Poštovano predsedništvo, kolege, danas po drugi put govorim o ovom zakonu o pranju novca i sprečavanju terorizma. Zaista je zakon više nego čudan, konfuzan, apsurdan i ambijent koji pravite i koji stvarate sa nekoliko setova zakona koje ste doneli u proteklih nekoliko meseci, jeste više nego apsurdan. Neki od tih zakona neće biti primenjivi, neki će biti samo u delovima primenjivi, ali vi to radite samo zbog toga da biste se dodvorili EU, da biste što više njihovih zakona prepisali, da biste što više njihovih zakona doneli ovde, da biste ispunili neke njihove uslove za ispunjenje raznih političkih želja koje nam dolaze iz zapadne Evrope.
Ovaj zakon o finansiranju terorizma kroz pranje novca, a to je jedno krivično delo koje proističe iz mnogih drugih krivičnih dela, kao što su trgovina narkoticima, ljudima, organima, sve smo to, na našu nesreću, imali ovde da doživljavamo, ima još nekoliko vrlo ozbiljnih zamerki, gde vi bukvalno ovo naše društvo pretvarate u balkanskog špijuna.
Ovo što su kolege advokati govorili kroz ove radnje i mere koje treba da preduzimaju advokatske kancelarije ili advokati, da bi ispratili šta to rade pojedini njihovi klijenti i da li će ti ljudi uopšte biti njihovi klijenti ako ovaj zakon bude stupio na snagu, postavlja jedno veliko pitanje.
Samo ću citirati nekoliko probranih radnji i mera koje ste vi ovim zakonom predložili. Kaže – "poznavanje stranke i praćenje njenog poslovanja (u daljem tekstu: poznavanje i praćenje stranke), redovno stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih u praćenju stranaka.'' Da li advokatske kancelarije da postaju obaveštajni ili kontraobaveštajni centri, da advokati vode na nekakve seminare iz bezbednosti svoje pripravnike, svoje kafe kuvarice, svoje čistačice, da bi mogli na svim nivoima da skeniraju onog njihovog poslovnog partnera ili klijenta koji se pojavi na vrata njihove advokatske kancelarije? To su zaista neverovatni nonsensi.
"Obezbeđivanje redovne unutrašnje kontrole i izvršavanje obaveze iz ovog zakona". Znači, taj advokat je dužan da proverava svoje pripravnike, saradnike, pomoćnike, kafe kuvarice i čistačice, da li oni redovno svakog njihovog klijenta skeniraju kada se pojavi na vratima njihove kancelarije?
"Vođenje evidencije, zaštita i čuvanje podataka iz tih evidencija, provera identiteta stranke na osnovu dokumenata, podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora". Šta ovo znači – kad god neki klijent dođe kod nekog advokata, u njegovu kancelariju, advokat mu uzme ličnu kartu i pozove nekoga u stanicu policije da proveri njegov dosije? To je zaista neverovatno.
Kaže – "redovno prati poslovanje i proverava usklađenost aktivnosti stranke sa prirodom poslovnog odnosa i uobičajenim obimom i vrstom poslovanja stranke". Kao što sam rekao u mom prvom izlaganju danas, ovo je jedan zakon iz nekoliko setova zakona koje ste vi doneli u proteklih šest meseci, gde želite sve i svakoga da stavite pod određenu kontrolu. Ovim zakonom želite da stavite sva pravna i fizička lica pod kontrolu. Ovo je izgovor da možete kontrolisati i poslednju žutu banku koja teče između nekih ljudi u nekom poslu.
Drugo, još jedan apsurd. Kako mislite da sprovodite ovaj zakon na celokupnoj teritoriji države Srbije? Kako mislite da ga sprovodite uz pomoć ili saradnju sa stranim ili svetskim organizacijama? Upravo jedan deo teritorije Srbije se nalazi pod kontrolom svetskih organizacija: UN, Euleks, ne znam čega sve nema, i upravo za tih 10 godina, kao i za prethodnih 20 godina, tamo cveta trgovina narkoticima, tamo se nalaze na desetine laboratorija, tamo se nalazi glavni distributivni centar prema Evropi.
Europolovi podaci od nekoliko godina unazad kažu sledeće: Kosovo, Albanija, zapadna Makedonija, svakog momenta se u magacinima nalazi do sedam milijardi evra narkotika spremnih da idu na evropsko tržište. U Albaniji je 2002. godine zasađeno 80% obradivog poljoprivrednog zemljišta marihuanom. Šta mislite – ko to koristi? Da li mislite da to nije prodato negde? Gde je završio taj novac? Kako su se finansiranje ANA, OVK, UČK i današnje bezbedonosne snage Kosova? Upravo su te međunarodne snage danas ili ovih nekoliko godina unazad vodeće narko-dilere dovele u situaciju da postanu vrlo ozbiljni politički faktori na KiM.
Kako vi mislite da sa takvim međunarodnim svetskim organizacijama ovaj zakon sprovedete u delo? Imate neke teritorije, neka mesta, neke gradove i u samoj Srbiji gde vi nemate šanse da sprovedete ovaj zakon. Idite u Veliki Trnovac, podatak iz 2004. godine jeste da se u Velikom Trnovcu svakog trenutka nalazi do milijardu evra narkotika spremnih za evropsko tržište.
Jednostavno, te međunarodne organizacije štite tu kriminalnu narko-mafijašku državu na svaki mogući način. Oni jadnici koji nisu u kontrolisanim tokovima novca i narkotika, bivaju hapšeni. Trenutno u evropskim zatvorima ili zatvorima evropskih zemalja boravi 23 hiljade Albanaca sa Kosova. Pomnožite to sa minimum četiri, pet ljudi, koliko čini jedna kriminalna grupa u proseku, dobićete vrlo ozbiljnu cifru. Neki su bili neposlušni, pa su završili tamo, ali ona većina koja je poslušna i koja radi vrlo ozbiljno, ona se nalazi na Kosovu, nalazi se po EU i finansiraju narko-državu.
Jedan vrlo ozbiljan pokazatelj poslovanja tih međunarodnih organizacija je i taj da upravo tamo gde se nalazi NATO, gde se nalazi vojska SAD, tamo je ili proizvodnja narkotika ili prerada i distributivni centar za dalje. U Avganistanu se nalaze već nekoliko godina, smanjili su poljoprivrednu površinu na kojoj se sadi mak od koga se proizvodi opijum, za jednu četvrtinu, ali se proizvodnja maka povećala za 40 puta. Šta mislite – kuda prolazi većina tih proizvoda iz Avganistana do EU.
Vi mislite da će te organizacije zajedno sa vama da sprovode ovaj zakon? Ovo je više nego smešno. Apsurd za apsurdom, donose se zakoni i zakoni ostaju mrtvo slovo na papiru. Imali smo danas jedan apsurd na Administrativnom odboru gde vladajuća većina nije htela da uvaži ostavke koje smo podneli, tražeći neke specijalne predstavnike. Radi se o tome da morate da štitite neke svoje operacije, pa taman kada bi neko od njih došao i rekao, podnosim ostavku, vi biste mu rekli, e, mi ne prihvatamo, moraš da sediš tu.
Izađite malo iz ovog mraka iz ovog lavirinta i krenite nekim ozbiljnim putem, jer ovo u kom pravcu nas vi vodite zaista ne vodi ničemu.
Ovo je nešto neverovatno. Ova zemlja se ubuduće neće zvati Srbija, zvaće se ''apsurdistan''. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma koji je danas predmet skupštinske diskusije, moram još jedanput da ponovim, u prilično nelogično sačinjenom dnevnom redu, koliko god bio manje ili više loš, najveće iskušenje imaće poput svih prethodnih zakonskih predloga, u praktičnoj primeni, ako za to, nadam se da nije već i kasno. Naime, fenomen pranja novca je prisutan u celom svetu, naravno, tu ni Srbija nije izuzetak. Neke relevantne procene govore da se danas opere od 2% do 5% ukupnog svetskog društvenog proizvoda, odnosno prevedeno u ciframa, od 590 milijardi do čak 1,5 bilion dolara godišnje.
U Srbiji je situacija slična. Taj procenat je oko 5%. Ono što se svakako nameće je logično razmišljanje da je pre svega mafijaška privatizacija preduzeća u najvećem obimu uticala na ovakav parametar, ali pranje novca je i te kako omogućeno preko već nadaleko čuvenih fantomskih firmi, odnosno korišćenjem fiktivnih pravnih lica.
U Srbiji je jedan od modaliteta i promet nepokretnosti koja je nesporna delatnost i pogodna da se novac stečen na nezakonit način plasira u legalne finansijske tokove. Treba ovom prilikom pomenuti tzv. simulovane poslove kada se, primera radi, ugovori proizvodnja tekstila za izvoz, a umesto repromaterijala koji je trebalo nabaviti u inostranstvu, u stvari se uvozi originalna roba koja je finalni proizvod i onda se prodaje ovde. Ili se simulira proizvodnja u najprimitivnijim uslovima, prave se nekakve manufakture i naizgled proizvodi roba, a zapravo se preko takvih poslova gura veliki keš. Takođe, evidentno je legalizovanje sumnjivog kapitala putem izgradnje raznih objekata, s obzirom na to da se i tu u priličnoj količini pojavljuje gotovina.
Suština pranja novca je, dame i gospodo narodni poslanici, da se ilegalno stečeni novac prevede u legalnu svojinu ili legalni posao. Koriste se drugi načini preko čuvenih of-šor kompanija, pravog poreskog raja, čime se zamagljuje poreklo novca i izbegava plaćanje poreza. Takve transakcije, naravno, ne ulaze u platni promet zemlje i vrlo je teško sagledati njihov tok. Primera iz bliske prošlosti je sijaset i samo ću podsetiti na onaj čuveni dvojac Janjušević – Kolesar. Ovom prilikom bih želeo posebno da istaknem da je ovim predlogom zakona predviđeno da banke imaju aktivnu ulogu u ovoj priči.
Žao mi je što danas ovoj sednici ne prisustvuje gospođa Dijana Dragutinović, ministar finansija Vlade Republike Srbije, čini mi se da je ovo tema u kojoj bi svakako ona bila i najkompetentnija.
Nažalost, zahvaljujući ekonomskoj politici i samom činjenju aktuelnog režima, ovaj bankarski sistem u Srbiji, ako uopšte još uvek postoji, suočava se sa rizicima, kao što su kreditni rizik, rizik od prevare, rizik od ugrožavanja reputacije, koji prouzrokuje te ozbiljne pravne i finansijske poteškoće.
Potreba za pranjem novca, odnosno prihoda ostvarenim kriminalnim aktivnostima kroz finansijski sistem je od vitalnog značaja za uspeh i kriminalne aktivnosti. Povećana integracija svetskih finansijskih sistema i uklanjanje barijera za slobodno kretanje kapitala, na kraju krajeva, omogućili su da se novac ostvaren kriminalnim putem lakše opere i otežali proces praćenja takvih aktivnosti. Jednostavno, ne postoji nekakav jedinstveni način pranja novca. Od čega se ti prihodi obično nalaze u formi keša koji bi trebalo da uđe u finansijski sistem na neki način. Uprkos raznovrsnosti metoda koje se koriste, proces pranja novca se obavlja u tri faze, smeštanja, raslojavanje, integrisanje, a najčešći oblik je preklapanje ovih koraka.
Ono što bi ovakvim predlogom zakona da se spreči, a nisam uveren da će se u tome uspeti, jeste zapravo identifikacija onih tačaka gde se aktivnosti u vezi pranja novca možda i izloženije uočavaju. Tu se, pre svega, misli na ulaz keša, odnosno gotovine u finansijski sistem, međunarodni tok novca, transferi u finansijski sistem, kao i transferi finansijskog sistema. U okviru ove borbe u suprotstavljanju pranja novca na osnovu novog zakonodavnog okvira, potrebno bi bilo uspostaviti međuinstitucionalni sistem za prevenciju i kontrolu pranja novca.
Formiranjem institucije za prikupljanje relevantnih informacija koje bi prikupljale i razmenjivale finansijske informacije na domaćem i međunarodnom nivou, u svrhu kontrolisanja i prevencije pranja novca, verovatno bi se postigli značajniji rezultati. Možda bi bilo dobro osnovati nekakvu međuresornu radnu grupu koja bi okupljala sve agencije i institucije uključene u suzbijanju pranja novca, kako bi se redovno testirao i ocenjivao njihov rad i razgovaralo o adaptaciji ka novim izazovima.
Sigurno, kada smo već pomenuli banke kao jedan od ključnih parametara ovog zakonskog okvira, da se nameće neophodnost nekakve programske harmonizacije rada banaka i drugih finansijskih ustanova i institucija koja se mora poštovati kako bi standardi za identifikaciju finansijskih transakcija delovali i omogućavali praćenje stvarnih korisnika računa. Mere koje bi trebalo preduzeti u borbi protiv finansiranja terorizma su slične onima koje se preduzimaju protiv pranja novca. Međutim, za ovu pošast je potrebno imati konkretnu strategiju, a ne nekakvu, tako da kažem, ad hok varijantu koja se realizuje od onog 11. septembra 2001. godine, kada su SAD, svetski policajac broj jedan, proglasile rat protiv terorizma.
U suprotstavljanju pranja novca i finansiranja terorizma, zalog efikasne borbe su snažan nacionalni, finansijski i bankarski i regulatorni sistem i državne institucije. Hteli vi to da priznate ili ne, država Srbija to danas ne poseduje. Primera radi, tokom prošle godine, Uprava za sprečavanje pranja novca otvorila je 76 predmeta. Dobro je što je gospođa Malović tu. Suština je da na kraju sve to treba procesuirati. Sudovi donose presude da li je krivično delo učinjeno ili nije. Nažalost, podaci pokazuju da ne postoji dovoljan broj pravosnažnih presuda u krivičnim postupcima pranja novca.
Na kraju krajeva, za sprovođenje zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma jasno je da je neophodno obezbediti određena sredstva u budžetu Republike Srbije. Nas svakako očekuje i rebalans. Utvrdićemo tokom godine hoće li Srbiju zaobići recesija. Verovano će ovakav zakon biti usvojen. Postavlja se ono pitanje sa početka – nije li već za sve to kasno?
Jer, kao što nam je očigledno potrebna i međunarodno pravna pomoć u određenim krivičnim stvarima, osnovni problem i dalje ležu u činjenici da se na jedan beskrupulozan način još uvek ne poštuju ni zakonske odredbe, ni Ustav Srbije. Najbolji primer je možda za to današnja sednica Administrativnog odbora na kojoj je vladavina prava zamenjena pravom vladavine, u ovom slučaju, DS. Dakle, sve dok se dešavaju ovakve anomalije, Srbija neće, bez bazira na usvajanje tzv. proevropskih zakona biti ni za pedalj bliža toj vašoj toliko voljenoj EU. Zahvaljujem na pažnji. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha. Ostalo je još 26 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, u ovom redovnom zasedanju Narodne skupštine trebalo je da razmotrimo tri zakonska projekta koja se odnose na ubrzani postupak liberalizacije viznog režima i šest zakonskih projekata o potvrđivanju, odnosno ratifikaciji konvencija iz ove oblasti. Odlukom Vlade jedan od zakona je povučen iz procedure. Bez obzira na sve ono što pričamo i obećavamo, da želimo da ubrzamo liberalizaciju, da dođemo na belu šengen listu, mi ovim potezima pokazujemo da nam to nije primaran zadatak.
Čuli smo u ovom skupštinskom domu mnogo kritika na opoziciju koja kao blokira, usporava itd, a ovde se jasno vidi da ne želite ubrzati taj postupak.
To možemo potkrepiti sa nekoliko podataka, jedan od njih je da je još 2004. godine Vlada donela i usvojila Akcioni plan o harmonizaciji odnosa pravnog sistema sa pravnim sistemom EU kojim je utvrđena dinamika, rokovi, projekti, materija koja mora da se harmonizuje.
Jedan ili više zakona i zakonskih projekata iz ove oblasti su i ovi zakoni koji su predviđeni za današnju raspravu, pa i zakon o zabrani diskriminacije. Pet godina smo svesni da taj zakon i te zakone moramo doneti, ali ništa nismo učinili da ga usvojimo i da ga skinemo sa dnevnog reda.
Prema pravnoj nomenklaturi Evropske unije nije dovoljno doneti samo zakone, moramo doneti podzakonske akte, razne administrativne propise, tehnički i tehnološki uvezati sisteme i tek onda ispunjavamo uslove.
Jedna komisija je završila posao pre neki dan i dobio sam informaciju da je po nalogu Evropske komisije zabranjeno iznošenje podataka o tome šta je utvrdila. Zamislite šta je utvrdila? Ako nismo ispunili zakonske stvari nismo ni podzakonske ni administrativne ni tehničke ni tehnološke i sve druge koji su predviđeni na mapi puta i u mapi puta za pridruživanje EU.
Zanimljivo je obrazloženje zašto se donosi jedan od zakona o kojima raspravljamo, to je zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, donosi se zbog potvrđivanja evropske Konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, zatim evropske Konvencije o ekstradiciji, konvencije Ujedinjenih nacija itd, jer je Republika Srbija preuzela obavezu implementacije navedenih dokumenata u svoj pravni sistem.
Ovde smo dobili četiri razloga zbog kojih je neophodno ući u donošenje ovog zakona, a u obrazloženju ministar pravde reče da je to harmonizacija propisa sa propisima EU, zatim liberalizacija viznog režima, ugradnja konvencije EU i UN koje su donete i koje će biti donete za nekoliko dana, ovih šest konvencija o kojima govorimo, i harmonizacija pravnih propisa Republike Srbije. Znači, četiri razloga a u obrazloženju samog zakona vidimo samo jedan jedini razlog koji je naveden ovde, što govori da Ministarstvo pravde nije učestvovalo u izradi ovog zakona, da je to radio neko drugi a taj drugi nije uskladio međusobni rad sa Ministarstvom pravde. To govori o odsustvu ozbiljnosti u radu, jer ako već postoje razlozi, oni su u svakom slučaju opravdani i moramo prihvatiti sve ono što je rečeno od strane ministra pravde, ali to nije uneto u ove razloge za donošenje zakona.
Kada govorimo o Predlogu zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima – da li ići u donošenje posebnog zakona ili je jedna od pravnih mogućnosti bila da to ugradimo u Zakonik o krivičnom postupku, kao što je to bilo prisutno i sada, ili doneti jedinstven leks specijalis zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći koji će obuhvatiti svu pravnu pomoć u međusobnoj korespondenciji savremenih država koje obuhvataju i krivične stvari, i upravne stvari, i socijalnu politiku, i telekomunikacionu politiku i saobraćajnu politiku itd.
Sa aspekta SRS izabrali ste najgore rešenje jer sada, s obzirom na to da ste uveli u praksu da se posebno reguliše ova oblast onda morate doneti i poseban zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u socijalnoj politici, to je vrlo bitno, zbog socijalnog osiguranja, iz svih aspekata iz kojih proizilazi socijalna politika i socijalno osiguranje, pored toga, morate doneti pravni propis, odnosno zakon o međunarodnoj pravnoj saradnji u spoljnim poslovima, u unutrašnjim poslovima itd. i dobićemo gomilu zakonskih projekata koji se manje-više ponavljaju. Ovo je najbolje pravno-tehničko rešenje.
S obzirom na vreme, ovde ću zamoliti ministra pravde u ime Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, u ime mnogobrojnih udruženja Krajišnika, da shodno odredbama postojećeg Zakona o krivičnom postupku i novog zakona koji ćete verovatno usvojiti, zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, pomogne izbegličkim udruženjima, izbeglicama, u smislu ostvarenja individualnih i kolektivnih prava koje su Srbi, posebno Srbi iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske imali u Hrvatskoj i ne mogu ih ostvariti. To je jedna stvar.
To se odnosi na penzije, to se odnosi na invalidnine, to se odnosi na povratak nepokretnih stvari, kuća, stanova, znamo da je Srbima oduzeto preko 50 hiljada stanova u društvenom vlasništvu sa stanarskim pravom i nijedan stan nije vraćen, kao i mnogobrojna druga imovinska, socijalna i druga prava.
Pored toga, znate i sami da su Hrvati u toku rata od 1991. do 1995. godine pokrenuli preko 70 hiljada optužnica protiv Srba. Doneli su 1999. godine Zakon o amnestiji, amnestirali su sve one koji nisu počinili teža krivična dela.
Međutim, u pravnoj praksi Republike Hrvatske to što su oni oprostili, amnestirali, ne znači ništa zato što oni umesto kvalifikacije po ovim optužnicama velikosrpska agresija ili oružana pobuna sada kažu – ratni zločin protiv civilnog stanovništva ili neka druga pravna kvalifikacija i hapse, privode itd. i osuđuju.
Iskoristiću ovu priliku da predam, s obzirom na to da je u postupku priprema protivtužbe protiv Hrvatske, da predam jedan materijal koji je radilo ''Udruženje penzionera'' iz Hrvatske sa predsednikom Jovanom Kablarom, to je jedan materijal na dvadesetak stranica, odnosi se na stečena prava odnosno penzije i sve elemente vezano za nemogućnost ostvarivanja penzija i nemogućnost ostvarenja prava koja su Srbi stekli u Hrvatskoj do 1991. godine i to pravo im je uskraćeno od 1991. godine do 1998. godine, nemaju mogućnosti da ga ostvare, evo vam ovaj materijal pa pogledajte, sagledajte i omogućite Srbima da to stečeno pravo koje su ostvarili prema zakonskim projektima i ostvare.
Predajem materijal koji je radilo ''Udruženje za pomoć izbeglicama i prognanim iz Hrvatske'', njen predsednik Mile Dakić, zatim, ''Udruženje Nikola Tesla'' i predsednik Dušan Kundak, zatim, ''Udruženje građana Povratak prognanih Krajišnika'', potpisao predsednik prof. dr Dušan Banjac, zatim ''Udruženje prognanih Srba iz Republike Srpske Krajine, Republike Hrvatske'' i predsednik Branko Lubovac. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Narodni poslanik gospodin Ivan Andrić. Imate još tri minuta.

Hvala gospođo predsedavajuća. Želo bih da iskoristim ova tri minuta da obavestim Skupštinu da se desila neverovatna stvar, a zamoliću i prisutne ministre da potvrde to.
Dakle, Vlada je na svojoj sednici danas odlučila da vrati u Skupštinu Predlog zakona protiv diskriminacije u istovetnom tekstu. Na početku da izrazim zadovoljstvo što je pritisak urodio plodom i što ipak tamo postoje ljudi koji razmišljaju na normalan način i shvataju važnost toga.
S druge strane, neverovatno je kolika je neozbiljnost, paušalnost i neodgovornost ljudi koji su doneli tu odluku. Ne mislim na vas, verujem da je u pitanju telefonska sednica, ali sama ideja da se tako postupa sa zakonom koji je u proceduri, sa zakonom koji je toliko važan, zatim, da se prođe sve ovo, prvo juče, pa danas, pa da niko ne zna razloge zašto je taj zakon povučen iz procedure. Naravno, nikada nećemo saznati ni razloge zašto je vraćen u proceduru, čija je to odgovornost, ko je to uradio, sa kojom namerom, zašto na sednici na kojoj se usvajaju svi zakoni potrebni za liberalizaciju viznog režima nije usvojen i taj, pomoću koga bi Srbija, odnosno Skupština Srbije, već do kraja nedelje usvojila sve potrebne zakone, da bi oni koji pregovaraju u naše ime mogli da traže da se stavimo na belu šengen listu.
Izvinjavam se što oduzimam vreme, ali sam morao pod utiskom te stvari, za koju stvarno mislim da je neverovatna i da se od 5. oktobra do danas sigurno nije desila, a da li je prethodno, ne mogu da se setim, u svakom slučaju ostaje taj gorak ukus i još ćemo vremena izgubiti. Nadam se da će taj zakon doći na dnevni red što je moguće pre, s obzirom na to da nije moguće na ovu sednicu. Hvala.

Narodni poslanik, gospodin Aleksandar Martinović, pošto gospođa Pop-Lazić nije tu. Imate još 15 minuta, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je trend, kada je reč o donošenju zakona iz krivičnopravne oblasti u poslednjih nekoliko godina, jeste da se naše krivično zakonodavstvo razbija, dezintegriše. Mi danas imamo čitav niz zakona koji regulišu krivičnopravnu materiju.
Verovatno znate, gospođo ministar, princip koji važi u svim dobro uređenim državama da krivično zakonodavstvo bude u što većoj meri kodifikovano, odnosno da bude svedeno na minimum nekih propisa koji će biti sveobuhvatni, temeljni i koji će u potpunosti da regulišu materiju krivičnog prav, da je taj princip dugo godina važio i u Republici Srbiji, odnosno u bivšoj socijalističkoj Jugoslaviji. Dakle, postojala su dva osnovna krivičnopravna zakona: Krivični zakon koji je regulisao materijalni deo krivičnog prava i postojao je procesni deo koji je bio sadržan u Zakoniku o krivičnom postupku.
U poslednjih nekoliko godina, naše krivično zakonodavstvo je potpuno razbijeno. Donošenjem ovog zakona nastavlja se taj trend deljenja našeg krivičnog zakonodavstva i njegove dezintegracije i sada će krivičnopravna materija u Republici Srbiji da bude uređena sa čitavim nizom zakona. Postojaće, kao i dosad, Krivični zakonik, postojaće Zakonik o krivičnom postupku i pored toga imaćete jedno vrlo široko, međusobno neusklađeno, tzv. supsidijarno krivično zakonodavstvo.
Sumnjam da, gospođa ministar, i vi znate koji sve krivičnopravni zakoni postoje u Republici Srbiji i kakva je njihova sadržina. Sada ćemo dobiti, ovih dana, vi ćete to izglasati, zakon o borbi protiv pranja novca, protiv terorizma. Već imamo Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Ovih dana ćemo dobiti i Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Ovo je, gospođo Malović, tipično krivičnoprocesna materija i ona je do sada bila regulisana u Zakoniku o krivičnom postupku. Nisam mogao da shvatim zašto vi iz Zakonika o krivičnom postupku vadite jedan njegov deo i pretvarate ga u poseban i samostalan zakon. Pokušali ste to da objasnite na početku obrazloženja Predloga ovog zakona. Evo šta ste rekli – Zakonikom o krivičnom postupku delimično je regulisana materija međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, ali su se u primeni tog zakona pojavila sledeća sporna pitanja: uloga ministarstva nadležnog za pravosuđe u postupku izručenja okrivljenih i osuđenih osoba, nadležnosti i ovlašćenja domaćih pravosudnih organa u pružanju međunarodne pravne pomoći, način komunikacije sa inostranim organima u tom postupku, kao i troškovi postupka međunarodne pravne pomoći.
Samo da vas podsetim, gospođo Malović, Zakonik o krivičnom postupku je donet 2001. godine i kasnije je više puta menjan i dopunjavan 2001, 2004, 2005. i 2007. godine. Ono što je problem vas, kao Vlade, ne samo ove nego svih Dosovskih vlada u raznim agregatnim stanjima, od 2001. godine jeste sledeći – kad god donosite jedan zakon, a takav je slučaj i sa ovim zakonom, najavljujete ga kao čudo neviđeno, nema to nigde u Evropi, nigde u svetu, odličan zakon, precizan, sveobuhvatan, nema nikakvih praznina, uslovi za naše približavanje EU.
Kad taj zakon počne da se primenjuje u praksi, suočimo se sa nečim što je sasvim suprotno od onog što ste vi rekli. Vi sami kažete, setite se atmosfere u kojoj je donošen Zakonik o krivičnom postupku, 2001. godina – euforija, 2000. godine DOS preuzeto vlast, ulazimo u Evropu 2004. godine, donosimo reformske propise, usklađenost sa evropskim standardima itd. To je bilo 2001. godine.
Vi nama sad, na početku 2009. godine, kažete – materija je delimično regulisana, pojavila su se sporna pitanja, od uloge ministarstva nadležnog za pravosuđe, do troškova postupka međunarodne pravne pomoći. Vi to nama niste rekli 2001. godine, da je zakonik manjkav i da će biti problema u primeni. Svaki zakon koji vi predlažete je odličan, nema to nigde u svetu. Ne prođe godinu-dve, čitav niz problema.
Gospođo Malović, vi ste 2001. godine, ne mislim vi lično, nemojte da se uvredite, nego ta garnitura koja je od 2000. godine na vlasti, 2001. godine ste doneli Zakonik o krivičnom postupku, menjali ste ga već te 2001. godine. Dakle, u godini u kojoj ste doneli taj "čudo neviđeno" zakonik, vi ste ga već tada menjali zato što je bio neadekvatan, pa ste ga menjali 2004. godine, pa u 2005. dva puta, pa u 2007. Svaki put kada ste donosili osnovni zakonik, odnosno izmene i dopune, vi ste to pompezno najavljivali, da je to nešto što niko u svetu nema, odličan zakon, hajde da ga izglasamo i da uđemo u EU.
Neko mora da objasni, gospođo Malović, zašto razne Vlade od 2000. godine varaju građane Srbije da su predlozi zakona koje oni dostavljaju odlični, kada nisu takvi i vi to sami priznajete. Ali vi to kažete nakon što prođe određeno vreme. Ne kažete, kada donosite zakonik, da zakonik nije dobar. To kaže opozicija, to kaže SRS. Vi i za ovaj zakonik tvrdite da je perfektan.
Šta ako se do kraja 2009. godine potvrdi da to nije tako, da ćemo morati da menjamo i ovaj zakonik? Ko će da snosi odgovornost za to što se kod nas zakoni menjaju u godini u kojoj se donose, što ne prođe ni dve-tri godine a zakonik se promeni pet puta? Hoće li neko snositi odgovornost zato što Skupštini predlaže loše zakone i zato što Skupština loše zakone usvaja? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje, ako Zakonik o krivičnom postupku nije dobar, kao što vi kažete da nije, u ovom delu, zašto niste pristupili izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku? Zašto cepate naše krivično zakonodavstvo?
Sada ćete vi, gospođo Malović, doći u sledeću situaciju –krivično pravo je u našoj zemlji potpuno razbijeno. Sumnjam da bi kao ministar, u sve uvažavanje vaše stručnosti, znate koji sve krivični zakoni postoje u Republici Srbiji. Svi znamo da postoji Krivični zakonik, postoji Zakonik o krivičnom postupku.
Kada dođemo na teren supsidijarnog krivičnog zakonodavstva mora čovek da sedne, da izlista pakete zakona, pa da onda vidi šta važi, šta ne važi i koji sve zakoni postoje. To nije dobro. Naši zakoni su, gospođo Malović, neusaglašeni. Naši zakoni su nepraktični.
Imaćete problem i sa primenom ovog zakona. Sudovi će imati problem. Zašto? Jedno piše u Krivičnom zakonu, jedno piše u Zakoniku o krivičnom postupku, drugo piše u zakonu, odnosno treće piše u zakonu o sprečavanju prava novca, peto piše u zakonu o sprečavanju terorizam, nešto deseto piše ovde. Imaćete problem sa primenom međusobno neusaglašenih zakona, umesto da imate dva osnovna krivična zakona, Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku i da onda bude jasno šta i na koji način je uređena materija. Vi ste to potpuno razbili. Imate na desetine krivičnih zakona, međusobno neusaglašenih, imaćete potrebu vrlo brzo i da ovaj zakon menjate.
Dalje, ovde se postavlja pitanje razloga zašto ovaj zakon treba doneti po hitnom postupku? Kad god Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini predlaže donošenje tih takozvanih proevropskih zakona, ona predloži da se oni donose po hitnom postupku i svaki predlog tog nazovievropskog zakona prati isto obrazloženje. Tako se kaže i ovde: ''Predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku, kako bi se izbegle štetne posledice i stvorili svi potrebni uslovi za rad državnih organa u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima,'' i onda ona famozna rečenica koja ima karakter političke mantre, ''i na taj način ispunili neophodni uslovi u procesu pridruživanja Evropskoj uniji''.
Gospođa Malović, vaša Vlada nije dosledna. Gotovo je istovetno objašnjenje, sadržano u Predlogu zakona o zabrani diskriminacije. Smak sveta će biti ako se ne usvoji taj zakon. Oli Ren insistira na donošenju tog zakona, Havijer Solana, NATO pakt, Savet Evrope, svi živi evropejci. Ako se ne donese zakon o zabrani diskriminacije propade svet, tako ste otprilike napisali u obrazloženju. Odjednom danas vi taj predlog zakona volšebno povlačite iz skupštinske procedure. Znači, nije to tako hitno, nije to tako neophodan uslov za pridruživanje EU. Sada čujemo od kolega iz LDP-a da to ponovo vraćate u skupštinsku proceduru u neizmenjenom obliku. Igrate se sa Narodnom skupštinom. Nešto je hitno, nešto nije hitno, nešto je evropski, nešto nije evropski itd.
Sve ovo što vi kažete u Razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku je krajnje paušalno, jer vidimo iz prakse da to nije baš tako hitno i da nije baš važno da bi Srbija ušla u EU, jer da je tako zakone ne biste povlačili iz skupštinske procedure.
Gospođo Malović, dozvolite i da vas, kao ministra pravde, obavestim o jednoj pojavi koja je vrlo opasna.
Danas je, gospođo Malović, Administrativni odbor pretvoren u kvazisud.
Dosad je praksa bila da Administrativni odbor konstatuje da su podnete ostavke narodnih poslanika i da na osnovu Zakona o izboru narodnih poslanika konstatuje prestanak mandata i da omogući jednoj političkoj partiji da poslaniku kome je prestao mandat, da tog narodnog poslanika zameni sa drugim narodnim poslanikom.
Gospođa Malović, izvinjavam se što prekidam vaše čavrljanje sa poslanicima vladajuće koalicije, ali važna je stvar u pitanju. Danas je, gospođo ministre i gospodo iz evropskog demokratskog bloka, Administrativni odbor pretvoren u neku vrstu političkog tribunala. Sada nije dovoljno da imate ostavku, nije dovoljno da čovek na koga se ostavka odnosi kaže – ljudi, to jeste moj potpis. Ne, sada je potrebno da se dovede na sednicu Administrativnog odbora narodni poslanik koji je podneo ostavku i koji kaže – to je moj potpis, iako su juče tvrdili da su potpisi falsifikovani.
Potrebno je da se uspostavi kao u sudu dve strane, strana koja je podnela ostavke i strana koja navodno smatra da tu postoji neki problem.
Potrebno je da se utvrdi pod kakvim okolnostima su potpisane ostavke, ko je prisustvovao potpisivanju ostavki, kakvu kravatu je imao taj koji je potpisivao ostavku, a kakve cipele je imao onaj u čijem prisustvu su ostavke potpisivane, pa onda, potrebni nam sudski veštaci, potrebni su nam arheolozi, potrebni su nam eksperti za piramide u donjem toku Nila, potrebni su nam eksperti za Vinčansku kulturu, kada, kog momenta je potpisana ostavka, kada se osušilo mastilo na toj ostavci, pa onda predstavnik DS-a u Administrativnom odboru kaže – potrebno je, gospođo Malović to nisam znao dok mi gospodin Boško Ristić na sednici Administrativnog odbora to nije objasnio, nije dovoljno da imate zakon, nije dovoljno da imate ostavku, nije dovoljno da poslanik kaže to je moj potpis – šta je potrebno, dakle, potrebno je da ovlašćeno lice jedne stranke ima specijalnu punomoć da preda ostavke u pisarnicu, specijalnu punomoć!
Danas smo tražili od vladajuće koalicije u Administrativnom odboru da nam objasni gde to u Zakonu o izboru narodnih poslanika piše da treba da postoji neka specijalna punomoć i kako je moguće, gospođo ministar, da se krši član 21. Ustava Republike Srbije, koji kaže da je zabranjeno diskriminisati ljude, između ostalog, i po političkom uverenju.
Kako to da kada Demokratska stranka podnosi ostavke za svoje poslanike nisu potrebni ni veštaci, ni arheolozi, ni eksperti za ko zna šta. Ne, dovoljno je da se podnese ostavka. To se konstatuje i posao se završava za pet minuta.
Danas je sednica Administrativnog odbora, gospođa Malović, počela u 12.00 sati, završena je posle dva sata rasprave, iako ste imali izjavu jednog od poslanika koji je podneo ostavku – jeste, ljudi, to je moj potpis. Juče kažu nije njihov potpis. Danas kažu jeste naš potpis. Onda imate izjavu jednog dela ove nove stranke, to je izjavio ovaj deo koji je zadužen za svadbe i ples, u toj stranci imate one koji su zaduženi za svadbe i plesove i one koji su zaduženi za sahrane, ovaj koji je zadužen za svadbe je rekao – potpisi su ili falsifikovani ili su iz 2000. godine. Danas njihovi poslanici, iz te njihove stranke za svadbe i sahrane, kažu –jeste moj potpis, ali ne iz 2000. godine, nego iz 2004. godine. Zamislite kolika se rašomonijada stvorila oko toga, umesto da Administrativni odbor radi kao što je radio i dosad. Primio je ostavke, svojeručni potpisi, datum na ostavkama, ništa nije sporno.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, izvinjavam se, gospođo Đukić-Dejanović, znam da ste tolerantni, za deset sekundi, umesto da se tako uradi, Administrativni odbor se pretvara u tribunal, pa se pojave pojmovi kao što su dokazna sredstva, veštaci, krivična dela, falsifikati itd.

Zahvaljujem. Gospodin Tomislav Nikolić, Poslanička grupa Napred, Srbijo ima 20 minuta, međutim, radimo do 18.00 časova, to znači da imate deset minuta.