Gospodine Novakoviću, ima sasvim dovoljno vremena da vas ubedim u stavove SRS i zamolio bih vas da budete malo pažljivi, da saslušate ovo, možda ćete neke stvari da naučite, trebaće vam za život.
Na početku da gledaoce obavestim da je na dnevnom redu zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji. Ove izmene i dopune morale bi da budu dogradnja postojećeg zakona, kako bi on ispunjavao sve one uslove koje ste vi, građani Republike Srbije, propisali 2006. godine kada ste na referendumu usvojili Ustav Republike Srbije, i to član 58, prva tri stava tog člana. Sada se nalazimo na tom terenu, da bude jasno. Naš ustav ima tu malo, ako bih mogao tako da kažem, trapavo rešenje; priča se o pravu na imovinu, umesto da se priča o pravu svojine, kao svetinji.
Ovo vam pričam zbog toga što ste jutros, odnosno poslepodne, imali prilike da čujete našeg prvog govornika i jednog potpredsednika, koji su demonstrativno rekli da za živu glavu neće da glasaju za ovaj zakon. To je njihov politički stav i ja to cenim, ali su u ovu priču ubacili nešto što nikako ne može da se kaže povodom ovog predloga zakona. Ubacili su denacionalizaciju i ubacili su još nešto što otprilike znači da gospodin Batić i gospođa Judita Popović vrlo dobro znaju ko je na vlasti, jer su pričali više o zloupotrebama postojećeg Zakona o eksproprijaciji i budućeg zakona sa ovim izmenama i dopunama od strane vlasti, nego što su pričali o tome da li su predložena rešenja dobra ili loša. Oni su tu, u ovom delu, u pravu, jer su oni, praktično, insajderi. Oni mnogo dobro znaju kako funkcioniše DOS, po jednom feudalnom principu – ja tebi, ti meni, ovo je moj atar, ne ulazi mi u atar itd.
Ovo je načelna rasprava i ovde se daju samo političke kvalifikacije povodom predloženog zakona. Kada bude rasprava o amandmanima, onda ćemo o pravno-tehničkim i drugim rešenjima, tako da na to ne mogu da se osvrćem u načelnoj raspravi, jer, kakav sam baksuz, Nikola će da mi da opomenu, tako da moram da se držim samo ovog opšteg političkog diskursa po ovom predlogu zakona.
Da bi gledaoci još bolje shvatili kompletnu današnju raspravu o ovom predlogu zakona, moram da vam kažem da smo imali prilike da kod predstavnika vlasti, kada su diskutovali o ovom predlogu zakona, vidimo kako se vrši cepanje ličnosti.
Zakon o eksproprijaciji nije nova pojava. Zašto nije nova pojava? To postoji, maltene, stotinama godina, jer je to način kako nešto što je bilo privatno može da postane državno, zbog nekog većeg interesa. To je jedini legalni način kako može da se dovede u pitanje pravo svojine, pre svega na nepokretnostima, kada je u pitanju eksproprijacija.
Sve države se trude da u ustavu zapišu i naprave norme koje će da budu u velikoj meri garancija i veliko ograničenje za nosioca vlasti da on ograničeno može da se meša u pravo svojine. Mi danas praktično, kada pričamo o ovom zakonu, pričamo o tome; kada se usvoje ove izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji, da li može da se kontroliše onaj koji ulazi u pravo svojine, da bi taj ulazak, osujećenje, oduzimanje, ugrožavanje prava svojine bilo dozvoljeno u skladu sa Ustavom i u skladu sa nekim principima.
Ako pričamo o tome, opet imamo cepanje ličnosti. Znate, lako je kritikovati, ali je teško kritikovati ako si u isto vreme predstavnik stranke koja je na vlasti, recimo, u nekoj opštini, pa opština treba da sprovede vodovod, kanalizaciju, parno grejanje, ulicu, da reši pitanje komunalnog otpada ili nešto za šta može da se kaže da je javna stvar, pa kada se suočiš sa problemom kako javna stvar da funkcioniše, gde neminovno dolazi do sukoba između privatnog i javnog, onda ti je potreban zakon o eksproprijaciji, onda ti je potreban efikasan zakon o eksproprijaciji da za pet minuta možeš da uđeš u tuđu svojinu.
Ali, ako se slikaš na televiziji, ako treba da učestvuješ u "Utisku nedelje" gde ćeš da cepaš dlaku po dužini na 16 delova, onda ćeš da pričaš kao gospodin Batić – nedopušteno, neprihvatljivo mešanje u privatnu svojinu, privatna svojina svetinja. A trećina Srbije u ruralnom području gotovo da je bez korisnika zemljišta. Tako je, pogledajte ova naša sela, pustoš, nema ko da obradi ni imovinu.
No, da se vratim ovom Zakonu o eksproprijaciji. Šta je važno kod ovog zakona? Kod ovog zakona je važno da li on raspolaže mehanizmima da mi možemo da kontrolišemo vlast koja ulazi u privatnu svojinu. To je najvažnija stvar.
Da li ovaj zakon daje mehanizme da kontrolišemo državu i sve one koji učestvuju u ovom postupku? Mislim da ti uslovi, odnosno ti fini mehanizmi kontrole ne postoje do kraja. Načelno postoje, do kraja ne postoje.
Sledeće pitanje koje moramo da otvorimo jeste - kakva je naša praksa? Praksa je katastrofa. Ona se razlikuje od opštine do opštine, od sposobnosti opštine kako će da se obrati Vladi da bi se utvrdio javni interes, pa preko njihovih odeljenja za finansije, kako se usvaja predlog za eksproprijaciju i nadalje sve ono što sledi, zaključno sa pravičnom naknadom koja se utvrđuje u vanparničnom postupku. To po pravilu dugo traje.
Sledeće pitanje, ili nešto što se otvara kao problem, a vi ste ga otvorili izmenama i dopunama ovog zakona, naročito onim izmenama kojima utičete na član 8. postojećeg predloga zakona, jeste to što se kao korisnik eksproprijacije po pravilu javlja država.
Kad kažem država, mislim na državu u najširem smislu reči. Ona se neki put javlja kao Republika, neki put kao autonomna pokrajina, neki put kao jedinica lokalne samouprave, javlja se i kao javno preduzeće, ali ste ovde ubacili i preduzeća koja osnivaju javna preduzeća tako da bude većinski državni kapital. Tu su Batić i gospođa Judita i svi koji su kritikovali zakon potpuno u pravu. Zašto? Zato što se ne vidi princip na osnovu koga ste proširili mogući broj korisnika eksproprijacije.
Reći ću vam moj lični stav. Moj lični stav je da bude vlasništvo, odnosno da je korisnik eksproprijacije neko ko gazduje u ime države ili koristi sredstva u državnoj svojini, ne njegov status u registru, nego imovina kojom on raspolaže. Tu se otvara, dragi gledaoci, novi problem. Oni su već "skuvali" zakon po kome će državna svojina da bude državna svojina republičkog značaja, državna svojina... Lokalnog nećemo da vam dozvolimo, da znate, znao sam da će neko da natrči, ali nisam znao da si ti taj. To nećemo da vam dozvolimo. To SRS neće da vam dozvoli, jer ako bi to Srbija dala vama, rasturili biste i ovo malo što je ostalo od Srbije. Jojić vam mesecima čita ovde koje ste sve zemljište dali. Molim, na koliko godina?
E, moj Dragane, zbog tog i takvog zakupa Vučić i Đilas su izdejstvovali privremene mere u Zemunu. Prodali su lokaciju pre vremena, pre izbora, pa im se izjalovilo, pa ih juri mafija da ih pobije zato što nisu dobili zemljište. Zato građani Srbije ne znaju zašto su uvedene privremene mere u Zemunu. Građani Srbije, da znate, pošto to niste mogli da vidite ni u Skupštini grada, niti u medijima, u Zemunu su uvedene privremene mere, privremeni organ neki, skupili su neku bandu zato što nije donet statut, a gradska opština i ne sme da ima statut. Neverovatno, ali to ćemo u ponedeljak na Odboru za lokalnu samoupravu.
Samo da vam kažem, ova rečenica koju sam vam rekao, vaš ministar Marković je to pre nekoliko meseci napisao u jednom svom stručnom mišljenju, povodom primene Zakona o lokalnoj samoupravi. Smeškajte se vi samo. Dok se vi smeškate, Srbija propada.
Sledeće pitanje je, da se vratim, ako idete na razgradnju koncepta državne svojine u Republici Srbiji, da titular te svojine ne bude Republika Srbija, da prava u ime nje vrši Vlada Republike Srbije, da tehnička pitanja korišćenja i upravljanja vrši Direkcija za imovinu Republike Srbije, već to razgrađujete, pa šaljete Pajtiću u Mošinu vilu ili Bošku Ristiću u Niš, da on gazduje, onda ovaj zakon ništa ne valja, ovo treba pocepati i baciti, jer će vam zakon poslužiti kao sredstvo da rasparčate i ovo malo što je ostalo u Srbiji, onda mi nećemo da glasamo.
Pokušaćemo sa nekim amandmanima da vas ubedimo, kao što smo Borisa Tadića sa ovog mesta ubeđivali šta mu radi Pajtić u Vojvodini, pa je sada, izgleda, malo shvatio o čemu se radi.
Verovatno će da shvati i šta mu Đilas radi u Beogradu, verovatno. Bilo bi dobro da shvati šta mu radi. I Ćirko, i Šojić iz "Bele lađe", ima ta galerija... Napravio je Boris Tadić seriju "Bela lađa", izmislio je Ćirka, Šojića itd.
Moram malo zabave zbog gledalaca, da shvate da tema jeste ozbiljna, ali sada moram da se vratim na drugi deo, da li treba ugrađivati neka rešenja u ovaj predlog zakona koja bi u praksi značila zaustavljanje života? Shvatite koliko je tema ozbiljna.
Uzmite jednu ulicu gde ne postoji kanalizacija, već postoje septičke jame, pa se septičke jame izliju. Opština, grad reši da to komunalno sredi i neminovno mora da uđe u svojinu nekog pojedinca. To se radi u postupku eksproprijacije. Šta je javni interes? Sređivanje kanalizacije, sređivanje puta. Moramo i o tom aspektu da razmišljamo kada pričamo o ovom zakonu. U ovom zakonu postoje neka rešenja, ali kažem, generalno ostaje problem ovog zakona - gde su mehanizmi kontrole.
Nešto je nezamislivo. Samo je u vreme Hitlera bila situacija da se donosi zakon o primeni zakona. Uopšte me ne bi iznenadilo da vi predložite jedan takav zakon, a evo zbog čega, pročitaću vam jednu rečenicu koja nikako ne bi smela da bude u zakonu. To je rečenica o ništavosti. Pogledajte šta su pametni mozgovi "žute boje" smislili, kaže: "Rešenje o eksproprijaciji, kao i rešenje o administrativnom prenosu doneto bez rešenja kojim je utvrđen javni, odnosno opšti interes za eksproprijaciju, odnosno administrativni prenos nepokretnosti je ništavo."
Postavlja se pitanje kako je moguće da se donese rešenje o eksproprijaciji, ako nije prethodno utvrđen javni interes? Na ovaj način kažete da je u nekoj n.n. opštini moguće da se donese rešenje o eksproprijaciji, iako nije utvrđen javni interes. Kakav je to vaš odnos prema zakonu? Isti kao Đilasov. Po Statutu grada Beograda ove izmišljene statute gradskih opština gradske opštine su mogle da donesu od 1. januara 2009. godine, a on je tražio mere zato što to nije doneto do 17. novembra 2008. godine. Ako već otimate, otimajte sa stilom, makar inteligentno nešto, politikantski, tanano, fino, da neko može da razmišlja malo o tome šta ste zamislili, nemojte tako brutalno. Ovo je tako brutalno, očigledno, iz satelita se vidi nezakonitost.
Šta je tu ništavo? Znači, vi dozvoljavate u startu ništavost.
Sada ima nekih stvari, moram to da pohvalim, to je bio ranije veliki problem, kada se ekspropriše neko zemljište da bi se napravio neki objekat, pa se pojavi problem gradilišta, sada se predviđa mogućnost privremenog zauzimanja nekog zemljišta. To je sigurno opravdano i dobro je što je ubačeno u taj zakon, ali je moralo vremenski da se ograniči to stanje privremenog korišćenja zemljišta.
Nisam siguran, mislim da kod administrativnog prenosa i niste nešto bogzna šta intervenisali, jer se ne menja svojinski karakter zemljišta, ono je u državnoj svojini, samo sa jednog korisnika prelazi na drugog, mislim da tu i nije bilo neke potrebe da se menja.
Ima nekih drugih stvari koje ste morali, ako ne nekim novim zakonom, to su realni tereti, makar ovde da predvidite, ali niste, to verovatno i nije neki veliki problem. To je situacija postavljanja kablova, gde vlasnik zemljišta dobija zabranu da kopa više od 80 santimetara na toj trasi; to je taj teret koji trpi njegova nepokretnost, odnosno on kao vlasnik je ograničen u apsolutnom korišćenju prava koje ima na toj nepokretnosti.
Mislim da postoji jedno dobro rešenje što se tiče bankarske garancije. To je bio nekada problem, stalno se donosila ta bankarska garancija, bez obzira na to koliko traje taj postupak. Sada je dat neki proces indeksacije, tako nešto, to je dobro rešenje.
Ali, i dalje ostaje problem o kome je pričao gospodin Batić. Ostaje taj problem, to moram da kažem. To je problem prakse i kako će da se primenjuje ovaj zakon. Pojavi se tajkun, "tajfun", kako hoćete, i onaj Soldatović iz "Bele lađe" plati Ćirka, Ćirko osvoji vlast. Zato se grabe za izbore, da legalizuju to, sa 2% postaju faktor. Mora kugla da se gleda, da li je vreme za izbore. Roska gleda kuglu, da li je vreme za izbore. Ako je vreme za izbore, uđu sa 6% sa Đilasom, vlast, kao što su ovi pigmejci mali. Znate, male stranke dograbe se vlasti i onda feud veliki. Soldatović stoji iza toga, tajkun. "Bela lađa", svet, takva je politička scena u Srbiji, "Bela lađa".
Sve ovo što piše ništa ne važi u praksi, građani, ništa ne važi u praksi. Zašto? Skupili su se da završe ovaj posao do kraja, nemaju drugog izbora. Eto, mi smo pokušali da amandmanima popravimo ovaj predlog zakona. Moram da vam kažem, sumnjam da ćemo uspeti da popravimo ovaj predlog zakona, zato što ovde važi potpuno jedan drugi princip kada se razmatra predlog zakona u Narodnoj skupštini. Ovde su važni sporedni, nus efekti: da li je poslanik lepo obučen, da li 16 minuta koristi kada izađe za govornicu da sve lepo "poštovani, poštovani, poštovani" iznabraja, pozdravi, da li je evropski opredeljen, da li ga hvata kamera, da li se tri puta dnevno tušira, a ne šta kaže o predlogu zakona.
Moram da vas podsetim, građani, 100.000 ljudi će da izgubi posao, verovatno, zbog zakona kojim ste otvorili naše tržište i skinuli carine. Možete vi da se savetujete i na Babinom kuku i na Kopaoniku i sa tajkunima, možete vi da lepo uživate u blaženstvu vašem, gospodine, gospođo, ali prođite kroz ulice, idite do periferije, porazgovarajte sa građanima, oni vrlo dobro znaju da je danas pravo čudo sačuvati radno mesto u Srbiji.
Molim vas, pre pet meseci sam vam pričao, pričate o "Fijatu", donesite odluku da vozite samo vozila "Fijata" iz "Zastave", da Vlada vozi samo vozila "Fijata" iz "Zastave", ništa drugo. Da li ćete trotinet da gurate, nije to bitno.
Znači, imamo jednu fatamorgana situaciju, kaže se - svetska finansijska kriza zbog virtuelnog novca; to su ove plastične pare, kojih nema. Kod nas znate kako je – ne uzimajte slučajno kredite, jer kada vam "zavale" ovi Austrijanci i ovi drugi koji izvlače svoje pare, biće vrlo opasno. Gospođa ministar se verovatno stidi da kaže kakvo je stanje sa trezorom.
Sada ću da dam jedan lep šlagvort mojim velikim prijateljima novinarima. Evo, novinari istraživači, znajte, nešto se ponavlja (kolumnista je tu), nešto se ponavlja: septembra, oktobra 2003. godine (ima tu poslanika koji su tada bili u Skupštini) poslanici nisu mogli da podignu dnevnicu, nije bilo para, pali ste sa vlasti. Evo, već nekoliko dana nemate para za dnevnice, približilo vam se.
