Vrata Narodne skupštine su otvorena za one građane za koje nema zakonskih zabrana, posebno kada ih poslanici uvedu u ovu skupštinu. To su juče učinili poslanici SRS, dok smo mi ovde radili. Zaista nemam nijedan formalnopravni argument na koji bih se pozvala.
Što se tiče etičkih stavova, očigledno je da se, evo, bar dve poslaničke grupe potpuno različito izjašnjavaju u odnosu na lica koja su u određenom postupku, ali im još uvek nisu izrečene nikakve definitivne sankcije ni kazne. Prosto ne bih mogla da u ovom slučaju arbitriram, to bih morala da tražim od onih koji su pravno potkovaniji od mene. Izvolite, gospođo Pop-Lazić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Pešić, ja sam zaista očekivala da ćete vi, kao jedna dama i kao bivši ambasador, izaći za ovu govornicu da kažete barem – ukoliko je gospodin Nikolić (pošto vi to niste mogli da čujete) rekao to i to, to osuđujem. Međutim, vi ste izašli sasvim drugim povodom.
Ono što meni smeta u vašem izlaganju, što SRS smeta, jeste to što ste vi osudili jednog čoveka, a sud je taj koji tog čoveka treba da osudi. Mnogi ovde imaju krivične prijave, pa verovatno ne bi trebalo da ulaze, u celoj Skupštini ima raznih krivičnih prijava protiv poslanika svih poslaničkih grupa, znači, ne bi trebalo da uđu u parlament.
Ono za šta je mladi košarkaš iz Amerike dobio podršku ovde od poslanika različitih poslaničkih grupa, sećate se kada smo o tome govorili, jeste da ne bude izručen SAD. To što ga baš Hilari Klinton traži, što gospođa Pešić smatra da je strašno što je u pitanju Amerikanac jevrejskog porekla, što verovatno ne bi reagovala da je u pitanju bio neki drugi Srbin tamo sa kojim se potukao, to je problem kojim treba da se pozabavi gospođa Pešić, a vi svi ostali i javno mnjenje da to primite k znanju. To je osnovni problem.
Niko ovde, pa ni Ratku Mladiću ne može da bude zabranjeno da uđe u parlament. Ukoliko bi se tu pojavio i najavio kod mene, ja bih rekla – izvolite, pustite ga, neka uđe. Zašto da ne uđe? Može li neko da mi kaže jedan jedini zakonski osnov zbog koga ne bi mogao da uđe? Ko da ga spreči? Možda bi ga posle hapsio neko u mojoj kancelariji, ali ne može niko da ga spreči da uđe.
Mi smo pozdravili u to vreme ponašanje našeg konzula koji je omogućio tom mladom čoveku da se vrati u zemlju. To je bila njegova dužnost. To što gospođa Pešić očigledno ne zna, iako je bila na funkciji ambasadora i radila u SMIP-u, da je to njegova dužnost, to je druga stvar.
A to što nismo mi rođeni na njivi, izvinite, mnogi od vas i od nas su rođeni na njivi, mnogi srpski velikani su rođeni na njivi i ne treba na taj način o tome da se govori.
Šta, sada se delimo prema tome ko je rođen na GAK-u, ko je rođen u Novom Sadu, ko je rođen na njivi, kome je pupak sečen srpom, a kome makazama?
Dajte, molim vas, gubimo potpuno, izgleda, uvid u to šta je Srbija. Ovo je ipak zemlja seljaka, ali ponosnih ljudi, ponosnih seljaka, seljaka koji su Srbiju doveli donde dokle su je doveli, s kraja 19. veka i s početka 20. veka i kroz celu našu srednjovekovnu istoriju. Sve ste to zaboravili, sve ste to bacili pod noge, opanak vam se gadi, ali je zato Hilari Klinton veoma važna i veoma je važan Amerikanac jevrejskog porekla.
Za mene je to sramota.

Gospođa Vesna Pešić, replika, izvolite. Izvinite, prednost ima, po Poslovniku, gospođa Radeta. Dobićete reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Pešić je pre nego što je pomenula mladog gospodina Miladina Kovačevića i njegov dolazak u parlament, kako je rekla, na poziv poslanika SRS... Nije to bio nikakav poziv, gospodin Kovačević je došao u parlament, dao je izjavu; nakon toga rekao je da je došao da se zahvali svima koji su podržali njega, njegovu porodicu, njegove prijatelje u periodu veoma teškom za njega i za članove njegove porodice.
Tačno je da je on ušao u Skupštinu sa poslanikom SRS i mi nemamo nikakav problem sa tim; i kad je Miladin Kovačević bio kidnapovan iz svoje kuće, uz prisustvo kamera B92, mi smo ovde govorili o tome, javno iznosili svoje mišljenje, svoje stavove. I sada tvrdimo da i na Miladina Kovačevića i, što reče Gordana Pop-Lazić, Ratka Mladića i svakog građanina Srbije koji nije pravosnažno osuđen za neko krivično delo mora da se primenjuje Ustav i moraju da se poštuju njegova osnovna ljudska prava.
Naš Ustav je predvideo ceo jedan odeljak koji je posvećen ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i mi o tome vodimo računa i uvek ćemo.
Ali, gospođa Pešić je rekla nešto drugo. Rekla je da su juče poslanici SRS uzurpirali parlament jer smo, ne znam koliko sati, govorili o formiranju neke bezbednosne jedinice ili jedinice bezbednosti, kako se to zove na Kosovu, tako kaže gospođa Pešić. Mi kažemo da smo juče govorili o formiranju vojske Kosova, šiptarske vojske na teritoriji Republike Srbije.
Kosovo i Metohija, to takođe piše u ovoj knjizi, a to je Ustav Republike Srbije, jeste sastavni deo Republike Srbije i mi srpski radikali ćemo se, koliko god je to u našoj moći, boriti i govoriti sa ovog mesta o tome da Kosovo i Metohija jeste Srbija i da je ono što se tamo dešava nelegalno, nelegitimno.
A, u vezi s tim što se vaše mišljenje poklapa sa mišljenjem Hilari Klinton, odnosno sa američkom administracijom, i ondašnjom i sadašnjom, ja sam vam jednom rekla da je o vašem političkom delovanju, ne samo vašem lično, nego jedne grupe vaših istomišljenika, vrlo interesantno napisano u knjizi dr Filipovića, mislim da se knjiga zove "Antologija globalističkog smrada".
Izvinjavam se, u toku je, zato poslanika SRS, a, vidim, i ostalih poslaničkih grupa... Sada su došli jedino ovi iz LDP, jer njih ne interesuje to što je u toku sednica Odbora za Kosovo i Metohiju i što ćemo kao parlament svakako dobiti odgovarajuće zaključke sa tog odbora. Uvereni smo da će većina ili gotovo svi članovi Odbora pre svega prihvatiti ono sa čime smo juče upoznali javnost, a što su stavovi i zaključci Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji.

Reč ima gospođa Vesna Pešić.

Gospođo Pop-Lazić, vi ste potpuno u pravu, svaki dan neko nekoga udari na ulici, odlazi i odgovara za to i zaista nikakvog razloga vi nemate da takvog čoveka koji je bio udaren na ulici, u nekoj kafani, dovedete ovde u Skupštinu. Jeste, taj je možda Srbin, građanin ove države, ali vas to ne interesuje. Vi dovodite u Skupštinu jednog čoveka baš zato što je udario nekog ko je Amerikanac i zato što se zalaže Hilari Klinton. To je bila vaša poenta.
Sada mene prozivate kao ambasadora. Naravno da je ispravno što je Ministarstvo smenilo tog konzula, zato što to nije smeo da uradi. Znači, to nije bilo u njegovoj nadležnosti. Inače, da je bilo u njegovoj nadležnosti, zašto bi on trpeo nekakve konsekvence? Zašto sad vi mene učite nekakvom redu kad i vi to veoma dobro znate?
Znači, stvar je u tome da vi branite nasilje tamo gde je to evidentno, ceo svet da zna, to nasilje, to ću ja da branim. To ćete vi kao Srpkinja veoma ponosno da branite. To sam htela da kažem i da poručim da Skupština gubi dostojanstvo svaki put kada brani nasilje. Zato ste mahali sa Miladinom Kovačevićem, zato što branite nasilje.
Onda sam uzela Kosovo kao primer. Ako je reč o tome da je tamo nasilje, da ne želimo nasilje, ko će vama da poveruje, vašoj politici, kad vi na svakom koraku hoćete da branite nasilje? Hoćete da branite ratne zločince, hoćete to da radite na svakom koraku i onda hoćete da Srbija ima ugled u svetu.
Vi ste antipatriota i zato nikad ništa neće biti učinjeno u ovoj državi Srbiji, zato što vi izlazite ovde i brukate ovu zemlju svaki dan ovakvim nastupima, a iza toga zaista ne stoji ništa drugo nego najbrutalnija odbrana nasilja. Zato je Srbija stigla dovde, zato je izgubila Kosovo, zato što ste ga vi na takav način, preko nasilja, branili.

Prednost ima, po dogovoru, gospođa Gordana Pop-Lazić, kao zamenik šefa poslaničke grupe.

Gospođo Pešić, nema potrebe da budete toliko ostrašćeni. Gospodin Kovačević nije pozvan, gospodin Kovačević je sam došao i zatražio prijem. Kao što smo primili i njega, primamo svakodnevno sve one koji se na prijavnici prijave i žele da kod nekog od poslanika dođu na razgovor bilo kojim povodom. Pretpostavljam da to radite i vi.
Ne štitimo mi nikakvo nasilje. Sudovi rade svoj posao, mi ne presuđujemo, ali možemo da čujemo ko presuđuje. Presuđujete vi. Vi kažete da je Ratko Mladić ratni zločinac. Vi kažete da je ovaj mladi čovek napravio neki zločin, zbog čega biste ga vi rado izručili američkoj državi.
Mi smatramo da svaki čovek ima pravo na zaštitu od svoje države, ima pravo da ukoliko je i učinio krivično delo, zato i postoje sudovi, odgovara u svojoj državi, da mu se sudi u njegovoj državi.
Nije tačno da je konzul uradio nešto što po propisima nije smeo da uradi. To je politička odluka da biste se dodvorili Stejt departmentu, da povučete tadašnjeg konzula, koji je bio apsolutno profesionalan i bio je dužan da zaštiti svog građanina. Jer, da nije tako, čoveku država ne bi ni trebala, živeli bismo još uvek u rodovskoj zajednici. Šta će mi država ako me ona ne štiti ma gde da sam, ma u kakvoj nevolji da sam, ma šta da sam uradio? Država mora da stane iza mene i da mi pomogne onoliko koliko je Ustav na to obavezuje, odnosno koliko meni to Ustav garantuje.
U tome je razlika između vas i nas. Vi gledate ko je ko, odakle je ko, da li je važna država, nije važna država. Što ne izađoste da kažete nešto vezano za Gazu i za Palestinu, ako nećete o Kosovu i Metohiji? Spomenite jednom taj Izrael i tu Ameriku u negativnom smislu. Hajde opet da je veličamo zato što su nas bombardovali.
Hajde da im kažemo – hvala vam do Boga što ste nas bombardovali, što je 2.500 ljudi poginulo, što je onoliko infrastrukture oštećeno, što su nas ekonomski toliko uništili. Jednom osudite nekoga ko treba da bude osuđen verbalno, izrazite politički stav. To bi bio nacionalni interes.
Ko danas može da kaže – hvala onim zemljama, njih 19, koje su bombardovale Srbiju, bile su u pravu? Mogli ste to da pričate 2000. i 1999. godine, ali danas ispadate smešni pred građanima Srbije. Danas ljudi umiru zbog posledica tog bombardovanja. Vidite li vi koja je smrtnost u našoj zemlji? Šta mislite šta je uzrok tome, ljubičice, visibabe, šetnja po Zlatiboru?
(Predsedavajući: Molim vas, završite.)
Do te mere je iritirajući vaš govor, pogotovo ton, da je to, ja mislim, zaista povreda, u najmanju ruku povreda dostojanstva parlamenta, ali i dostojanstva srpskog naroda. Hvala vam i izvinite, molim vas, što sam prekoračila vreme.

Reč ima narodni poslanik Žarko Korać.

Gospodine potpredsedniče, poštovani narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 225. Ovde je pokrenuta velika tema, dostojanstvo Narodne skupštine. Nemojmo brkati dve stvari, pravo svakog građanina da dođe u ovu skupštinu i činjenicu da se ugled Narodne skupštine urušava svakog dana. Za taj ugled smo odgovorni mi sami. Ako meni ne verujete, a daj Bože da ja grešim, pogledajte bilo koje istraživanje javnog mnjenja. Ugled Narodne skupštine, koja je osnova parlamentarne demokratije, na najnižim je mogućim granama. To pokazuju apsolutno sva istraživanja i mi od toga pobeći ne možemo. Sami smo za to odgovorni, ozbiljnost, način kako govorimo, kako se obraćamo jedni drugima, kako trošimo ovo vreme, a da ne govorim o stvarima koje su možda za neku drugu istragu, o tome kako se neka novčana sredstva koriste, naravno, samo neki poslanici i neki ljudi koji su bili ovde ili su trenutno ovde.
Slučaj Miladina Kovačevića i ova rasprava pokazuju da su motivi da se on ovde dovede bili politički. On je optužen za jedno krivično delo. Tačno, svaki čovek je nevin dok se ne dokaže sudski da je kriv, ali u Srbiji se zaboravlja i drugo naličje tzv. pretpostavke nevinosti, to je opravdana sumnja. To se nikada u Srbiji ne pominje, da postoji opravdana sumnja, inače protiv nekog ne bi ni bio pokrenut krivični postupak.
Neću da otvaram tu temu jer bismo onda otišli daleko, hoću samo da kažem da smo za ugled Narodne skupštine odgovorni mi. Neće porasti ugled Narodne skupštine ako se dovode ljudi koji su optuženi za ozbiljno krivično delo (koristim vrlo pažljivo reč optuženi) i ljudi koji su sticajem okolnosti postali svetski poznati. Moram da kažem da je slučaj Miladina Kovačevića, nažalost, i za njega i za onoga za koga je optužen da ga je pretukao i koji je bio u komi, postala svetska tema. Neće porasti ugled ove skupštine kada se on dovede da pokaže – šta? Ako je želeo da se zahvali, nije morao dolaziti u Skupštinu, mogao je da dođe u vašu stranku pa da se zahvali. Mada, interesantno je pitanje zašto se zahvaljuje samo jednoj stranci i zbog čega?
Znači, još jedanput, ugled Narodne skupštine se ovde svakodnevno urušava i to je sve što ja mogu da kažem. Ja se trudim da ga ne narušavam, trudim se da na vas apelujem da na to mislite, ali, očigledno, nekim ljudima je potpuno svejedno. Hvala.