Gospodin Ivan Andrić ima reč.

Javljam se po članu 104. Želeo bih da, u ime LDP, privedemo ovu diskusiju kraju pošto jedni drugima nećemo ništa objasniti. Mi imamo svoje političke stavove, vi imate svoje. Mi i dalje ostajemo pri tome i naravno da mislimo da smo u pravu. Radi se o čoveku koji je optužen i protiv koga postoji proces u domaćem zakonodavstvu za krivično delo koje je, pri tom, i nasilno.
Za nas nije dovoljno obrazloženje to što je on jedne nacije, a taj koji je trpeo posledice je druge nacije i zbog toga ne zaslužuje da mu se da podrška. Naša primedba, koju je gospođa Pešić iznela ovde, nije bila protiv SRS. Vaš stav je poznat. Taj mladi čovek je juče kod vas i bio, ili zajedno sa vama, nije ni važno.
Ono na šta smo mi ukazali, to su dve stvari. Prva je da na takav način vi utičete na sud. Protiv njega se vodi proces. Dajući mu podršku, vi vršite pritisak na sud. To je jedna stvar, oko toga se ne slažemo i tako je, a druga stvar, osnovna primedba i razlog zbog koga smo se javili je izostanak reakcije ljudi koji vode ovaj parlament.
Nama su jasni stavovi SRS, jasni su i stavovi LDP, ali koji je stav predsednice ove skupštine, koji je stav vladajuće većine? Upravo izostanak takvog stava dovodi do najnižeg ugleda koji ovaj dom ima u poslednjih ne znam koliko godina.
Nemešanje u život. Život je, nažalost, naša dnevna politika. Izostanak osude ili podrške (ne znam, neću da ulazim u to) takvom događaju koji jeste incident, a o tome govori i ova jednoiposatna rasprava ovde, ruši ugled ove skupštine.
Ponavljam, mi se više nećemo javljati za reč ukoliko ne budemo izazvani. Pretpostavljam da znate na šta mislim.

Morate dozvoliti da ima i onih ljudi koji neće imati ekstremni stav, ni kao LDP, ni kao SRS. Znači, morate dozvoliti da ima ljudi koji ljudska prava shvataju na svoj način i morate dozvoliti da to može biti i vrlo značajno i za pojedine poslaničke grupe i za pojedince, i naravno da je posebno značajno za čoveka.

Što se mene lično tiče, ljudska prava su garantovana i zakonom i etičkim principima. To ne mora biti uvek podudarno, a mislim da i nije uvek podudarno. Reč ima gospodin Krasić.

Gospođo Đukić-Dejanović, pozivam se na član 27. Ovo oko ulaska u Narodnu skupštinu i emotivnog stanja pojedinih ljudi, stvarno nisam nadležan za te stvari, samo znam da postoji obezbeđenje i ono ne dozvoljava da uđe neko kome je zabranjeno da uđe u Narodnu skupštinu. Doduše, imamo sada situaciju da ulaze i neki koji ne bi smeli da budu ni u sali, ali to je posledica ovakvog tipa parlamentarizma.
Javio sam se zato što je juče u diskusiji jedan navodno poslanik izrekao neke stvari koje, osim toga što nisu istinite, duboko zadiru u nešto što se tiče rada Narodne skupštine.
Samo da vas podsetim, 4. avgusta 2008. godine je Vlada Republike Srbije dostavila Narodnoj skupštini Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2007. godinu. S obzirom da je juče stvarno izvršena svojevrsna dezavuacija i Skupštine i poslanika, zamolio bih vas da, to što je dostavljen Predlog zakona ne znači da postoji zakon, a neko nas je obavestio da nismo obavešteni da završni račun postoji. Ne postoji, postoji samo Predlog zakona o završnom računu. Naravno, i DRI mora nešto da kaže povodom ovoga da bi to došlo na dnevni red.
S obzirom da će poslovnik biti rešen, predlažem da se ovaj predlog zakona o završnom računu budžeta za 2007, pa ako postoji i za 2006, ako postoji predlog zakona i za neku prethodnu godinu, da i to bude na jednoj od sledećih sednica Narodne skupštine, jer, kada se usvoje ti predlozi i oni postanu zakoni, onda ćemo imati definisano kakva je bila potrošnja od strane svih budžetskih korisnika koji se iskazuju u budžetu i onda nećemo biti žrtve proizvoljnog tumačenja lošeg informisanja javnosti. Znači, kada Vlada napravi svoj predlog zakona, to je predlog zakona. Kada to postaje tačno, istinito, obavezujuće? Onog momenta kad Narodna skupština završi raspravu i usvoji zakon o završnom računu budžeta. Vrlo je jednostavno da se shvati. Ali, ja sam razumeo o čemu se radi, neko želi da bude informisan, da nešto kobajagi zna, da obaveštava.
Predlog zakona je nešto što se menja, ljudi. I kod predloga zakona o završnom računu budžeta moguće su intervencije putem amandmana, tim pre što još nemamo izveštaj Revizije, a neko vam predstavlja ovde gotovu stvar. (Predsednik: Vreme, gospodine Krasiću.) Zamolio bih vas da ovaj moj predlog imate u vidu kada sastavljate dnevni red budućih sednica Narodne skupštine.

Gospođa Nada Kolundžija ima reč.

Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi se ovde politički razlikujemo u mnogim pitanjima, u nekima smo na dijametralno različitim stranama, i to nije sporno, ali ono što ne sme biti predmet političke vizure jeste poštovanje integriteta institucija i, samim tim, poštovanje integriteta države. Ovde se ne radi o nekom mladiću. Ovde se radi o mladiću koji je u jednoj drugoj državi optužen za krivično delo, koji je u ovoj zemlji optužen za krivično delo i o tome da je to međunarodna obaveza zemlje, i svaki pokušaj da se zloupotrebi bilo koja institucija u nameri da se prikaže kako se staje u odbranu onih koji su optuženi za takva krivična dela jeste ugrožavanje integriteta institucije, jeste ugrožavanje međunarodnog položaja i integriteta zemlje. I samo o tome se ovde radi.
Možemo da se razlikujemo u tome kako gledamo na koji zločin, nacionalno ili na neki drugi način, to je pravo svakog pojedinca, ali je obaveza svih da štitimo integritet institucije i da štitimo integritet države.
Podsećam vas, država Srbija je zbog ovog pitanja u ogromnom problemu. Ako mi kao institucija ne pokušamo da pomognemo državi da taj problem reši poštujući Ustav i zakone sopstvene zemlje i ne narušavajući svoj međunarodni položaj, onda mi odmažemo zemlji za koju se navodno zalažemo. Hvala.

Gospodin Martinović.

Gospođo Đukić-Dejanović, ovim nastupom završavam polemiku sa kolegama iz LDP, ali moram da iznesem jednu svoju impresiju i kolegama iz LDP i DS dam jedan prijateljski savet.
Bivši predsednik SAD Bil Klinton ostaće upamćen u istoriji po dve stvari, po bombardovanju SCG i po aferi sa Monikom Levinski. Sada su se Klintonovi ponovo vratili na političku scenu Amerike i ponovo hoće da kroje kapu celom svetu, pa i srpskom narodu. Zaista, gospodo iz LDP i vi, gospodo iz DS, dajem vam prijateljski savet, nemojte da izigravate novu Moniku Levinski.

Gospodin Ivan Andrić, izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ova osoba koja je prethodno govorila sama o sebi dovoljno rekla ovom izjavom, tako da nemamo šta da dodamo.
Javio sam se drugim povodom. Gospođo predsednice, u ime poslaničke grupe LDP zahtevam da nam se izvinite zbog vašeg stava, koji je možda vaš privatan i u njega ne ulazimo i ne zanima nas, a to je da je nešto za šta se mi zalažemo ekstremno. Ako je već to vaše mišljenje, zašto niste opomenuli šeficu poslaničkog kluba vladajuće većine takođe za ekstreman stav? Kada govorimo o integritetu institucija, to nije dato. To nije stvar koja stoji, piše u Ustavu, zakonu, pa se podrazumeva. Taj integritet se brani svakog dana. Predsednica Skupštine, čak i po članu 27. Poslovnika, koji nas predstavlja, sve narodne poslanike, nema pravo da ćuti o takvim stvarima. Ukoliko nema tu snagu, ne treba da se nalazi na tom mestu.
To su stvari vrlo jednostavne. Urušen ugled nije posledica ponašanja neke od opozicionih partija, to je odgovornost i posledica ponašanja isključivo ljudi koji vode parlament i vladajuće većine. Ukoliko se taj integritet institucije ne brani svaki dan, tako se dopušta da tema u novinama bude cena obroka u Narodnoj skupštini, a ne politika. Zato što je to želja vladajuće koalicije, da se ne raspravlja o politici, nego da se teret odgovornosti prenese na sve poslanike, na sve poslaničke grupe.
Ako vi želite da branite ugled Skupštine na svakom pojedinačnom primeru, nemate pravo da ćutite. Ukoliko to od nas zavisi, mi ćemo ga svaki put braniti. Mišljenje druge strane mi uvažavamo. SRS je dobila glasove za to što predstavlja, ali od predsednice Skupštine, ponavljam još jednom, zahtevamo izvinjenje za to što mišljenje jedne poslaničke grupe od 250.000 glasova, poslaničke grupe koja je veća čak i od njene, naziva ekstremnim. To je za nas neprihvatljivo.
Jasna je nama ideja, želja da je sve što nije u DS, vladajućoj koaliciji ili stranci Tome Nikolića ekstremno, ali to nije tako. Mi predstavljamo 250.000 građana. Predsednica Skupštine je 250.000 građana nazvala ekstremistima. Na tako nešto predsednica parlamenta nema pravo i mi zahtevamo izvinjenje za to.