Reč ima gospođa Pop-Lazić, po Poslovniku.

Poštovana gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je verovatno poslednje obraćanje ovog gospodina za skupštinskom govornicom.
Da je sreće, on ne bi mogao ni dana da provede u ovoj sali nakon što se izdvojio iz poslaničke grupe SRS. Jer, jedino što je bilo normalno u takvoj situaciji, kada je Tomislav Nikolić zajedno sa malim Vučićem odlučio da formira novu političku partiju, jeste, kao što bi to svugde u svetu političari koji drže do sebe uradili, da vrate mandate, da se bave politikom i sačekaju sledeći izborni ciklus i onda, ukoliko osvoje glasove birača, uđu u parlament sa punim legitimitetom i legalitetom.
Ovako, radi se o čoveku, ne samo čoveku nego o jednoj grupi ljudi koji otkako su se izdvojili u taj poslanički klub nisu za ovom govornicom izgovorili apsolutno ništa suvislo, ništa što se tiče problema u ovoj državi. Jeste li ih čuli juče da kažu nešto vezano za Kosovo i Metohiju? Nisu, njih to ne interesuje. Njihova jedina rak-rana jeste SRS. Zbog čega? Zbog toga što nisu uspeli da iz SRS povuku onoliko koliko su engleski ambasador i američki ambasador od njih tražili, nisu odvukli 50 poslanika, i još moraju da se vrate ova tri mandata na Administrativnom odboru. Očekujem da će to biti možda danas, sutra, u ponedeljak, a sud će već odlučiti po pitanju mandata ovih 18 poslanika.
Iluzorno je slušati nekoga ko ne može da se podiči moralom, nekoga ko je ukrao volju građana Srbije. Svi vi ste, gospodo, to mora da bude jasno i najmanjem detetu u Srbiji, ukrali nešto što nije vaše, nešto što je pripadalo i pripada SRS. To ne može da bude niti moralno, niti legalno, niti legitimno. Uzeli ste nešto što nije vaše. Birači su glasali za SRS, za program i obećanje SRS.
Ako ste se polakomili za nekim dobrobitima koje vam je neko ponudio, nekim abolicijama od nečega čega ste se plašili, da rešiti neke svoje privatne probleme, to je stvarno vaše, ali na političkoj sceni moramo da se obračunamo principijelno sa ovakvim pojavama. Uvek smo negodovali protiv takvih pojava, sećate se, i kad je bio Karić u pitanju, i kada je G17 tako postala parlamentarna poslanička grupa, i kada je izbacivan DSS iz parlamenta i kada je Bane Ivković postao ...
(Predsednik: Vreme.)
... parlamentarna politička partija na isti ovaj način. Na svoj način smo protiv toga negodovali, iako nismo imali lični interes. Ni sad nije samo partijski interes, nego principijelan interes.
Zbog toga smo juče ometali i ometamo govornike koji izlaze, a mislimo da nemaju pravo da izlaze za ovu govornicu. Nastavićemo tako da radimo sve dok ne bude svima vama jasno, mislim da vama kolegama jeste jasno, ali svima u Srbiji, ko su oni i šta oni rade u ovom parlamentu. Zahvaljujem.

Gospodin Mladenović se javio i po Poslovniku i ima svoja tri minuta, pa neka spoji, da se ne bi dva puta javljao. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, prvo, povodom izlaganja, uskoro bivšeg poslanika, o koaliciji na nekim opštinama izneću vam podatke o tome šta se desilo u opštini Barajevo.
Ovo je zvanični zapisnik sa 8. sednice Administrativno-mandatne komisije koja je održana 26. decembra 2008. godine, sa početkom u 9.00 časova. Na toj komisiji bilo je predloženo šest tačaka dnevnog reda. Peta tačka bila je - Razmatranje ostavki odbornika SRS.
Kada se došlo do 5. tačke rečeno je, sekretar SO je izneo podatak da je SRS prethodnog dana, 25. decembra, u 13.00 časova predala aktivirane ostavke šest odbornika, koje su overene i zavedene na pisarnici. Komisija razmatra ostavke odbornika SO Barajevo sa izborne liste SRS, i to: Branislava Đurića, Miline Blagojević, Zorana Markovića, Zorana Stevančevića, Miroljuba Ljubinkovića i Mile Savić.
Član komisije Ivan Ivanković predložio je da se Administrativno-mandatna komisija izjasni i uvaži ostavke ovih šest odbornika i predloži SO Barajevo da vrati mandate SRS. Predlog se stavlja na glasanje.
Ono što je dosta čudno, četiri puta se glasalo u vezi sa jednim predlogom. Prvo je bio predlog da se vrate mandati SRS – jedan glas za, ostali protiv, predlog je odbijen. Zatim se stavlja predlog sekretara komisije koji je bio suprotan ovome i niko ne glasa ni za, ni protiv, nema ni uzdržanih i konstatuje se da komisija nema mišljenje povodom ovog pitanja.
Opet se otvara diskusija, nastavlja se rasprava, nakon toga se opet stavlja predlog da se mandati vrate SRS, po treći put se glasa o istoj stvari. Ovog puta su svi bili za, niko protiv, niko uzdržan. Shodno tome, komisija donosi odluku da se mandati vrate SRS i ova sednica se završava.
Nakon sat ili dva dolazi do raznih pretnji članovima komisije, dolazi do dogovora između DS i SNS, ponovo se sastaju i ponovo sazivaju komisiju. Komisija se sastaje i zamislite šta kaže predsednik komisije, jer prethodna je završena – predlaže da se komisija vrati na tačku dnevnog reda, odnosno razmatranje ostavki, a kompletna komisija je prethodno završila sa dnevnim redom!
Uprkos tome, oni otvaraju ovu sednicu i vraćaju se na tu petu tačku dnevnog reda i donose drugačiju odluku, da se mandati ne vrate SRS, a sve to u dogovoru DS i SNS.
Takođe, u okviru ove dve partije je dogovoreno da se članovi saveta menjaju, pa se tako u Savetu za privredna pitanja, budžet i finansije ove opštine član Ivan Ivanković zamenjuje članom Milinom Blagojević, u Savetu za urbanizam, komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine član saveta Danijela Đurđević zamenjuje se članom Branislavom Đurićem itd. Svi članovi saveta iz SRS zamenjuju se članovima iz SNS.
Isto se desilo i u opštini Zvezdara, isti slučaj. Demokratska stranka u koaliciji sa SNS menja članove, izbacuje članove SRS, a ubacuje predložene ispred SNS. U dve opštine koalicija DS i SNS je napravila dogovor.
Iskoristio bih ovo vreme da postavim jedno poslaničko pitanje Ministarstvu pravosuđa.
Trgovinski sud u Beogradu, u parnici tužioca Lazarević Draginje protiv tuženog preduzeća za proizvodnju čarapa i trikotaže "Ineks partizanka" u stečaju, sa adresom Ćirila i Metodija br. 8, doneo je odluku 19. marta 2004. godine, odnosno presudu, da tuženi na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 21.000 dinara u roku od osam dana od dana pravosnažnosti presude.
Godine 2006. se donosi zaključak da stečajni dužnik ne poseduje stečajnu masu za bilo kakvo namirenje poverioca u ovom postupku, a time ni za isplatu deonica, akcija, otpremnina i sličnih potraživanja.
Ono što je interesantno, i objavljeno je više puta u novinama 2003. godine, jeste da je ta fabrika svoj prostor dala i na tom prostoru se nalaze najluksuzniji stanovi u Beogradu. To su stanovi između ulica Vojvode Brane, Ćirila i Metodija, Vojvode Bogdana i Milorada Šapčanina. To su stanovi sa kompletnom luksuznom opremom, sa najskupljim kvadratnim metrom u Beogradu. Ta fabrika je dobila ogroman novac za taj prostor, a nije htela da izmiri dugovanja svojim radnicima.
Moje pitanje Ministarstvu pravosuđa je: šta se desilo sa tim novcem koji je fabrika dobila za ustupanje svog prostora za izgradnju ovih luksuznih stanova?
Na kraju bih spomenuo još par stvari, pošto je vreme pri kraju. Spomenuo bih radnike Robnih kuća "Beograd", koji su i dalje u parku, na koje Vlada uopšte ne obraća pažnju. Ljudi su i lošeg zdravstvenog stanja. Mislim da bi trebalo brzo da se reaguje.
(Predsednik: Vreme.)
Privodim kraju. Pomenuo bih nekadašnjeg giganta, Beogradsku konfekciju - BEKO. Takođe akcionari nisu dobili vrednost koja njima pripada.
Spomenuo bih i ljude koji rade u Bulevaru revolucije, koje milicija svakodnevno tera zato što prodaju na ulici da bi zaradili za svoju porodicu, za svoj život. To su ljudi koji su ostali bez posla, koji su tražili da ih spomenem. Jednostavno ljudi nemaju izlaz iz ove situacije. Na ulici su. Moramo imati malo više tolerancije prema njima i moramo im omogućiti da zarade za život.
Završavam sa rečenicom. Na opštini Voždovac predsednik opštine Voždovac je podneo ostavku. U više navrata sam govorio šta se sve tamo dešavalo, koliko tužbi su dobili za ovaj kratak period vladavine DS-a, SPS-a i LDP-a, šta su sve uradili prethodnih šest meseci i koliko tužbi su dobili, koliko puta je sud presudio u našu korist, da su održavali sednice bez kvoruma i slično. Konačno je predsednik opštine Voždovac podneo ostavku.
Nadam se da će ovi izbori doneti nova rešenja.

Gospođa Pop-Lazić reklamira Poslovnik. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, poštovane kolege, žao mi je što malo prolongiram ovu raspravu, pri kraju smo današnjeg dnevnog reda, ali verujte mi da moram, i molim vas, gospođo predsedavajuća, da me uzmete u zaštitu.
Pre svega sam žena, narodni poslanik. Koliko ja mogu da primetim, uvažavaju me kolege iz svih poslaničkih grupa, kao što i ja njih uvažavam i nikada lični konflikt nisam imala ni sa jednim narodnim poslanikom. Trudiću se uvek da se tako ophodim prema onima koji su mi ravni.
Ali, ovde u mimohodu zaista nisam dužna da trpim kojekakve pogrdne reči gospodina Nikolića. Sramota me je da vam sada kažem šta mi je rekao dok je ulazio u salu, ali ako mi vi dozvolite i ako to javnost Srbije treba da sazna, reći ću to: "A ti, Gordana, sereš, sereš". Citirala sam gospodina Nikolića. Da li ste to rekli? Bože gospode! Pa čule su kolege.
Nemojte da mislite da to mene lično posebno uznemirava, ali ne mogu da kažem ni da bi mi bilo svejedno da mi bilo ko od vas to kaže. Nema tu razlike. Da li je nivo ovog parlamenta takav da možemo da se služimo takvim rečnikom? Da li smo nekada u skupštinskom holu jedni drugima upućivali takve reči? Ne, ako smo bili ljuti prolazili smo jedni pored drugih bez "dobar dan". To se veoma retko dešavalo i ciljno se dešavalo. Vrlo često popijemo svi kafu. Razgovaramo među sobom. Razmenjujemo mišljenja po svim pitanjima. Ne slažemo se uvek, ali nema nikakve lične mržnje, niti osornog ponašanja.
Ako vi ne možete, gospođo predsedavajuća, da ovog čoveka upristojite, da li postoji neki nadležni organ koji bi mogao da se pozabavi psihološkim profilom ovog čoveka, jer ću zatražiti van ovog parlamenta zaštitu od ovog čoveka. Ne znam ko njime komanduje. Ne verujem da mu je Vučić rekao da se ovako ponaša, jer on na televiziji glumi prepodobnu Paraskevu, a ovamo sa raznoraznim kriminalcima preti poslanicima SRS-a.
U ovoj zemlji mora da se zna red. Ovo sam rekla samo zbog toga što ne znam šta koga od nas čeka od ljudi koji su očigledno spremni na sve, pa i na najgore. Hvala.

Kako je to predviđeno članom 104. stav 3, korišćenje uvredljivih izjava, naravno, nije dozvoljeno u ovoj sali. Moram priznati da nisam lično čula. Molim poslanike da vode računa o dostojanstvu Skupštine.
Za reč se javio gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je notorna laž. Nisam ni primetio gospođu Pop-Lazić kada sam ušao u salu, zaista. Nemojte sebi da pridajete toliki značaj. Nikada više vam se ne obraćam.

Narodni poslanik Vesna Pešić ima reč. Izvolite, po Poslovniku.

Poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice Skupštine, htela bih i vama lično da se obratim zato što se ovde gospođa Pop-Lazić pozivala na red. Mislim da je dobro da se pozivamo na red, ali jučerašnji događaj u Skupštini, bila sam u dilemi da li da to prećutim ili da ne prećutim, a odnosi se na dolazak jedne osobe koja je pod optužbom i sada se brani sa slobode... Da li mi možemo, budući da je slučaj toliko poznat i da je reč o tome da je neko udario jednog Amerikanca jevrejskog porekla, da SRS, vaši ljudi, dovode tog čoveka u Skupštinu... Onda vi posle toga, gospođo predsednice, kažete da nije zabranjeno, svako može da se kreće, svaki građanin može da dođe.
Znate šta, kada se govori o redu, kada se govori o moralu, to nije nigde zapisano. Ne možemo mi svaku stvar, kada je red u pitanju, da zapišemo, kada prođe neko pored vas da vam ne dobaci. Kakav bi to poslovnik bio? Da li mi imamo nekakve struke, da li smo završili neke škole, da li smo imali nekakve roditelje, da li nas je neko vaspitavao, da li znamo za red? Da to nije i da to jeste, gospođo predsednice, vređanje dostojanstva Skupštine, da se onaj mladić juče dovodi u Skupštinu Republike Srbije. Zar nas nije sramota? Da li mi tako teramo inat celom svetu?
Juče su, ovde je gospodin Šabić, ceo dan sedeli ljudi, čekali da se radi po dnevnom redu, a vi ste blokirali Skupštinu odbranom Kosova, time što su formirane snage bezbednosti na Kosovu. Kako ćemo mi da odbranimo Kosovo? Da li se tako brani Kosovo, tako što pokazujemo da branimo svakog siledžiju ako nekoga udari i zbog toga on padne u komu? Da li smo mi ljudi koji to treba da branimo i da kažemo da svako ima pravo?
Nema tog zakona gde će se svaki taj red ispisati. Molim vas da mi kao narodni poslanici, kao Skupština, držimo dostojanstvo i po nekom nepisanom kućnom redu, po nečemu što ne piše u ovom poslovniku. Ali, gospođo, zaista piše u Poslovniku da to jeste vređanje dostojanstva Skupštine. Mislim da ćete sutra dovesti Ratka Mladića u Skupštinu i reći – pa svako ima pravo da dođe. Nema pravo, zato što postoji i neki ljudski moral i neki ljudski red. Malopre ste se na to pozivali.
Juče je bila totalna zabuna. Čak ni mediji se ne usuđuju da napadnu Skupštinu zbog toga i da kažu – pa, da li su ti ljudi odrasli na njivi, jesu li ti ljudi rođeni na njivi, je l' oni nemaju nikakvog dostojanstva, nikakvog morala, je l' oni ne mogu da izađu i kažu šta je stvarno dostojanstvo Skupštine? Zato vas molim, kada se govori o redu, da se ne pozivamo samo na to da li je zapisano negde u slobodama i prati se da li neko šeta negde, nego da zaista budemo ljudi od morala i dostojanstva i da ne dozvoljavamo da takvi ljudi šetaju Skupštinom. Hvala vam.