Dame i gospodo, vrlo verovatno će vas zbuniti ovo što ću sada da kažem, ali SRS se raduje ovakvom dnevnom redu zbog šanse da konačno progovori o medijskim podvalama koje se tiču ideološke, programske i političke koncepcije delokruga rada SRS, a i da, zbog javnosti, hronološki i faktografski pokuša, bar danas, da utvrdi šta je ometalo vladajuću većinu da proces približavanja EU učini bržim. Ono što često imamo prilike da čujemo u javnosti, a zaista se tiče građana i njima se u ovim trenucima na prvom mestu obraćam, jeste da su za usporavanje procesa liberalizacije viznog režima glavni krivci oni koji su, u stvari, glavni oponenti politike uslovljavanja koja dolazi sa teritorije najznačajnijih zemalja EU i uglavnom se tu navode funkcioneri, članovi SRS.
Da je to istina, to možete da propratite takođe na internetu, mi ovde imamo, zaista dokumentovano, nekoliko izveštaja najrazličitijih radionica tzv. nevladinog sektora, seminara, okruglih stolova, koji se uglavnom održavaju u prestonici EU tj. u Briselu; kada ih pitaju zašto Srbija kasni u procesu reformi i približavanja EU, što znači standardi pre statusa, uglavnom navode - zbog SRS. Svi mi koji putujemo u okviru zone "šengena" kada apliciramo za vize imamo prilike da vidimo one užasne redove, pokušavamo da prikupimo dokumentaciju koja se od svih nas očekuje, a iznosi nekoliko kilograma, najčešće u tim redovima čujemo – to je zato što SRS zapravo ometa proces pridruživanja Evropskoj uniji.
Dakle, moje izlaganje, kao što možete da pretpostavite, kretaće se u tom smeru. Ono na šta pokušavam da ukažem građanima (a nije bez razloga, tiče se, naravno, svega onoga što će doći ove i naredne godine) jeste da se medijski spinuje, što nekadašnja Demokratska opozicija Srbije i stranke koje su gravitirale u okviru DOS-a nisu uspele da urade, prebacuje to na tamne strane nekog režima koji je davno iza nas i za koji se zapadnoevropske diplomate trude da ga pripišu totalitarnoj prošlosti sa kojom treba da se okonča i završi.
Moram da kažem da, naravno, ništa od svega toga nije tačno. Govoriću jezikom činjenica, pokušaću da budem uspešna, govoriću jezikom onih koji su učestvovali u prvim vladama DOS-a, a sada se nalaze u određenim stručnim grupama i komisijama. Koristiću izveštaje, recimo, meni omiljene Grupe 484, pokušaćemo da utvrdimo zašto Srbija nije uspela da ispuni standarde koje je Evropska unija tražila kako bi bila deo sistema koji se zove vizna liberalizacija, odnosno režim vizne liberalizacije.
Dakle, na našem dnevnom redu jesu, između ostalog: Konvencija o visokotehnološkom kriminalu ili "sajber kriminalu", koja je usvojena u Budimpešti 23. novembra 2002. godine, a stupila je na snagu 1. jula 2004. godine; Dodatni protokol koji ide uz konvenciju o "sajber kriminalu", usvojen u Strazburu 28. januara 2003. godine; Konvencija o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma, doneta u Varšavi 16. maja 2005. godine, stupila je na snagu 1. maja 2008. godine; Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, koja je usvojena u Varšavi 16. maja 2005. godine.
Dame i gospodo, mi smo u 2009. godini, a evo šta Grupa 484 u svom izveštaju o "belom šengenu" kaže koji od standarda su zapravo ispunjeni, a to direktno potpisuje vlast u Srbiji, i ko zapravo stoji iza nemogućnosti približavanja onome što ste vi odredili kao kurs politike, a to je približavanje EU.
Da ne bude nedoumica, SRS ima samo jedan stav koji se tiče EU, a kojim se takođe medijski manipuliše, uglavnom u izbornim kampanjama – mi jesmo za saradnju sa EU, ali samo pod uslovom da smo ravnopravni partneri u procesu saradnje sa tom organizacijom. S obzirom na to da mi nismo, niti ćemo biti, ravnopravni partneri, nego se prema nama odnose kao prema koloniji, odnosno protektoratu, SRS smatra da je saradnja sa EU skoro nemoguća. Dakle, ovo je konačan i kompletan stav SRS što se tiče EU i u narednih nekoliko meseci mi ćemo sa vrlo velikom namerom (na kraju tog procesa i naše kampanje videćete i zašto) stalno ovo da ponavljamo.
Dakle, na osnovu izveštaja Grupe 484, koja pominje pravno-tehničke kriterijume koje nameće Uredba Saveta EU, broj 539 iz 2001. godine, a koji su precizirani u planu EU za liberalizaciju viznog režima sa Republikom Srbijom, poznatom kao "mapa puta", u cilju unapređenja dijaloga u vezi sa uslovima koje Republika Srbija treba da ispuni da bi dospela na pozitivnu šengensku listu, Vlada Republike Srbije je tek 19. jula 2007. godine, a imate uredbu Saveta Evrope iz 2001. godine, formirala radnu grupu za koordinaciju aktivnosti usmerenih ka ispunjenju kriterijuma za liberalizaciju viznog režima EU prema Republici Srbiji. Očekujemo, gospođo ministre, konkretno od vas da čujemo zašto je to urađeno tek 2007. godine.
Između ostalog, ovde se navodi da radna grupa ima sledeće zadatke: koordinaciju aktivnosti usmerenih ka ispunjenju kriterijuma za liberalizaciju viznog režima, pripremu akcionog plana za relevantnu instituciju u cilju ispunjenja tih kriterijuma, identifikaciju prioriteta i zadataka itd. U svojim zaključcima od 28. januara 2008. godine kaže: "Savet za opšte poslove i međunarodne odnose EU pozdravio je nameru Evropske komisije da pokrene dijalog o vizama sa svim zemljama zapadnog Balkana." Dakle, tek 2008. godine. "Pri utvrđivanju metodologije za proces liberalizacije viznog režima posebna pažnja posvećuje se evropskoj perspektivi zemalja zapadnog Balkana, političkoj obavezi koju je EU preuzela u pogledu kratkoročnih viza za građane svih zemalja, zaključivanju sporazuma o readmisiji svih zemalja u regionu, oslobađanju od viza koje zemlje zapadnog Balkana treba da obezbede za sve građane EU.
Stalnom dijalogu o viznoj liberalizaciji prethodilo je stupanje na snagu sporazuma o viznim olakšicama i sporazuma o readmisiji između EU i Srbije 1. januara 2008. godine. Van primene ovih sporazuma ostale su pojedine zemlje koje ne pripadaju 'šengenskom krugu', dakle, to su Danska, Norveška, Velika Britanija, Irska, Island, Lihtenštajn i Švajcarska, sa njima se uglavnom ide preko bilateralnih sporazuma o viznim olakšicama.
Korak koji je usledio u procesu liberalizacije viznog režima između Srbije i EU je donošenje plana EU za liberalizaciju viznog režima sa Republikom Srbijom, tzv. 'mapa puta', 25. aprila 2008. godine. Cilj ovog dokumenta jeste da utvrdi sve mere koje treba da usvoje i provedu zemlje zapadnog Balkana u bliskoj budućnosti." Šta je to? "Bezbednost dokumenata, kontrola ilegalnih migracija, javni red i bezbednost, kao i pitanja spoljnih odnosa koja su u vezi sa kretanjem lica. Brzina kretanja prema liberalizaciji viznog režima", ovo je posebno važno za sve one koji su u ovom sistemu, koji misle da su srpski radikali kočnica da oni slobodno putuju u okviru "šengena", "zavisiće od brzine napretka koju svaka od tih zemalja ostvari u pogledu ispunjavanja posebnih i predviđenih uslova."
S obzirom na to da vreme jeste ograničeno, a ovo je vrlo ozbiljna tema kojoj ćemo da posvetimo više pažnje i taksativno, jedan po jedan kriterijum da analiziramo, proučavamo i istražujemo ko stoji iza toga da se ovi procesi, koji bi na prvom mestu trebalo da uvedu u red državu Srbiju za građane Srbije koji žive ovde, zapravo koče...
Jedan od posebno važnih segmenata u procesu vizne liberalizacije jeste borba protiv terorizma, borba protiv organizovanog kriminala. Gospođo Malović, vi ste imali jedan, ne znam čak ni kako to pravno da nazovem, presedan u istoriji onoga što se zove politička teorija i teorija državnosti.
Na suverenoj teritoriji države Srbije uhapšena su dvojica agenata savezne nemačke obaveštajne službe, popularno BND. Oni su bacili bombu na sedište kancelarije Euleksa, koja je na prvom mestu protivpravno na suverenom delu teritorije države Srbije. Oni nisu prijavljeni kao obaveštajci, dakle, konkretno su se, pod lažnim imenima i prezimenima, bavili špijunskim poslovima.
Mi to ne bismo znali da tajni izveštaj BND-a nije pušten u etar, da informacije nisu procurele.
Informacije su se ticale onoga što je osnovna privredna delatnost u okviru šiptarske terorističke države, tzv. Kosovo, a to jeste trgovina drogom, oružjem, organima i ljudima. Država Srbija nije ništa uradila da odreaguje na određeni način. Evropska unija ništa nije uradila da odreaguje na određeni način. Bundestag je tada govorio, tih dana.
Druga stvar, vi imate vrlo skorašnji primer, ono što mi znamo, na osnovu naših vrlo pouzdanih podataka koje ćemo tokom ovog zasedanja da iznesemo, jeste da besni rat između Brisela i Vašingtona, baš po ovom pitanju, zato što je obaveštajni rat kasnije pokazao da se tu pominju i te kako zvučna imena i vašingtonske i briselske administracije, a da se pominju i neka zvučna imena iz regiona.
Onda imamo situaciju da portparol Specijalnog tužilaštva za ratne zločine kaže da su dokazi, dakle, DNK materijal, koji bi trebalo da utvrdi najužasniju, najmonstruozniju moguću stvar koja se desila, trgovinu organima nestalih Srba sa Kosova i Metohije, jednostavno nestali.
Pri tom, ono što se nalaže jeste zapravo otpočinjanje nove istrage zato što, prema do sada nepotvrđenim navodima iz Haškog tribunala, tamo ne samo da je bila u toku trgovina organima, ljudima, već su se dešavale toliko užasne stvari da apsolutno nisu bile pojmljive i da određeni ljudi nisu mogli da ćute o tome.
Između ostalog, ljudi koji se u Savetu Evrope bave tom pričom rekli su da su u Bondstilu zaticali ljude, Srbe i Albance, zatočene, mučene i deportovane. Takođe, to piše "Mond", to ne piše nijedan srpski medij, imali su saznanja, i to su saopštili kroz svoje izveštaje pred istim tim Savetom Evrope čije konvencije mi sada potvrđujemo, da je Bondstil u stvari pravi Gvantanamo, da su ljudi bili hapšeni bez ikakve pravne osnove, da se sprovodilo mučenje ravno srednjem veku.
Niko nije, ni država Srbija nije (evo, mi insistiramo da sprovedete istragu, da naložite istragu) po službenoj dužnosti, tamo gde ima obavezu, istraživala makar ono što mediji i analitičari, što zvaničnici Saveta Evrope pričaju.
Kako su zvaničnici Saveta Evrope došli do tih informacija? Zato što je komandant KFOR-a, francuski državljanin, rekao – meni je neprijatno zbog toga što se dešava u Bondstilu. Koliko Srba zna šta se dešava u Bondstilu? Koliko Srba zna šta je Bondstil? Važi za drugu bazu u svetu. Mi smo, recimo, znali, onog momenta kada su Amerikanci napravili Bondstil, da je sledeće - nezavisno Kosovo, zato što su oni napravili punkt gde kontrolišu upravo ono za šta očekuju da se mi izborimo sa tim. Jeste terorizam, jeste trgovina nedozvoljenim sredstvima, jeste trgovina ljudima, jeste trgovina organima i svim onim sredstvima koja... Dakle, njihova zarada jesu crni fondovi obaveštajnih agencija. U državi Srbiji niko nije prstom maknuo kada je to u pitanju.
Ono što mi očekujemo (prisutni ste, gospođo ministre) od Ministarstva pravde jeste da se prvo ispita kako je moguće da je, recimo, u Haškom tribunalu, to pouzdano znamo, uništeno 3000 DNK materijala koji bi i te kako pomogao istrazi vezanoj za žutu kuću i ostale trase na Kosovu i Metohiji; kako to da su nestali dokazi koje je UNMIK radio, došli do Orahovca i jednostavno nestali.
Mi za sada imamo samo vapaje iz Specijalnog tužilaštva za ratne zločine. Sada vam izražavamo sumnju da će se to zataškati, kao i mnoge istrage do sada, zvanično, ali vas uveravamo, prvo, da ponovim da smo vrlo radosni što se ovakve teme nalaze na dnevnom redu, da SRS neće prestati nijednog momenta da priča o ovim temama, da saopštava informacije koje šira srpska javnost ne može da zna i da vrlo jasno i glasno proziva sve one koji su odgovorni za to.
S obzirom na vreme, kažem vam, ukoliko je bilo ko iz srpske vlade imao saznanja o svemu ovome, a nije ništa preduzeo, taj će kad-tad morati krivično da odgovara. Hvala.