Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, pozivam se na čl. 225. i 226. i tražim određena obaveštenja, odnosno imam želju da vas i javnost obavestim da su nastali određeni problemi vezani za funkcionisanje zemljoradničkih zadruga. Dolazim iz Srema, u Sremu ima dosta zemljoradničkih zadruga, odnosno ZZ zadruga koje funkcionišu na određeni, da li zakonit, da li nezakonit, način.
Želim da ministar za poljoprivredu, odnosno da Zadružni savez Srbije i Zadružni savez Vojvodine daju odgovore na postavljeno pitanje. Konkretno, Zadruga "Poljokop" u Vašici, to je malo mesto u opštini Šid, funkcioniše po sistemu zadrugarstva i ti zadrugari su svojim učešćem od 100.000 dinara stekli pravo da budu zadrugari. Njih ima 11.
Vrednost te zadruge je oko 1,5 miliona evra. Jedna grupa iz te zadruge u ovom trenutku vrši pregovore sa određenim advokatom koji zastupa agrarnu mafiju i žele da kupe akcije, odnosno da kupe pravo tih zadrugara po ceni od 5.000 evra.
Znači, ako se njih šest-sedam udruže i prodaju svoje zadrugarsko pravo, a to pravo bi koštalo oko 35.000-40.000 evra, ti novi, koji ulaze u sastav te zadruge, stiču neko pravo, odnosno obezbeđuju sebi pravo da raspolažu onom vrednošću o kojoj sam ovde govorio, a to je 1,5 miliona evra.
Tražim obaveštenje o ovom problemu koji se odigrava u opštini Šid, odnosno u naseljenom mestu Vašica, i zahtevam da nadležni organi preduzmu sve mere kako se ne bi i dalje ovakve pojave dešavale, da li u Vašici ili u nekom drugom mestu.

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, na osnovu člana 226. Pre dva meseca sam se takođe javio po ovom članu i tražio obaveštenje od Agencije za privatizaciju, a u vezi sa situacijom u AD Srpska fabrika stakla Paraćin, koja je pre dve godine prodata kupcu iz Bugarske. Po običaju, Agencija za privatizaciju nikada nije dostavila nikakav odgovor, niti objašnjenje, kao ni drugim kolegama kada su postavljali pitanje i tražili objašnjenje od Agencije za privatizaciju.
Povod za moje javljanje je činjenica da je trenutno 700 radnika Srpske fabrike stakla u Paraćinu u neizvesnosti da li će se posle 16. februara vratiti na svoja radna mesta, a od 15. novembra 2008. godine su upućeni na plaćeno odsustvo.
Ova neizvesnost dodatno je potkrepljena sporazumima koje su radnici potpisivali, a po kojima su raskidali radni odnos u Srpskoj fabrici stakla Paraćin i rešenjima koja su ti isti radnici istovremeno potpisivali i postajali radnici nekih malih pogona u okviru staklare. Radnici s pravom postavljaju pitanje gube li na taj način prava koja imaju na osnovu kupoprodajnog ugovora između kupca i Agencije za privatizaciju, u kome su navedeni kao radnici Srpske fabrike stakla u Paraćinu.
Tom prilikom sam Agenciji dostavio i kopije pomenutih sporazuma i rešenja. Otpremnina koja je obećana, nekih 160 evra po godini radnog staža, na ovaj način radnicima Srpske fabrike stakla verovatno će biti uskraćena.
Ovo su neka pitanja koja postavljaju sami radnici i moja je obaveza da u ime tih radnika zatražim objašnjenje od Agencije za privatizaciju.
Takođe, želeo bih da iskoristim ovaj trenutak, dok ne počne da funkcioniše, kako bih rekao, izmenjeni drakonski Poslovnik, da podsetim kolege narodne poslanike, pre svega iz vladajuće koalicije, na reči velikana srpskog parlamentarizma, slavnog državnika i vođe Radikalne stranke Nikole Pašića upućene njegovom partijskom saborcu koji mu je predstavljao nacrt novog poslovnika o radu Narodne skupštine koji je trebalo da uđe u skupštinsku proceduru. Nikola Pašić ga je pitao: "Valja li to makar nešto za opoziciju?" "Ne, gospodine predsedniče vlade", odgovorio mu je njegov sagovornik. "E, onda cepaj to, bićemo nekada i mi opozicija."
Dame i gospodo narodni poslanici iz vladajuće koalicije, vi ne razmišljate tako, ali doći će verovatno vreme kada ćete se gorko kajati zbog ovog što upravo radite. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.
Inače, pitanje Srpske fabrike stakla u Paraćinu je upravo rešeno, na zadovoljstvo radnika, lokalne samouprave i države.

Koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, odavno smo već konstatovali da je jednom veštom manipulacijom aktuelnog režima naša država prebačena iz nekakvog realnog u potpuno virtuelni okvir. Građani nisu ni svesni koliko lepo žive, svakodnevno se otvaraju nova radna mesta, dinar je jači od evra, Euleks je zaštitnik srpskog življa na Kosovu i Metohiji, svetska ekonomska kriza će nas uglavnom zaobići ...
(Predsedavajući: Izvinjavam se, molim vas, koji član?)
Dobro. Po članu 226, ovo je bio samo uvod. Ono što nas bude zakačilo od svetske ekonomske krize će dodatno podići životni standard građana, penzije su 70% od prosečne plate, Ustav je svetinja, a EU nas očekuje raširenih ruku.
Jedini problem ili crna tačka, kako nas je okarakterisao onaj koji najviše licitara sa terminom ulaska u EU, jeste Skupština i to, naravno, najviše zaslugom poslanika SRS, a jedno rešenje bi moglo da bude i ukidanje TV prenosa, kao i predložene izmene i dopune Poslovnika.
Pošto je očigledno da je režim uveren da je najveći deo građana u dubokom zimskom snu, samo bih želeo da zarad budne javnosti, u skladu sa članom 226. ovog još uvek važećeg Poslovnika o radu Narodne skupštine, zatražim objašnjenje od Vlade Republike Srbije da li je tačno sledeće: pošto su evrointegracije i tzv. evropski zakoni glavni adut vladajuće većine, a pre svega DS, kako javnost da protumači činjenicu da, prema potvrdi predsednika parlamentarnog Odbora za evropske integracije, na usvajanje u Skupštini čeka 12 tzv. evropskih zakona?
Jedan zakon je još uvek na Odboru, tri zakona čeka na usvajanje u Vladi, 14 zakona još nije ni došlo na razmatranje u Vladu, dok 12 tzv. evropskih zakona nije ni počelo ozbiljno da se piše. Dakle, naspram ovih 12, plus jedan zakon, za kašnjenje čak 29 evropskih zakona nedvosmisleno je odgovorna Vlada. Ko je onda crna rupa i gde je čep? Mislim da je odgovor na ovo pitanje iz dana u dan sve jasniji.
Kažem, u skladu sa onim članom 226, tražim zvanično objašnjenje od Vlade Republike Srbije da li je tačno ovo što sam izneo. Hvala.

Hvala. Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, jer smatram da je povređeno dostojanstvo ove skupštine, član 104.
Minornu izmenu šest članova važećeg Poslovnika Skupštine Republike Srbije potpisalo je 129 narodnih poslanika iz vladajuće koalicije. Ovo je, građani Srbije, bruka, sramota i nemoć Demokratske stranke. Vladajuća koalicija na sve moguće načine pokušava da spreči opoziciju da raspravlja u ovom uvaženom domu o životnim i egzistencijalnim problemima i zakonima koji su važni za sve građane Srbije, a i za državu Srbiju.
Cilj ovog predloga je, s jedne strane, da se ućutka opozicija, da joj se zabrane svi principi elementarne demokratije na koju se vladajuća koalicija tokom svoje vladavine od 2000. godine tako važno poziva.
U stvari, šta je pozadina ovog predloga koji je toliko loš da ubija izbornu volju građana i zabranjuje predstavnicima naroda, legitimno izabranim na izborima 15. maja 2008. godine, da se zalažu za građane koji su ih birali?
Vi ste u ovom uvaženom domu pogazili dostojanstvo Skupštine i sve tekovine demokratije, jer pokušavate da obmanete građane Srbije da zbog opstrukcije opozicije ne mogu da se usvoje evropski zakoni. Gde su vam ti zakoni kada do danas nema u skupštinskoj proceduri nijednog evropskog zakona? Govorite da zbog opozicije ne možete u Evropu. Evropa vas neće zbog Đelića, Dinkića, njima sličnih, Borisa Tadića, bez obzira na to koliko ste vi servilni i poslušni.
Pokušavate da na neustavan i nelegalan način ukinete demokratiju ne samo u ovoj skupštini nego i u čitavoj Srbiji. Dragi građani, Demokratska stranka pokušava da vas obmane i da skrene pažnju sa još većih problema koji se dešavaju u Srbiji, a ti problemi se svakodnevno gomilaju.
(Predsedavajući: Vreme.)
Oni su veći. Demokratska stranka pokušava da skrene pažnju sa problema Kosova i Metohije, statusa Vojvodine, siromaštva, bede, delikvencije, narkomanije, kriminala, a najviše pokušava da se opravda građanima i da im objasni zašto do sada ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... nije ispunila nijedno predizborno obećanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nikola Žutić.

Gospodo poslanici, javljam se po Poslovniku, čl. 225. i 226.
Već sam jednom tražio obaveštenje od predsednika Skupštine i nadležnih. Postavio sam pitanje zašto je iz skupštinske procedure povučen Predlog zakona o udruženjima? Tada sam istakao i da je primarni interes države Srbije da se stvori pravni osnov za osnivanje i delovanje stranih nevladinih organizacija donošenjem posebnog zakona koji bi kanalisao njihov antidržavni rad. Tada sam istakao i da je destruktivni cilj pojedinih stranih nevladinih udruženja skriven iza lažnih formulacija o osnovnoj svrsi njihovog rada, pa se često navodi da je njihova aktivnost usmerena na pružanje direktne karitativne i humanitarne pomoći itd.
Strane nevladine organizacije su transmisija između ideološke centrale u inostranstvu i Vlade u Beogradu, pa su one, u stvari, prikrivene nevladine organizacije koje bitno utiču na kreiranje vladine, odnosno državne politike. Može se zaključiti da su strane nevladine organizacije u Srbiji vrlo brojne. One agresivno deluju po Srbiji, vrše dresuru i države i naroda, propisuju kanone ponašanja i države i naroda kao evropski neokolonijalisti.
Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo ozloglašene Nataše Kandić, možete misliti, citiram, "pomaže društvima i državama nastalim na teritorijama bivše Jugoslavije da uspostave vladavinu prava i prihvate nasleđe masovnog kršenja ljudskih prava u vreme oružanih sukoba, kako bi se onemogućilo ponavljanje, utvrdila krivična odgovornost za počinioce i zadovoljila pravda." Završen citat.
Uz sve navedeno, Fond, bolje rečeno Nataša Kandić, kritikuje vlast što je nevoljna da se suoči s prošlošću, pa zato daje tzv. podršku domaćim suđenjima za ratne zločine, zatim zastupa ideju i potrebu za stvaranjem procedure za primenu procesa provera. Dalje, Fond podržava nacionalna suđenja za ratne zločine i daje ohrabrenje za podizanje novih optužnica.
Antisrpski Helsinški komitet za ljudska prava, pod predsedništvom Sonje Biserko, takođe je tzv. nevladina organizacija s ciljem definitivne satanizacije Srba.
Fond za otvoreno društvo osnovala je Sonja Liht i postala je njegov izvršni direktor. Taj fond se predstavlja kao nevladina, nepolitička i neprofitna organizacija koja razvija i podržava sistemske razvojne političke programe i aktivnosti usmerene na razvoj demokratske kulture i demokratske otvorenosti. Ovaj fond se, međutim, zalaže za poštovanje ljudskih prava za sve osim za Srbe.
Fond Sonje Liht je deo međunarodne mreže Instituta za otvoreno društvo, čiji je osnivač Amerikanac mađarskog porekla Džordž Soroš, a koji je osnovan 1993. godine sa zadatkom da promoviše demokratsku vlast, ljudska prava, pravne, socijalne i ekonomske reforme. Fond utiče na stvaranje i donošenje predloga zakona. Ovo je vrlo važno za poslanike. Neumorna Sonja Liht nedavno je osnovala i Fond za političku izuzetnost...
(Predsedavajući: Vreme.)
Javiću se opet.