Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je tema Kovačević, tema je NATO, tema je Amerika, znači, ko juri tog mladog dečaka, a njegov je najveći greh to što je Srbin, vas kritičare ove posete Miladina Kovačevića samo ću podsetiti na sledeće, posebno vas, gospodine.
(Predsedavajući: Samo ću vas podsetiti da kažete član Poslovnika.)
To je član 225, pošto ću na kraju tražiti obaveštenje od predsednika države.
Gospođo Pešić, pošto vi kažete da neki ne štite nasilje, ja mislim da smo mi jedina stranka koja štiti nasilje, zašto? Dva sporazuma, a jedino mi nismo glasali. Tu je svedok i gospodin Ilić koji nam pomalo otkriva neke stvari, da je pola Vlade, i one i ove, otvoreno za nezavisnost Kosova.
Ko štiti nasilje? Samo da vas podsetim na dva sporazuma: prvi je od 18. jula 2005. godine, koji je potpisao Vuk Drašković, o tranzitu NATO-a kroz Srbiju. Gospođo Pešić, po tom sporazumu, vojska i civili... Govorim o NATO-u, pa ću se vratiti na protest gospodina Tadića NATO-u i Ujedinjenim nacijama. Nema protesta. Da mi imamo ozbiljnu vlast, ova dva sporazuma bi se pod hitno ukinula ovde u ovoj sali.
Po tom sporazumu od 18. jula 2005. godine, vojska i civili NATO-a mogu bez ikakvih ograničenja da prolaze kroz celu teritoriju, bez prava da ih iko išta pita, niti podležu domaćim zakonima. To znači da mogu da voze i radioaktivni materijal, otrov i druge štetne materije, otimaju, biju i siluju, to je bilo u Italiji i u Makedoniji, a da ne odgovaraju po našim zakonima, jer je ugovoren totalni imunitet. Gospođo Pešić, vi ste bili ambasador, totalni imunitet! Amerikanac u našoj otadžbini može da radi šta hoće. Ko štiti nasilje? Štiti onaj ko je glasao za ovaj sporazum.
Poštenije bi bilo da odgovorni ljudi u ovoj državi, tj. da Boris Tadić potpiše potpunu kapitulaciju i da kaže – potpisao sam. Ovde bi ga podržali, rekli bi – pristali ste na to pod silom, pod pritiskom. Ne, oni ne daju da on potpiše potpunu kapitulaciju, nego mi ovde da je potpišemo, kroz ove sporazume.
Drugi sporazum je (gospodine predsedavajući, ako sam produžio, samo da kažem) sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o zaštiti statusa i pristupu i korišćenju vojne infrastrukture u Republici Srbiji, potpisan 7. septembra 2006. godine, s jedne strane Boris Tadić, a sa druge strane Kondoliza Rajs – isto, mogu da rade šta hoće.
Ja shvatam vaš revolt, ali to je jedan mladić. Ako je grešan, odgovaraće ovde. Njegov najveći greh je što je Srbin, gospođo Pešić, bre!
(Predsedavajući: Vreme.)
Mislim, greota je što ovako diskutujete.