Hvala vama. Niste mi baš pomogli, ali sećam se vrlo dobro. Gospodin Čonjagić se zove Sovranije, a gospođa Vesna je Lalić. Nisam bio član Administrativnog odbora ni tada, ni sada nisam, na svu sreću.
Da se vratimo na dnevni red. Reč ima gospodin Srboljub Živanović.

Dame i gospodo poslanici, ne znam kome bih se obratio sa ove leve strane, jer osim koalicionih partnera socijalista verovatno ne bi bilo nikoga od poslanika pozicije.
Moram reći, nažalost, izašla je Nada, da je ona juče imala jedan revolucionarni, istorijski govor u Skupštini. Moram iskreno reći da je nisam ništa razumeo. To je verovatno njena priča koja treba da pokaže taj proces demokratije koji je tekao od 2000. godine naovamo.
Pitam vas koji ste u ovim klupama, iz Demokratske stranke, kakav je bio proces traženja vaše demokratije koji je trajao od devedesetih godina pa do 6. oktobra? Kako i na koji način ste tražili vaša poslanička prava? Kako i na koji način pokušavate ta demokratska prava da ugušite?
(Predsedavajući: Gospodine Živanoviću, koji član reklamirate?)
Članove 27, 77, 104, 106, 225. i 226. Dame i gospodo, očekivao sam, pre donošenja ovih evropskih zakona, da će, pošto ste doneli zakon o obračunu sa korupcijom, taj obračun početi da deluje. Videli ste, to je počelo da funkcioniše, verovatno zahvaljujući određenim ljudima iz vrha vlasti, gospodinu ministru Dačiću, ali nažalost, čini mi se da je čišćenje počelo sa repa, a ne sa vrha. Vidite, ova vojna mafija, u vezi sa podelom ovih stanova – ko je uključen? Sad su tu uključeni referenti, oni koji su primali papire, oni su uključeni u taj proces kriminala, a ne onaj ko im je to omogućio.
Dame i gospodo, mnogo pitanja imamo ovde, ali vreme teče, verovatno ću još izaći za ovu govornicu da vam kažem kako ste, u stvari, doprineli realizaciji pomoći u oblasti za koju se kao za slamku spasa hvatate, a to je poljoprivreda. Vi niste ništa na tom polju uradili. Vama je bitan ovaj poslovnik da biste mogli da se uhvatite u sistem Evrope, odnosno da se prikačite uz njih, ali oni vas neće.
(Predsedavajući: Vreme.)
Dame i gospodo, prolazi vreme, još ću se javiti da govorim o vašoj demokratizaciji. Hvala vam.

Hvala vama. Nema povrede Poslovnika, članova na koje ste se pozvali. Mogu samo da zamislim kakav biste šlagvort dali gospođi Čomić da vam objasni svaku od tih povreda.
Reč ima gospodin Milorad Buha. Ovim, izgleda, počinjemo drugi krug.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po čl. 27. i 77. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Želim da kažem da sam bio prisutan na 35. sednici Administrativnog odbora Narodne skupštine kada je predsednik Odbora rekao da će se sednica Administrativnog odbora, 34. sednica i nastavak te sednice, desiti danas, ali nije definisano vreme. Uobičajeno je u takvim situacijama, kada se prekine jedna sednica i kada se krene u sazivanje druge sednice, da se definiše jasno vreme.
Poslovnik o radu jasno daje određena prava određenim licima u smislu zakazivanja sednica, a u ovom slučaju nastavka sednice. Danas smo ovde dva sata čekali da dobijemo informaciju o tome kada će početi nastavak te sednice.
Članom 77. Poslovnika o radu Narodne skupštine jasno su utvrđena prava ko ima mogućnost i pravo da da obaveštenje o tome kada će početi nastavak sednice koja je prekinuta. Niti je predsednik Administrativnog odbora rekao kada će to biti, niti njegov zamenik, niti predsednik Skupštine.
Da napravimo jednu paralelu. Predsednik sam jednog odbora. U dva navrata nisam bio prisutan u sali kada su određeni poslanici tražili zasedanje Odbora za industriju. Predsednik Skupštine je, shodno odredbama člana 77, zakazala sednicu, prema pravu koje ima. U ovom slučaju predsednik Skupštine, shodno odredbi člana 27. stav 1. tačka 4), koja kaže da se predsednik Skupštine brine o blagovremenom radu radnih tela Skupštine, u ovom slučaju Administrativnog odbora, morala je i bila je dužna, ukoliko to nije učinio predsednik Administrativnog odbora ili njegov zamenik, tačno definisati vreme i dati obaveštenje narodnim poslanicima.
Bili smo uskraćeni. Zašto je to bitno? Bitno je zbog suštine i sadržine onoga što je zahtev SRS. Srpska radikalna stranka je uputila zahtev Administrativnom odboru, kao nadležnom državnom organu, da reši pitanje povratka tri poslanička mandata. Zašto se čeka više od mesec dana?
Iza svega toga stoji, postoji određeni razlog. Zašto predsednik Skupštine ili predsednik Administrativnog odbora ne izađe ovde i kaže koji su to razlozi? Normalno da to ne može učiniti niko od njih, nego ovde prisutna predsednik poslaničke grupe ZES-a izađe i da obaveštenje, suprotno Poslovniku o radu, izlazi za govornicu i kaže da nije povredila Poslovnik.
Povređen je Poslovnik i tražim da se u danu za glasanje ova Narodna skupština izjasni o povredi Poslovnika koju je učinila Nada Kolundžija. Hvala vam.

Hvala vama. Reč ima Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ukazujem na povredu člana 100. našeg poslovnika. Ne bi bilo zgoreg da se on i pročita. Odmah da kažem, izazvan sam da ukažem na povredu ovog člana Poslovnika zbog načina na koji je vođena sednica kada je predsedavala gospođa Čomić, a direktni povod je to što je izrekla, po mom mišljenju neopravdanu, disciplinsku meru poslaniku SRS gospodinu Martinoviću.
Ovaj član koji stalno ponavljamo, iz dana u dan, član 100. u poslednjem stavu kaže: "Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će bez pretresa odlučivati o tom pitanju u danu za glasanje".
I ranije sam ukazao na to da gospođa Čomić autoritarno vodi ovaj parlament. Ona se izdiže iznad parlamenta i arbitrira. Iza svake naše reklamacije povrede Poslovnika donese sud i kaže – nije povređen Poslovnik. Da li je ikada zapitala da li je narodni poslanik zadovoljan odgovorom? Nisam čuo. Da li je ikada primenila poslednji stav odredbe člana 107? Iz dana u dan prisustvujemo flagrantnom kršenju povrede Poslovnika u članu 100, sa kojim uvek počinje, već sada, jednu ustaljenu frazu gospođa Čomić. Gospođa Čomić govori u formulama i u stereotipima. Naravno, kaže: "uvidom u stenogram", u koji ona apsolutno nije mogla da stekne uvid, jer sa mesta govori o stenogramu koji se u tom trenutku tek vodi.
Prema tome, molim da se konačno prekine ovo što se događa, da se poštuje Poslovnik. Gospođa Kolundžija izađe i kaže: "Suština demokratije je u proceduri"; nova definicija, ali ako je tako, poštujte proceduru do kraja, na način kako je Poslovnikom zacrtano.
To je jedna intervencija na koju bih ukazao. Inače, ovo što Demokratska stranka radi sa Administrativnim odborom, sa čitavim cirkusom i sa ovim merama koje hoće da nametne, ako govorimo o proceduri, to je procedura gašenja demokratije, utihnuća opozicije u parlamentu.
Zašto gospođa Kolundžija kada je ovde iznosila razloge za donošenje novih mera nije navela kako je u američkom kongresu, kako je u britanskom parlamentu, kako je u nemačkom parlamentu, kako je u Francuskoj, da vidimo? Hoćete u Evropu, pa kažite kako se tamo donose zakoni i kako se tamo poštuje opozicija.

 Hvala. Reč ima gospodin Petar Jojić. Komentar ću ostaviti gospođi Čomić.

Gospodo predsedavajući, gospodine potpredsedniče koji vodite ovu skupštinu, moram primetiti da bi ova skupština normalno radila kada biste je vi vodili. Mislim da onaj ko vodi Skupštinu mora prvo da položi ispit iz Poslovnika o radu Narodne skupštine da bi mogao da vodi parlament, jer bez toga ne može čovek da zna da li je neko povredio Poslovnik ili ne. Slažem se da vi kao veoma stručan pravnik i ugledni advokat možete da tumačite određene norme Poslovnika, ali to ne može svako da radi, pogotovo ako poslaniku oduzme više od pola vremena na objašnjavanje svojih utisaka i svog tumačenja, naopakog, određenih pravnih normi.
Gospodine potpredsedniče, dozvolite mi da obavestim javnost da sam dobio pismo iz Bele Crkve, gde je privatizovan poljoprivredni kombinat PIK "Južni Banat" AD Bela Crkva. Prema pisanju radnika, objekti i oprema koji nisu navedeni u popisu prilikom prodaje PIK "Južni Banat" AD Bela Crkva, a izvršena je prodaja i privatizacija 2003. godine...
U popisu nepokretne i pokretne imovine nije sledeće: asfaltni put do staklenika - 1831 metar, put kroz voćnjak, asfaltiranih 1658 metara do Crvene Crkve, selo, put kroz voćnjak, asfaltni, radna jedinica "Breskva" - 1658 metara, put od kamene kocke za radnu jedinicu "Vinograd" za Urvinu - 750 metara, put na radnoj jedinici "Jezero", "Kruška", asfaltni prema Vračev Gaju - 1735 metara.
Betoniran je plato u krugu radne jedinice "Breskva" - 2935 metara kvadratnih, asfaltni plato između hladnjača - 1528 metara kvadratnih; sistem za navodnjavanje, pazite koje su to vrednosti, kap po kap na 530 hektara; glavni cevovodi i plastični u redovima voćnjaka i vinograda; zasadi vinograda, špalirani sa betonskim stubovima, bez zemljišta na površini od 198 hektara, jedan deo sa sistemom za zalivanje; zasad breskve, sa sistemom za zalivanje - 148 hektara...
(Predsedavajući: Vreme.)
Molim vas, samo da završim.
(Predsedavajući: Da povredimo zajedno Poslovnik? Koliko još?)
Imam još pet-šest rečenica. Zasadi višnje na 18 hektara, zasadi kajsije - sedam hektara, zasadi šljive - 12 hektara, zasadi jabuka - 375 hektara, jedan deo sa sistemom za zalivanje.
Samo poljoprivredno zemljište na površini od 1.578 hektara; građevinsko zemljište 25 hektara, neobradivo zemljište 53 hektara, ukupno 1657 hektara nije ušlo, prema ovome kako pišu radnici. Nedostaju i pokretne stvari i veći deo voznog parka, kamioni, putnička vozila i ostale pokretne stvari koje su se zatekle u imovini.
Gospodine potpredsedniče Skupštine, odlučio sam da ovo predam predsedavajućem Narodne skupštine, za Vladu Republike Srbije jedan primerak, za državnog revizora drugi primerak, za MUP Republike Srbije, gospodina Dačića, jedan primerak, republičkog javnog tužioca jedan primerak i za budžetsku inspekciju Republike Srbije jedan primerak. Molim vas da ovo prosledite, na ovome moramo insistirati jer je ovo dokaz, treba da se proveri je li ovo bila regularna, zakonska privatizacija ili je to bila lopovska privatizacija, a ovo je samo jedan primer u Srbiji.
(Predsedavajući: Pet minuta. Hvala.)
Srbija je opljačkana.

Hvala, gospodine Jojiću. Kao presedan, primiću zbog truda koji je uložen ovde. Za institucije koje nisu skupštinske potrudiću se da prosledim, ali molim narodne poslanike da sto predsedavajućeg ne koriste kao poštanski šalter, nego da se neposredno obrate institucijama od kojih traže odgovore i objašnjenja. Hvala lepo.
Reč ima gospođa Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na članove 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kojima je regulisano pravo poslanika na dobijanje obaveštenja. Potrebno mi je obaveštenje od ministra finansija, a u vezi sa pravima vojnih rezervista nekadašnje Treće armijske oblasti.
Vlast u Srbiji još jednom je pokazala da nimalo ne vodi računa o svojim građanima i njihovim interesima. Juče su rezervisti iz Jablaničkog okruga morali da se za ostvarenje svojih prava obrate Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Posle niza poniženja koja su doživeli od Vlade države čiji su integritet branili 1999. godine u ratu, kada je NATO napao našu državu, bivši borci su prinuđeni da tužbom sudu pokušaju da ostvare svoja prava.
U više navrata rezervisti nekadašnje Treće armijske oblasti obraćali su se Vladi Republike Srbije sa zahtevom da dobiju isti tretman kao i ostali učesnici rata 1999. godine i da se i njima isplate ratne dnevnice u punom iznosu, koje su isplaćene najpre nekim pojedincima, a zatim i rezervistima iz Topličkog okruga.
Na poslednjem sastanku sa jedinstvenim štrajkačkim odborom radna grupa Vlade iznela je predlog o isplati novčane pomoći, za koji su nekadašnji borci istakli da je više nego sraman. Inače, to je bio prvi put da radna grupa Vlade uopšte iznese bilo kakvu ponudu. Ona je, naravno, za bivše borce bila neprihvatljiva i ponižavajuća. Naime, radna grupa Vlade ponudila je da samo oni rezervisti čiji porodična primanje ne prelaze 13.500 dinara mogu ostvariti pravo na pomoć u iznosu od 70.000 dinara na 12 mesečnih rata.
Nekadašnji učesnici rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine ne žele nikakvu novčanu pomoć. Oni samo traže da ostvare svoje pravo na visinu ratnih dnevnica koje su isplaćene ostalim vojnim rezervistima.
Imajući u vidu ekonomsku situaciju u zemlji bili su spremni da razgovaraju o dinamici i načinu isplate, tako što bi se povećao broj rata isplate, pa čak i da se pronađe drugi modus za isplatu. Dat je predlog da jedan deo sredstava bude u hartijama od vrednosti, kojima bi platili račune za struju i ostala komunalna davanja, a da deo duga bude isplaćen u novcu.
Pošto Vlada nije imala razumevanja i nije pronađeno zajedničko rešenje, pripadnici rezervnog sastava prinuđeni su da na sudu ostvaruju svoja prava tako što će tužiti državu za čije su interese ratovali 1999. godine protiv NATO snaga. Želim sada samo da iznesem jednu od neprijatnosti na koje su naišli ...
(Predsedavajući: Vreme.)
Gospodine predsedavajući, javiću se još jednom da bih završila ovo, jer se tiče 12.000 građana Srbije.