Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, ovo je ta knjiga - "Očerupana haška ćurka Kristina Dal". Vidite i po ovom originalnom rešenju za naslovnu stranu.
Moram da vam kažem, gospođo predsedniče, da čujete, naročito vi iz DS, koji ste podržali puč koji je pokušala grupa izdajnika da izvede u SRS-u, da je ovo jedinstven primer, da pisac predgovora ove knjige samo deset dana pre nego što će da izda svog ideologa i svog idejnog vođu, Aleksandar Vučić, napiše predgovor za ovu knjigu sa kojim ja zaista moram da se složim, kao i čitalačka publika i cela javnost.
Ako mi kažete da negde na svetu, od kada postoje pisani tragovi nekog dela, postoji neko ko je bio pisac predgovora bilo čije knjige, a da se samo deset dana pošto je knjiga izašla u javnost odrekne toga, da se okrene MI-6, Amerikancima, da uzima pare od tajkuna, da zabada nož u leđa čoveku koji se nalazi u tamnici Haškog tribunala, našem predsedniku, ja ću da kažem - eto, to je još jedan slučaj, ali takav ne postoji.
Šta kaže Vučić u predgovoru ove knjige, da bi vam bilo jasno, a da vam ne bude smešno, jer su to zaista istinski događaji i ljudi po imenima i prezimenima, članovi njihovih porodica koji su preživeli te torture?
On, naime, kaže – čak verovatno niko u Srbiji, pa ni najokorelije pristalice SRS-a ne bi poverovali u mafijaški stil i način delovanja tzv. demokratskog lidera Srbije, ali je ovom knjigom i preciznim navodima to apsolutno potvrđeno.
Đinđić je u stilu opakog marionetskog lidera pretio ljudima zahtevajući od njih samo jedno, a to su lažne optužbe na račun dr Vojislava Šešelja, marginalizacija SRS-a i proterivanje sa srpske političke scene svih onih koji se zalažu za bilo kakvu saradnju sa Ruskom Federacijom.
Zato je bio opasan dr Vojislav Šešelj i zato je Srbiji potreban takav lider, o čemu je govorila gospođa Pop-Lazić, u ovo najteže vreme, kada nas ucenjuju, kada Srbi u ovakvoj situaciji, sa ovakvom vladom, nemaju ekonomskog spasa, kada ljudi ostaju bez posla, kada su deca gladna, kada penzioneri trpe, kada poljoprivrednici jedva preživljavaju.
Zato ja, još jednom, uz zahvalnost svim ovim ljudima, a to nije nepoštovanje suda, nego su to odluke svesnih ljudi srpskih patriota...
Opet moram da kažem da su neki od njih bili svedoci u procesu protiv Slobodana Miloševića. Kada su se pojavili u sudnici u procesu protiv našeg predsednika, rekli su - kajemo se, optuživali smo nevinog čoveka, hoćemo da skinemo ljagu sa sebe i sa članova svojih porodica.
Evo, i završiću time, da se zahvalim: Radovanu Novačiću, Vojislavu Dabiću, Ljubiši Petkoviću, Zoranu Rankiću, Jovanu Glamočaninu, Draganu Spasojeviću, Aleksandru Gajiću, Milovanu Radoviću, Nebojši Stojanoviću, Nenadu Đuraškoviću, Miodragu Lukovcu, Miletu Crnobrnji, Aleksandru Stefanoviću posebno, Dimčetu Mijatoviću (Predsednik: Hoćete, završiti, molim vas?), Zoranu Dražiloviću, Nenadu Mitiću, Nenadu Joviću, Miodragu Paniću i Ljubiši Vukašinoviću. To su Srbi koji treba da služe za primer i za čast, i da se ne smejete više nikada kada se pomenu njihova imena. Hvala.