Gospodin Dragan Todorović.

Dame i gospodo poslanici, javljam se po članu 104. Zapanjen sam da sa govornice mogu da se čuju i ovakve reči da su prekršena neka procesna pravila ili da bi Skupština Srbije trebalo da se podeli na pravo građana prvog reda i građana drugog reda, posebno kada su u pitanju građani čiji je život ugrožen zbog toga što najveća ekonomska i vojna sila ovog sveta pokušava da dođe glave ovom čoveku, što je nedvosmisleno potvrđeno u izjavama mnogih zvaničnika SAD, koji je morao da pobegne iz te "demokratske" države, države u kojoj vlada pravo, ali samo za određene građane. Za građane drugog reda to pravo ne postoji. Kada se pojavi neko ko ustane u zaštitu njihovih osnovnih i ljudskih prava, onda je kriv onaj koji je ustao u zaštitu, a ne onaj ko krši ta prava.
Isti slučaj imamo i kada je u pitanju dr Vojislav Šešelj, slučaj bez presedana. Optužen pred Haškim sudom, brani se na način za koji misli da njemu najviše odgovara, a sud ga optužuje za nepoštovanje suda. To je prosto neverovatno.
Mislim da ne postoji nijedan zakon u bilo kojoj državi sveta koji zabranjuje optuženom da se brani na način za koji on misli da je njemu odgovarajući, bez obzira na to da li je dobar ili ne.
Nemam sada ovde izjavu Hilari Klinton, koja bi trebalo da bude državni sekretar SAD, koja nedvosmisleno kaže da će učiniti sve da se Miladin Kovačević nađe u SAD, ne mogu da citiram, jer nemam dokument, da će u tu svrhu upotrebiti kosovsku policiju. Ako to prevedete na jednostavan jezik, Hilari Klinton kaže da će kidnapovati Miladina Kovačevića, da će ga dovesti u SAD i verovatno osuditi na doživotnu robiju. Da li je to ta demokratija i to pravo za koje se neko zalaže?
Što se tiče SRS, nikada se nećemo zalagati za takvu stvar. Uvek ćemo se zalagati za odbranu ljudskih prava i sloboda i za nas nikada niko neće biti kriv pre nego što se donese pravosnažna sudska presuda. Hvala.

Gospođa Elena Božić-Talijan, a zatim gospodin Nebojša Ranđelović.

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 225. i 226. Zahtevamo odgovor od Borisa Tadića i od predsednice poslaničke grupe ZES gospođe Nade Kolundžije. Gospođa Kolundžija juče je dala jednu skandaloznu izjavu, citiraću je: "Mislim da radikali imaju problem sami sa sobom. Lično ću na Odboru za inostrane poslove predložiti da u delegaciji koja treba da krene u nedelju na sednicu Skupštine Saveta Evrope ne budu predstavnici SRS, zato što oni krše sva pravila Saveta Evrope".
Vi ovde u parlamentu, mislim na vladajuću većinu, pokušavate da jednu potpuno neprirodnu atmosferu nametnete kao prirodnu. Naime, vladajuća većina je prigrabila neograničenu moć preko tajkuna koji su ključni faktor u političkom životu u Srbiji. Poznata je činjenica da su tajkuni zajedno sa američkim i britanskim ambasadorima učestvovali u formiranju Vlade u ovom sastavu.
Sa pozicija te neograničene moći vi sebi dajete za pravo da kršite Ustav i zakon, da prekrajate izbornu volju građana na najgrublji mogući način, uvek kada je to u vašem interesu. Ne daj bože da neko podigne glas protiv te vaše neograničene moći i ne daj bože da neko pokuša da zaštiti svoja prava; taj mora da bude ućutkan po svaku cenu i proglašen za državnog neprijatelja broj jedan.
Ne znam koje to pravilo Saveta Evrope krši SRS, ali znam koja pravila vi kršite. Vi ne bi trebalo više da se pozivate na evropske standarde, na civilizacijske tekovine koje baštini Evropa, jer ih uporno gazite. U te tekovine spadaju politička prava i slobode, a u politička prava i slobode spada i sloboda mišljenja i izražavanja. Vi te vrednosti na najgrublji mogući način zatirete.
Ovo je samo jedan u moru primera koji to dokazuju, a to je ta izjava jučerašnja gospođe Nade Kolundžije, kao i ova najava jurnjave ka novom poslovniku koji, po svemu sudeći, treba da ućutka opoziciju, odnosno legalne predstavnike građana u parlamentu. Vi brzo i sigurno koračate ka ukidanju demokratije.
Mi danas u Srbiji umesto demokratije imamo "tajkunokratiju", a vašu "tajkunokratiju" ugrožava opozicija koja pokušava da zaštiti svoja prava. Vi ste omogućili da se u parlamentu formira poslanička grupa na otetim mandatima SRS. Vi ste legalizovali krađu Tomislava Nikolića.
Dakle, možete da pogazite sva prava SRS, da zabranjujete nama da na legalan i legitiman način pokušamo da zaštitimo svoja prava i tražimo ono što nam prema Ustavu i zakonu pripada. Zato što pokušavamo da zaštitimo svoja prava vi ste odlučili da nam ukinete slobodu mišljenja i izražavanja putem novog poslovnika i da nas na najgrublji mogući način diskriminišete, jer hoćete da zabranite našoj delegaciji da učestvuje na sednici Skupštine Saveta Evrope.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Pitanje je: da li smo mi poslanici nižeg reda? Zahtevamo odgovor od gospođe Kolundžije. Šta znači ova diskriminacija? Da li je to njen lični stav, da li je to nalog Borisa Tadića i da li predsednik Republike tako diskriminiše izabrane predstavnike građana? Dakle, hitno zahtevamo odgovor i objašnjenje od Borisa Tadića i od gospođe Kolundžije. Hvala.

Reč ima gospođica Nataša Jovanović, pa vi.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, da nastavim ovu priču koju je otpočela koleginica Elena Božić-Talijan. Pozivam se na član 239. Poslovnika, koji vi verovatno svi vrlo dobro znate i koji govori o tome da Narodna skupština Republike Srbije utvrđuje sastav stalnih parlamentarnih delegacija koje Skupštinu prestavljaju u međunarodnim organizacijama i parlamentima, kao što je Parlamentarna skupština Saveta Evrope, s tim što mora da se vodi računa o proporcionalnoj zastupljenosti političkih stranaka i zastupljenosti polova.
Gospodin Martinović vam je, kao magistar pravnih nauka, više puta ovde održao, zaista u profesorskom maniru, čas iz demokratije i objašnjavao vam je da je politička stranka neko ko se registruje, kao što se registrovala, čuli ste, davne 1990. godine, 23. januara, osnivanjem Srpskog slobodarskog pokreta Srpska radikalna stranka. Izađe na parlamentarne izbore, pa osvoji poslaničke mandate i time je legitimni predstavnik naroda koji može da bude neko ko se tretira po članu 239. Poslovnika.
Nada Kolundžija, osim toga što je dala neverovatno, a nemam stvarno, gospođo predsedniče, drugi izraz, to stvarno nije ružna reč, glupu izjavu, zaista, jer ona ne poznaje ni poslovnik Saveta Evrope, a očigledno ni Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Nemoguće je da ona zbog svoje ostrašćenosti i zbog toga što su joj miljenici građani, koji ovde nisu nikakvi legitimni predstavnici i koji će kad-tad, odlukom, verujem, nadležnih pravosudnih organa morati da izađu iz skupštinskih klupa i da se ne predstavljaju da predstavljaju neku stranku... Dala je izjavu koja je zapanjila čitavu srpsku javnost. Mislim da ako je čuo neko od predstavnika Saveta Evrope, predsednik parlamenta, sekretar ili bilo ko tamo, mogao je da bude zapanjen činjenicom da predsednik poslaničke grupe koalicije koja je na vlasti ima takvo elementarno neznanje.
Dakle, žena nema veze šta priča. Najpre zbog činjenice da Parlamentarna skupština Saveta Evrope i Odbor za akreditaciju novih poslanika, kada se to desi i kada dođe ta sednica da se izglasaju novi poslanici, uopšte ne ulazi u to na koji način je uređeno poslovnički kod nas u Skupštini Srbije da se biraju poslanici koji su članovi delegacije, osim da mora polna zastupljenost da bude prisutna, kao što je prisutna zastupljenost odbora i komiteta.
Sada će Nada Kolundžija, koja nikada, prvo, nije ni ušla u zgradu Saveta Evrope... Mogli ste bar turistički da je pošaljete, ili da je naučite ili da joj date poslovnik Parlamentarne skupštine ili vi, prof. Mićunoviću, koji ste u više navrata bili poslanik u Skupštini Saveta Evrope da vašu mlađu koleginicu podučite da ne priča takve gluposti. Nemoguće je da bilo ko...
(Predsednik: Vreme.)
... izopšti najveću opozicionu stranku u srpskom parlamentu. Završavam, izvinite, citirala sam, to mi je oduzelo nekih 30 sekundi, gospođo predsedniče. Naročito zbog činjenice da smo mi srpski radikali, kao i ostali, kao i koleginica Donka Banović koja je takođe bila u starom sazivu, gospođica Elvira Kovač i ostali, prof. Mićunović, gospođa Vučković, dobili pozive za redovno zasedanje koje počinje u ponedeljak i za rad i učešće u komitetima.
Prema tome, gospodine Mićunoviću, a danas ćemo o tome da razgovaramo i na sednici Odbora u 13.30 časova, poučite vašu koleginicu Nadu Kolundžiju, jer ona jednostavno o Savetu Evrope i upućivanju delegacija, osim ostrašćenosti prema SRS i miljeništva prema ovim otpadnicima iz naše stranke, ne zna ništa. Hvala.

Nažalost, očigledno je da danas nećemo moći da realizujemo sednicu, na kojoj je zaista neophodno da izaberemo delegacije. Zaista mi je žao što zbog atmosfere u kojoj smo radili ovih dana i, evo, i danas počinjemo, to nećemo moći danas da učinimo.
Reč ima Nebojša Ranđelović.

Poštovana gospođo predsednice, pozivam se na iste članove Poslovnika na koje sam se malopre pozvao i, uz izvinjenje što se ponovo javljam po Poslovniku, želim da dam jedno pojašnjenje.
U našem protestu ne radi se o onome što rade američki državni organi, to je njihova stvar. Radi se o domaćem pravosuđu i o onome što rade naši pravosudni organi. Radi se o kršenju domaćih procesnih pravila. Ne radi se o prenebregavanju prezumpcije nevinosti, već se radi o vršenju pritiska na sud, što je ozbiljna povreda svih segmenata krivičnog postupka. Zbog toga nemojte pravničko neznanje da koristite u odbranu svojih političkih interesa. Hvala.

Zahvaljujem. Za Predlog odluke o davanju saglasnosti na akta poverenika za informacije od javnog značaja primili ste Odluku o izmeni Odluke o radu službe Poverenika za informacije od javnog značaja, broj 02-3304/08 od 4. decembra 2008. godine, Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, broj 02-3305/08 od 4. decembra 2008. godine i izveštaj Administrativnog odbora sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na akta Poverenika za informacije od javnog značaja od 18. decembra 2008. godine.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovoj tački dnevnog reda predstavljaju: Jorgovanka Tabaković - Poslanička grupa Napred Srbijo, Radojko Obradović - DSS i Vladan Jeremić - SRS.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li predstavnik predlagača narodni poslanik Nenad Konstantinović, predsednik Administrativnog odbora, želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, otac moderne ekonomije Adam Smit, autor neprevaziđenog dela "Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda", rekao je jednom prilikom da je malo toga potrebno da se zemlja uzdigne od najnižeg varvarstva do najvišeg stepena obilja, izuzev mira, niskih poreza i dobrog deljenja pravde, a da sve ostalo donosi prirodni poredak stvari.
Ako je taj osnovni postulat društvenog razvoja sadržan u tako jednostavnoj mudrosti, postavlja se pitanje zbog čega neke zemlje napreduju, dok druge nazaduju?
Zbog čega npr. Srbija ne napreduje, zašto svakog meseca hiljade građana padaju ispod granice siromaštva, dok se stotine hiljada drugih toj granici približavaju? Odgovor leži u činjenici da od kad Srbija pokušava da se transformiše u tržišnu privredu, što podrazumeva da postane otvoreno društvo, interes većeg dela privredne elite jeste da se taj proces što sporije i nekvalitetnije odvija ili, pojednostavljeno rečeno, problem korupcije. Definisanu kao zloupotrebu poverenog javnog ovlašćenja za privatnu korist doživljavamo je kao društveno zlo.
Problem u Srbiji je drugačijeg karaktera nego u državama gde postoji vladavina zakona.
Problem u Srbiji je sistemske prirode, a borba je jedan dugoročan proces, što znači da treba da se sprovedu reforme kako bi se doneli dobri, međusobno usklađeni zakoni i stvorile jake, profesionalne institucije, koje mogu garantovati primenu zakona.
Važne karike u toj borbi su Odbor za sprečavanje sukoba interesa, Agencija za borbu protiv korupcije, Državna revizorska institucija i Povereništvo za dostupnost informacija od javnog značaja. Tema skupštinske rasprave su dva poslednja pomenuta činioca.
Napokon se krenulo sa nekakvom realizacijom. Državna revizorska institucija, koja je inače ključna za kontrolu trošenja budžeta i privatizacije, suočena sa nemanjem prostora za normalan rad, tri godine od usvajanja odgovarajućih zakona praktično tek počinje sa radom. Pasivnost ove institucije omogućila je da nijedan završni račun budžeta od 2002. godine nije usvajan u parlamentu Srbije. Dobijanjem odgovarajućeg broja zaposlenih ova institucija više neće biti u situaciji da usled neaktivnosti, kao što je to učinila minule godine, vrati u budžet novčana sredstva.
Nedopustivo je da finansijska, kadrovska i tehnička ograničenost onemogućava pravilno funkcionisanje Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu prava ponuđača. Neshvatljivo je da usled nedostatka radnog prostora Zaštitnik prava građana upošljava tek polovinu radnih mesta. Poverenik za informacije od javnog značaja gospodin Rodoljub Šabić takođe je vraćao sredstva u državnu kasu, pošto je prostor koji je dodeljen službi poverenika bio dovoljan samo za sedam zaposlenih, te su uslovi za rad ove institucije takođe daleko od optimalnih. Pored toga, evidentno je da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama, da tako kažem, bušan, pogotovo kada je reč o kriterijumima za klasifikaciju informacija, što dodatno otežava njegovo sprovođenje.
Iako je pomenuti zakon na snazi više od četiri godine, javnosti u Srbiji je postalo jasno da sva javna preduzeća, mislim da ih je 28 ukupno, čiji je osnivač država kriju poput zmije noge visinu mesečnih primanja svog rukovodećeg kadra, a samo tri imaju objavljen informator o radu, iako ih na to obavezuje i zakon. Istim tim zakonom je propisana i obaveza državnih organa, članom 47, da se i novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara sankcioniše odgovorno lice u državnom organu ako državni organ propusti da izradi informator sa propisanim podacima o svom radu. Nadzor nad sprovođenjem Zakona ima ministarstvo koje je nadležno za poslove informisanja, što je u ovom slučaju Ministarstvo kulture.
Međutim, do dana današnjeg nijedno javno preduzeće niti odgovorna osoba nisu kažnjeni zato što nisu ispunili svoju zakonsku obavezu.
Svega tri javna preduzeća čiji je osnivač država na svom internet sajtu objavila su informator o radu u kojem bi kao jedan od podataka trebalo da se nađe visina mesečne plate direktora javnih preduzeća. Informator su, javnosti radi, objavili Javno preduzeće za gazdovanje šumama "Srbijašume", Republički fond za PIO i Telekom Srbija, ali bez visine mesečnih primanja rukovodstva i upravnog odbora.
Mesečne plate direktora i predsednika upravnih odbora javnih preduzeća, zahvaljujući pre svega i isključivo informacijama do kojih su došli i prezentovali ih javnosti poslanici SRS, iznose čak i do 800.000 dinara. Poređenja radi, čak su i mesečne plate predsednika Republike ili Vlade po nekoliko puta manje.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, suština problema je u tome što se zakoni u ovoj državi apsolutno ne poštuju. Zato je moguće da i pored višestrukih upozorenja od strane Poverenika broj subjekata koji objave taj informator bude tek nešto uvećan i uglavnom bez podataka o platama i troškovima reprezentacije. Ministarstvo nadležno da obavlja nadzor i pokreće prekršajne postupke, kao što smo već konstatovali, to ne čini.
Dakle, jednim lošim odnosom izvršne vlasti prema ovoj obavezi, kao i prema obavezi Vlade da u slučaju potrebe prinudno obezbedi izvršenje Poverenikovih rešenja, zapravo se samo podstiče nedisciplina prema zakonu. Onda kada se drugim instrumentima dođe do informacije i kada se slučaj pretvori u aferu ili skandal, sećamo se svi vrlo dobro "grofa Monte Krišta", Vlada tek najavi da će preispitivati politiku naknada.
Zar je trebalo da sačekamo aferu i da od rasprave oko visine primanja nije znatno važnije to što je u politici naknada u državnim preduzećima napravljen haos, bez ikakvih minimalnih jedinstvenih kriterijuma?
Najveći apsurd je da je takvo raskalašno raspolaganje državnim kapitalom u javnim preduzećima, baš kao i ogromne plate ljudi koji ih vode, u potpunom neskladu sa rezultatima rada većine ovih firmi. Evo jednog podatka: od 499 preduzeća koja su finansijske izveštaje dostavila NBS, veliki deo je imao negativan poslovni saldo, koji je bio težak 16 milijardi dinara ili čak 80% veći nego u godini pre. Njihovi rukovodioci svoja ogromna primanja brane radnim rezultatima. Smešno.
U grupi gubitaša naravno nije, da tako kažem, krem društvo državnih kompanija. Međutim, reč je o preduzećima koja se bave delatnostima koje svugde u svetu, bilo da je vlasnik država ili privatni akcionari, donose najveći profit. Naš NIS je, na primer, na tronu među najprofitabilnijim samo zahvaljujući činjenici da se isključivo u njegovim rafinerijama prerađuje nafta.
To je valjda i razlog što je članom 3. Odluke o poslovnoj tajni NIS-a, koju je donela skupština akcionara kompanije, definisano da se poslovnom tajnom smatra i pojedinačna zarada svakog zaposlenog, pa je plata generalnog direktora Miloša Saramandića u iznosu od 400.000 dinara samo nezvaničan podatak.
Nedavno objavljeno istraživanje konsultantske kuće "Dilojt" pokazalo je, zapravo, da su u čitavoj centralnoj Evropi najjače firme koje se bave naftom, gasom ili strujom, ali u toj konkurenciji NIS se nalazi tek na 22. mestu, iza hrvatske kompanije INA i sasvim malog slovenačkog MOL-a.
Kada je u pitanju proizvodnja struje, EPS je na 79. mestu među 500 najjačih kompanija u centralnoj Evropi. Od njih je čak 18 elektroprivreda finansijski jače od EPS-a. Ali, u odbrani svojih dohodaka, koji u proseku iznose nekoliko puta više od proseka plata u Republici, menadžeri govore o regionu, uspesima, pa čak i onda kada su im finansijski rezultati u minusu.
Tako, recimo, prvi čovek "Železnica Srbije" ima neto platu u iznosu od oko 250.000 dinara, iako, kao što vam je dobro poznato, za rad ove firme poreski obveznici već tradicionalno izdvajaju sredstva. Tako je jedna od subvencija u minulim godinama bila čak 11 milijardi dinara. Mnogo je posla za Poverenika. Čelnik EPS-a mesečno zaradi skoro 300.000 dinara, dok predsednik Upravnog odbora po pravilniku prima dve i po prosečne zarade, što u prevodu znači 113.000 dinara.
Iz kompanije "Trans nafta" zvaničan podatak je da predsednik Upravnog odbora mesečno dobija 69.000 dinara, njegovo zamenik dve hiljade manje, članovi Upravnog odbora primaju po 52.500 dinara, a generalni direktor, nezvanično, 200.000 dinara.
"Jat ervejz" je baš u oblacima. Zarada generalnog direktora je 286.000 dinara, predsednik Upravnog odbora prima 87.000, a članovi 55.000 dinara. Interesantno je da, po pravilima, zaradu generalnog direktora može da smanji samo skupština akcionara koja, zamislite ovo, u "Jat ervejzu" još uvek ne postoji.
Pošto će gas, kako se najavljuje, posle onih 60% uskoro poskupeti za još 18%, mada kako smo čuli to neće biti u skorije vreme, ne u februaru i martu, ali već od aprila, onda ne treba ni da čudi što prvi čovek Upravnog odbora mesečno prima tek nekih 279.000 dinara. O "grofu Monte Krištu" već je sve poznato. Čekamo, doduše, izveštaj budžetske inspekcije.
Sve ove cifre, sa najmanje pet-šest nula, verovatno ne bi bile takav prst u oku kada bi se, recimo, jasno znalo šta predsednici i članovi odbora uopšte tu rade. Međutim, mesta u odborima su ništa drugo do deo postizbornog paketa vlasti. To su partijski ljudi, kadrovi, bez prava da donose odluke. Za to su, zna se, zaduženi direktori.
Zbog ovakvih stvari i sijaset drugih primera, na koje će kasnije ukazati kolege poslanici SRS, vi ste, gospodine Šabiću, kao Poverenik izuzetno važna karika u borbi protiv najveće prepreke za uspostavljanje pravne države, vladavinu prava, stvaranje efikasnih institucija, ekonomski razvoj i socijalnu stabilnost zemlje. Svima je ovde, bez obzira na političku pripadnost, jasno da se posledice korupcije ogledaju kako na ekonomskom planu, ugrožavanjem tržišne ekonomije, smanjenjem društvenog proizvoda, povećanjem zaduženosti zemlje, tako i na društveno-političkom planu, nepoverenjem građana u institucije i slično.
Na kraju krajeva, uspešno suprotstavljanje ovoj pošasti je jedan od glavnih činilaca koji se meri u procesu pristupanja, vama dragoj, Evropskoj uniji, kao i pri proceni usaglašenosti sa standardima Savetima Evrope. Zar treba podsećati, recimo, da je Rumunima i Bugarima ulazak u EU pomeren upravno zbog visokog stepena korupcije?
Problem je što je procesuirani broj slučajeva korupcije u nesrazmeri sa brojem pojava na koje je sa sumnjom javno ukazivano. Potrebna je striktna primena zakonskih normi, a ne samo njihovo propisivanje, jer se samo na taj način može ostvariti zaštita društva od ove pretnje i prepreke razvoju svake države.
Upravo je tu, gospodine Šabiću, vaša uloga. Život je u Srbiji zbog korupcije skuplji u proseku za 20%. O korupciji u Srbiji najdetaljnije svedoči Izveštaj Grupe zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GREKO), koji je inače usvojen na zasedanju ove organizacije u Strazburu, održanom 13. juna 2008. godine, a ostao je gotovo nepoznat široj javnosti. Izveštaj o usklađenosti za Republiku Srbiju posle prvog i drugog kruga evaluacije navodi da je Srbija zadovoljavajuće primenila ili je na zadovoljavajući način postupala samo na polovini od 25 prepreka koje su joj ranije upućene. Reakcija države u nizu oblasti ključnih za borbu protiv korupcije je ocenjena kao delimična i nezadovoljavajuća. Kritike su, naravno, tim povodom upućene zbog nedorečenosti zakonskih propisa, sistemskih rupa u zakonodavstvu, kao i povodom neadekvatnih ovlašćenja i resursa kojima raspolažu kontrolne institucije, gde spada i vaše povereništvo, koje stoga nisu u mogućnosti da valjano vrše svoje funkcije.
Strategija borbe protiv korupcije je trebalo da obuhvati efikasnu primenu antikorupcijskih propisa, prevenciju, podršku javnosti za sprovođenje predviđenih mera. Nedavni izveštaji evropskih ustanova pokazali su da su, umesto doslednog sprovođenja, antikorupcijske mere opstruirane u interesu političkih partija, tajkuna i kriminala i to od strane državnih organa. Dakle, osnovni izvor više nije rigidnost sistema, nego upravo neizvesnost koja ga okružuje. Smanjenje korupcije košta i za to se mora izdvojiti pozamašna suma državnih para.
Smanjivanje korupcije vodi ka poštenim tržišnim utakmicama i ekonomskom razvitku zemlje, jer smanjenje korupcije za 1% dovodi do povećanja za 0,5% bruto nacionalnog prihoda.
Da zaključim, neophodno je omogućiti slobodan pristup informacijama koje se odnose na planiranje i izvršenje budžeta i sve novčane transakcije države i javnih preduzeća na neki način učiniti dostupnim građanima, čime bi se postigla vidljivost novčanih tokova, a naročito pregled budžeta i raznoraznih fondova. Nužno je efikasno sprovođenje zakona prema svima, a ne selektivno, kao što se to još uvek čini, a to bi dovelo do vladavine prava i vraćanja poverenja građana i u državu i u njene institucije. Krajnje je vreme da karike o kojima sam govorio na početku svog izlaganja počnu sa konkretnim radom, jer građanima Srbije neće ništa značiti da dobiju institucije onda kada svi tranzicioni poslovi budu završeni i kada bude podeljeno sve što je imalo da se podeli. Zahvaljujem se na pažnji.