Upozoravam narodnog poslanika Momira Markovića da prestane sa kršenjem člana 104, već ste imali danas jedno upozorenje. Upozoravam narodnog poslanika Sulejmana Spahu da ne dobacuje sa mesta. Narodni poslaniče, imate dve opomene, trenutno kršite Poslovnike, vređate dostojanstvo Narodne skupštine i ne ostavljate mi mesta nego da izreknem i treću meru koja podrazumeva zabranu i oduzimanje reči.
Zaista, molim da vrlo ozbiljno shvatite da vaše pravo da tražite sva prava po Poslovniku koja vam pripadaju važe i za druge narodne poslanike. Nemojte sebi ukidati legitimitet onih koji pripadaju opozicionim poslaničkim grupama, smatrajući da možete samo da govorite o tome da i drugi imaju prava, ali oduzimajući narodnim poslanicima pravo na slobodnu reč. Biću primorana da izričem mere, koje su u vašem slučaju mere oduzimanja reči, što vam za ovu sednicu, verovatno, ne znači ništa, ali ja primenjivati Poslovnik moram.
Izvinite, poslaniče, još jednom.

Živimo u vremenu svetske ekonomske krize i država barem deklarativno pokušava, odnosno Vlada i pojedini članovi Vlade, da nam kažu kako će ovo biti godina štednje za sve, i za Vladu, za Skupštinu, budžetske korisnike i za zaposlene u organima državne uprave itd.
Pre nekoliko godina doneli smo Zakon o zaposlenima u organima državne uprave, odredili koeficijente, zakon je pun nelogičnosti i nedoslednosti, ali kao takav zakon mora i na kraju da se primenjuje. Izmenama i dopunama ovog zakona vi jedan deo Zakona o zaposlenim organima državne uprave stavljate van snage.
Određujete neke dodatne koeficijente, ali hajde i to bih mogao da razumem, ali čemu onda priča da će da se uvodi četvorodnevna radna nedelja, da bi se smanjio broj radnih sati, da bi zaposleni u organima državne uprave primali manje plate? Nemam ništa s tim, ali izađite za ovu govornicu i kažite ako je tako. Možda grešim.
Da postavim još jedno pitanje, šta je sa zaposlenima u raznim fondovima koji primaju plate iz javnih prihoda, recimo, sa zaposlenima u Fondu zdravstvenog osiguranja, ne mislim na zdravstvene radnike i zaposlene u zdravstvenim ustanovama, nego na lica koja su zaposlena u fondovima? Kolike su njihove plate, po 40%, 50%, 60% veće ...

Upozoravam Gordanu Paunović-Milosavljević da upozorenja koja izričem poimenice narodnim poslanicima shvati i prihvati kao da kažem imena svih narodnih poslanika za koje vidim da, i pored upozorenja, krše član 104.
Zaista vas molim da prekinemo sa licemerjem, da se za nas traže prava, a da ta prava svojim postupcima uskraćujemo drugima.
Narodni poslanik Milovan Radovanović dobacuje. Podsećam vas da opomene koje su već izrečene. Narodni poslanik Milovan Radovanović nastavlja da dobacuje, to je postupak koji je nedopustiv članom 104. i izričem vam upozorenje, sa molbom da zaista ozbiljno shvatite da će nakon toga biti izrečene i mere na osnovu člana 106.
Izvolite, poslaniče.

Šta je sa tim zaposlenima, koliko su njihove zarade u istoj kategorizaciji veće od zaposlenih u organima državne uprave, kada oni isto primaju plate iz javnih prihoda? Šta je sa zaradama lica koja rade u penzionim fondovima? Kolike su njihove zarade? Koliko su njihove zarade veće od zaposlenih u organima državne uprave, pošto iz iste kase primaju platu?
Gospođo ministre, da bih vam objasnio o kakvom je problemu reč, najbolje bi bilo da pronađete nekog, da ga pošaljete od nekih od penzionih ustanova, da ostvari neko svoje pravo iz radnog odnosa, ali da nema vaše intervencije, vašu propusnicu, vašu moć da prođe tamo. Vratiće vam se posle desetak dana izgužvan, pocepan, izgreben, prljav i polulud od državne administracije koja ne radi svoj posao, a prima fantastične plate.
Imao sam jednu priliku sa tom ustanovom. Šetali su me od šaltera do šaltera, dok se na kraju nisam pozvao da sam poslanik i da sa tim prestanu. Za pravo koje meni pripada po zakonu i stalno izmišljaju neke nove papire, neke nove zahteve, na kraju sam ih pitao - gde to piše više u zakonu?
Ali, da se vratimo na to kako se zakoni delimično sprovode. Ovde je dugo najavljivan Zakon o fiskalnim kasama, pa je čak i donošen, pa su rađene neke izmene i dopune, dopunjavan je, ali kako? Tako što su se pojedini poreski obveznici oslobađali obaveze da imaju fiskalne kase.
Doneto je da advokati, zbog prirode posla koji rade, ne moraju da imaju fiskalnu kasu, pa stomatolozi zbog posla koji rade ne moraju da imaju fiskalnu kasu, pa lekari koji rade u privatnoj praksi takođe ne moraju da imaju fiskalnu kasu, jer, eto, rade delikatan posao, poreski službenik to može da zloupotrebi. Morate priznati da je to prilično glup izgovor, jer poreski službenici imaju pristup mnogo većim tajnama nego što je dijagnoza nekog pacijenta, kroz poreski postupak koji sprovode.
Da vas pitam, gospođo ministre, od kada to Soroš ima zakonom dato pravo da nema fiskalnu kasu, od kad to SBB ima pravo da nema fiskalne kase? Javna preduzeća koja rade sa građanima dužna su da prilikom naplaćivanja usluge koju pružaju izdaju fiskalni račun. To je za porez koji naplate.
Za onaj koji ne naplate, na osnovu broja ugovora iz svega onoga što imaju sa građanima dužni su da obračunaju PDV i da ga plate bez obzira da li su naplati od građana ili ne, je li tako? Od kada to SBB nema obavezu ni da obračunava, ni da iskazuje, niti da ima fiskalnu kasu? Da li je to zasluga gospođe Liht, koga, čija, ko mu je dao to za pravo?
Javna preduzeća, državne ustanove, da li u svojini lokalne samouprave, da li državne uprave, moraju da imaju fiskalne kase. Znate šta, tu osim što se manipuliše i gotovim novcem ima manipulacije i sa mnogim drugim stvarima. Ako niste u stanju da izdate nalog poreskim službenicima da ovu moju tvrdnju provere, prekontrolišu i dostave vam poreski izveštaj, moj vam je savet da ovaj posao više ne radite. Nema svrhe raditi nešto, ako ne možete da se pridržavate zakona koji vi predlažete i vi donosite. Kada je u pitanju taj čuveni program Vlade za oporavak privrede, izlaska iz svetske ekonomske krize čitave države, već sam vam rekao u raspravi u načelu da nije u redu da novac građana Srbije iz budžeta Srbije plasirate u kredite koji su indeksirani u evrima.
Da neki poreski obveznik koji je izvršio svoju poresku obavezu, traži pomoć od države i dobija sredstva kredita, ali u dinarima koji su indeksirani u evrima. Svedoci smo da u poslednjih mesec dana otprilike dolazi do malih, skoro nikakvih oscilacija u kursu evra. Znači, manje-više kreće se u rasponu od 1%, pogotovo otkada su te mere najavljene i otkada se krenulo u njihovu primenu. Ko meni ne garantuje da sada kada je evro u stagnaciji preduzeća ne počnu da uzimaju takve kredite, i građani i preduzeća, pazite, reč je o 122 milijarde dinara, milijardu i po evra.
Samo jedan dinar da evro skoči, građani će morati da vrate milijardu i po evra više. To je taj problem da mi daje za pravo da sumnjam da hoćete kroz te kredite da pokrijete budžetski deficit. To bi bilo opravdano ukoliko biste uzeli kredite od stranih banaka u evrima, plasirali ih na tržište u dinarima i indeksirali u evrima, onda se ne bih plašio za stabilnost valute, jer svaki kredit bi bio pokriven deviznim kreditom koji ste uzeli iz inostranstva. Ovako, takvog pokrića nemate. Ovo što je trenutno evro stabilan nije zasluga Vlade RS, nego trenutne mogućnosti, finansijske mogućnosti građana. Znači, nema potrebe za velikim uvozom robe široke potrošnje, ne zato što ima dovoljno domaće, nego zato što nema ko da je kupi, tako da dolazi do smirivanja evra.
Kada sam vam pričao o bankama, da ste domaće banke onesposobili za posao, za ono za šta su stvorene, samo da vas podsetim, vi sada ovih 122 milijarde evra plasirate uglavnom preko banaka koje su čitav septembar, oktobar, novembar, decembar i dobar deo januara i februara vršile pritisak na kurs evra da bi odavde izvukle što je moguće više evra i vratile u svoje centrale. To je sasvim tačno. Znači, vršen je takav jedan pritisak.
Čak je i Raiffeisen banka samo u jednom danu skoro milijardu evra iznela iz države, iako je bio dogovor sa Narodnom bankom da se to ne radi. Preko takvih banaka sada plasirate kredite jer domaće nemate. Ono malo što ima nema dovoljno propusnu infrastrukturu za ove kredite. Sa 0,5% troškova vi ćete tim bankama da date ni manje ni više od 122 milijarde 600 miliona dinara za sve ovo, kao nagradu za to što su nam radili u proteklom periodu.
Gospođo ministre, prekinite vi praksu kada je u pitanju kažnjavanje da pravite razliku između poreskih obveznika. Sasvim je jasno da preduzetnik, i pravno lice i odgovorno lice, moraju da plate kaznu, ali mi nije jasno kako to da za isti poreski prekršaj jedan plaća više, a jedan manje. Jasno mi je da preduzetnik i odgovorno lice jednom plaća kaznu, pravno lice plus odgovorno lice.
Recite mi koja je razlika, osim u formi registracije, između malog privrednog društva i preduzetnika. Recite mi kolika je. U broju zaposlenih nema je. U prometu koji ostvaruju, mogu da vam nabrojim barem deset preduzetnika koji imaju daleko, daleko veći promet nego u 90% pravnih lica koja su mala.
Znači, kada je u pitanju ta kaznena politika, izjednačite je, ali ne tako što ćete da je povećavate ka pravnim licima, nego nađite neku meru u čitavoj ovoj priči, a kazne za odgovorne prema težini poreskog prekršaja. Napišite koliko ko mora da plati ako utaji porez ili ne uradi nešto što je zakonom predviđeno. Toliko zasad u ovom mom prvom javljanju.

Narodni poslanik Sulejman Spaho želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Pozivam se na član 104. Poslovnika zato što ste grubo, gospođo Čomić, prekršili dostojanstvo ove skupštine. Malopre, pre ovog govornika ste me opomenuli da navodno udaram ili nešto drugo radim. Stajao sam tamo, verujući da pogledam da li od mojih kolega neko lupa da bih vama mogao da pomognem, da vam kažem, vi ste me opomenuli.

Narodni poslaniče, molim vas da pažljivo pratite tok sednice Narodne skupštine, nisam vas opomenula. Upozorila sam vas da imate dve opomene i da prestanete sa postupcima koji predstavljaju kršenje član 104. Poslovnika Narodne skupštine i drugih članova koji regulišu obavezu ophođenja i ponašanja u Narodnoj skupštini.
Nemate pravo na reč zbog toga što ste zloupotrebili stav 1. člana 100. Poslovnika, smatrajući da ste opomenuti, jer sa nedovoljno koncentracije pratite tok Narodne skupštine.
Ponovo vas upozoravam da sa mnogo ozbiljnijim pristupom svi možemo na sednici mnogo efikasnije i bolje da radimo. Zahvaljujem, narodni poslaniče.
Na član 24. amandman je podnela poslanica Nataša Jovanović.
Narodni poslanik Slobodan Maraš, u raspravi u pojedinostima, a na amandman 24. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, malopre je gospođa predsedavajuća opominjala zbog buke koja se čuje u ovoj sali. Mislim da mnogo više dostojanstvo ove Narodne skupštine urušava tišina koja dolazi od vas, gospođo ministarka.
Molio sam vas dva puta da nam date odgovor na neka pitanja. Samo vi slobodno ćutite, ali nemojte da se iznenadite ukoliko ispod vašeg prozora u Kneza Miloša ili gde već, ispred Ministarstva finansija, budu demonstracije, ako budu nezadovoljni građani.
Vi ste malopre rekli – mi ovde pričamo o amandmanima, zato ne možete da odgovorite. Mi pričamo o životu. Pričamo o ovoj državi, pričamo o budžetu RS, ali ovde sedi ministarka finansija. Ako je jedini odgovor koji imate tišina, nemojte da vas iznenadi buka ispred vašeg prozora.

Reč ima ministarka finansija. Da li ste želeli reč po ovom amandmanu? Izvolite.

Moram da priznam, gospodine Maraš, da još nisam navikla da odgovaram na pitanja, kada onaj ko ih postavlja zna odgovore. Meni se činilo da sam na ovo pitanje odgovorila. Hajde da ponovim.
Dakle, vi mene pitate da li je tačno to što govorite o prikazivanju, odnosno praktično pretvaranju dobiti u gubitak po završnom računu kada je u pitanju NIS. Da li je to, ako je to vaše pitanje, odobreno od strane ministra finansija?
Rekla bih vam sledeće – sve što ste rekli je tačno, ne mogu da se zakunem baš u pojedinačan broj, jer nisam videla tačan broj koji se odnosi na dobit NIS-a u 2008. godini, ali definitivno je NIS ostvario dobit, prema našoj metodologiji, odnosno međunarodnim računovodstvenim standardima. Kolika je tačno dobit bila, u dinar ne znam. Takođe, veoma dobro znate, to je takođe tačno, Skupština akcionara je odlučila da čitava dobit praktično pripadne budžetu RS. Isto tako znate da smo u budžetu, koji je usvojen za 2009. godinu, sa tom dobiti računali. I za mene je bilo iznenađenje kada sam saznala to.
Šta sad radim? Nešto se radi, pokušavam da vidim šta su to promenili. Ministarstvo finansija, ministar finansija sigurno nije dao saglasnost za tako nešto, tim pre što sam to planirala, znači, to je bila prihodna strana našeg budžeta.
Ono što sam čula jeste da postoji neki element, neki član ugovora koji upućuje da nismo tako nešto mogli da uradimo. Međutim, kada sam pročitala taj ugovor, meni, koja sam ekonomista, nisam pravnik, prosto to što su oni radili - ne sledi iz tog ugovora. Dala sam pravnoj službi i ispitujem šta su promenili. To je ono što sada rade.
Uglavnom, sve je tačno i NIS sve ove godine ostvaruje dobit. Običaj je 50% da se te dobiti prebaci u budžet Republike Srbije. Ovo sve je uradio novi vlasnik, bez saglasnosti ministra finansija. Za sve ovo što ste pitali, znači vi ste znali odgovor i pretpostavljam da ste znali da nisam mogla da dam saglasnost na tako nešto.
Kao što je ovo tačno što ste rekli, tako nije bilo tačno ono što ste govorili dva dana pre, već sam zaboravila, kada je u pitanju Zakon o otpisu kamata. Taj zakon je usvojen, ako se dobro sećam, odnosno 5-og, a počeo je da važi 13. novembra, a prve uplate po osnovu tog zakona su bile početkom decembra. Znači, prve uplate su bile početkom decembra i da sve to može da se proveri.
Takođe, sve je spremno za uplate od marta već u februaru. Dakle, ovo jeste tačno, a ono što ste govorili o Zakonu o otpisu kamata nije tačno.
Mogu li sada da pređem na amandman?
Dakle, amandman koji je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović na član 24. prihvatam u ime Vlade.