Ono što je takođe vrlo značajno, a može da bude i obrazloženje za ovaj amandman, a i svaki sličan amandman kada je reč o onim zakonskim paketima koji bi trebali da napune kasu državnu i da pokušaju da zapravo očuvaju socijalni mir jeste sledeće. Istraživački tim SRS poslednjih mesec dana pokušava da shvati šta je to što se našlo na putu strankama koje su činile nekadašnji DOS, a zapravo su preuzele sve poluge moći i državni aparat 5. oktobra 2000. godine, a da nisu provele konkretne radikalne reforme u bilo kojoj oblasti života u Srbiji.
Na kraju, to je onaj mandat, to su ona predizborna obećanja na osnovu kojih ste vi dobili poverenje građana da oborite totalitarni, autoritarni režim Slobodana Miloševića i učinite da Srbija bude zemlja dostojna života za svakog pojedinca.
Mi smo zapravo došli do određenih značajnih podataka. Radi se o dokumentu Svetske banke. Kada uđete na sajt Svetske banke, zapravo, nažalost samo u formi engleskog jezika vi možete da pronađete vrlo precizno evidentirano i izanalizirano koliko se para kroz formu donacija ulilo u Srbiju. Ono što mi nismo uspeli nikada da saznamo - gde su te pare koje je velika Evropska zajednica, odnosno Međunarodna zajednica ulila bespovratno u Srbiju, zapravo otišle? Koji su projekti, ko je učestvovao u projektima, koje su reforme napravljene?
Ono što mi možemo da čujemo jeste da gospodin Dinkić kaže - da je nasledio upravu koja je iznosila 8.000 zaposlenih, a da sada ima 28.000. Takođe, možemo da saznamo iz tog dokumenta Svetske banke - da u celokupnoj javnoj potrošnji, uprava i društvena preduzeća imaju 250.000 zaposlenih, što konkretno znači 10% svih zaposlenih u Srbiji. Ono što jeste preporuka da se taj broj javne potrošnje smanji na 40.000 u narednih nekoliko godina, mi to saznajemo iz dokumenta Svetske banke.
Takođe jeste problem, a mi nikada nismo uspeli da saznamo, sledeći set podataka. Dakle, mi smo i pre 2000. godine imali konkretne podatke koliko se uliva novca, uslovno rečeno, u demokratske strukture koje bi trebalo da potpomognu reformu društva i na kraju promenu vlasti. Nećemo se baviti time.
Vrlo je značajno, a svedoči ovaj dokument, kaže se ovako: "Donatorska konferencija juna 2001. godine, program ekonomskog oporavka i tranzicije, na kojoj je prikupljeno 1,3 milijarde dolara za podršku prve faze programa". Dalje se kaže: "Svetska banka i Evropska komisija su dakle održale dve glavne donatorske konferencije, druga je bila 2003. godine, u cilju podrške Srbije u njenim razvojnim naporima i Srbija je priznala 4,1 milijardu evra kroz međunarodnu pomoć između 2000. i 2007. godine.
Cilj Vlade jeste da mobiliše oko 400 miliona evra godišnje kroz eksterno finansiranje dok ne postane članica EU, dakle ona očekuje da će polovinu dobiti u donacijama, a polovinu u pozajmicama i kreditima. Četiri najveća donatora srpske Vlade su: SAD, Italija, Nemačka i Švedska".
Ovo su dakle početni podaci, a vreme me neće dozvoliti da analiziramo sve podatke u periodu od 2000. do 2007. godine. Mi smo, istraživački tim SRS, vrlo precizno prikupili - koje državne organizacije, koji resori, koji fakulteti, koje državne institucije, koje paradržavne institucije su dobile pozajmice, donacije; ko je uplatio izvesna sredstva - to je u procesu analize od strane SRS.
S obzirom da nas vrlo brzo čeka rebalans budžeta mi ćemo ne vama, ali građanima Srbije da pokažemo - da je država Srbija u klimi, dakle izvan sankcija, izvan ratova, uz svesrdnu podršku Evrope, dakle najrazvijenijih evropskih i svetskih zemalja, uradila sledeće.
Dakle, privatizacione fondove, investicije je potrošila na kupovinu socijalnog mira i još po nešto. To "još po nešto" ćemo mi vrlo konkretno, sa podacima kojima ne raspolaže SRS, nego za koje smo se potrudili da prevedemo, da izađe pred sve vas, a onda će tražiti direktnu i konkretnu odgovornost svih članova Vlade.
Mi smo vrlo svesni da niko ne može da predvidi razmere svetske finansijske krize i kako će sa na Srbiju, na malu Srbiju, nerazvijenu Srbiju, odraziti slom svih međunarodnih finansijskih institucija, da ono što je nastalo u Bretonvudsu, apsolutno više ne postoji.
Ono što bi trebalo da nastane ovde, da nikada zapravo nije ni targetirano kao cilj ili strateški plan u nekom mandatnom periodu, a da su se reforme sistema odlagale zato što ste naprosto pokušavali da obezbedite mandat i političku samovolju, a ne zato što ste ušli u ozbiljne reforme, jer samim tim javna potrošnja ne bi iznosila toliko i mi ne bi sada bili u problemima.
Za ovo o čemu govorim nije samo perspektiva SRS, takođe govori i govor guvernera gospodina Radovana Jelašića na sednici Skupštine Privredne komore Srbije posvećenoj novim izazovima u ekonomiji u 2009. godini u svetlu svetske finansijske krize. Da vas podsetim, to je bio 23. decembar 2008. godine, gde je između ostalog, kada govorim o makro nivou, gospodin Jelašić kaže: "Dok sve razvijene zemlje, pre svega one koje su poslednjih nekoliko decenija, sprovodile restriktivnu fiskalnu i monetarnu politiku, proteklih nekoliko meseci sprovode relaksaciju neviđenih razmera. Budžetski deficit Amerike će biti na primer oko 15% za tekuću budžetsku godinu.
Srbija, kao ni mnoge druge zemlje u regionu, ne može da parira sličnim merama iz nekoliko razloga - Srbija je u dobrim vremenima imala visok budžetski deficit, pa je novac iz privatizacije pre svega potrošen, tj. nisu stvorene rezerve za izazovna vremena kakva su sadašnja.
Svaki dodatni dinar koji se u budžetu stvarao poslednjih nekoliko godina je prvo trošen za plate, penzije, materijalne troškove i slično, a posle toga eventualno za investicije.
SRS se zaista nada da vi koji ste vlasni da odgovorite na ono što su za nas opravdani strahovi i opravdane dileme, zato što pokušavamo da zaista osmislimo i razumemo na koji način ćemo pokušati svi zajedno da prevaziđemo krizu, jer uskoro u državi Srbiji neće postojati porodica koja neće biti dotaknuta krizom.
Mnogi će ostati bez posla, mnogima će biti oduzeti stanovi zato što neće moći da isplate rate kredita. Problem krize biće problem svih nas, kako vas koji nemate izgovor da niste znali, jer ste ušli u vlast i preuzeli za sobom odgovornost, tako i nas.
Dakle, ono što ćemo u narednom periodu, na osnovu vrlo stručne analize, pokušati da uradimo jeste - da dođemo do konkretnog odgovora ko je odgovoran i ko je kriv što se glad i nezaposlenost na velika otvorena vrata uvlače u Srbiju, a ništa nismo uradili da ponudimo drugo konkretno rešenje?
Da se razumemo, posao opozicije nije da predlaže, već upravo ovo: da analizira, strepi, kritikuje, s jednim ciljem, kao i svi vi - da građanin Srbije živi životom dostojnim čoveka.
Kada budemo izašli sa tim podacima, onda očekujemo od vas kvalifikovani odgovor - šta se to isprečilo na putu reformske, demokratske vlasti da ne provede jednu jedinu reformu na osnovu projekta za koji je dobila izvestan finansijski okvir koji taj projekat predviđa i planira da podrži? Dakle, mi ćemo tražiti direktnu odgovornost, jer ste vi, kako ste nasledili obaveze, imate i određenu odgovornost i određena prava pred sve građane države Srbije.
Ono što takođe jeste izvesno, a što ste takođe propustili, zbog toga takođe mi nismo srećni, a možda mi sada pričamo nešto što nije istinito ili nije utemeljeno na osnovu određenih argumenata, ali dopustićete - nismo imali priliku da vidimo ovde srpsku Vladu, koja je u periodu svetske finansijske krize izašla i rekla: situacija je takva, evo plana.
Mi želimo da provedemo to na ovaj i ovaj način. Mi ne znamo koji je plan, ne znamo šta je metodologija. Jedini način, gospodo ministri, jeste da se mi informišemo na osnovu sredstava javnog informisanja i tako što ćemo individualno tragati po zvaničnim sajtovima zvaničnih institucija i pokušati da razumemo celokupnost situacije i na koji način druge ozbiljne zemlje koje su to već uradile i imale vanredno zasedanje sa jednom jedinom temom: kako prebroditi nastupajuću krizu.
Mi to u državi Srbiji, koja ne može da parira nijednoj zemlji čak u regionu, nismo imali, a imali smo primere da su menadžeri, jer Vlada jeste menadžer, menadžeri onog društva koji rade za velike firme samoinicijativno, shodno svom profesionalnom i ljudskom moralu se odricali od svoje naknade, zato što žive u zemlji u kojoj svaki treći građanin ostaje bez posla, a ostati bez posla jednako je strahu koji je sada gori od smrti, jer tog momenta ostajete bez svega, bez stana, bez svega onog što vas kreditira da imitirate život dostojan čoveku.
Vi nas očekujete sa preciznom analizom, a mi vas i te kako očekujemo ovde sa kvalifikovanim i preciznim odgovorima.

Gospodin Šormaz ima reč o amandmanu.