Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što su danas u ovoj skupštini prisutni predstavnici dve najvažnije institucije u ovom trenutku za državu Srbiju i za poreske obaveznike, sa više aspekata.
Tu su predstavnici Državnog revizora, tu je i Poverenik za informacije, ali su obe ove institucije sprečene da funkcionišu i nije im omogućeno da obavljaju određene poslove i zadatke kako je to zakonima propisano.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, nije uzaludno ni sporedno pitanje ovo koje mi iz SRS postavljamo kada je u pitanju državno poljoprivredno zemljište.
Gospodine predstavniče Državnog revizora i te institucije, vas čeka ozbiljan posao. Najveća pljačka i najveći kriminal danas vam je u agraru, a taj kriminal je skoncentrisan uglavnom u bivšim zemljoradničkim zadrugama, koje su moćnici, profiteri, mafijaši i lopovi, pod vrlo nepovoljnim uslovima za građane i radnike Srbije, uzeli u svoje ruke, ušli u posed i gazduju.
Državna poljoprivredna zemljišta su okupirana. Klasičan primer pljačke poreskih obveznika, građana i budžeta države Srbije jeste zapravo leglo kriminala u tim bivšim kombinatima, jer su moćnici došli na jedan vrlo prevarantski način do poseda tih velikih površina sa ogromnim kapitalom i vrednošću.
Ne bi se to dogodilo da jedino Srbija i Vatikan u Evropi nemaju državnog revizora. Šta da radimo, gospodine revizore? U vezi s onim što je istakao gospodin Vitomir Plužarević, to su vam udarna pitanja za Ministarstvo poljoprivrede.
Ministarstvo poljoprivrede i Državni revizor imaju veoma teške i ozbiljne zadatke.
Poslanici SRS okreću se najvažnijem pitanju u ovom trenutku - položaj radnika, bezbednost Republike Srbije, kako se 'arči i pljačka državna imovina.
Javiću se ponovo jer nisam imao dovoljno vremena. Gospodine potpredsedniče, dozvolićete mi da se javim ponovo da nastavim.

Apsolutno se slažem sa vama da je rad Državne revizorske institucije možda najznačajniji deo posla koji nas očekuje u narednom periodu, ali naravno, isto tako, Državna revizorska institucija ne može da počne da radi bez skupštinske saglasnosti na njen poslovnik, a to je prva tačka dnevnog reda.

Za reč se javila gospođica Marina Raguš, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu čl. 225. i 226, premda bih, gospodine predsedavajući, mogla da se javim i po osnovu člana 104, jer ste malopređašnjom konstatacijom povredili dostojanstvo Narodne skupštine vređajući inteligenciju desne strane parlamenta, a tiče se rada Državne revizorske institucije.
SRS, koja pokušava da sazna da li država obavlja svoje prerogative državnosti na delu teritorije KiM i traži određena objašnjenja i obrazloženja od predstavnika vlasti (koja, naravno, ne dobija), ne može da bude krivac zbog toga što Državna revizorska institucija ne radi deset godina, od demokratskih promena. Ono što je presedan, složićete se, gospodine predsedavajući, jeste inicijativa od strane opozicije da se usvoji poslovnik o radu Državne revizorske institucije, kako bi ona počela da radi.
Zaista mi je drago, gospodo, što ste prisutni ovde, na današnjem zasedanju. Ovo neće biti ni malo lako zasedanje. Postavićemo konkretna pitanja, predstavićemo određena saznanja do kojih smo došli, a i te kako ćemo se pozvati na intervjue koje dajete u medijima.
Gospodin Sretenović sam kaže da je Vlada direktno odgovorna što Državna revizorska institucija ne radi jer nije obezbedila određena sredstva.
Potpuno se slažemo s tim, ali danas ćemo konačno doći do odgovora zašto to Vlada nije uradila. Zašto Vlada nije imala interes da uredi i omogući rad Državnom revizoru, pa da mi vidimo transparentno poslovanje svih onih koji jesu budžetski korisnici i koji idu pod kapu javnih finansija.
Toliko o tome. Kada bude počela rasprava, spremite se, gospodo, da nam date pravovremene odgovore na vrlo značajna i škakljiva pitanja.
Današnja tema ovog zasedanja biće korupcija i organizovani kriminal i, naravno, ko potpisuje to i ko je u državi Srbiji odgovoran što je glavna tendencija srpskog društva organizovani kriminal, što se to motiviše, što se to pothranjuje, a Vlada samo zamagljuje oči javnosti time da ima nameru da se obračuna sa organizovanim kriminalom. Evo, gospodo, SRS će danas da pokaže da to apsolutno nije tačno.
Ovih preostalih možda manje od minut skrenuću pažnju parlamenta i od gospodina Novakovića očekujem da ovo uputi, na osnovu članova po kom osnovu sam se javila, predsednici parlamenta, a tiče se Rezolucije Evropskog parlamenta usvojene 15. januara (Predsedavajući: Vreme.) 2009. godine.
S obzirom da mi je isteklo vreme, odmah sad se javljam po Poslovniku.

Reč ima gospodin Zoran Popović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa čl. 225. i 226. Poslovnika jer su mi potrebna određena obaveštenja od nadležnog ministarstva kako bih dalje mogao da obavljam funkciju narodnog poslanika i zaštitim interese radnika preduzeća "Pobeda" Ljig i svih građana opštine Ljig, iz koje dolazim.
Pre nego što zatražim neophodna obaveštenja od nadležne službe inspekcije rada pri Ministarstvu rada, kojim rukovodi ministar Rasim Ljajić, zbog javnosti ću pročitati segmente pisma koje je pre privatizacije, 5. maja 2004. godine, uputila grupa radnika preduzeća "Pobeda" Ljig tadašnjem izvršnom odboru SO Ljig.
Radnici ovog preduzeća su se obratili nadležnom organu opštine Ljig sa navodom da će im taj organ pomoći u rešavanju nastalih problema.
Naime, "u "Pobedi" se sprovodi nesvakidašnji teror i nepodnošljivo iživljavanje samoizabranog upravljačkog kadra. Nije nam jasno da li svi republički zakoni važe i za "Pobedu" ili ne. Ako važe, kako je moguće da radnik u "Pobedi" primi dohodak ispod 5.000 dinara, što je ispod minimalne zarade u Srbiji? Za to vreme rukovodstvo nije na istom minimalcu" - navodi se u pismu radnika.
"Kako je moguće da se ne zna koliko "Pobeda" ima radnika? Agenciji za privatizaciju je prijavljeno 52 zaposlena, od toga dva sa visokom stručnom spremom. Koja su ta dva radnika? Nema ih. Inspekcija kaže da "Pobeda" ima 14 radnika i 43 angažovana preko omladinske zadruge.
Kakva su prava radnika angažovanih preko omladinske zadruge? Nikakva. Oni samo zarađuju doprinose podobnim kolegama. Isplata zarada je uslovljena donošenjem fotokopije lične karte. To je bio metod da suvišni radnici izgube radno mesto.
Da je to u skladu sa zakonom, svuda bi se tako radilo. Prijava na osiguranje je usledila tek posle naloga inspekcije. Nama, angažovanim preko omladinske zadruge, rečeno je da ćemo biti prijavljeni na određeno vreme kada se zaključi neki posao. Koja je to firma koja nema nijednog radnika angažovanog na neodređeno radno vreme?
To je svima nama hvala što smo "Pobedu" izvukli iz stečaja. Ko će da nađe posao za "Pobedu"?
Zar v.d. direktor koji usput navrati u "Pobedu" jednom ili dva puta nedeljno? Možda njegovi saradnici koji su dobro unovčili svoju poslušnost?" - pitaju radnici "Pobede" iz Ljiga. Radnici dalje u svom pismu navode kako se malverzacije zataškavaju u trouglu upravljačkog kadra, gde imaju samo srednju i osnovnu školu.
Pošto je privatizacija preduzeća "Pobeda" iz Ljiga izvršena nakon ovog pisma radnika, tačnije 27. decembra 2005. godine...
(Predsedavajući: Vreme.), samo jednu rečenicu, a "Pobedu" je kupio Želimir Jolović, brat uhapšenog advokata Nemanje Jolovića koji je označen kao jedan od organizatora stečajne mafije, od nadležnog Ministarstva za rad i socijalnu politiku tražim da mi se dostave odgovori na sledeća pitanja:
1. Da li je i, ako jeste, koliko puta inspekcija rada nakon 27. decembra 2005. godine do danas izvršila kontrolu primene propisa iz radnih odnosa u preduzeću "Pobeda" sa sedištem u Ljigu?
2. Šta je inspekcija rada u izvršenim kontrolama utvrdila i kakve mere su preduzete u cilju zaštite prava radnika u radnom odnosu u preduzeću "Pobeda" sa sedištem u Ljigu?

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, pa Milorad Krstin, pa Petar Jojić, pa Marina Raguš, pa Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre sam iskoristio svoja prava po Poslovniku i postavio neka pitanja koja se tiču juga Srbije, konkretno opštine Bujanovac, i sada ću samo javnosti i Vladi Republike Srbije da opet skrenem pažnju, u drugom kontekstu, na Pčinjski okrug i opštine Pčinjskog upravnog okruga.
Od vas, gospodine predsedavajući, tražim da prosledite moje pitanje nadležnim državnim organima i očekujem odgovor. Jednom sam, u jednoj raspravi po dnevnom redu, postavio ovo pitanje. Naravno, odgovor do danas nisam dobio i sad bih iskoristio svoje poslovničko pravo da taj odgovor dobijem.
Naime, 1999. godine u agresiji NATO-a i država članica NATO-a, država koje su priznale nezavisnost KiM, država koje danas obezbeđuju potpunu logistiku formiranja vojske tzv. države Kosovo, država koje, nažalost, definišu strategiju i politiku Vlade Republike Srbije, Vlade koja finansira novine koje reklamiraju tu vojsku te tzv. države Kosovo, na jug Srbije, na nekoliko lokacija na teritoriji opština Bujanovac, Vranje i Preševo, ispaljeno je oko tri i po hiljade metaka sa osiromašenim uranijumom.
To znači da je negde oko hiljadu, hiljadu i po kilograma osiromašenog uranijuma prisutno na prostoru ove tri opštine. Ta činjenica je drastično promenila zdravstvene prilike na jugu Srbije, naročito kada su u pitanju maligna oboljenja i karcinom.
Naravno, država o tome ćuti, ne govori mnogo (ne znam zašto, mogu možda da naslutim), ali pitao bih nadležne državne organe – u kojoj meri je ova činjenica i ovakva prisutnost osiromašenog uranijuma na ovim trima opštinama izmenila i uticala na pogoršanje zdravstvenih prilika na jugu Srbije?
S druge strane me interesuje – koliko će nadležna ministarstva države Srbije u narednom periodu opredeliti sredstava i kako će se baviti sanacijom tog terena, s obzirom na to da je za prirodno razlaganje istog potrebno preko ne znam koliko stotina ili hiljada godina? Naravno, interesuje me – da li su nadležni državni organi uradili procenu uticaja na životnu sredinu? Kakve su prilike? Kakav je status životne sredine na jugu Srbije? Ko se time bavi i da li ćemo u narednim godinama imati mogućnost da dobijemo zaštitu u tom smislu od države, odnosno da li će država Srbija u 2009. i narednim godinama obezbediti za građane juga Srbije život dostojan čoveka u 21. veku? Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, javio sam se po čl. 225. i 226. Postoje dva načina da narodni poslanik dođe do nekih informacija od ministarstva, a to je da pismenim putem postavi poslaničko pitanje i preda ga u pisarnicu ili ovde, za ovom govornicom. Od 24. oktobra, od kada poslanička grupa SRS iznosi ove probleme oko zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, nepravilnosti, nezakonite korupcije i kriminala, najzad sam dobio odgovor, ali se on odnosi na one dugoročne i nepovratne kredite. U stvari, nisam dobio adekvatan odgovor.
Ponavljam, od 2004. godine se nepovratni krediti dele, i dalje ih dobijaju samo članovi G17 plus i DS. Tražio sam odgovor od ministra na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja 24.10.2008. godine, a dobio sam ga 25.12.2008. godine. Međutim, u ovom odgovoru i dalje nema podatka ko je dobio nepovratne kredite za razvoj poljoprivrede Srbije.
Ovde je naširoko napričano kako se dobijaju kratkoročni krediti, kao da ja ne znam kako se ti krediti dobijaju (nisam član odbora, hvala bogu, nego imam više mandata), pa onda dugoročni krediti, s tim da se objašnjava da je iz Fonda za razvoj Srbije u 2004. godini kredit dobilo svega 104 subjekta ili lica, u 2005. čak nijedno, u 2006. nijedno, u 2007. nijedno. U 2004. godini je preko banaka isplaćeno 684, u 2005. godini 1.653, u 2006. godini 1.190, a u 2007. godini svega 159. To govori kakav je bio ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević.
Nigde nema podatka o tim nepovratnim kreditima. Uputio sam pitanje prošle nedelje na pisarnicu, u pisanoj formi da dobijem koja su to imena i prezimena ili pravna lica koja su dobila te nepovratne kredite u 2007. i 2008. godini i dugoročne kredite u 2007. i 2008. godini.
Ne tražim ja samo cifre, mene interesuje da nam dostave imena i prezimena po okruzima i koja su pravna lica to dobila. Onda ćemo izaći za govornicu i reći – evo, vidite, nije tačno da samo G17 i DS dobijaju te nepovratne kredite. A, uvaženi građani Srbije, ti krediti se kreću od 20.000 do 150.000 evra. (Predsedavajući: Vreme.)
Evo, još petnaest sekundi. Isto sam dobio odgovor od dr Saše Dragina. U njegovoj analizi i brošuri koju je napisao kaže - od 334 gazdinstva, koja su dobila bespovratna sredstva u 2006. godini, kod čak 182 su nenamenski potrošena.
Građani Srbije, vidite kako se troše pare iz Vlade Republike Srbije. Hvala.