Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić, pa Dobrislav Prelić.

Član 226. Poslovnika. Dame i gospodo, zbog formiranja kosovske vojske, čiji će komandanti i instruktori biti najveći koljači srpskog naroda, zaista postoji opravdan strah i zabrinutost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Biće opravdan strah naroda na KiM da će ostati nezaštićen, da će ostati izložen brutalnim napadima šiptarskih terorista, kao što je to i do sada činjeno.
Zbog toga imam pitanje za Bezbednosno-informativnu agenciju, kao i Vojno-bezbednosnu agenciju – da li su oni imali kakvih operativnih podataka o tome da će se formirati ova šiptarska vojska? Ako su imali, kada su došli do tih podataka? Ako su došli do tih podataka, da li su o tome na vreme obavestili relevantne faktore u državi Srbiji, predsednika države i predsednika Vlade?
Pored toga, imam pitanje za njih – koliko je Srba i drugog nealbanskog stanovništva do sada ubijeno na KiM od dolaska međunarodnih snaga, koliko je proterano sa KiM, a koliko se njih vratilo?
Dakle, napadi na srpski narod, iseljavanje, pljačke i ubistva traju već dugo i uopšte nisu počeli, kao što neki politički analitičari, političari i politikolozi pokušavaju da prikažu, u vreme Slobodana Miloševića. Samo ću podsetiti na jednu činjenicu koja govori u prilog ovome. U jednoj diplomatskoj noti koju je država Srbija uputila još 1898. godine ministarstvu spoljnih poslova Tuske kaže se ovako: ''Arbanasi, dobro naoružani i potpuno sigurni da neće biti kažnjeni, dali su potpunu slobodu svojim svirepim nagonima, pošto njihovom fanatizmu i neobuzdanoj mržnji ništa ne stoji na putu. Broj prognanih Srba koji prelaze granicu da bi živote spasili je ogroman i raste iz dana u dan''. Gospodo, ovo je bilo 1898. godine.
Želim da vas podsetim na još nešto. Da li znate za onu igru "šota", koja se nažalost igra na našim svadbama, ispraćajima i drugim veseljima? Da li znate poreklo ove reči? Ta reč potiče od Šote Galice. To je žena jednog velikog srbomrsca, svirepog ubice Srba, koji je zaklao u to vreme mnogo srpske nejači i dece. Upravo je ta žena (Predsedavajući: Vreme, gospodine Munjiću.) posle smrti tog Adema Bejte, koji je bio njen muž, uhvatila šestoro srpske dece i žive ih spalila. Gospodo, istorija se ponavlja i zaista niko ne sme da zatvara oči pred ovim. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, vidite da je sala sve praznija i praznija. Ujutro su obično svi ovde. Pogotovo kada poslanici sa desne strane, poslanici iz SRS, DSS i Nove Srbije pomenu KiM, permanentno je prisutan smeh i, slobodno mogu da kažem, sprdnja prema odnosu naše države prema KiM. Svima je apsolutno jasno kakav je vaš odnos prema KiM, a jasan je i odnos prema ovome što se sprema u Vojvodini.
Podsetio bih naše građane da Vlada, MUP i predsednik države nisu reagovali na izdavanje i širenje kalendara Vojvodine od strane Lige socijaldemokrata Vojvodine. Svima je jasno šta je Nenad Čanak rekao za ovom govornicom - da se on pitao, ne bi bio pisan statut Vojvodine, već ustav Vojvodine. Niko ne reaguje.
Svima je jasno šta se iza toga krije i bojim se da Nenad Čanak ima podršku i Borisa Tadića za tako nešto. Što se tiče tog statuta Vojvodine, kada je u pitanju SRS i njihovi stavovi, mi se iskreno nadamo da taj statut nikada neće doći na razmatranje u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Borićemo se svim mogućim sredstvima za tako nešto i nadam se da ćemo u tome i uspeti.
Imam jedno pitanje za ministarstvo policije – šta je urađeno da se ispita izjava Tomislava Nikolića o njegovom atentatu? Šta je urađeno o tome što lažno predstavlja javnosti da je SRS dobila dva miliona evra? Da se ispita od koga je dobila, ko je primio te pare i da se obaveste narodni poslanici, da dobijemo izveštaj od ministarstva policije.
Ovde smo danas od poslanika čuli mnogo toga, pre svega mislimo na poljoprivredu. O tome ćete imati šta da čujete. Nadamo se da će sutra biti održan Odbor za poljoprivredu, kojim predsedava neko ko ne treba da predsedava, neko ko nema legitimitet u ovoj skupštini. Tim odborom mora da predsedava (Predsedavajući: Vreme, gospodine Preliću.) neko iz SRS.
Izvinjavam se, gospodine Novakoviću, samo da završim u jednoj rečenici. Nadam se da ćemo sutra na Odboru za poljoprivredu izneti sve probleme naših poljoprivrednika i da će biti smenjen predsednik Odbora za poljoprivredu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, kao predsednik poslaničke grupe.

Hvala, javljam se po članu 27, pre svega kada je reč o načinu vođenja ove sednice. Vi, ne mislim na vas kao predsedavajućeg, ali smatram da bi trebalo nešto da preduzmete. Pre toga ću reći nešto drugo.
Celo jutro slušamo govore narodnih poslanika koji se javljaju po Poslovniku i ukazuju na nešto na šta treba ukazati. Dakle, ovo o čemu su prethodnici govorili je očigledno ozbiljna stvar i ukazuje na katastrofu, na rub ponora pred kojim se nalazi Srbija kada je reč o nekom poslu za koji mislim da je bio od velikog značaja za zaštitu teritorijalnog integriteta države.
Očigledno je stvaranje Bezbednosnih snaga na KiM zapravo posledica neodgovornog ponašanja državne vlasti Srbije u odnosu na način na koji misli da štiti teritorijalni integritet države, jer očigledno ga ne štiti. Ne štiti ga tako što pristaje na ucene i zamke onih koji navode Srbiju, ili čak političke predstavnike kosovskih Albanaca, separatiste, da čine ovo što čine.
Prvo je to potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koje je skrivena ucena, u nevreme.
O tome će se verovatno još dugo vremena kasnije pričati, a istoričari će to analizirati.
Drugo je, svakako, prizivanje i pozivanje Euleksa. Time se najflagrantnije prekršila Rezolucija 1244 od strane Srbije. Kada to država sama uradi, sve što se posle toga dešava, nije ni čudo.
Zato tako groteskno deluje pismo za koje smo čuli da je predsednik države Boris Tadić uputio generalnom sekretaru UN. Taj oštar protest, koji je on uputio, onima koji ga tamo čitaju verovatno deluje više nego smešno. A to je za nas tragično. Njima je smešno, a nama bogami nije.
Međutim, kada ovu raspravu slušamo i kada vidimo koliko vremena protiče i, evo, recimo, kada smo čuli i ovo što je rekao prethodni govornik, lako se dolazi do zaključka da ovde postoji još neki problem, kada je reč o samom vođenju sednice i funkcionisanju Narodne skupštine, načinu zakazivanja ovih sednica.
Mogu da pretpostavim šta je to, a javnost već to zna, na to su ovde ukazivali prethodnici iz druge političke stranke, ali mislim da je neodgovorno od strane onih koji vode Narodnu skupštinu i koji čine vladajuću većinu da ne učine nijedan napor u toku današnjeg prepodneva da se naprave ozbiljne konsultacije i da se, ako postoje neki problemi, na neki način otklone.
Sve što je ovde govoreno o KiM je apsolutno tačno i to svako od nas normalan potpisuje. Problem je samo u tome da, ako se nešto uradi preko određene mere, očigledno nije krivica na onome ko to čini, kao što to često vladajuća koalicija hoće da predstavi, nego na nekome ko nije u stanju da reši neki problem koji postoji.
Zato vas molim, predsedavajući, ovim završavam, da upozorite predsednicu Narodne skupštine da u najskorije vreme zakaže konsultacije šefova poslaničkih grupa i da vidimo u čemu se problem sastoji i kako se on rešava.
Ovu sednicu je sazvao 221 narodni poslanik svojim potpisima. Da bi ona tekla neometano i da bi sve normalno funkcionisalo, neophodno je da problemi koji postoje, ako postoje, budu rešeni. Ja vas najlepše molim da to učinite u što skorije vreme.

Hvala. Naravno, vaš predlog ćemo odmah uputiti predsednici Narodne skupštine, ali činjenica je da je sednicu zakazao 221 narodni poslanik, da je više puta odlagana, da je danas počela.

Jednostavno, nikome nije moglo ni na kraj pameti da padne da saziva bilo kakve konsultativne sastanke kada se zna važnost tačaka koje su na dnevnom redu. No, to ne znači da takav sastanak, konsultativni, neće vrlo skoro biti i održan.

Reč ima gospođa Vjerica Radeta. Izvolite.

 Hvala kolegama koji su mi prepustili reč i dozvolili da govorim pre njih.
Upravo zbog onoga što ste vi malopre rekli i na šta je gospođa Đukić-Dejanović više puta danas u toku rasprave pokušala da skrene pažnju, da kaže kako je bitno to što je danas predviđeno kao dnevni red, da je dnevni red utvrđen na predlog 221 narodnog poslanika (to znači gotovo svi, svega osam narodnih poslanika nije potpisalo ovaj predlog), upravo govori o nečemu drugom.
Mi, poslanici iz opozicije, inicirali smo da se radi posao koji je bio zapravo u nadležnosti vlasti. Vladajuća koalicija je trebalo već odavno da stavi na dnevni red i jednu i drugu tačku.
Mi smo mesecima unazad pričali o tome koliko je neophodno da se govori o tome. Mi smo ti koji insistiramo na završnim računima budžeta, mi smo ti koji kažemo da je neophodno da se stvore uslovi za rad Državne revizorske institucije, mi smo ti koji skrećemo pažnju (i ranije smo vrlo često skretali pažnju) na to da se stvore uslovi za rad gospodinu Šabiću i njegovoj ekipi, pa je to koliko-toliko dovedeno u red, mada mnogo toga još nedostaje.
Mi hoćemo o tome da govorimo i govorićemo o tome. To apsolutno nije sporno. Ali, ne možemo da čekamo da se bezbednosna, ili kako ih već zovu, ta vojna grupa na KiM, pretvori u zvaničnu vojsku, jer ona to zapravo i jeste. Ne možemo da čekamo, uz svo uvažavanje i gospode koja su ovde došla, za razliku od predstavnika Vlade, koji bi trebalo ovde da sede, a kojima od samog početka nije palo na pamet da dođu, jer njima bismo imali šta da kažemo i imaćemo i na temu ovoga što je na dnevnom redu. Jer, Vlada je odgovorna zašto ovi ljudi ovde, odnosno institucije koje oni predstavljaju, nemaju uslove za rad.
Ako im to nije bio dovoljan razlog, onda valjda imaju neke pres-službe, nekakve šefove kabineta, imaju nekoga ko nešto radi u toj vladi. Zar im niko nije skrenuo pažnju, ako predsednik i predsedavajući nije, da mi insistiramo da dođe, ako to ne može predsednik države (a ne vidim zašto ne bi mogao, u pitanju su teme od interesa za državu Srbiju i za sve građane Srbije), zašto onda nije došao Jeremić, Bogdanović, zašto ne dođe neko da nam kaže...
Vi, izvinite, ne znate ništa više nego mi, i vi se informišete iz novina. Mi hoćemo da se o stanju na KiM informišemo od onih koji su u ovoj državi za to odgovorni. Samo iz tog razloga, ovo nije nikakva opstrukcija, ovo je nešto što, ubeđeni smo, danas interesuje svakog kome je stalo do države Srbije.
Vrlo sam iznenađena da i predstavnici vlasti ne raspravljaju o ovome. Juče je neko, predstavnik jedne poslaničke grupe iz vlasti, nešto i rekao o tome. Danas niko ništa. Nije od juče do danas problem rešen.
Naprotiv, danas imamo najavu državnog sekretara, sinoć najavu ministra Jeremića da je to neminovnost, nešto na šta mi možemo samo da slegnemo ramenima i da napišemo pismo dragom Ban Ki Munu, kao nekad dragom Džordžu. Šta imamo od toga? Nažalost, nemamo ništa. Zato insistiramo da se ovde o tome raspravlja.

Hvala. Predlog gospodina Aligrudića u vezi sa održavanjem konsultativnog sastanka je upravo prenet predsednici parlamenta. Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da nastavim moje pitanje, koje je vrlo delikatno i obimno, i da ga završim.        
Vlada na ovaj način, vezano za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, pomaže bogataše, moćnike i članove nekih političkih stranaka, a država Srbija i njen budžet tako trpe štetu koja se procenjuje na više desetina milijardi dinara, čime se čini direktna šteta u budžetu Republike Srbije i šire, građanima Republike Srbije.
Ovo pitanje niko ne pokreće osim poslanika Srpske radikalne stranke. Tražimo da Državni revizor izvrši reviziju svih ugovora o zakupu državnog zemljišta i da o tome podnese izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ne može više narodno dobro da bude alajbegova slama za Vladu Republike Srbije.
Do sada je više puta narodni poslanik Petar Jojić postavio pitanje Vladi Republike Srbije koliko je hrvatskih kompanija kupilo u vlasništvo i uzelo u zakup poljoprivredno zemljište u Srbiji, posebno kompanija "Agrokor", vlasništvo gospodina Todorića, a i ja se pridružujem ovom zahtevu gospodina Petra Jojića. I ja sam nezadovoljan zašto Ministarstvo poljoprivrede do sada nije dalo odgovor i ponovo tražim da se najzad odgovori poslanicima na poslaničko pitanje.
Tražim odgovor na pitanje vezano za zakup poljoprivrednog, odnosno državnog zemljišta – ima li neka srpska kompanija firmu u Hrvatskoj, i koju?
Ovo je paritetno pitanje, zbog tržišta i zbog svih međudržavnih odnosa koje treba da se putem ove delatnosti nivelišu na isti nivo. Treba pod jednakim uslovima da se omogući da i većina individualnih poljoprivrednih proizvođača dobije u zakup da obrađuje npr. 10, 20, 30, 40, 50, i do 100 hektara, koje će platiti uredno. Tako se seljacima može pomoći da proizvode za sebe i za potrebe države, pa čak i izvoz poljoprivrednih i stočarskih proizvoda.
To se može postići tako što bi se izvršila parcelizacija većih površina poljoprivrednog zemljišta i tako manje parcele učinile dostupnim svim poljoprivrednim proizvođačima, koji mogu uzeti u zakup manje površine i koji će arendu da plate na vreme i u ugovorenom roku.
Međutim, u praksi, velike površine poljoprivrednih dobara i kombinata Ministarstvo poljoprivrede daje u zakup tajkunima, profiterima i stranim kompanijama koje, po pravilu, zakup skoro i ne plaćaju i tako se bogate na štetu građana Srbije. Hvala.