PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 12.03.2009.

5. dan rada

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana, gospodin Dušan Marić.
...
Srpska napredna stranka

Dušan Marić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, ovaj amandman sam podneo iz čisto humanih razloga, da bih, možda, usporio usvajanje zakona i odložio njegove štetne posledice. Ako ovaj zakon bude usvojen i ako bude striktno primenjivan, biće uhapšeno kompletno rukovodstvo države Srbije. Evo zbog čega. Srbija već osam godina posredno, preko Haškog tribunala, učestvuje u finansiranju međunarodnog terorizma. Evo dokaza. Šta je NATO nego teroristička organizacija, koja je 1999. godine, grubo kršeći povelje UN-a, grubo kršeći međunarodno pravo, izvršila teroristički napad na SRJ i Republiku Srbiju, ubila hiljade ljudi, razorila privredu i, na kraju, otela Kosovo i Metohiju.
Šta je Haški tribunal nego sud NATO pakta, sud te terorističke organizacije.
Kao što znate, Srbija učestvuje u finansiranju tog suda. Prvi dokaz – samo ovogodišnjim budžetom za saradnju s Haškim tribunalom predviđeno je skoro milion evra. Drugi dokaz – drugi milion evra predviđen je za nagradu onome ko izda proslavljenog srpskog generala Ratka Mladića. Treći dokaz – nedavno smo čuli izjavu jednog visokog zvaničnika za ratne zločine da dnevno nekoliko hiljada ljudi učestvuje u potrazi za Ratkom Mladićem i da to državu dnevno košta 30.000 evra, puta 30, to je 900.000 evra za mesec dana; za godinu dana, to je 10 miliona evra za NATO i njegov sud. Iz ovih nespornih činjenica, iz ovih premisa, sledi samo jedan jedini logičan zaključak: Srbija učestvuje u finansiranju međunarodnog terorizma.
Da bismo sprečili kršenje zakona, da bismo sprečili, ne daj Bože, hapšenje državnog rukovodstva, imamo samo dva moguća rešenja. Prvo rešenje je da Vlada povuče ovaj zakon, drugo rešenje, bolje rešenje, jeste da prekinemo saradnju s Haškim tribunalom.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 7, amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana, gospodin Filip Stojanović.
...
Srpska radikalna stranka

Filip Stojanović

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, dame i gospodo, podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Predložio sam da se posle stava 1. člana 7. doda novi stav 2, koji glasi: "U smernicama organa nadležnog za vršenje nadzora nad primenom ovog zakona, naročita pažnja će se posvetiti analizi rizika od pranja novca i finansiranja terorizma na teritoriji južne srpske pokrajine – Kosova i Metohije."
Naime, u članu 7. stav 1. Predloga zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma se navodi: "Obveznik je dužan da izradi analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, u skladu sa smernicama koje donosi organ nadležan za vršenje nadzora nad primenom ovog zakona".
Smatram da je naša država, Republika Srbija, naročito ugrožena delovanjem terorista i terorističkih organizacija koje su organizovane od strane šiptarskih terorista u našoj južnoj pokrajini – Kosovu i Metohiji.
Podsećam vas da je Al Kaida, kao poseban oblik finansiranja, svojevremeno oformila tzv. komitet nevladinih organizacija. Podsećam vas da su, od strane SAD i EU, nevladine organizacije, poput Agencije za pomoć trećem svetu, proglašene za finansijere terorizma.
Takođe vas podsećam da se u izveštaju državne komisije SAD, koja je formirana da bi ispitala događaje od 11. septembra 2001. godine, izričito pominje Halid Šeih Muhamed, kao jedan od glavnih organizatora terorističkog napada na SAD. U istom izveštaju se ističe da je Halid Šeih Muhamed boravio na teritoriji Kosova i Metohije, gde je pomagao teroristima u borbi protiv Srba...

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Na član 9, amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11, amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 13, amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 14, amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15, amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16, amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 17, amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 18, amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19, amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana, gospodin Ljubiša Petković.

Ljubiša Petković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u ime SRS-a sam podneo amandman na član 19. Predloga zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Ono što na početku želim da naglasim, jeste da smo mi, inače, policijska država i primenom člana 19. predloženog zakona samo bismo stavili pečat, kao potvrdu policijske države.
Obraćam se demokratama, odnosno vladajućoj koaliciji – kako vam kada padne na pamet, tako namećete obavezu da utvrđujete identitet. Kakva je onda uloga policije? Povrh svega, Zakonom o igrama na sreću je već propisana obaveza utvrđivanja identiteta lica koja ulaze u igračnicu. Dakle, vi tu istu materiju sada ponovo regulišete ovim zakonom, prepisujete, bez ikakve logike, propise birokrata iz EU i na taj način uvodite haos u naš pravni sistem. Zahvaljujem.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
 Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 20, amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 23, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Jovan Palalić podneo je amandman, s ispravkom, kojim predlaže da se Glava 3 – Radnje i mere koje preduzimaju advokati, članovi 46, 47, 48. i 49. brišu.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, s ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, s ispravkom, pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana Jovan Palalić, uz dva minuta kao podnosilac amandmana, a kao ovlašćeni predstavnik imate još 8 minuta i 30 sekundi.
...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je vrlo značajan deo zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, o čemu smo mnogo više govorili u načelnoj raspravi. Želim da iskoristim ovu priliku da ukažem na vrlo loše posledice koje primena ovakvih rešenja u ovom zakonu može izazvati, ne samo kada je u pitanju ugled i dostojanstvo advokatske profesije, nego, uopšte, pravosudni sistem u Srbiji.
Kada se pogledaju efekti primene zakona koji se odnose na radnje i postupke koje treba da čine advokati, u vezi s čitavim sistemom promena u pravosuđu, koje su definisane na osnovu zakona koje smo usvajali tokom jeseni, onda je vrlo jasno da ulazimo u ozbiljnu i problematičnu situaciju, koja se odnosi na stabilnost pravosudnog sistema.
S jedne strane ćete imati situaciju da se ukidaju sudovi u preko 100 opština, a primena ovog zakona izazvaće u velikom broju malih opština zatvaranje advokatskih kancelarija, čime će i dostupnost pravde velikom broju građana biti otežana i, sasvim sigurno, s obzirom na to da je advokatska profesija samostalna delatnost, ugrožavanje egzistencije velikog broja građana.
S druge strane, kao što smo rekli i u načelnoj raspravi, odredbe ovog zakona, pogotovo odredbe koje se odnose na evidencije definisane u članu 81, faktički, od advokata prave sistemske doušnike, ljude koji treba da svoje klijente proveravaju, da utvrđuju poreklo imovine, da to prijavljuju Upravi za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, da ti podaci budu tajni, da sve ono što treba da predstavlja poverenje između advokata i klijenta koji dođe da zaključi npr. jedan kupoprodajni ugovor, bude ovde narušeno.
Postavlja se suprotno pitanje, a šta radi poreska uprava, koja bi trebalo da bude nadležna da se ovim poslom bavi?
Svako ko je advokat, a ovde ima advokata i iz vladajuće koalicije, i iz opozicionih stranaka, znaju da se, nakon zaključenja kupoprodajnih ugovora u sudu i overe tih ugovora, iz suda ide u poresku upravu i poreska uprava nema nikakvu obavezu u smislu provere porekla imovine koja je definisana ovim zakonom; taj posao se stavlja na teret advokata.
Postavlja se pitanje, zašto je advokat taj koji to treba da radi i kojim metodama da utvrđuje? Da li će ikada moći da utvrdi podatke o tome odakle određena količina novca stranci koja želi da kupi stan ili stranci koja ga prodaje, dakle, na koji način je došao u posed tog stana?
Bojim se da će se sve te stranke, kada saznaju da to advokati rade, razbežati od svih advokatskih kancelarija, pa ćemo podsticati nešto protiv čega smo se deklarativno ovde borili, jednu vrstu promocije nadripisarstva onih ljudi koji po kućama, po stanovima, negde po pisarnicama sudova, prave kupoprodajne ugovore, uzimaju novac. Time se još više podstiče mito i jedan ozbiljan i odgovoran posao kao što je zaključenje kupoprodajnog ugovora izmešta iz advokatskih kancelarija.
Znači, primena ovih odredaba može da ima ozbiljne posledice na ugled advokatske profesije, pogotovo kada se zna da su zaprećene prekršajne kazne do 500 hiljada dinara za nedostavljanje tih podataka ako postoji osnovna sumnja. Advokati će, u strahu, da dostavljaju sve podatke Upravi za sprečavanje pranja novca, jer će se bojati da, eventualno, Uprava ne nađe mogućnost ili osnovnu sumnju da je stranka koja je zaključila ugovor, možda, prala novac preko njegove kancelarije. Onda ćete imati jednu opštu histeriju prijavljivanja svih klijenata koji uđu u advokatsku kancelariju.
Ne želim da govorim o tome da nijedna stranka neće da kaže advokatu podatke koji su definisani članom 81. Dodatno opterećenje za male advokatske kancelarije, u malim mestima, jeste član 77, kojim se advokatu nameće obaveza da ima ovlašćeno lice, da ga zaposli, da mu plaća edukaciju, da mu obezbedi sve tehničke uslove. Pitanje je, koja advokatska kancelarija u ovom trenutku, a govorimo o manjim mestima, to može da izdrži?
S jedne strane, imate ukidanje sudova, a, s druge strane, imaćete zatvaranje advokatskih kancelarija u velikom broju mesta i promociju nadripisarstva, jer će stranke zaključivati ugovore na drugim mestima, a ne u advokatskim kancelarijama i s advokatskim pečatom.
Znači, molim vas da tražite mišljenje o ovome, jer je vrlo relevantno da čujete mišljenje advokata, advokatskih komora, da li advokatske kancelarije ovaj posao mogu da sprovedu i da li je to u interesu jedne ozbiljne i ugledne profesije u Srbiji.
U tom smislu, pozivam sve advokate iz vladajuće koalicije, naravno, i iz opozicionih stranaka, da podrže ovaj amandman i da se ova obaveza ne stavlja na teret advokatima. Ima poreska uprava dosta mogućnosti da, preko svojih kapaciteta, utvrdi poreklo imovine, utvrdi podatke i takvim merama spreči pranje novca i finansiranje terorizma i da otkrije one koji to žele da čine. Ne mislimo da oni koji treba da budu ljudi od najvećeg poverenja za građane, kada stupe u poseban odnos s njima, advokati to treba da rade. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 50, amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima poslanik Jovan Palalić, kao podnosilac amandmana.
...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je, isto, jedna od neverovatnih odredaba u ovom zakonu, koja se odnosi na obavezu advokata da utvrđuje indikatore osnova sumnje da je neko prao novac i finansirao terorizam. Znači, stavlja se u obavezu advokatima da utvrde nekakvu listu indikatora na osnovu kojih će, kada mu stranka uđe u kancelariju, proceniti da je on osoba koja pere novac preko njegove kancelarije ili finansira terorizam.
Zaista, veliko je pitanje, bez ikakvih daljih preciznih odredaba, kakvi su to indikatori i da li je iko u mogućnosti da tako nešto sačini. U načelnoj diskusiji sam rekao da treba da se pozovemo, između ostalog, i na teorije uglednog italijanskog teoretičara Čezara Lombroza, gde je on na osnovu fizionomije utvrđivao da li je neko kriminalac ili nije. Jednostavno, sve advokatske kancelarije treba da dobiju da ponovo prouče Čezara Lombroza i da utvrde kakve su to fizionomije koje kriminalci imaju i na osnovu toga da pristupe proceni onih koji ulaze u kancelariju, da li finansiraju terorizam.
Vrlo neozbiljno, s obzirom na to da se daju velike nadležnosti Upravi za sprečavanje pranja novca, koja ima, a mi smo to u jednom amandmanu definisali, mnogo nadležnosti, mnogo velikih administrativnih kapaciteta i mnogo sredstava. Neka Uprava definiše koji su to indikatori, a ne da se ostavlja raznim advokatskim kancelarijama po Srbiji da one to procenjuju, pa da ih onda neko, na osnovu nadzora, opominje, kritikuje. Ili, ne daj Bože da propuste da utvrde neki indikator, pa se stranka pojavi, pa tog indikatora nema, pa pošto nema indikatora, ona nije sumnjiva, a taj građanin je, u stvari, prao novac, pa to utvrdi Uprava za sprečavanje pranja novca i kazne advokata s 500 hiljada dinara! Ovaj posao treba da radi Uprava za sprečavanje pranja novca, a ne da se još jedan teret stavlja na leđa advokatskoj kancelariji. Hvala.