Prva sednica, Prvog redovnog zasedanja, 05.03.2009.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica, Prvog redovnog zasedanja

1. dan rada

05.03.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Palaliću.
Predsednik Poslaničke grupe manjina, gospodin Balint Pastor ima reč. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Balint Pastor

Grupa manjina
Gospođo predsednice, gospođo Malović, poštovani predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu imamo zakone koji su neophodni, čije je usvajanje neophodno radi stavljanja naše zemlje na belu šengen listu i taj podatak dovoljno govori o tome da ove zakone što pre treba usvojiti. Ali, ove zakone ne treba usvojiti samo iz razloga što predstavljaju uslov za uvođenje bezviznog režima za građane Republike Srbije, nego ove zakone treba usvojiti zbog toga što će modernizovati društvene odnose u onim oblastima koje regulišu.
Pre svega ću govoriti o zakonu o matičnim knjigama. Za Poslaničku grupu manjina i za SVM Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma i Predlog zakona o međunarodnoj pravnom pomoći u krivičnim stvarima nisu sporni i apsolutno podržavamo ove predloge zakona.
Veoma nam je žao, ali ja o tome neću duže govoriti, pošto sam to već na početku radnog dana izneo, što danas na dnevnom redu nemamo Predlog zakona o zabrani diskriminacije, zbog toga što Skupština ovih dana ne može da zaokruži proces usvajanja zakona koji su neophodni zbog stavljanja ili su u interesu stavljanja Srbije na belu šengensku listu. Povodom toga sam uputio poslaničko pitanje i premijeru Cvetkoviću i o tome ne bih želeo duže da govorim, ali moram da naglasim samo u jednoj rečenici da smatramo skandaloznim da se na zahtev jedne crkve ili bilo koje crkve, ili bilo kojih crkava određeni predlog zakona može povući iz skupštinske procedure samo nekoliko sati pre započinjanja nove sednice Skupštine, kada je upravo taj predlog zakona bio prvi na dnevnom redu Narodne skupštine.
Sa druge strane, vrlo je loše što do 15. marta nećemo moći da ispunimo sve uslove za stavljanje Srbije na belu šengensku listu, što je bila namera kada je bila pripremana ova sednica koja je od danas u toku.
Da se vratim na Predlog zakona o matičnim knjigama, smatramo da je ovaj predlog zakona moderan i da na moderan i dobar način uređuje ova pitanja. Kada znamo da sada važeći zakoni koji regulišu ovu oblast potiču iz 1973. i 1990. godine, onda nije potrebno reći da su ti sada važeći zakoni u potpunosti anahroni propisi i da je neophodno donošenje novog, modernog zakona.
Za nas je od izuzetnog značaja činjenica da će biti uvedene tzv. "e" ili "i" matične knjige. Drugi primerak matične knjige će se voditi primenom elektronskih sredstava za obradu i skladištenje podataka i to je jedan veliki korak ka modernizaciji naše celokupne uprave.
Vrlo je dobro i to što će to omogućiti pristupanje određenim međunarodnim ugovorima, a još je bitnije što izvodi iz matičnih knjiga neće imati ograničeni rok važenja od početka primene ovog zakona. Za građane je svakako od prvorazrednog značaja i činjenica što će matičar jednog matičnog područja jedne određene opštine moći izdavati izvode iz matične knjige koja se vodi za druga matična područja te opštine ili druge opštine, ili drugog grada u Republici Srbiji. To će svakako olakšati i ubrzati izdavanje izvoda iz matične knjige.
Jedino nam nije jasno i dato objašnjenje zbog čega treba toliko vremena za uvođenje te tzv. "e" matične knjige. Iz prelaznih i završnih odredaba ovog Predloga zakona možemo da vidimo da će tek od 1. januara 2012. godine prema planovima biti moguće vođenje drugog primerka matične knjige u elektronskom obliku i smatramo da je taj rok malo dugačak, ali sigurno je Ministarstvo procenilo koliko će vremena biti potrebno za uvođenje jedne takve novine u naš pravni sistem.
Savez vojvođanskih Mađara je podneo jedan amandman, za koji se nadamo da će biti usvojen. Odnosi se na upisivanje ličnog imena pripadnika nacionalnih manjina u matičnu knjigu. Smatramo da sadašnje stanje, prema sada važećem Zakonu, nije jednoobrazno i da sada važeći Zakon daje mogućnost za različita tumačenja sada važećeg Zakona. Ukoliko ne bi bio usvojen ovaj naš amandman, onda bi ta različita praksa mogla da ostane i posle usvajanja ovog modernog zakona. I baš zbog toga smo predložili jedan amandman, čijim usvajanjem bismo postigli da na nedvosmislen način bude urađeno ono što je bila nesumnjiva namera Ministarstva, da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da se njihova lična imena upisuju prema svom jeziku i pravopisu, što ne isključuje paralelan upis ličnog imena i na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom.
Na ovo pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo i na osnovu člana 79. Ustava Republike Srbije i na osnovu člana 9. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Problem je u tome što u sadašnjoj praksi postoje opštine gde se imena pripadnika nacionalnih manjina upisuju na srpskom jeziku prema pravopisu srpskog jezika, ćiriličnim pismom na prvom mestu i tek u zagradi se upisuju lična imena pripadnika nacionalnih manjina.
To nije način koji odgovara pravima pripadnika nacionalnih manjina i iz Ustava i iz Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i pošto smatramo da matične knjige treba da budu jednoobrazne, naravno, baš smo želeli ulaganjem ovog amandmana postići rezultat, da se na nedvosmislen način reši ovo pitanje i da nacionalne manjine imaju pravo u svim opštinama da traže upis svojih ličnih imena na prvom mestu na svom maternjem jeziku i onda u zagradi na drugom mestu na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom.
Usvajanjem ovog amandmana u potpunosti bi bila postignuta jednoobraznost, odnosno ostvarenje načela jednoobraznosti matičnih knjiga. Mi se nadamo da će ovaj naš amandman biti usvojen. Nadamo se da će i ovi zakoni za nekoliko dana biti usvojeni.
Isto tako se nadamo da će vrlo skoro i Predlog zakona o udruženjima biti vraćen u skupštinsku proceduru i da će narodni poslanici napokon moći usvojiti nov zakon o udruženjima građana, kao i da će na moderan način konačno biti regulisana i oblast rada udruženja građana. Hvala. (Aplauz.)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Pastor.
Reč ima predstavnik poslaničke grupe SPS-JS, gospodin Milićević. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, u najkraćem, s obzirom na to da je mnogo toga rečeno u protekla dva časa, najpre, kada je reč o Predlogu zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Poslanička grupa SPS-JS podržava cilj koji se želi postići usvajanjem predloženog zakonskog rešenja, a to je unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, sa jedne strane, a sa druge strane, kao i usaglašavanje zakona sa međunarodnim standardima i konvencijama u ovoj oblasti.
Osim onoga što je rečeno, želim da kažem nešto što mislim da nije rečeno u protekla dva časa, a smatramo da je važno. Naime, veoma je važno usvojiti ovaj zakonski predlog, između ostalog i radi zadržavanja članstva Srbije u međunarodnoj organizaciji finansijsko – obaveštajnih službi, tzv. Egmont grupi, što omogućava razmenu podataka sa, čini mi se, 108 država sveta. Zadržavanje punopravnog članstva u ovoj grupi je od izuzetnog značaja, jer pranje novca i finansiranje terorizma u najvećoj meri jesu međunarodna krivična dela i borbu na nacionalnom planu je zaista teško realizovati bez efikasne međunarodne saradnje.
Čule su se neke informacije u javnosti tokom proteklog vremenskog perioda da će ukoliko Srbija tokom marta 2009. godine ne usvoji ovaj zakonski predlog članstvo u ovoj grupi biti suspendovano, čime bi se zapravo obustavila veoma intenzivna međunarodna saradnja i razmena informacija, što smatramo da nije pozitivno i da nije u interesu. Procenu mera i radnji koje Srbija preuzima u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma vršiće Komitet Saveta Evrope, odnosno Manival. Manival je zapravo telo Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma države članica Saveta Evrope sa međunarodnim standardima.
Još jednom želim da istaknem, to uvek treba istaći, da je usvajanje i donošenje ovog zakona jedan od preduslova za ukidanje viznog režima sa Evropskom unijom.
Što se tiče Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, usvajanjem ovog zakonskog predloga najpre bi se uredio način i postupak pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima i na taj način bi se zakonski uredila ova oblast, a sa druge strane, unapredila bi se saradnja Srbije i drugih država u krivičnim sudovima i ubrzao postupak kada je reč o delima koja imaju transnacionalni karakter.
Na samom kraju, želim da kažem da će Poslanička grupa SPS-JS, takođe, podržati Predlog zakona o matičnim knjigama, jer želimo da podržimo i onaj cilj koji se želi postići, a to je lakše i brže ostvarivanje prava građana.
Kako se moglo čuti za ovom skupštinskom govornicom od predstavnika, donošenje i usvajanje ovog predloga zakona trebalo bi da omogući vođenje matičnih knjiga u skladu sa potrebama društva, evropskim standardima i principima usvojenim međunarodnim aktima. Dakle, predviđena je potpuna automatizacija matičnih knjiga, odnosno vođenje drugog primerka, i to isključivo sredstvima za elektronsku obradu i skladištenje podataka.
Osnovna novina i jeste u tome da će građani moći da dobiju izvode bez obzira na mesto rođenja, odnosno na mesto vođenja matične knjige.
Naime, matičar svakog matičnog područja moći će da izda izvod iz matične knjige za bilo koje matično područje. Da bi se ovo realizovalo, neophodno je uspostaviti centralni informacioni sistem na nivou Republike i ovim predlogom, čini mi se, predviđeno je da se organima koji obezbeđuju vođenje matičnih knjiga da rok od pet godina da obezbede elektronsku evidenciju podataka.
Takođe, još jedna novina jeste izdavanje izvoda iz matičnih knjiga koje neće imati ograničen rok trajanja, o tome je bilo reči, ali naravno da je za upotrebu izvoda iz matičnih knjiga odgovorno lice koje ga stavi u pravni saobraćaj.
Ubeđeni smo i zaista želimo da verujemo da će ova odredba olakšati nagomilanu proceduru pri izdavanju izvoda i smanjiti na jedan određeni način troškove građana.
Naravno, podržavamo i nameru da se ovim zakonskim predlogom na određeni način, čini nam se po prvi put, urede uslovi za obavljanje poslova matičara, odnosno poslova zamenika matičara. Smatramo da je ovo dobar način da se realizuje princip depolitizacije i profesionalizacije uprave.
Na samom kraju, još jednom želim da kažem, treba napomenuti i ne treba zaboraviti, to ističem u pozitivnom kontekstu, da je oblast matičnih knjiga u Srbiji, kao što je već, između ostalog, rečeno za ovom skupštinskom govornicom danas, uređena Zakonom o osnovnim podacima iz matične knjige iz 1973. godine, koji je donet na nekadašnjem saveznom nivou, kao i Zakonom o matičnim knjigama iz 1990. godine, kao republičkom propisu. Dakle, evidentno je, postoji još jedna suštinska neusaglašenost, odnosno neusaglašenost sa Ustavom Republike Srbije, što je razlog više da podržimo ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem. (Aplauz.)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.
Određujem pauzu do 15.00 časova.
Gospodin Jojić, predstavnik SRS, biće prvi govornik posle pauze.
(Posle pauze – 15.10)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu.
Trenutno smo u toku sednice kada pravo na reč imaju predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SRS.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, SRS ima svoje mišljenje na ovaj zakon koji se odnosi na pružanje pravne pomoći u međunarodnoj saradnji iz ove oblasti. Načelno pitanje – sada se postupak pružanja međunarodne pomoći u krivičnim stvarima reguliše u okviru Zakonika o krivičnom postupku, a Predlogom zakona o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima predviđa se izdvajanje te materije iz ZKP-a (Glave HHHII i HHHIII) i njeno regulisanje tim posebnim zakonom.
Takvo rešenje je legitimno, ali se njime ništa posebno ne postiže. Radi se o običnoj "normativnoj kozmetici", koja nije u duhu naše tradicije. Nije u pitanju nikakvo novo zakonsko rešenje, jer je najveći broj odredbi preuzet iz Zakonika o krivičnom postupku. Dakle, radi se o prepisivanju nekih odredaba, a većina odredaba je iz Zakonika o krivičnom postupku.
Pomoć koja bi se pružila po zahtevu Međunarodnog krivičnog suda, sud nastao Rimskim statutom, jer tu materiju treba regulisati posebnim zakonom. Dame i gospodo, u članu 7. stav 3. nije precizno definisano da li ministar nadležan za pravosuđe "odlučuje" ili samo "daje mišljenje", već i jedno i drugo stoji paralelno, pa je ta odredba u tom delu nejasna i neprimenjiva. Ponavljam, ne može u normi da stoji da ministar odlučuje ili samo daje mišljenje, već stoji i jedno i drugo u ovoj normi, pa je ta odredba u tom delu nejasna i apsolutno neprimenjiva.
Što se tiče člana 8. stav 2. pogrešno je formulisana pretpostavka da: "Ako nema podataka o uzajamnosti, pretpostavlja se da uzajamnost postoji." To je nelogično. Nigde u svetu ovako nešto nije propisano, niti se može tretirati kao neka obavezujuća norma. U članu 8. stav 2. pogrešno je formulisana pretpostavka da ''ako nema podataka'', o čemu sam govorio, da postoji uzajamnost, to nije u interesu Republike Srbije, jer bi se tada međunarodna pravna pomoć pružala i onda kada to nije potrebno, a može biti skopčano i sa velikim troškovima. Tu bi pretpostavku ili trebalo potpuno izostaviti, s obzirom na to da je teško zamisliti slučaj da nema podataka o postojanju ili nepostojanju uzajamnosti.
Kakva uzajamnost ako ne postoji uzajamnost i to da je striktno određena i napisana trebalo bi je formulisati potpuno suprotno, pa bi stoga član 8. stav 2. trebalo da glasi: "Ako nema podataka o uzajamnosti, pretpostavlja se da uzajamnost ne postoji.'' Kad nema dokaza da postoji uzajamnost, pretpostavlja se da nje uopšte nije ni bilo, sve dok se suprotno ne utvrdi u skladu sa stavom 1. ovog člana, ili dok država molilja podnese dokaze o postojanju uzajamnosti.
Što se tiče člana 9, trebalo je izostaviti reči "ili upravnom postupku" u stavu 2. ovog člana, što je prethodno već objašnjeno. Čemu međunarodna pomoć u krivičnopravnim stvarima, a u vezi upravnih postupaka? Čemu krivičnopravna saradnja, ako se radi o upravnom postupku?
Što se tiče člana 15. trebalo je u ovaj član ubaciti u stav 1. tačku 1) u zagradi i "rezultati DNK analiza". Rezultati DNK analize pouzdano utvrđuju identitet i poreklo pojedinca. Danas se takve analize smatraju daleko pouzdanijim načinima identifikacije, odranije uobičajenih identifikacionih tehnika, kao što su, primera radi, otisci prstiju, koji se ovde izričito navode.
Član 16. tačka 7. stilska korekcija. Zašto je ovo stilska korekcija? Umesto reči "da država molilja da garancije", predlagač predlaže normu, treba da stoji "da država molilja garantuje", jer kad se kaže da država garantuje, to je jača norma nego što se ovim predlaže, čvrsta prilika kojoj se državi daje prvenstvo, kako bi se izbegle arbitrernosti i zloupotrebe kada su u pitanju tzv. konkurentski zahtevi, koji su sada mogući, jer se u ovom članu samo nabrajaju kriterijumi, ali se ne utvrđuje njihov redosled, već se to prepušta slobodnom nahođenju, što je suprotno načelu pravne sigurnosti i nema nikakvu posebnu svrhu, osim što omogućava povlađivanje nekim državama, odnosno obrnuto, podređivanje drugih država. Znači, ako neko sa strane nama uslovi da donesemo neku normu i neki zakon, mi to moramo doneti, sa čime se SRS apsolutno ne slaže i tome se suprotstavlja.
Posebno je besmislena, kolege pravnici koji sede u ovom parlamentu i advokati, odluka o određivanju države kojoj se daje prvenstvo da obrazloži, jer je to "prazna norma", s obzirom na to da nema posebnog pravnog leka, niti konsekvence za pogrešnu, odnosno neracionalnu odluku o određivanju države čijem se zahtevu daje prvenstvo. Takođe, nije jasno ni šta se misli kada se prvo kaže da je više država molilja zahtev podnelo "istovremeno", a zatim se kao poseban kriterijum navodi "redosled podnošenja zahteva". Tu postoji ozbiljna kontradikcija.
Što se tiče člana 17. tekst člana bi trebalo da glasi istoverno kao što sada glasi član 551. ZKP, tako da se u osnovi prednost daje zahtevu države čiji je državljanin to lice.
Što se tiče člana 20. stav 2. treba dodati da se branilac po službenoj dužnosti postavlja po redosledu sa spiska koji predsedniku nadležnog suda dostavlja nadležna advokatska komora, ukoliko ne želimo ovom normom da omogućimo profiterima iz advokature da budu pogodovani, da budu povlašćeni i da na taj način učestvuju u nekim telima u kojima ne bi trebalo da budu, što znači da advokatura mora da poštuje kodeks, pre svega Statut i mora da poštuje redosled, a redosled daje advokatska komora.
Što se tiče člana 22. stav 1. navedene razloge za pritvor treba urediti slično kao u Zakoniku o krivičnom postupku, da se skrivanje ili bekstvo u članu 22. stav 1. tačka 1) povezuje sa ometanjem postupka odlučivanja o zamolnici, isto kao što je nelogično da se razlog iz člana 22. stav 1. tačka 2) svodi samo na "ometanje prikupljanja dokaza". Ovo je jedno ništa, ovo je šuplja priča.
Umesto da se upotrebi bolja formulacija iz Zakonika o krivičnom postupku, kojom se reguliše problematika dokazne opstrukcije, bilo u odnosu na materijalne dokaze, bilo u pogledu tzv. koluzivne opasnosti. Treba formulisati razloge za pritvor slično kao u članu 142. stav 2. tač. 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku.
Danje, član 26. stav 2. tačka 1) rok od 18 dana je potpuno neuobičajen za naše zakonodavstvo, pa je potrebno uvesti neki normalniji rok, na primer 15 dana, mesec dana i slično. Ovo nisam u svojoj stručnoj praksi imao priliku da vidim, a evo tu je gospodin Palalić koji je advokat, tu je gospodin Ratković, takođe, advokat, tu su pravnici Boris Aleksić, Munić i da ne nabrajam ovde, a tu je i ministar pravde, advokat i stručni pravnik koji može u svakom slučaju da potvrdi moju činjenicu i moju tvrdnju da je neprimeren rok od 18 dana. To ni u jednom propisu nema. Rokovi se određuju na tri dana, osam dana, 15 dana i 30 dana. Ovde je ova odredba nakaradna i u njoj ne treba da stoji rok od 18 dana, jer je to zaista u našoj praksi koju treba uvažavati apsolutno neprihvatljivo i nije nikada bilo u primeni.
Što se tiče člana 35. ovaj član treba brisati. Pazite na šta se on odnosi – privremeno izručenje, to nema nikakvog smisla, a može biti suprotno interesima Srbije, a posebno interesima oštećenih koji su državljani Republike Srbije.
Teško je zamisliti mogućnost da tako nešto uopšte i može biti u interesu naše države u kojoj bi se paralelno vodio krivični postupak, a koji bi se onda morao nastaviti u odsustvu lica, koje je privremeno izručeno. Takva je mogućnost i potpuno suprotna pretpostavci iz člana 16. tačka 3) Predloga zakona, koji je u ovom delu neusaglašen sam sa sobom.
Što se tiče člana 51. Predloga zakona, bolje je rešenje koje je sada već sadržano u članu 536. Zakonika o krivičnom postupku i njega treba zadržati, jer između ostalog, bolje štiti interes oštećenog koji je naš državljanin, te ne omogućava ustupanje krivičnog gonjenja za najteža krivična dela, kao što je to inače, moguće prema članu 51. Predloga ovog zakona.
Inače, član 51. je konfuzan, jer kada se realno i može desiti kako kaže član 51. stav 1. tačka 2) " da lice u zamoljenoj državi izdržava kaznu zatvora ili drugu krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode", a da se pri tom, pojavi i mogućnost ustupanja krivičnog gonjenja od strane Srbije.
Šta ovo znači?! Ovo je izuzetno u kontradikciji i konfuzno i nije dobro za primenu, a radi se o šteti, ako bi se našli građani Srbije, a i strani državljani, jer naša Srbija mora da garantuje i stranim državljanima sva međunarodna prava koja su priznata određenim konvencijama, poveljama i drugim normama.
Zatim, član 52. stav 1. tačka 3) šta je to "vanpretresno veće"?! Naš Zakonik o krivičnom postupku, koji je važeći, koji je još na snazi, on je naš osnovni izvor krivičnog procesnog prava, koristi termin "vanraspravno veće". Da li to neko ovde uvodi stranu terminologiju, ko zna gde i kada prepisanu, možda?
U članu 52. stav 2. govori se o "osumnjičenom", a u celom tekstu Predloga zakona se ili spominje "lice" ili "okrivljeni", a i inače je termin "okrivljeni" opšteg značenja.
Član 58. kaže treba omogućiti da i lica koja nisu državljani Srbije mogu po sopstvenom zahtevu da izdržavaju kaznu u Srbiji. To bi bilo posebno značajno za Srbe u hrvatskim zatvorima. Ovo je jako značajno i na ovom bi se moralo insistirati.
U član 62. stav 2. treba uvesti mogućnost da se u izreku presude domaćeg suda ne mora uvek uneti, pazite molim vas, opasna stvar, vrlo nemoralna, vrlo štetna, "potpuna izreka strane krivične presude". Sada ću vam objasniti šta se može desiti u praksi, šta možemo da doživimo i šta mogu Srbi da dožive.
Tako na primer, u presudama hrvatskih sudova u odnosu na Srbe iz Krajine često se pominju termini poput "velikosrpske agresije", "četničke agresije" i slično, a onda se to automatski podrazumeva od strane naših sudova, što je besmisleno i ponižavajuće. Za Srbe apsolutno ponižavajuće! Ova norma, ova odredba ne valja i ona je na štetu Srba!
Treba u članu 62. stav 2, nakon reči "države molilje" uneti sledeću formulaciju: "potpunu izreku strane krivične presude, osim kada to iz važnih razloga nije celishodno ili bi bilo suprotno interesima pravičnog krivičnog postupka i morala."
U tačku 1) člana 83. treba ubaciti i: "DNK analize", što je prethodno već objašnjeno, ali se ponavlja u odredbi člana 83. U tački 3) člana 83. treba brisati "formiranje zajedničkih istražnih timova", jer to nije usaglašeno sa Zakonikom o krivičnom postupku, radi se o nejasnoj formulaciji, a u praksi bi se, po pravilu, kosilo sa načelom državnog suvereniteta i Ustavom Republike Srbije. Takođe, treba brisati tačku 4) člana 83, jer zašto bi se lice lišeno slobode u Srbiji "privremeno predavalo radi ispitivanja pred nadležnim organima države molilje", kada bi se saslušanje moglo obaviti i u našoj državi. To vam je prva stepenica za izručenje. Kakve su garancije da bi to lice uopšte bilo vraćeno našoj državi ako ga budemo isporučili da ga neko tamo privremeno saslušava? Ovde se ništa ne kaže ni o državljanstvu tog lica, što bi značilo da se tako "privremeno" mogu predati i državljani Srbije, a što onda može biti i njihovo faktičko izručenje.
Iz prethodno objašnjenog razloga treba brisati i član 92. koji, takođe, omogućava zloupotrebe. U vezi toga, treba brisati i član 93. član 94. i član 95, što je samo dalja razrada tog vida "privremene predaje".
Član 96. treba brisati ovu predloženu normu. Kolege drage, nema nikakve zakonske osnove za "zajedničke istražne timove". Šta ćemo mi zajednički da istražujemo sa nekim stranim timovima­? Tu su, takođe, moguće zloupotrebe. Srbija je svojevremeno 1914. godine odbila ultimatum Austrougarske i potom ušla u rat, jer nije želela da dozvoli da strani organi sprovode istragu na njenoj teritoriji, pa nema razloga ni da se sada nešto slično omogućava putem takozvanih ''zajedničkih istražnih timova''.
Dakle, SRS je protiv ovakvih normi i ovakvog zajedničkog vođenja istrage ili zajedničkih timova. Ovim se ništa ne postiže.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Predloga zakona o pranju novca i finansiranju terorizma, član 46, ''Radnje i mere koje preduzimaju advokati'' jeste jedna opasna, skandalozna, neviđena, nedopuštena, a da ne upotrebim druge termine, norma. Šta će ovi advokati sada da rade? U koju se ulogu stavljaju advokati? Da budu doušnici, da budu zaštićeni svedoci?!
Da li je predlagač razmišljao o tome da se ovde radi o zloupotrebi poverenja ukoliko bi advokati postupali po odredbama ovog člana.
Po odredbama člana 46. advokat je dužan da sprovodi mere i radnje za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma u sledećim slučajevima – kada pomaže u planiranju ili izvršavanju transakcije za stranku u vezi sa tim. Kakve veze ima da ispituje i saslušava lice koji će novac da upotrebi ako kupi nekretnine.
Pazite, kupovina ili prodaja nepokretnosti ili privrednog društva? Advokatura je deo pravnog sistema. Advokat ne sme da oda tajnu klijenta koji mu je došao u kancelariju i rekao mu to i to. Advokat ne odgovara za njega. Ne možemo prinuditi advokaturu da advokatura bude podređena politici neke stranke. To ne smemo dozvoliti, to je zabranjeno.
Molim vas, gospođo ministre, kada biste sutra bili advokat i dođe vam stranka hoće da kupi stan u Beogradu, u Novom Sadu ili u Pančevu i kaže, molim vas, sačinite mi ugovor – i, vi uzimati ime i prezime i adresu njegovog stanovanja, vi nemate pravo da istražujete, dalje da utvrđujete njegov identitet. Njegov identitet može da utvrdi samo policija ili policija po nadležnosti ili po rešenju istražnog sudije. Ovo nije dozvoljeno, molim vas, ovo je opasno!
Ne znam da li ste imali saglasnost, da li je o ovome dala mišljenje advokatska organizacija, što znači Republička advokatska komora, Pokrajinska i Regionalne komore?
Upravljanje imovinom stranke? Kakve veze imam ja kao advokat sada kako će stranka da upravlja njenom imovinom ako sam sačinio ugovor o prometu nepokretnosti? Nema nikakve veze.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, iskorišćeno je vreme od 20 minuta koje vam je na raspolaganju kao ovlašćenom predstavniku. Zahvaljujem.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem. (Isključen mikrofon.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju.