Poštovani, međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima regulisana je odredbama Glave 32 Zakonika o krivičnom postupku, što znači, u stvari, postupak za pružanje međunarodne pravne pomoći i izvršenje međunarodnih ugovora u krivično-pravnim stvarima, takođe, Glave 33, a to je postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica, kao i odredbama ratifikovanih i potvrđenih međunarodnih i bilateralnih ugovora koji su postali deo pravnog sistema Republike Srbije.
Međunarodna pravna pomoć, pored krivično-pravne, obuhvata i poslove u oblasti spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, državne uprave i slično. Predlagač zakona je izabrao pogrešan put u pravnom regulisanju, opredeljujući se za parcijalno regulisanje ovako široke pravne materije.
Politički pritisci koje trpi aktuelna vlast od strane njenih mentora, naročito po pitanju Haškog tribunala, a zatim slučaja Kovačević i mnogo toga sličnog, ne mogu biti valjana osnova za opravdanje propusta koji se čine u pravnoj regulativi.
Ovo sam uspeo da pročitam za nekih minut i sedam sekundi, ako se ne varam, a sumnjam da me je iko od poštovanih gledalaca naroda Srbije razumeo.
Treba nam mnogo više vremena, nego što nam dozvoljavate ovim našim novim poslovnikom, da to objasnimo narodu. Pokušaću da sve stavim u dve rečenice kako bi narod shvatio.
Suština ovih naših amandmana je u tome da donosimo zakone kakvi su potrebni ovoj Srbiji, koji su prilagođeni našem narodu, našem mentalitetu, našem životu, našim socijalnim mogućnostima, svemu onome što nas čini građanima Srbije, a ne da prepisujemo zakone iz EU. Prepisujemo ih, u nekoj abnormalnoj trci s vremenom, da bismo što pre ušli u tu Evropsku uniju.