PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 06.03.2009.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

06.03.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 17:45

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama, gospođo Travar. Reč ima gospodin Dragan Šormaz.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Šormaz

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, prvo moram da kažem da sam zabrinut za kolegu Krasića; nešto ga ne vidim, a vidim tamo neku žutu bočicu. Ne znam da li je čovek pio iz nje tu tečnost, ne daj bože da dobije neku bolest prljavih ruku, na primer, u narodu zvanu žutica. Valjda neće, nadam se da će biti sve u redu.
Što se tiče ovih tačaka dnevnog reda vezanih za konvencije, uglavnom, Saveta Evrope, koje treba danas da potvrdimo (a sva ta potvrđivanja imaju snagu zakona), moram da kažem da je potrebno da država Srbija potvrdi sve ove konvencije, ali ono što je sporno i što je suštinska razlika između DSS-a i DS-a po pitanju evropskih integracija može se videti i na ovom primeru.
U obrazloženju smo videli da su ove konvencije bitne samo zbog toga, kako uvek i govori ova nesposobna vlada, što treba ići u EU, koja je inače stožer ove vlade, i da treba usvojiti 150-200 zakona na godišnjem nivou, računaju se i ove konvencije ili zakoni, dok DSS smatra da se EU ili Evropa postaje radom, jer se u EU radi, u EU se ne priča, konkretnim, pravim menjanjem društva, ne samo kroz donošenje zakona nego i kroz implementaciju tih zakona i kroz popravljanje našeg društva u svim oblastima i dostizanjem tih standarda koje imaju razvijene zemlje EU. Onda kada dođe vreme, naravno, narod će na referendumu reći da li želi da bude deo te velike evropske porodice ili ne.
Na nama kao parlamentu je mnogo važniji posao (a trebalo bi to i Vladi da bude) – upravo stvaranje tih standarda u svim oblastima. Ovako, trčanje da donesemo 150 zakona, to su radile neke države sadašnje EU, na primer Bugarska; donosili su zakone koje ponekad nisu ni prevodili sa francuskog ili engleskog jezika. Kakva je sada situacija u Bugarskoj? Niže su plate nego u Srbiji, lošija je ekonomska i privredna situacija nego u Srbiji, blokirana su im sredstva od strane EU zbog toga što imaju ogroman stepen kriminala i korupcije unutar zemlje.
Da li je potrebno da trčimo da budemo član EU, a da posle toga naši građani suštinski nemaju neku veliku korist od toga, kao što nemaju u Bugarskoj ili je potrebno da budemo jedna jaka država, da postanemo deo te evropske porodice kao, na primer, Češka i da nam to bude uzor da na takav način radimo i menjamo naše društvo?
Daću i primere na osnovu konkretnih tačaka koje su ovde predložene. Na primer, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma i Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju terorizma. Možemo mi ovo da usvojimo, ali iz toga proističe da treba da donesemo i određeni broj zakona. Ali, kada donesemo te zakone, da li ćemo ih primenjivati ili ne? Kako će ova država da ih primeni?
Kako će ova vlast da ih primeni ako je pristala na Euleks, ako je, kao, dogovorila nekih šest tačaka koje se ne primenjuju, ako na delu naše teritorije vladaju teroristi, ako imaju svoju vladu, ako imaju svoju skupštinu, a mi smo im omogućili kao država da imaju sudove i da imaju pomoć od strane Euleksa i da sudije tih sudova sude po zakonima koji se usvajaju u parlamentu Prištine?
Odavde sam vas upozoravao da će se to dogoditi, a već se dogodilo, već su prve presude Euleks sudije donele (protiv Albanaca, doduše, ali nema veze, to su isto naši građani) po zakonima koji su usvojeni u parlamentu u Prištini. Kako ćemo juriti Tačija, Haradinaja, koji se još uvek nalaze na crvenoj Interpolovoj poternici, na naš zahtev, kao teroriste ako smo pristali da neko ko nema pravo vodi sudove i policiju na delu naše teritorije?
Na kraju ispada da smo prevareni jer od tih šest tačaka nema ništa. Pristajemo na to, ćutimo i dalje, pokušavamo da opravdamo kako je sve to u interesu Srbije, u interesu srpskog naroda, u interesu građana koji dole žive.
S druge strane, kada sudije, koje bi trebalo da budu ta završna, udarna pesnica u borbi protiv terorizma, da donesu presudu protiv onih koji su teroristi, žele da protestuju zbog određenih stvari na Kosovu i Metohiji njima se zabrane protesti.
Na koji način ćemo ozbiljno kao država da budemo partner sa svim članicama Saveta Evrope? Znate, i Belorusija je u Savetu Evrope, Lukašenko je takođe bio na Kopaoniku kao predsednik jedne države, a naš predsednik se nije sa njim sastao; verovatno da se oni koji su mu pomogli da ovde dođe na vlast ne bi naljutili na njega zato što se sreo sa predsednikom jedne države. Zato se Dinkić sa njim skijao, video se Cvetković sa njim, razgovarali su, ali nije gospodin Tadić.
S druge strane, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. Svi podaci govore, a zvanično će morati da dođu jednog dana u ovu skupštinu... Podsetiću, otkako je formirana ova vlada i otkako je konstituisana ova skupština, nijedan izveštaj Ministarstvo odbrane, MUP i nijedna bezbednosna služba nisu podneli. Da li uopšte postoji civilna kontrola bezbednosnih službi Vojske i policije? Ja sam član Odbora za odbranu i bezbednost, nijedan izveštaj još nisu podneli, ni usmeni ni pisani. Zašto?
Mogu samo da pretpostavim, zbog onoga što su zvanični podaci, nisu podneli nijedan izveštaj (da vidimo koliko je sednica bilo i kada su podneli izveštaj), osim one komisije koja je napravljena da se ispitaju okolnosti pod kojima je, a i o tome možemo da razgovaramo, preminuo Ranko Panić. I šta bi od toga? Ako pričamo o standardima EU, šta se dogodilo u Grčkoj kada je policija ubila jednog studenta ili srednjoškolca? U roku od 24 sada su ti policajci suspendovani, posle toga su pokrenuti protiv njih postupci, i disciplinski i sudski. Šta bi sa pokojnim Rankom Panićem? Šta bi sa tom komisijom? Ja sam za ovom skupštinskom govornicom rekao da je to komunistička prevara iz starih vremena – napravite komisiju da ništa ne biste rešili. Šta radi tužilaštvo? Gde je? Na koji način radi?
Svi podaci govore da je kriminal u Srbiji u porastu, da je korupcija u Srbiji u porastu. To su podaci koje možete videti u institucijama koje se time bave i u Savetu Evrope, i u EU, i u UN. Poslednji izveštaj UN, iz septembra, koji govori o bezbednosti u svetu Srbiju je stavio među najbezbednije zemlje u Evropi. Ne u regionu, nego u Evropi. Naravno, naveli su 2007, 2006. godinu; zna se ko je tad bio na vlasti, ko je vodio policiju, ko je vodio vojsku, ko je vodio BIA. To je zvaničan podatak u UN. Ovde može da se kritikuje, da se kaže da to nije bilo dobro, ali stručnjaci koji se time bave su rekli da je Srbija u to vreme bila jedna od najbezbednijih zemalja u svetu.
Danas stižu sasvim suprotni podaci: da je kriminal u porastu, da je korupcija u porastu, da je trgovina ljudima u Srbiji, naročito ženama, u porastu. Nažalost, a moja koleginica Milica Vojić-Marković navela je jedan primer, i oglasi u štampanim medijima govore o tome kakvu mi medijsku sliku trenutno imamo u Srbiji. U jednom listu se objave nepriznate vlade, nepriznate skupštine, nepriznate agencije, oglasi za privatizaciju na teritoriji Kosova i Metohije. Objavljuju se i oglasi kojima se nezaposlene devojke u Srbiji varaju da će im biti omogućen posao na teritoriji EU ili neke druge države, a onda tamo postanu belo roblje. Niko to ne proverava i ne reaguje na te oglase.
Mediji se bave tekstom u hrvatskim novinama o jednom bivšem direktoru, da li je nešto uradio ili nije uradio. Odjednom svi mediji time počnu da se bave, a ne bave se time što se na sajtu Ministarstva finansija pojavio podatak da je država potrošila devet milijardi dinara više nego što je Zakon o budžetu omogućio. Onda 20 dana nestane ta stranica sa interneta, pa se pojave potpuno drugačiji podaci, a tužilac ne radi ništa. Ne radi ništa po pitanju oglasa o trafikingu, ne radi ništa po pitanju te prezentacije, te stranice.
Onda se čudimo što imamo takve podatke i što sada međunarodne organizacije govore o Srbiji sasvim suprotno u odnosu na ono što su govorili pre godinu, godinu i po dana. Republički tužilac radi samo kada se grakne preko televizije od strane Vlade, od strane vlasti, da nešto treba proveriti. On onda trči i proverava, ali kada uradi nešto neko ko je na vlasti, nema provere, nema odgovornosti, nema ozbiljnog pristupa. To nisu evropski standardi.
Kada bi se to dogodilo u ozbiljnoj zemlji EU, kakve su Češka, Poljska, Nemačka, Francuska, taj ministar ne bi mogao da bude jedan dan ministar. Prisutna ministarka, koja je primala svojevremeno dve plate, za RIK i za ministra, pa je onda vratila određeni novac (ne znam po kom kursu, da li je vratila po kursu koji je bio onda, ili u dinarima, niko ni to nije utvrđivao), ne bi mogla da bude ministar ni sad, posle tog utvrđivanja.
Nama su potrebni standardi. Nama je potrebno da radimo na tome da bi naše društvo bilo onakvo kakvo zaslužuje da bude i kakvo naši građani očekuju od države, da ih napravi i da ih stvori. Nije nam potrebna trka. Ovo nam je potrebno, ali šta? Da bismo ušli na "šengen" listu, da bismo dobili vize, zašto? Da bi milion mladih ljudi – zato što nemaju perspektivu ovde ili zato što je nesposobna vlast, jer je 17,1% pad proizvodnje u Srbiji u odnosu na januar prošle godine ili 25%, industrijski pad u odnosu na celu 2008. godinu u januaru ove godine – uzelo vize, pasoše i otišlo iz ove zemlje. Šta ćemo bez ovih milion mladih ljudi koji odu? Na koji će način Srbija da prosperira? Valjda zbog njih treba to društvo menjati, a ne samo da bismo bili bliže ulasku u EU.
Oni kažu – čekajte, gde ćete, nismo još odlučili ni o Lisabonskom sporazumu, ne damo novac za zemlje istočne Evrope, nemojte da podnosite kandidaturu, nije vreme. Slovenija ne daje Hrvatskoj da uđe, raspisuje referendum da ne može da uđe Hrvatska. Nema jedinstvenog stava o proširenju u EU, a mi se bavimo samo tim pitanjem. To jest, vi se bavite, kao vlast, zato što niste sposobni da se bavite životnim pitanjem građana pa ih onda zamlaćujete i zaluđujete nekom pričom o bržim integracijama.
Pomenuli ste Poslovnik, radimo. Šta ste novo uradili? Šta će biti bolje građanima? Možda ćete doneti 50 zakona, ali kada ćete ih primenjivati, ako svi statistički podaci govore da je država i ekonomski i bezbednosno i u svakoj drugoj oblasti u sve većem problemu? Zahvaljujem.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala. Reč ima gospođica Marina Raguš, narodna poslanica SRS.
...
Srpska napredna stranka

Marina Raguš

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, vrlo verovatno će vas zbuniti ovo što ću sada da kažem, ali SRS se raduje ovakvom dnevnom redu zbog šanse da konačno progovori o medijskim podvalama koje se tiču ideološke, programske i političke koncepcije delokruga rada SRS, a i da, zbog javnosti, hronološki i faktografski pokuša, bar danas, da utvrdi šta je ometalo vladajuću većinu da proces približavanja EU učini bržim. Ono što često imamo prilike da čujemo u javnosti, a zaista se tiče građana i njima se u ovim trenucima na prvom mestu obraćam, jeste da su za usporavanje procesa liberalizacije viznog režima glavni krivci oni koji su, u stvari, glavni oponenti politike uslovljavanja koja dolazi sa teritorije najznačajnijih zemalja EU i uglavnom se tu navode funkcioneri, članovi SRS.
Da je to istina, to možete da propratite takođe na internetu, mi ovde imamo, zaista dokumentovano, nekoliko izveštaja najrazličitijih radionica tzv. nevladinog sektora, seminara, okruglih stolova, koji se uglavnom održavaju u prestonici EU tj. u Briselu; kada ih pitaju zašto Srbija kasni u procesu reformi i približavanja EU, što znači standardi pre statusa, uglavnom navode - zbog SRS. Svi mi koji putujemo u okviru zone "šengena" kada apliciramo za vize imamo prilike da vidimo one užasne redove, pokušavamo da prikupimo dokumentaciju koja se od svih nas očekuje, a iznosi nekoliko kilograma, najčešće u tim redovima čujemo – to je zato što SRS zapravo ometa proces pridruživanja Evropskoj uniji.
Dakle, moje izlaganje, kao što možete da pretpostavite, kretaće se u tom smeru. Ono na šta pokušavam da ukažem građanima (a nije bez razloga, tiče se, naravno, svega onoga što će doći ove i naredne godine) jeste da se medijski spinuje, što nekadašnja Demokratska opozicija Srbije i stranke koje su gravitirale u okviru DOS-a nisu uspele da urade, prebacuje to na tamne strane nekog režima koji je davno iza nas i za koji se zapadnoevropske diplomate trude da ga pripišu totalitarnoj prošlosti sa kojom treba da se okonča i završi.
Moram da kažem da, naravno, ništa od svega toga nije tačno. Govoriću jezikom činjenica, pokušaću da budem uspešna, govoriću jezikom onih koji su učestvovali u prvim vladama DOS-a, a sada se nalaze u određenim stručnim grupama i komisijama. Koristiću izveštaje, recimo, meni omiljene Grupe 484, pokušaćemo da utvrdimo zašto Srbija nije uspela da ispuni standarde koje je Evropska unija tražila kako bi bila deo sistema koji se zove vizna liberalizacija, odnosno režim vizne liberalizacije.
Dakle, na našem dnevnom redu jesu, između ostalog: Konvencija o visokotehnološkom kriminalu ili "sajber kriminalu", koja je usvojena u Budimpešti 23. novembra 2002. godine, a stupila je na snagu 1. jula 2004. godine; Dodatni protokol koji ide uz konvenciju o "sajber kriminalu", usvojen u Strazburu 28. januara 2003. godine; Konvencija o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma, doneta u Varšavi 16. maja 2005. godine, stupila je na snagu 1. maja 2008. godine; Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, koja je usvojena u Varšavi 16. maja 2005. godine.
Dame i gospodo, mi smo u 2009. godini, a evo šta Grupa 484 u svom izveštaju o "belom šengenu" kaže koji od standarda su zapravo ispunjeni, a to direktno potpisuje vlast u Srbiji, i ko zapravo stoji iza nemogućnosti približavanja onome što ste vi odredili kao kurs politike, a to je približavanje EU.
Da ne bude nedoumica, SRS ima samo jedan stav koji se tiče EU, a kojim se takođe medijski manipuliše, uglavnom u izbornim kampanjama – mi jesmo za saradnju sa EU, ali samo pod uslovom da smo ravnopravni partneri u procesu saradnje sa tom organizacijom. S obzirom na to da mi nismo, niti ćemo biti, ravnopravni partneri, nego se prema nama odnose kao prema koloniji, odnosno protektoratu, SRS smatra da je saradnja sa EU skoro nemoguća. Dakle, ovo je konačan i kompletan stav SRS što se tiče EU i u narednih nekoliko meseci mi ćemo sa vrlo velikom namerom (na kraju tog procesa i naše kampanje videćete i zašto) stalno ovo da ponavljamo.
Dakle, na osnovu izveštaja Grupe 484, koja pominje pravno-tehničke kriterijume koje nameće Uredba Saveta EU, broj 539 iz 2001. godine, a koji su precizirani u planu EU za liberalizaciju viznog režima sa Republikom Srbijom, poznatom kao "mapa puta", u cilju unapređenja dijaloga u vezi sa uslovima koje Republika Srbija treba da ispuni da bi dospela na pozitivnu šengensku listu, Vlada Republike Srbije je tek 19. jula 2007. godine, a imate uredbu Saveta Evrope iz 2001. godine, formirala radnu grupu za koordinaciju aktivnosti usmerenih ka ispunjenju kriterijuma za liberalizaciju viznog režima EU prema Republici Srbiji. Očekujemo, gospođo ministre, konkretno od vas da čujemo zašto je to urađeno tek 2007. godine.
Između ostalog, ovde se navodi da radna grupa ima sledeće zadatke: koordinaciju aktivnosti usmerenih ka ispunjenju kriterijuma za liberalizaciju viznog režima, pripremu akcionog plana za relevantnu instituciju u cilju ispunjenja tih kriterijuma, identifikaciju prioriteta i zadataka itd. U svojim zaključcima od 28. januara 2008. godine kaže: "Savet za opšte poslove i međunarodne odnose EU pozdravio je nameru Evropske komisije da pokrene dijalog o vizama sa svim zemljama zapadnog Balkana." Dakle, tek 2008. godine. "Pri utvrđivanju metodologije za proces liberalizacije viznog režima posebna pažnja posvećuje se evropskoj perspektivi zemalja zapadnog Balkana, političkoj obavezi koju je EU preuzela u pogledu kratkoročnih viza za građane svih zemalja, zaključivanju sporazuma o readmisiji svih zemalja u regionu, oslobađanju od viza koje zemlje zapadnog Balkana treba da obezbede za sve građane EU.
Stalnom dijalogu o viznoj liberalizaciji prethodilo je stupanje na snagu sporazuma o viznim olakšicama i sporazuma o readmisiji između EU i Srbije 1. januara 2008. godine. Van primene ovih sporazuma ostale su pojedine zemlje koje ne pripadaju 'šengenskom krugu', dakle, to su Danska, Norveška, Velika Britanija, Irska, Island, Lihtenštajn i Švajcarska, sa njima se uglavnom ide preko bilateralnih sporazuma o viznim olakšicama.
Korak koji je usledio u procesu liberalizacije viznog režima između Srbije i EU je donošenje plana EU za liberalizaciju viznog režima sa Republikom Srbijom, tzv. 'mapa puta', 25. aprila 2008. godine. Cilj ovog dokumenta jeste da utvrdi sve mere koje treba da usvoje i provedu zemlje zapadnog Balkana u bliskoj budućnosti." Šta je to? "Bezbednost dokumenata, kontrola ilegalnih migracija, javni red i bezbednost, kao i pitanja spoljnih odnosa koja su u vezi sa kretanjem lica. Brzina kretanja prema liberalizaciji viznog režima", ovo je posebno važno za sve one koji su u ovom sistemu, koji misle da su srpski radikali kočnica da oni slobodno putuju u okviru "šengena", "zavisiće od brzine napretka koju svaka od tih zemalja ostvari u pogledu ispunjavanja posebnih i predviđenih uslova."
S obzirom na to da vreme jeste ograničeno, a ovo je vrlo ozbiljna tema kojoj ćemo da posvetimo više pažnje i taksativno, jedan po jedan kriterijum da analiziramo, proučavamo i istražujemo ko stoji iza toga da se ovi procesi, koji bi na prvom mestu trebalo da uvedu u red državu Srbiju za građane Srbije koji žive ovde, zapravo koče...
Jedan od posebno važnih segmenata u procesu vizne liberalizacije jeste borba protiv terorizma, borba protiv organizovanog kriminala. Gospođo Malović, vi ste imali jedan, ne znam čak ni kako to pravno da nazovem, presedan u istoriji onoga što se zove politička teorija i teorija državnosti.
Na suverenoj teritoriji države Srbije uhapšena su dvojica agenata savezne nemačke obaveštajne službe, popularno BND. Oni su bacili bombu na sedište kancelarije Euleksa, koja je na prvom mestu protivpravno na suverenom delu teritorije države Srbije. Oni nisu prijavljeni kao obaveštajci, dakle, konkretno su se, pod lažnim imenima i prezimenima, bavili špijunskim poslovima.
Mi to ne bismo znali da tajni izveštaj BND-a nije pušten u etar, da informacije nisu procurele.
Informacije su se ticale onoga što je osnovna privredna delatnost u okviru šiptarske terorističke države, tzv. Kosovo, a to jeste trgovina drogom, oružjem, organima i ljudima. Država Srbija nije ništa uradila da odreaguje na određeni način. Evropska unija ništa nije uradila da odreaguje na određeni način. Bundestag je tada govorio, tih dana.
Druga stvar, vi imate vrlo skorašnji primer, ono što mi znamo, na osnovu naših vrlo pouzdanih podataka koje ćemo tokom ovog zasedanja da iznesemo, jeste da besni rat između Brisela i Vašingtona, baš po ovom pitanju, zato što je obaveštajni rat kasnije pokazao da se tu pominju i te kako zvučna imena i vašingtonske i briselske administracije, a da se pominju i neka zvučna imena iz regiona.
Onda imamo situaciju da portparol Specijalnog tužilaštva za ratne zločine kaže da su dokazi, dakle, DNK materijal, koji bi trebalo da utvrdi najužasniju, najmonstruozniju moguću stvar koja se desila, trgovinu organima nestalih Srba sa Kosova i Metohije, jednostavno nestali.
Pri tom, ono što se nalaže jeste zapravo otpočinjanje nove istrage zato što, prema do sada nepotvrđenim navodima iz Haškog tribunala, tamo ne samo da je bila u toku trgovina organima, ljudima, već su se dešavale toliko užasne stvari da apsolutno nisu bile pojmljive i da određeni ljudi nisu mogli da ćute o tome.
Između ostalog, ljudi koji se u Savetu Evrope bave tom pričom rekli su da su u Bondstilu zaticali ljude, Srbe i Albance, zatočene, mučene i deportovane. Takođe, to piše "Mond", to ne piše nijedan srpski medij, imali su saznanja, i to su saopštili kroz svoje izveštaje pred istim tim Savetom Evrope čije konvencije mi sada potvrđujemo, da je Bondstil u stvari pravi Gvantanamo, da su ljudi bili hapšeni bez ikakve pravne osnove, da se sprovodilo mučenje ravno srednjem veku.
Niko nije, ni država Srbija nije (evo, mi insistiramo da sprovedete istragu, da naložite istragu) po službenoj dužnosti, tamo gde ima obavezu, istraživala makar ono što mediji i analitičari, što zvaničnici Saveta Evrope pričaju.
Kako su zvaničnici Saveta Evrope došli do tih informacija? Zato što je komandant KFOR-a, francuski državljanin, rekao – meni je neprijatno zbog toga što se dešava u Bondstilu. Koliko Srba zna šta se dešava u Bondstilu? Koliko Srba zna šta je Bondstil? Važi za drugu bazu u svetu. Mi smo, recimo, znali, onog momenta kada su Amerikanci napravili Bondstil, da je sledeće - nezavisno Kosovo, zato što su oni napravili punkt gde kontrolišu upravo ono za šta očekuju da se mi izborimo sa tim. Jeste terorizam, jeste trgovina nedozvoljenim sredstvima, jeste trgovina ljudima, jeste trgovina organima i svim onim sredstvima koja... Dakle, njihova zarada jesu crni fondovi obaveštajnih agencija. U državi Srbiji niko nije prstom maknuo kada je to u pitanju.
Ono što mi očekujemo (prisutni ste, gospođo ministre) od Ministarstva pravde jeste da se prvo ispita kako je moguće da je, recimo, u Haškom tribunalu, to pouzdano znamo, uništeno 3000 DNK materijala koji bi i te kako pomogao istrazi vezanoj za žutu kuću i ostale trase na Kosovu i Metohiji; kako to da su nestali dokazi koje je UNMIK radio, došli do Orahovca i jednostavno nestali.
Mi za sada imamo samo vapaje iz Specijalnog tužilaštva za ratne zločine. Sada vam izražavamo sumnju da će se to zataškati, kao i mnoge istrage do sada, zvanično, ali vas uveravamo, prvo, da ponovim da smo vrlo radosni što se ovakve teme nalaze na dnevnom redu, da SRS neće prestati nijednog momenta da priča o ovim temama, da saopštava informacije koje šira srpska javnost ne može da zna i da vrlo jasno i glasno proziva sve one koji su odgovorni za to.
S obzirom na vreme, kažem vam, ukoliko je bilo ko iz srpske vlade imao saznanja o svemu ovome, a nije ništa preduzeo, taj će kad-tad morati krivično da odgovara. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama. Reč ima gospodin Dragan Stevanović, narodni poslanik SRS.

Dragan Stevanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, vi ste danas u svom uvodnom izlaganju rekli da bi, u principu, ovaj set zakona koji je danas na dnevnom redu pred narodnim poslanicima trebalo da obezbedi prelazak te "mape puta" za "beli šengen", odnosno bezvizni režim Republici Srbiji i njenim građanima.
Za SRS ovaj set zakona i rasprava o njemu, juče, danas ili sutra, predstavlja isključivo dokaz apsolutne servilnosti Beograda u odnosu na Brisel, nespremnosti da se Beograd bavi problemima koji ozbiljno tište građane Republike Srbije, problemima koji politički i ekonomski ambijent u Srbiji danas kreiraju i prave onakvim kakav on jeste. Ukoliko želite da nas ubedite da je ovo preka ili ne znam ni ja kakva potreba, "beli šengen" režim, odnosno bezvizni režim u Srbiji, mislim da su vam argumenti za tako nešto jako slabi i neutemeljeni.
Vidite, gospođo ministre, kod sebe imam jedan isplatni list jednog mog sugrađanina koji je dobio prvi deo svoje plate u iznosu od 6.000 dinara. Rekao mi je, nemam razloga da mu ne verujem, da je 3.000 dao za struju. Možete da zamislite koliko njega interesuje bezvizni režim. Nažalost, dve trećine ljudi u Srbiji živi tako. To je naš objektivni problem, to je naša surova stvarnost i umesto da se bavimo pitanjima koja će njihov ekonomski i uopšte životni ambijent dovesti na nivo dostojan čoveka u 21. veku i u srcu Evrope, mi se bavimo zakonima koje objektivno nećemo moći u praksi da primenjujemo i to je konstatacija gotovo svih koji su danas bili za ovom govornicom.
Što se tiče one jedne trećine ljudi koji objektivno imaju potrebu da im se taj vizni režim olakša ili da se oslobode njega, oni i danas mogu da putuju u inostranstvo sa manje ili više napora, taj posao završe, vizu dobiju i svoja prava ili potrebe u inostranstvu ostvaruju, ali dve trećine ljudi u Srbiji danas je prepušteno sebi zbog politički neodgovorne vlade i očigledno politički nezrelog establišmenta.
Gospođo ministre, postoji nešto drugo čime se objektivno treba pozabaviti kada je diskusija o ovim tačkama dnevnog reda u pitanju, a to je svakako meritum ovih konvencija i protokola koje ćete početi da "primenjujete" u Srbiji, odnosno na koje ćete se obavezati prihvatanjem ovih zakona. Prodiskutovaću o tome kroz nekoliko pitanja. Da budem iskren, voleo bih da je gospodin Dačić danas tu, mislim da su ona više za njega, ali s obzirom na to da nije, vas je bar lepše gledati nego njega.
Pitaću vas, gospođo ministre, da li će set ovih zakona i njihovo usvajanje omogućiti da ova država zaštiti Srbe u Leposaviću, Zubinom Potoku ili, recimo, Srbe u Šilovu, koji šest dana nemaju struju, koji su danas izašli na ulicu da protestuju, a bezbednosne snage Kosova, koje su proistekle iz terorističke organizacije OVK, pokušavaju da ih razbiju, da ih oteraju sa puta. Da li će ovi zakoni omogućiti da se sa teritorije Kosova i Metohije, kao dela Republike Srbije, Srbije koja je međunarodno priznata u granicama sa Kosovom i Metohijom, što je priznato i Ustavom, za koji ste, pretpostavljam, glasali i vi... Da li ćemo ovim zakonima uspeti da razbijemo i apstrahujemo delovanje mreže Al Kaide na Kosovu i Metohiji? Službe govore ozbiljno, podacima i činjenicama, da ona tamo postoji.
Gospođo ministre, da izađemo sa teritorije AP Kosovo, pa da govorimo o samom jugu Srbije. Vidite, ja dolazim iz Pčinjskog okruga. Tamo su dve opštine na kojima je u proteklom periodu vrlo otvoreno i konkretno delovala teroristička organizacija OVPBM. Ja vas pitam, da li ćemo ovim zakonima, odnosno ovim konvencijama i protokolima uspeti da zaostavštinu delovanja te terorističke organizacije apstrahujemo, neutrališemo?
Da li će, recimo, gospođo ministre, ova država posle usvajanja ovih zakona imati snage i hrabrosti da u selu Bresnica u opštini Bujanovac sruši ili ukloni spomenik koji je ta teroristička organizacija podigla teroristima, gde piše – stradao od srpske neprijateljske ili zločinačke ruke?
To se dešava u srcu Srbije. Možda za neke jug Srbije nije srce Srbije, ali SRS ga tako doživljava.
Ja pitam vas, gospođo ministre, vas kao predstavnika Vlade, a naravno ovo upućujem i celoj Vladi, da li će ovakvi zakoni dati kapacitet Vladi ili vama lično kao ministru da iskoristite svoj autoritet i date nalog da nadležni državni organi uđu u selo Veliki Trnovac i obračunaju sa svim oblicima kriminaliteta koji su prisutni u tom mestu na teritoriji juga Srbije. Podsetiću vas da je stecište trgovine drogom i oružjem upravo u selu Veliki Trnovac. Novac koji se obezbeđuje tom trgovinom svakako je služio za finansiranje terorizma na Kosovu i Metohiji.
Na kraju, da li ćemo usvajanjem seta ovih zakona moći da se suprotstavimo svemu ovome što sam naveo kao kap u moru, kao deo problema koji nas ozbiljno i objektivno tište; da li ćemo moći da se sa istima izborimo?
Nažalost, mi prihvatamo zakone kojima se obavezujemo da zajedno sa EU ili sa institucijama EU, navodno, pokušavamo da se borimo protiv terorizma ili svih drugih pojava koje su navedene kroz ovaj set zakona. Obavezujemo se na saradnju sa onima koji očigledno ne žele da nas vide kao partnera.
Takođe, obavezujemo se na saradnju sa onima pod čijim, da kažem, mentorskim potezima je nastala lažna teroristička država Kosovo.
Mi se obavezujemo na saradnju sa Evropom koja od nas očekuje da uspostavljamo regionalnu saradnju sa terorističkom državom, koja od nas očekuje da ne učinimo, u krajnjoj liniji, ništa što će njihove integrativne procese usporiti i zaustaviti.
Danas su ti zakoni pred nama, umesto da se bavimo suštinskim problemima građana Srbije, građana koji objektivno teško žive i ko zna kako će živeti u odnosu na izazove koji će doći u narednom periodu.
Dame i gospodo narodni poslanici, za SRS ovaj i svi zakoni koji dolaze iz Brisela, iz Brisela koji nije spreman da Srbiju doživi kao partnera, koji nije spreman da kada je Srbija u pitanju poštuje dva elementarna principa na kojima je i ta EU sazdana, principe supsidijarnosti i reciprociteta, za Srpsku radikalnu stranku odnosi i saradnja sa njima će biti neprihvatljivi i svaki dokument koji dođe iz te kuhinje svakako neće imati podršku SRS. Zahvaljujem.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala. Reč ima gospodin Radiša Ilić.

Radiša Ilić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da su moje kolege govorile, a i govoriće o konvencijama koje se tiču trgovine ljudima, organizovanog kriminala i terorizma, ja ću se posebno osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o visokotehnološkom kriminalu.
Znači, prokomentarisaću pojedine članove koji se odnose na ometanje podataka i sistema, falsifikovanje i prevare u vezi sa računarima, kršenje autorskih i srodnih prava, kao i na odgovornosti pravnog lica.
Članom 7. ove Konvencije o visokotehnološkom kriminalu propisano je da se svaka obmana, falsifikovanje, menjanje i prikrivanje računarskih podataka u cilju sticanja imovinske koristi smatra krivičnim delom u domaćem pravu, koje je kažnjivo i kaznom zatvora.
Kako je onda moguće da se jedno autorsko delo, recimo računarski program, koje je zaštićeno i za koje autor poseduje sva imovinska i moralna prava, koja traju čak i nakon njegove smrti, kao i zakonsku licencu za svoje delo, bez znanja, potpisa i zaštitnog žiga autora falsifikuje i da se, i to sa dozvolom ministarstva, prodaje u inostranstvu?
Šteta što ovde nisu prisutni i predstavnici Ministarstva finansija, zatim Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstva spoljnih poslova koji mogu da daju pravi odgovor na ovo pitanje.
Takođe, kako je moguće da osobe koje su, recimo, na rukovodećim funkcijama u nekoj kompaniji ili firmi koja se bavi izradom računarskih programa falsifikuju potpis, licencu i zaštitni hologram autora i pri tom dobiju, što je prosto neverovatno, sve potrebne dozvole za izvoz od tri ili četiri ministarstva koja sam maločas nabrojao? Za manje od 15 dana, prodajući falsifikovano, tuđe autorsko delo u inostranstvu, i to po tri puta većoj ceni od prodajne cene koja je zakonom propisana za to delo, na svojim deviznim računima oni steknu bogatstvo.
Kako je moguće da administratori po ministarstvima tek tako dele dozvole za izvoz hologramom zaštićenog autorskog dela za koje autor poseduje zakonsku licencu, ne proveravajući pri tom sve podatke koji se tiču tog dela, kao što je potpis autora, zaštitni žig i licenca?
Mi sada ovde pričamo o prihvatanju ove međunarodne konvencije, a upravo su ljudi koji sede u ministarstvima, koji su zaposleni u ministarstvima glavnim krivci koji omogućavaju krađu računarskih programa, zato što se bez provere, verovatno zbog interesa, izdaju potrebne dozvole za izvoz neovlašćenim licima.
Sve ovo ukazuje da član 7. Konvencije o visokotehnološkom kriminalu nije potpun, jer iako je svaka strana ugovornica upoznata sa postojanjem krivične odgovornosti za bilo koju nečasnu nameru i obmanu, fizička lica, bez obzira na to da li deluju kao pojedinci ili deo pravnog lica, u dogovoru sa određenim licem iz ministarstva ovaj član konvencije uveliko krše, a sve u cilju sticanja imovinske koristi, bez obzira na to što se nelegalna prodaja, dobijanje i izdavanje lažne dozvole, falsifikovanje autorskog dela, potpisa i celokupne dokumentacije smatra teškim krivičnim delom i kažnjava se kaznom zatvora.
Takođe, možemo samo da zamislimo šta nas tek očekuje u bliskoj budućnosti kada je reč o visokotehnološkom kriminalu, i to na međunarodnom nivou. Čovečanstvo polako ali sigurno ulazi u vreme kada će upravo zahvaljujući visokotehnološkom kriminalu biti izloženo bezočnom otuđenju imovine, sredstava sa bankovnih računa, otimanju identiteta i krađi ličnih podataka maltene svakog čoveka na planeti Zemlji, kao i krađi državnih, privrednih i naučnih tajni.
Šta bi to praktično značilo? Uzmimo za primer našu državu Srbiju, gde skoro svaki punoletni građanin poseduje razne kartice, bankovne, službene, identifikacione itd. Takođe, uveliko se vrši zamena ličnih karata za nove, koje imaju ugrađen biometrijski čip na kome su smešteni svi podaci o nama, a verovatno i podaci koji se mimo našeg znanja tu nalaze.
Zahvaljujući visokoj tehnologiji, takvi podaci o celokupnom stanovništvu Srbije mogu biti preuzeti od neovlašćenih pojedinaca ili od tajnih službi drugih država, koje mogu manipulisati njima. To je jedan od najgorih vidova visokotehnološkog međunarodnog kriminala. Postavlja se pitanje – kako će tada država Srbija štititi svoje interese i interese svojih građana, kako će Srbija optužiti, recimo, neku tajnu službu u zapadnoj Evropi ako krši ovu konvenciju, a oni to rade upravo po odobrenju njihovih vlada? Kakav je uopšte sistem zaštite naših podataka? Da li je on toliko bezbedan da građanima Srbije uliva poverenje da se njihovi lični podaci, njihova imovina neće naći pred nekim komesarom u Briselu?
Dalje, savremeno bankarstvo je nezamislivo bez transakcija koje se vrše elektronskim putem i svaka bolje organizovana visokotehnološka kriminalna grupa biće u stanju da očisti račune bilo kog klijenta bilo koje banke, u bilo kojoj zemlji.
Čak i na jednom bezazlenom primeru možemo da vidimo koliko je danas već prisutan ovaj vid kriminala i kod nas u Srbiji. Koliko je samo bilo primera krađe novca u poslednjih nekoliko godina falsifikovanim bankovnim karticama, a to podrazumeva i falsifikovanje čipa, i to od strane lica koja se ne bave profesionalno kompjuterskom tehnologijom, a ipak su uspela da naprave falsifikat.
Preko bankomata pljačkaju tekuće račune građana koji su svoj novac poverili na čuvanje bankama, koje nisu u stanju da taj novac sačuvaju od tih savremenih tehnoloških pirata. Setimo se samo, u sve ovo su bila umešana lica koja potiču iz stranih zemalja.
Dakle, ono što je projektovao novi svetski poredak polako ali sigurno ulazi u sve pore društvenog života savremenog sveta. Kako se stvari odvijaju, jednim pritiskom na taster gospodara sudbine u Briselu ili u Vašingtonu možete ostati bez imovine, bez novca, bez identiteta. Savremeni čovek će biti uslovljen da svoj život i opstanak svoje porodice podredi čipovima, kodovima i karticama, koje će neko uvek držati pod kontrolom.
To kako međunarodne konvencije o zaštiti ljudskih prava, konvencije protiv torture i mnoge druge poštuju, recimo, SAD svima je dobro poznato.
Tajni zatvori širom sveta, mučenje zatvorenika, obespravljivanje, američke baze, poput Bondstila, koje su prolazne stanice za hiljade ljudi koji su pod okriljem američke države i sile ostali bez ikakvih ljudskih prava, svedeni samo na broj i ništa više – u stvari, to je prava slika i prilika SAD i njihovog poimanja demokratije.
Koliko je samo Srba prošlo preko kanala američkih tajnih službi i završilo u severnoj Albaniji, gde su im na monstruozan način uzimani vitalni organi i prodavani širom sveta na crnom tržištu?
Poznato je da se na Kosovu i Metohiji nalazi droga vredna sedam milijardi evra.
To je osnovni razlog otkud toliko interesovanje SAD i EU za Kosovo. Zahvaljujem.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima gospođica Nataša Jovanović, potpredsednica Skupštine.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, videli ste i sami, mi ćemo da koristimo uglavnom ove tačke dnevnog reda i objedinjenu raspravu da govorimo o temi koja je, nažalost, otvorena tek onog trenutka kada je bivši tužilac tzv. tribunala u Hagu, koji je osnovan da bi se, pre svega, sudilo Srbima, da bi se ubijali tamo i da bi se sprovodio proces na osnovu lažnih optužnica, kao što je slučaj, evo već šest godina, protiv našeg predsednika dr Vojislava Šešelja...
Dakle, da u proleće prošle godine Karla del Ponte nije objavila knjigu "Lov, ja i ratni zločinci", nikome u Srbiji iz formiranog tzv. Specijalnog tužilaštva ne bi palo na pamet da krene sa pričom, a kamoli da se bavi istražnim radnjama kada je u pitanju trgovina organima kidnapovanih, nestalih i na mučki način ubijenih naših sunarodnika u logorima, tzv. "žutoj kući" i na drugim mestima na severu Albanije.
Pošto smo mi, članovi delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope... odmah posle toga, ali uz isključivu pomoć, moram da naglasim, delegacije Ruske državne Dume, na čelu sa gospodinom Konstantinom Kosačovim, formirana je grupa; u stvari, švajcarski senator i naš kolega Dik Marti je, kao predsednik Komiteta za zaštitu ljudskih prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, određen prošle godine da se bavi tim istražnim radnjama.
Da bih vam predočila o kome se radi, s obzirom na to da je možda za vas sada već to zvučno ime Dik Marti neko ko nema iza sebe neku uspešniju biografiju, moram da kažem da je taj Švajcarac uradio mnogo više kada su u pitanju zločini koje su počinili CIA i Amerika u kontekstu hegemonije i stvaranja novog svetskog poretka, nego što je uradila srpska vlast od 2000. godine. Ne znam kakav će njegov izveštaj biti, svakako ga očekujemo na redovnom prolećnom zasedanju 26. aprila ove godine, ali ono što pouzdano znam jeste da gospodin Vukčević nerado govori o stvarima koje su propustili da urade aktuelni vlastodršci, vlade pre ove, kao i ova, naročito, zato što je i ona u prošlom sazivu mnogo ranije znala za to što je Karla del Ponte pisala u knjizi.
Dakle, moram da se vratim na jesen 2000. godine kada je, odmah po dolasku DOS-a na vlast, pušteno osvedočenih 1.300 šiptarskih terorista i zlikovaca, na čelu sa Fljorom Brovinom, i da vidimo zbog čega je Savet Evrope u ovom periodu usvojio sve ove konvencije o borbi protiv terorizma.
Po onoj našoj srpskoj narodnoj, dok "mečka ne zaigra pred nečijim vratima", on ne zna kako to izgleda, kada se desio 11. septembar 2001. godine, sa ove govornice vam je predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj lepo rekao, pošto su nam uvođene sankcije, pošto je to bio povod i videli ste pre neki dan da su u svom zvaničnom izveštaju to naveli kao humanitarnu kampanju, da se bombarduje 78 dana naša država i da se ubijaju naši civili – videćete da će zapad i te kako da se trese zbog činjenice što nisu prepoznali da tzv. kosovska kriza, kako su je nazivali svih godina, pa onda pokušali da nam nametnu Rambuje, pa kada je naš narod referendumski odbio da bude cela teritorija Srbije okupirana, onda su oni rekli da je to nešto što se dešava samo tu, zatvarajući oči pred činjenicom da je fundamentalizam u takvom, mudžahedinskom obliku, balističkom, koji sprovode šiptarski teroristi, ozloglašeni pripadnici OVK, nešto što postoji, samo pod drugim nazivima, u isto tako ekstremnim oblicima i u drugim zemljama sveta.
Dakle, odmah je zabrinuta Evropa počela da razmišlja i da donosi konkretne mere da bi se zaštitila od narastajućeg terorizma, pa je, malopre je to pomenula koleginica Marina Raguš, nemačka vlada poslala svoja tri agenta BND-a, koji su podneli izveštaj pred političkim komitetom Bundestaga pre četiri meseca.
Oni su poslati iz jedne od najrazvijenijih zemalja zapadne Evrope, koja je najviše finansirala i pomagala šiptarskim zlikovcima u periodu stvaranja te njihove kvazidržave, odnosno sna da imaju veliku Albaniju. Priznali su da su nedvosmisleno utvrdili da su i Hašim Tači, i Ramuš Haradinaj i Čeku zlikovci koji se bave trgovinom ljudima, oružjem i distribucijom narkotika. Onda je odmah posle toga naš tužilac za ratne zločine gospodin Vukčević, navodno, krenuo da ovim putem koji je trasirao lično Dik Marti istražuje te zločine. Međutim, osim onog oglašavanja i hapšenja od pre nekoliko dana, mi nismo uopšte čuli od gospodina Vukčevića šta je sa nestalih devet strana falsifikovanog izveštaja UNMIK-a, za koje je navodno demantovano od strane predstavnika UNMIK-a da su istrgnute, kako je to Ivanko rekao, iz tog pravog izveštaja.
Šta je, u stvari, istina? Istina je da se broj kreće od najmanje 300 do preko 1.000 naših sunarodnika mučki, zverski ubijenih u logorima smrti u Albaniji, za kojima godinama tragaju predstavnici Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica. Njihovi predstavnici su nam se više puta obraćali i sačekivali nas ispred zgrade Narodne skupštine, ali nikad (i to opet ponavljam) do objavljivanja knjige Karle del Ponte niko od zvaničnih organa Srbije nije želeo konkretan posao da radi.
Šta će to, gospođo Malović, da znači? Pošto se krajem ovog meseca očekuje poseta gospodina Dika Martija Srbiji i pošto se on opsežno bavi tim poslom, a on je taj koji je uspeo da razotkrije sve one zavere koje je spremala CIA, pa tajne logore, zabranjene letove, snimanja i sve ostalo što ste mogli da čitate u njegovom izveštaju, lepo nam recite šta ćete vi kao država, odnosno šta ćemo mi kao država da predočimo zvaničnom izvestiocu Saveta Evrope, do kojih ste vi to saznanja stigli. Da li ćemo da kažemo...
Očigledno, pošto je ovakva vlast, u danu kada je u Stejt departmentu primljena delegacija sačinjena od šiptarskih zlikovaca, kada je izreknuto 92,5 godina zatvora našim Srbima koji su herojski branili Kosovo i Metohiju, i političkom i vojnom i policijskom vrhu, vi ste na sve to ćutali. I ne samo to, prošlo je već 15 dana, a ova skupština ne raspravlja o inicijativi Srpske radikalne stranke (iako na to po ovom vašem diktatorskom poslovniku imamo pravo) o efektima i posledicama saradnje sa Haškim tribunalom. Ako su Srbi dobili ukupno preko 900 godina zatvora u haškom kazamatu, a kada ti zlikovci budu izrekli sve presude do kraja to će biti 1.000 godina, recite, gospodo iz DOS-a i vi iz Demokratske stranke koji ste veličali taj vaš puč, u stvari, nesreću za Srbiju koja je došla dolaskom na vlast od 5. oktobra do današnjeg dana, kako ste vi to, na koji način zaštitili Srbe na Kosovu i Metohiji? Kako ste pomogli i da li mislite da je greh da se zaborave sve ove žrtve? Vi ste ih očigledno zaboravili.
Prema tome, mi smo vam danas izneli mnogo argumenata. Ne samo to, ne samo ovaj zvanični BND izveštaj koji govori o direktnom učešću čitave porodice Ramuša Haradinaja, koji je pobio devet svedoka pre nego što je oslobođen i pušten iz Haškog tribunala. Recite nam kada ćete vi da izađete sa kompletnim izveštajem pred srpsku javnost i šta ste spremni da predočite Diku Martiju?
Dakle, kao vaš kolega i kao član naše delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a pre svega kao srpski radikal, do sada nemam razloga da sumnjam u izveštaj koji će predočiti gospodin Marti, naročito zato što se uhvatio u koštac sa jednom od najvećih tajnih, a pre svega organizacija koje učestvuju u stvaranju Haškog tribunala, a to je američka obaveštajna služba CIA. Ali, to nije dovoljno. Mi ćemo uložiti eventualno amandmane, tražićemo pomoć od braće Rusa, zahvaljujući kojima se to našlo na dnevnom redu i formirana je grupa, ali tražimo odgovoran izveštaj Vlade Republike Srbije, a ne da o tome govorite samo u trenutku kada neko treba da se pojavi iz međunarodnih organizacija ili kada vam neko od unesrećenih Srba, odnosno članova njihovih porodica pokuca na vrata.
Samo da vas obavestim, gospođo Malović, gospodine Novakoviću, u selu Šilovo pored Gnjilana, u Kosovskom Pomoravlju šest dana nema struje. Malopre me zvao jedan od pripadnika naše vojske koja je herojski branila Kosovo i Metohiju, koji se zajedno sa našim sunarodnicima nalazi na putu Gnjilane - Bujanovac; oni su blokirali put i neće odatle da se sklone, jer nemaju osnovnih uslova za život. Hvala.