Narodni poslanik Momir Marković ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega upućujem jednu primedbu predsedniku. Sa ove govornice se čulo toliko neprimerenih reči, da budem najblaži, od poslednjeg govornika i dva govornika pre njega, upućenih SRS, a vi niste reagovali.
Meni ste svojevremeno izrekli opomenu zato što mi je ruka bila ispod klupe, a ovde može poslanike da vređa bilo ko, ako su poslanici SRS i, naravno, njima se ništa neće desiti. Kada sam vam rekao sa govornice "gospođo predsedavajuća, da li čujete šta priča", vi ste rekli "ne čujem od buke", a vrlo ste dobro čuli. Tražim da uzmete stenogram, da vidite šta su govorili i na osnovu toga da postupite u skladu sa Poslovnikom.
Da krenemo po tački dnevnog reda. Imamo ovde Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti za troje sudija, dvoje njih zbog ispunjenja uslova za penziju, jedna starosna, jedna godine staža, a jedan kandidat zbog utvrđene radne nesposobnosti.
Dakle, kad neko napuni 65 godina starosti i ispuni uslov za penziju, a radi u pravosuđu, onda, po sili zakona, odbor Boška Ristića donese odluku o prestanku sudijske dužnosti. Sa druge strane, kada pogledate ovaj predlog Liste kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, vidite nešto što je mene bar na trenutak zbunilo.
Imamo Milevu Gajinov, sudiju Vrhovnog suda Srbije. Gospođa je rođena 1936. godine, ima 73 godine, član je Vrhovnog suda Srbije i istovremeno je predlažete u Agenciju za borbu protiv korupcije. Sa druge strane, Jelisaveta Vasilić, advokat i član Saveta za borbu protiv korupcije, gospođa je rođena 1940. godine. Toliko se razumem u matematiku, to je 69 godina.
Gospodine Ristiću, vi možete predložiti razne zakone i, s obzirom na to da imate apsolutnu većinu, ti zakoni će biti usvojeni i moći ćete da dokažete da je zemlja četvrtasta, možete da izigrate i sve zakone koji već postoje, ali zakon prirode ne možete izigrati.
Zato me iznenađuje da ovakve ljude, koji su na kraju i životnog i radnog doba, predlažete u Agenciju koja će morati da se uhvati u koštac i da uđe u žestoku borbu sa korupcijom, koja rak-rana Srbije. Bukvalno je čitava država korumpirana, od vrha vlasti. Ukoliko zaživi Zakon o borbi protiv korupcije, koji smo pre neki dan imali na raspravi, vidim da će bar trećina Vlade morati da potpadne pod udar tog zakona.
Imamo ovde dosta onih koji su predloženi. Zadržaću se samo na dva. Jedan je Zoran Stojiljković, docent na Fakultetu političkih nauka.
Već smo čuli od gospođe Vesne Pešić da on ima pet funkcija i čuli smo da poslanik, ukoliko bi radio neki drugi posao, mora da traži od Agencije dozvolu, dakle od Zorana Stojiljkovića, koji ima pet funkcija.
Zoran Stojiljković se proslavio žestokim napadima na opoziciju, prvenstveno na SRS. Kada sam razmišljao zašto predlažete takvog čoveka, koji je već preokupiran i profesurom i sa ovih drugih pet funkcija, na poslednjoj strani njegove biografije se kaže – "u oblasti studija države, demokratije i civilnog društva, Stojiljković je, kao član Istraživačkog tima CeSIDA..."
Šta mislite, dame i gospodo narodni poslanici, zašto je ovolika povika u poslednje vreme u sredstvima javnog informisanja i dezinformisanja na RIK, osim onoga što su imali velike prinadležnosti? Upravo DS sprema taj CeSID, već ga nekoliko godina priprema, jer već se čuju ovde najave da će se RIK birati po drugačijem principu. Sada će CeSID postati "žuta RIK". Gospodine Ristiću, mislim da neće. Žao mi je što gospođa Kolundžija nije tu, njoj da se obratim, ali i vi ste jedan od predlagača i zagovornika upravo ovoga. Biće vrlo nezavisni od svih ostalih, osim od DS. Naročito će gospodin Stojiljković biti nezavisan! On samo po svoje mišljenje dolazi u okružni odbor DS. To svi znaju i to svi vide.
Sledeći vrlo simptomatičan prelog je predlog predsednika države. Predsednik države predlaže gospođu Sonju Liht, predsednicu Beogradskog fonda za političku izuzetnost. Ko razume, shvatiće. Smatra "da predloženi kandidat poseduje stručne i lične kvalitete na osnovu kojih može obavljati funkciju na koju sam je predložio".
Jedina veza između predsednika države i predloženog kandidata može biti, naravno, ne tvrdim samo pretpostavljam, zajednički gazda. Ako se setimo da je vlasnik svega što je Sonja Liht uradila, dakle, gazda Sonje Liht, Soroš, dolazim u situaciju da pomislim da nije možda gazda naredio da se ovako uradi i da se ona predloži.
Neću ponavljati sve funkcije koje je gospođa Sonja Liht obavljala ili obavlja u državi Srbiji, ali, pored ostalog, predsednik Upravnog odbora "Politike", dakle, Sonju Liht predlažete za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Da vas podsetim na ona, gospodine Ristiću "mračna vremena", kako vi kažete, od 90-e godine naovamo, na ona vremena kada je Sonja Liht počela da deluje u Srbiji, da vas podsetim na sve podrške, materijalne i ostale, koje je upravo preko Sonje Liht gospodin Soroš uputio onda DOS-u, u svim agregatnim stanjima DOS-a, kako god da ste se zvali.
Da vas podsetim i da vam je onih šest milijardi ostao dužan, kada ste govorili "samo da 2000. godine ''buldožer revolucija'' uspe, onda će šest milijardi iz Mađarske".
Vidi čuda iz Mađarske, a Soroš je Mađar. Kada ste ovde uradili njegov posao, on je spakovao to koferče sa šest milijardi i vratio se. Zašto da vam plati, kada ste to mogli da uradite i džabe.
Dok imamo ovakvu smenu sudija, jer lako se proglasi da neko nije poslovno sposoban, to vrlo dobro znate, vi ste advokat, doduše, ugledan advokat.
Čujem da ste i poslednja dva lokala "Borelia" predali Hrvatskoj, iako 30 hiljada stanova i nekoliko stotina milijardi dolara Hrvatska duguje državi Srbiji, odnosno prognanim Srbima iz Republike Srpske Krajine i gradova izvan teritorije Republike Srpske Krajine. Srbi se tamo ne vraćaju, ali vi vrlo uredno vraćate imovinu "Borovu".
Upravo zbog toga što se takve stvari dešavaju, može se desiti, ako je neki sudija malo manje zavisan ili nezavisan od vas, on će doneti odluku kako je doneo Okružni sud u Leskovcu vezano za odborničke mandate i SO Vlasotince i doći ćemo u situaciju da Đilas, jurišnik i verovatno naslednik Borisa Tadića, samo što Borisa Tadića još niko nije obavestio, obavestite ga o tome i to vrlo brzo, preuzima polako kormilo i počinje da oštri zube, i naravno, na kome će, na SRS.
Iako je SRS uradila sve u skladu sa zakonom, veće koje nije imalo pravo, na način na koji je donelo odluku, donosi odluku da se u opštinu Zemun uvedu privremene mere.
Podneli smo Ustavnom sudu Republike Srbije i Vladi Republike Srbije dva zahteva, odnosno Ustavnom sudu smo podneli inicijativu, a Vladi Republike Srbije zahtev. Vlada Republike Srbije mora hitno da reaguje i da razmrsi ovaj Gordijev čvor, ovaj galimatijas koji ste vi napravili. Ustavni sud mora pod hitno da oceni ustavnost onih odluka koje ste doneli, a dotle ćete malo pričekati sa preotimanjem opštine Zemun, kakva bude odluka Ustavnog suda tako ćemo se i mi ponašati, a dotle ćete morati da sačekate.
Dame i gospodo narodni poslanici, sa ovim završavam, a vas, gospođo predsednice, molim da ubuduće imate isti aršin za sve poslanike, jer je jutros izrečeno 15-ak opomena poslanicima SRS. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Naravno da imam isti aršin za sve poslanike.

Narodni poslanik Dušanka Plećević, izvolite. Imate reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovim spojenim tačkama govoriću o Predlogu odluke o izboru članova Zdravstvenog saveta Srbije. Već sam u izdvojenom mišljenju na Odboru za zdravlje i porodicu govorila o problemima u vezi sa Stomatološkom komorom Srbije jer se tu postavlja pitanje, legitimiteta člana Stomatološke komore Srbije, predloženog za Zdravstveni savet Srbije.
Zbog čega se postavlja pitanje legitimiteta? Zato što jedan deo članstva te komore preko Stomatološke sekcije Društva lekara Vojvodine, ogranka Srpskog lekarskog društva osporava kandidaturu dr Milorada Kovačevića za člana Zdravstvenog saveta iz te komore.
Odbor za zdravlje i porodicu i mi, narodni poslanici, članovi Odbora dobili smo pismo od primarijusa dr Branislava Kardaševića ispred Stomatološke sekcije Društva lekara Vojvodine, ogranka Srpskog lekarskog društva, u kome se navodi niz neregularnih stanja u Stomatološkoj komori Srbije.
U tom pismu se, između ostalog, govori da su održani nezakoniti izbori 13.10.2007. godine na kome je nelegalno izabran direktor Komore, da je o tome obavešteno Ministarstvo zdravlja i tom prilikom je dostavljen dokazni materijal o kršenju Zakona, Statuta i Poslovnika te komore, da su zatražene mere upravnog nadzora radi vraćanja rada u legalne tokove u skladu sa Statutom i drugim aktima Komore. Na više dopisa Društva lekara Vojvodine Stomatološke sekcije nije dobijen odgovor od Ministarstva zdravlja, pa je krajem 2007. godine podneta tužba Vrhovnom sudu Srbije protiv Ministarstva zdravlja zbog ćutanja administracije.
U pismu se dalje navodi da je Odbor za zdravlje Skupštine Srbije upoznat sa ovim nezakonitim radnjama, pa je 8.11.2007. godine održao sastanak sa pravnikom iz Ministarstva za zdravlje. Odbor je tom prilikom odbio da primi nelegalnog direktora Zorana Stajčića, ukazao na falsifikate u njegovoj biografiji i zatražio pismeni izveštaj od Ministarstva zdravlja, o čemu su izvestili i mediji. Zatim se u tom pismu navodi da se 22.11.2007. godine pojavljuje lažni pečat Stomatološke komore Srbije kojom je overen poziv za sastanak Skupštine za decembar mesec, u Kraljevu.
Lažnim pečatom i overom, zatim, zapisnik sa nezakonitih izbora Stomatološke komore Srbije iz oktobra 2007. godine, koji je poslat članovima Skupštine Stomatološke komore, doveli su članove Skupštine u zabludu od strane nelegalnih organa, da je Ministarstvo zdravlja zvanično overilo zapisnik lažnim pečatom, a sve u cilju usvajanja ovog dokumenta i pokušaja legalizacije nezakonitih izbora, otvaranja računa i otpočinjanje i naplaćivanja troškova za obaveznu licencu od 4.500 stomatologa.
Dopisom od 28.1.2008. godine Ministarstvo za državnu upravu saopštava da saglasnost na pečat ne postoji u evidenciji, što znači da je ranije korišćen lažni pečat. Stomatolozi Društva lekara Vojvodine, Srpskog lekarskog društva, šalju 18.2.2008. godine pismo Ministarstvu zdravlja u kome traže uvođenje nadzora nad radom ove komore i poništavanjem pravnih akata i pravnih radnji overenih lažnim pečatom.
Komisija Stomatološke komore za praćenje propisa 26.5.2008. godine šalje Ministarstvu zdravlja zahtev za sprovođenje mera nadzora, s obzirom na to da nisu formirani odgovarajući organi ove komore. Zatim, u junu 2008. godine obavešteno je Ministarstvo zdravlja o krivičnoj prijavi protiv finansijskog izveštaja Stomatološke komore sa rashodima nepostojećih organa i lažnog predstavljanja. U međuvremenu, nelegalno sazvana Skupština vrši izmene Statuta i ukida demokratsko načelo izbora za skupštinske organe i odgovarajuće organe. Javna ovlašćenja ogranka nezakonito se prenose na Centralnu komoru, a nadležnosti direktora se drastično jačaju i nastavlja se trošenje stotine hiljada evra prikupljenih članarina. Predsednik Skupštine Stomatološke komore Srbije pismeno je 29.10.2008. godine ...
(Predsednik: Gospođo Plećević, izvinite samo momenat, nama je stigao dopis od RTS tokom dana, nisam bila u sali kada je stigao, ali svejedno, da neće biti direktnog već odloženog prenosa, zbog utakmice ''Crvena zvezda'' – ''Azovmaš'', koja upravo počinje sada, tako da će tokom večeri biti odloženog prenosa. Nastavljamo normalno sa radom. Izvolite. Nastavite.)
U pismu se kaže da je predsednik Skupštine Stomatološke komore Srbije pismeno 29.10.2008. godine upozorio direktora Stomatološke komore na njegove brojne nezakonite radnje od četiri ogranka koja nisu formirali ili su nepotpune, i ukazuje da Komora ne funkcioniše po Zakonu. Kandidat za člana Zdravstvenog saveta, a što je u ovoj tački dnevnog reda, kaže da je arbitrarno predloženo od strane neovlašćenog lica mimo organa iz Skupštine Srbije, ne ispunjava kriterijume, pa je realna opasnost da poslanici Narodne skupštine budu dovedeni u zabludu prilikom biranja Saveta.
Na kraju, u pismu govore, "vrlo smo zabrinuti zbog uporne pasivnosti Ministarstva zdravlja po pitanju očiglednog kršenja zakona, tim pre što je blagovremeno upoznato. Rizik da se potpis kompromitovanog lica, a koji se lažno predstavlja kao profesor, direktor Komore, nađe na licencama hiljade stomatologa je neprihvatljiv, s obzirom na imedijatnu diskreditaciju stomatologije kao dela zdravstva Republike Srbije. Stoga vas molimo da zatražite hitno sprovođenje upravnog nadzora nad radom Stomatološke komore Srbije zbog brojnih nezakonitih radnji po članu 49. i nadzor nad nenamenskim trošenjem sredstava, po članu 50. Zakona o komorama zdravstvenih radnika, kako bi se sprečile dalje štetne posledice". S obzirom na ovako ozbiljne i dokumentovane primedbe jednog dela članstva na rad Stomatološke komore i nerešavanje istih od strane nadležnih organa, dovodi se u pitanje izbor, kao i doprinos u oblasti javnog zdravlja kandidata Stomatološke komore Srbije za Zdravstveni savet, te stoga ne mogu da podržim ovaj Predlog o izboru člana ispred Stomatološke komore Srbije.
U slučaju da i pored toga dođe do toga da se usvoji, od strane Skupštine, Predlog odluke, Ministarstvo zdravlja bi moralo da, u skladu sa članom 49. Zakona o komorama zdravstvenih radnika, izvrši nadzor nad radom Komore, da istraži nepravilnosti naknadno, s obzirom na to da to nije urađeno blagovremeno, kako bi Komora mogla, shodno članu 153. stav 2. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, predložiti drugog stručnjaka koji ispunjava kriterijume.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Petar Jojić ima reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, poštovane kolege, s obzirom na to da su spojene tačke dnevnog reda pod br. 13, 14, 15, 16. i 17, malo je vremena da možemo da ukažemo građanima Srbije šta treba da sadrže ove norme i da li će te norme od neke 'vajde ili koristi za građane Republike Srbije.
Kada je u pitanju Predlog o izboru članova Zdravstvenog saveta Srbije, podsetio bih, jer dolazim iz Južnobanatskog okruga, da naši sugrađani iz osam opština muku muče, iz Pančeva, Kovina, Bele Crkve, Vršca, Plandišta, Alibunara, Kovačice i Opova. U čemu se sastoji ta njihova muka? To zaista jeste muka kada je u pitanju pružanje zdravstvenih usluga. Oni su obespravljeni, njima je oduzeto pravo da se mogu lečiti u zdravstvenim ustanovama Republike Srbije, tj. u Beogradu.
Jedan od tih, jutros sam napomenuo, jeste i naš sugrađanin iz Kovina, Pavo Zagorac, koji je išao pet puta od Kovina do Pančeva, od Pančeva do Beograda i nije mogao da dobije uput da mu se ukaže lekarska pomoć koja mu je izuzetno potrebna, njegovo zdravlje je teško narušeno, ali pomoći nema.
Građani Pančeva, umesto da idu 15 kilometara od Pančeva do Beograda da im se ukaže lekarska pomoć, odlukom koja je u suprotnosti i sa zakonom i sa Ustavom, koju je doneo neki nadležni organ, neka republička komisija, u saglasnosti sa Pokrajinskim izvršnim većem da se građani južnog Banata mogu lečiti i da im se može ukazivati lekarska pomoć u Novom Sadu, tj. u Sremskoj Kamenici, pa su teški bolesnici kojima je potrebna dijaliza i koji su oboleli od najtežih bolesti prinuđeni su da idu tamo, a veliki je broj obolelih u ovom području.
Kada je u pitanju Državna revizorska institucija, podsetimo se da je Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji donet 2005. godine, a da Državna revizorska institucija još uvek ne radi. Nedavno je, posle skoro dve godine, tek usvojen pred ovim parlamentom i Poslovnik o radu Državnog revizora i javnih revizora, dakle, Državne revizorske institucije.
Aktuelna vlast ne želi da vidi Državnu revizorsku instituciju da ulazi i da kontroliše javne nabavke i korisnike budžetskih sredstava.
Uzmimo u obzir da imamo 25 ministarstava, a imamo 111 raznih agencija, uprava, direkcija i komisija koje, prema broju zaposlenih, odgovaraju ministarstvima zemalja EU. Dakle, u malome, imamo preko 130 ministarstava. U njima je zaposlen ogroman broj birokratije i oni troše budžetska sredstva, ali njih niko ne kontroliše.
Naime, Državna revizorska institucija je trebalo da zaživi i da počne da radi još 2005. godine. Vlada kaže – nema kadrove, što nije tačno. Imamo ljude koji su veoma stručni, pogotovo kada je ukinuta Služba društvenog knjigovodstva 2003. godine. Imamo stručne ljude u poreskoj upravi, koji mogu sa uspehom da obavljaju te dužnosti. Imamo stručne ljude u policiji, koji su radili u poslovima privrednog kriminaliteta. Imamo stručnjake, međutim, aktuelna vlast nije raspoložena i ona sprečava rad Državne revizorske institucije.
Borba protiv korupcije i kriminala, to je samo jedno ništa, to je samo golo slovo na papiru. Šta to znači? Imamo formiranje saveta, odnosno Agencije za borbu protiv korupcije i kriminala. Gde je korupcija i kriminal? Duboki koreni korupcije i kriminala, poštovani građani Srbije i drage kolege, jeste upravo u onim institucijama koje imaju najveću vlast i onim koje imaju najveću moć, kao i onim koje imaju najviše para. Tamo je najveća korupcija.
Hajde da vidimo da li će Državna revizorska institucija da podnese izveštaj narodnim poslanicima, jer je Državna revizorska institucija po zakonu i po Ustavu dužna da obaveštava Narodnu skupštinu, tj. narodne poslanike.
Dame i gospodo, Državna revizorska institucija mora da kontroliše 25 ministarstava, u proširenom delu njih ima 130. Međutim, tu kontrolom treba obuhvatiti oko 8,5 hiljada korisnika budžetskih sredstava. Da li će to moći da uradi budžetska inspekcija? Da li će hteti? Da li će joj aktuelna vlast dozvoliti? Postavlja se to pitanje, jer iz dosadašnjeg iskustva vlast nije želela i nije dozvolila, pre svega, Državnoj revizorskoj instituciji, da obavlja svoje poslove.
Kada vidite ko vrši kontrolu budžeta i da li mi imamo kontrolu javnih nabavki, a u zemljama EU i u zemljama anglosaksonskog prava, od pertle do izgradnje mosta i fabrike, sve se kontroliše od strane državne revizorske institucije.
Imamo samo 12 budžetskih inspektora, a imamo 7 hiljada poreskih činovnika koji deru kožu građanima Srbije i naplaćuju poreze. Ministar za finansije danas ovde kuka, plače i moli – dajte, treba nam još ovih poreznika koji treba da vide kako će da namaknu još malo para u budžet Republike Srbije. A što ne reče – 'ajde da vidimo da popunimo sistematizaciju, pre svega Budžetske revizorske institucije koja će vršiti kontrolu budžetskih sredstava, javne nabavke. Međutim, od toga nema ništa.
Nema ovde kontrole. Pogledajte ko je predložen u Savet za borbu protiv korupcije i kriminala, vidi se da to nisu stručnjaci, vidi se da su ljudi u sukobu sa interesima, obavljaju po deset funkcija, vidi se da su neki penzioneri, vidi se da neki nemaju nikakve veze sa kriminalitetom, vidi se da nisu imali nikakvo stručno iskustvo, nemaju iza sebe određenu potvrdu, niti kapaciteta, da mogu da budu članovi Saveta za borbu protiv korupcije i kriminala.
Dame i gospodo, niko nije reagovao šta je sa ''Azotarom'' u Pančevu. Da li je tu bilo korupcije prilikom privatizacije? Jeste. Tu je ukradena jedna fabrika od strane mafijaša koji su došli iz inostranstva, koja je prodata, ukradena, demontirana, a trebalo je da bude puštena u proizvodnju. Međutim, dame i gospodo, ona je ukradena i ukrcana u vagone i prodata u inostranstvo za 32 miliona evra, a država je ostala oštećena, radnici na ulicama, ne primaju danas plate.
Kada je u pitanju pravosuđe, i kada je u pitanju razrešenje ili postavljenje nosilaca pravosudnih funkcija, imam podatak, koji iznosim, da je parnica trajala 33 godine. Ne znam da li su sudije koje su primile prvi put ovu parnicu žive. Naime, o kome se radi? Radi se o Dušanu Milinkoviću iz Nikojevića i njegovoj supruzi Radi. Vođena je parnica 33 godine protiv države i nedavno je sudija u Beogradu presudio u njihovu korist, posle 33 godine. Održano je 33 rasprave, 30 je odloženo, 40 je bilo otkazano. Nikojević Rade od Užica star je 91 godinu. Dakle, ne znam da li je živ sudija koji je prvi put primio ovaj predmet u rad. Želim mu zdravlje i dug život, ali čisto sumnjam ako je vodio parnicu 33 godine.
Postavlja se pitanje da li je jedan sudija vodio ovu parnicu ili više sudija? O čemu se radi? Podneta je tužba za naknadu nematerijalne štete, jer je njihov sin poginuo kao vojnik gardista pre 33 godine tj. 1972. godine, samo deset dana pre nego što je odslužio vojni rok. Ovo je jedan primer kako ne treba da se dozvoli da se ovako nešto događa u našem pravosuđu, treba voditi računa o tome koga treba primiti za sudiju. Tu mora da dođe do izražaja nadležni skupštinski odbor i nadležni organi, da se ovo ne bi ponovilo.
Izvinjavam se, mogao sam da govorim još 2-3 sata, ali šta mogu. Hvala vam. (Aplauz.)

Gospođa Gordana Paunović-Milosavljević. Još 37 minuta ima vaša poslanička grupa.

Od svih predloženih zakona govoriću o Predlogu odluke o izboru članova Zdravstvenog odbora Srbije. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, "Službeni glasnik" broj 107 iz 2005. godine, obrazovan je Zdravstveni savet Srbije. Zdravstveni savet Srbije je stručno i savetodavno telo, koje se stara o razvoju i kvalitetu sistema zdravstvene zaštite, organizuje zdravstvene službe i sistem zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji.
Prošle godine, 24. oktobra je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini Predlog odluke o izboru članova Zdravstvenog saveta Srbije sa predlogom da se, na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, donese po hitnom postupku. Iza toga piše – za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini određen je dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.
Pitam predsednicu Skupštine – zbog čega je napisano da je za predstavnika Vlade određen gospodin Tomica Milosavljević, ako nije bilo potrebno da bude ovde i da sa jedne strane uvaži poslanike vladajuće koalicije, koji su ga izabrali, a sa druge strane da obrazloži koji su članovi predloženi od strane Ministarstva zdravlja? Imamo ovde dokaze da je najmanje pet članova predloženo od strane Ministarstva zdravlja i da je tu pomenuti ministar on bi mogao sigurno to da opovrgne ili da potvrdi.
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, njegov član 151. koji se odnosi na sastav Zdravstvenog saveta, kaže – da Zdravstveni savet ima 15 članova koje bira Narodna skupština na predlog Vlade. Znamo da Vladu čine ministarstva, a jedno od tih ministarstava je i Ministarstvo zdravlja.
Na osnovu ovih predloga mogli smo da zaključimo da je po jednog predstavnika birala Komora zdravstvenih radnika, da je jednog predstavnika biralo Srpsko lekarsko društvo, da je jednog predstavnika biralo Udruženje zdravstvenih ustanova, ali nam nije jasno, i ovde u Zakonu ne piše, ko je izabrao dva predstavnika iz reda istaknutih stručnjaka za oblast zdravstvenog osiguranja i finansiranja zdravstvene zaštite?
Takođe, nije nam jasno ko je taj ko je predložio jednog istaknutog stručnjaka koji je vrhunski naučni radnik sa međunarodno priznatim radovima ili sa osvedočenim doprinosom za unapređenje i razvoj oblasti javnog zdravlja? Nije nam jasno da li su medicinski fakulteti ili pomenuto Ministarstvo zdravlja izabrali dva istaknuta stručnjaka iz redova redovnih profesora Medicinskog fakulteta, jednog istaknutog stručnjaka iz reda redovnih profesora Stomatološkog fakulteta i jednog istaknutog stručnjaka iz reda redovnih profesor Farmaceutskog fakulteta?
Zato SRS smatra da je bilo neminovno da se ministar zdravlja pojavi ovde i da objašnjenja da na ova postavljena pitanja.
Odboru za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije 3. novembra 2008. godine je dostavljen predlog članova ovog saveta. Međutim, na tom odboru se nije raspravljalo o predloženim članovima, jer su samo taksativno navedena imena i prezimena tih članova, njihove generalije uopštene, međutim, njihova biografija nije bila dostavljena, pa zbog toga nismo mogli da o tim članovima diskutujemo.
Članovi Zdravstvenog saveta biraju se u skladu sa kriterijumima propisanim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, član 159. Međutim, ovi kriterijumi su, kao što su istakli i predstavnici Ministarstva koji su kasnije bili na Odboru za zdravstvo, vrlo subjektivni, nejasno definisani i skloni proizvoljnoj proceni o tome ko je kompetentan da bude član ovako visokog saveta za zdravstvo.
Izgleda da je prilikom izbora članova Saveta najmerodavniji kriterijum bila politička podobnost, odnosno politička pripadnost. Zbog svega toga, SRS smatra da je ovaj predlog članova Saveta loš, nekvalitetan, neadekvatan, krajnje diskutabilan i protiv interesa građana Srbije.
Od 15 predloženih članova, brojala sam, šest ili sedam članova se bave fundamentalno naukom, istraživačkim radom. Ostali članovi su, jedan je ekonomista, jedna je viša medicinska sestra, nije važno. Ima samo četiri kliničara. Svi koji radimo u zdravstvu znamo da su kliničari ti koji najbolje mogu da vode i rukovode zdravstvenom zaštitom.
Nažalost, danas su hronične zarazne bolesti u 85% slučajeva uzrok mortaliteta, a u predloženom zakonu nemamo nijednog kardiologa, hirurga, onkologa, nemamo nijednog stručnjaka iz vitalnih grana, iz kojih najveći broj ljudi umire.
Zbog toga smatramo da je trebalo malo kompetentnije i malo stručnije raspravljati o članovima ovog saveta. Takođe, među ovim članovima nema ni mojih kolega, nema nijednog neuropsihijatra, a prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije procenjuje se da mentalni poremećaji, posebno depresija, predstavlja globalni uzrok invalidnosti i da će do 2020. godine biti drugi uzrok mortaliteta i u Srbiji i u svetu. Zbog toga smatramo da je na ovaj način klinička grupa medicinske nauke ponižena i uvređena.
Ovaj sastav članova saveta ne može adekvatno i kvalitetno da se stara o razvoju zdravstvene zaštite i na taj način ovaj predlog je protiv zdravstvenog interesa građana Srbije. Hvala. (Aplauz.)

Narodni poslanik gospodin Dušan Marić ima reč. Izvolite. Samo informacije radi, gospođo poslanice, htela sam da vam kažem da je Zajednica medicinskih fakulteta dala predlog za dva profesora, dakle, vrlo kompetentno telo.

Dame i gospodo, u Razlozima za donošenje odluke o izboru članova Zdravstvenog saveta Srbije, između ostalog, piše sledeće da – Zdravstveni savet je stručno i savetodavno telo koje se stara o razvoju i kvalitetu sistema zdravstvene zaštite, organizacije zdravstvene službe, predlaže mere za očuvanje i unapređenje zdravstvenog stanja stanovništva, predlaže mere za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zaštite svih građana, kao i mere za unapređenje zdravstvene zaštite.
U skladu sa ovim zadacima i ciljevima, iskoristiću ovu priliku da zatražim od članova Saveta da u narednom vremenskom periodu, u narednih godinu-dve dana, više pažnje u svom radu posvete zdravstvenoj zaštiti na području opštine Velika Plana. Ovo iz razloga što smatram da postojeća zdravstvena zaštita nije adekvatna potrebama stanovništva. Velika Plana ima skoro 50 hiljada stanovnika, među njima više od 7 hiljada dece. Prošle godine brigu o njihovom zdravlju vodila su četiri pedijatra. Sva četiri su bila raspoređena u Dom zdravlja koji se nalazi u gradu Velika Plana. Zbog manjka lekara, zdravstvene stanice u velikim seoskim sredinama, kao što su Veliko Orašje, Lozovik, Miloševac, Krnjevo, Markovac, Staro Selo, koji u proseku imaju oko 4 hiljade stanovnika, praktično nemaju ni jednog jedinog pedijatra.
Posebno je drastičan slučaj u naselju Lozovik. Lozovik ima negde oko 6 i po hiljada stanovnika i najveće je selo u Srbiji, veće i od nekih opština, od Velike Plane udaljen je 25 km. Lozoviku gravitiraju i sela Miloševac, sa više od 4 hiljade stanovnika i Trnovče sa više od hiljadu i pet stotina stanovnika, znači, otprilike između 12 hiljada i 13 hiljada ljudi. Negde po nekim računicama koje su približno tačne, oko hiljadu i pet stotina dece. U ovom trenutku brigu o njihovom zdravlju ne vodi nijedan pedijatar. Ovo je posebno teško shvatiti ako se ima u vidu činjenica da se u Miloševcu nalazi jedan od najvećih kolektivnih centara za smeštaj napuštene dece.
Pre tri dana na sednici SO Velika Plana, odbornik Slaviša Miladinović iz Lozovika, obavestio je Skupštinu da je Savet roditelja OŠ u Lozoviku doneo odluku da deca iz tog sela, iz tog naselja sa 7 hiljada stanovnika, ubuduće neće dolaziti na zdravstvene preglede, na obavezne sistematske preglede u Dom zdravlja u Velikoj Plani. Znači, u pitanju je jedan veliki problem.
Koristim ovu priliku da apelujem na članove Saveta da izvrše pritisak na Ministarstvo zdravlja da izdvoji dodatna sredstva iz budžeta i obezbedi zapošljavanje jednog ili dva pedijatra u Domu zdravlja u Velikoj Plani koji bi se brinuli o zdravstvenoj zaštiti dece u ovim seoskim sredinama.
Ono što dodatno otežava zdravstvenu zaštitu stanovništva u Velikoj Plani jeste nedostatak vode za piće, o čemu sam ovde govorio više puta. Već pet godina skoro 50 hiljada ljudi u Velikoj Plani umesto vode za piće iz vodovoda pije otrovnu vodu. Naime, zbog velike koncentracije nitrata, voda iz gradskog vodovoda ne samo što nije zdrava za piće i za kuvanje, nego nije zdrava čak ni za pranje sudova i za kupanje. Sam grad Velika Plana, o tome sam, takođe, govorio, koji ima oko 20 hiljada stanovnika, vodom za piće snabdeva jedna cisterna stara više od 30 godina, zapremine 5 hiljada litara, koja više nije u voznom stanju nego što jeste.
Građani Velike Plane uglavnom nemaju vremena ni mogućnosti da jure tu cisternu po gradu, nemaju novca da kupuju flaširanu vodu i onda im preostaje jedino mogućnost da piju ovu otrovnu vodu iz vodova, što većina njih i čini. Naravno, to ostavlja izuzetno štetne posledice po zdravlje stanovništva, posebno po zdravlje organa za varenje, nervni sistem i bubrege. Inače, verovatno zahvaljujući ovom problemu, Velika Plana je po bolestima bubrežnih organa, po bolestima bubrega, među prvim opštinama u Srbiji.
Jedino način da ovaj problem bude rešen jeste izgradnja fabrike vode u Velikoj Plani. Zbog toga koristim još jednu priliku da apelujem na ovaj zdravstveni savet i na Ministarstvo zdravlja i na Vladu Srbije da se zabave ovim problemom, da obezbede sredstva, kako bi izgradnja fabrike vode u Velikoj Plani što pre počela i kako bi što pre bila završena. Hvala. (Aplauz.)