Gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, gospodine Petkoviću, preostalo vreme u okviru poslaničke grupe SNS iskoristio bih da se u okviru ovog seta zakona, četiri tačke dnevnog reda, bliže pozabavim pitanjima problema Predloga zakona o turizmu. Meni je žao što gospodin ministar Dinkić trenutno nije prisutan u sali, s obzirom na pitanja koja ću u ovom delu izlaganja postaviti. Nadam se da će gospodin Petković, državni sekretar za turizam, dati obrazloženje.
Inače, dolazim iz jugozapadne Srbije, regije koja je pre skoro godinu i po dana formirala Turističku organizaciju regije zapadne Srbije. U praksi smo na tom prostoru, odnosno destinaciji pokazali da turizam ovako organizovan može da funkcioniše. Na tom području je napravljen i funkcioniše master plan razvoja turizma za područje Tare i za područje Zlatibora i Zlatara, što ne znači da na ovom prostoru ne postoje i neke druge turističke destinacije koje zavređuju pažnju.
Moram da naglasim da turizam, inače engleska reč... i da se prvo organizovano putovanje desilo još 1841. godine, organizovano od strane Tomasa Kuka. Zbog čega ovo iznosim? Iznosim iz razloga što se nadležne srpske institucije i ministarstva u poslednjih nekoliko godina po ovom pitanju ponašaju neorganizovanije od Tomasa Kuka 1841. godine i po pitanju oblasti turizma nadležna ministarstva i institucije prave se Englezi, a trebalo bi makar malo da počnu da se ponašaju kao Englezi.
Želim zbog javnosti da podsetim da je sada već, ovih dana, posle verovatnog prolaska ovog predloga zakona o turizmu, stari zakon o turizmu donesen pre nepune četiri godine, tj. 2005. godine, da je u junu mesecu te godine postojalo Ministarstvo trgovine, turizma i usluga i da je želja svih turističkih radnika Srbije bila da postoji ministarstvo turizma. Nažalost, sada, posle četiri godine, imamo samo državnog sekretara i sektor turizma u malom Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Tog juna 2005. godine – s obzirom na to da su moji prethodnici o tome već govorili, želim samo zbog pojašnjenja nekih stvari da podsetim i vas i javnost – zagrebačka konsalting agencija "Horvat konsalting" dobila je na tenderu koji je javno raspisan, uredno raspisan, pravo da pravi strategiju razvoja turizma u Republici Srbiji za period važnosti od 2005. do 2015. godine.
Ovde je jedan od mojih prethodnika pomenuo renomiranu kuću iz Zagreba koja se navodno bavila izradom velikog broja master planova i strategija razvoja turizma nekih zemalja. Nije tačno.
To je odeljak velike kuće koja ima sedište u Americi, znači, zagrebačko je predstavništvo, i na ovim prostorima iz okruženja ta pomenuta kuća bavila se samo razvojem strategije naše zemlje, razvojem strategije istarskog područja i razvojem strategije Dalmacije, tako da nema nekih prepoznatljivih uspeha u svemu ovome.
Zbog čega ovo govorim? Zbog svih problema u tom periodu organizovana je javna rasprava (znači, ta priča ima i dobru stranu medalje), gde su turistički radnici bukvalno napravili bunu na ovu temu i pored "Horvat konsaltinga" i prof. dr Stipe Lovrete sa Ekonomskog fakulteta, u izradu strategije razvoja, master plana razvoja turizma Republike Srbije do 2015. godine uključio se i drugi deo eminentnih turističkih radnika, a pre svega profesori sa Ekonomskog fakulteta, "Singidunuma", fakulteta iz Sremske Kamenice itd.
To je bilo neophodno zato što se u startnom predlogu ovog projekta videlo da pomenuta kuća ne poznaje dovoljno situaciju na srpskom tržištu, niti prepoznaje šta treba da bude nacionalni, tj. turistički brend, a u okviru toga i turistički proizvodi koji neminovno moraju da budu zasnovani na našim iskustvima da bi bili prepoznatljivi za sve turiste.
Posle godinu dana javne rasprave i izrade ovog dokumenta usvojen je ovaj dokument koji je u svom faznom izveštaju na 163 strane...
Poređenja radi, navodim primer zemlje iz okruženja: Republika Hrvatska je 2004. godine imala preko osam miliona ino-turista, a njihov strategijski dokument za period važnosti od 2005. do 2010. godine, tj. pet godina, nije radila ova kuća, nego je to radio "Mek Kinsi".
Šta je taj projekat sadržao? Sadržao je strategiju razvoja hrvatskog turizma za taj period od pet godina na 39 strana, a naš pomenuti fazni izveštaj o razvoju turizma bio je na čitave 163 strane i uglavnom se bavio kritikama srpskog turizma i prikazao srpski turizam kao katastrofalan.
Moram da pomenem da se prema pomenutom dokumentu, a iz uvodnog izlaganja ste videli moje namere i prema amandmanima koje je poslanička grupa SNS podnela, turizam Srbije deli na četiri regije, odnosno dela, tzv. klastera: klaster Beograda, klaster jugozapadne, klaster jugoistočne Srbije i klaster Vojvodine; nijednog trenutka, bez obzira na to ko je tada bio na vlasti, ne pominju se ni turistički potencijali ni teritorija AP Kosovo i Metohija.
U celom tom strategijskom dokumentu navodi se da u Srbiji nema dovoljno kadrova, da nema dovoljno znanja, da nema dovoljno iskustva. Navode se Beograd i Dunav kao najbitnije komponente razvoja turizma, a skroz se zaboravljaju banje, planine i seoski turizam, kao nerazvijene oblasti koje mogu privući ino-goste.
Imamo statistiku i vodimo računa o tome i znamo da od ukupnog broja dolazaka i noćenja u srpskom turizmu 87% otpada na domaći turizam, a ovaj zakon i ta strategija nisu dovoljno prostora i važnosti dali domaćem gostu. Statistika pokazuje da se u tom delu najviše moramo pozabaviti našim gostima.
Iskreno se nadam da će doći situacija kada će naša velika mesta i gradovi, ne zbog toga što je počeo godišnji odmor i što stanovnici nisu otišli na godišnje odmore, već zbog toga što su neki turisti došli u ta mesta, biti posećeni i puni.
Posle toga sledi izrada master planova, njih 11, među kojima je izrađen i master plan destinacije sa koje ja dolazim, tj. master plan razvoja turizma Zlatibor-Zlatar; za svaki od ovih navedenih master planova izdvaja se iz budžeta Republike Srbije od 60.000 do 100.000evra.
Moram da napomenem, recimo, da je projekat razvoja turizma Palića koštao oko 80.000 evra…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno.)
Hvala lepo. Nastaviću u pojedinačnoj raspravi.

Zahvaljujem. Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo, predstavnici Ministarstva, gospođo Kalanović, očekivala sam da na vašem mestu bude gospodin Dinkić, koji je bio tu tokom prepodnevnog zasedanja, jer opet imam problem, čini mi se da niste baš prava adresa za gomilu pitanja koja imam da postavim, posebno gospodinu Dinkiću. Nešto sam se ponadala da ću dobiti određene odgovore od autora "Ekonomija destrukcije", pogotovo vezano za stanje srpske privrede. Dobro, šta je tu je. Uverena sam da ćete preneti one dileme za koje smatrate da bi javnost u Srbiji trebalo da dobije odgovor.
Poslanička grupa SRS, koju tokom ovog zasedanja predstavljam, potrudiće se da u današnjoj raspravi o ovoj tački dnevnog reda obrazloži određene nedoumice u smislu sprovođenja predloženog seta zakona. Kao što smo pitali za sve ostale zakone, ono što nas posebno interesuje jeste da li će Predlog zakona o turizmu, pošto se usvoji, da se primenjuje na teritoriji Kosova i Metohije?
Ono što je od posebnog značaja za SRS jeste sprovodljivost seta zakona u praksi, na koji način ćete unaprediti konkretno turizam ili spoljnotrgovinsko poslovanje i šta će to konkretno značiti za život običnih ljudi koji pokušavaju da prežive u Srbiji, kao i odgovor na pitanje kakva smo mi to država, da li će bilo koji od ovih zakona da se sprovodi na delu teritorije Kosova i Metohije.
U tom smislu možemo da pričamo o verskom turizmu koji je potpuno, možda je pregruba reč potpuno, ali u većoj meri zapostavljen na teritoriji Srbije, posebno na teritoriji Kosova i Metohije. Tamo se nalaze dokazi naše viševekovne duhovnosti, tradicije i religije. Nama naše svetinje nisu dostupne. Mi moramo da se prijavljujemo onima koji su stavili Srbiju pod protektorat da bismo o verskim praznicima mogli da odamo počast i poklonimo se moštima svete nemanjićke loze.
Samim tim bismo voleli da čujemo šta u tom kontekstu resorno ministarstvo ima u planu i na koji način misli da unapredi određene delove koji su pod zaštitom UN, kao spomenici duhovnosti i kulture. To će nama biti odgovor na pitanje i mnoge dileme da li država sprovodi svoje prerogative integralno na celovitosti svoje teritorije i kakva budućnost čeka ovu državu.
S obzirom na to da svi mi ne živimo u nekoj drugoj državi, ovo nam je, bar većini od nas, jedina država u kojoj možemo da živimo i stasavamo kao punopravna kreativna lica, ono što bi trebalo da nam odgovorite jeste – šta se čekalo sa ulaganjem u turizam i sa strategijom vezanom za razvoj turizma na teritoriji Srbije? Zašto država nije dala prednost domaćem turizmu, zašto su svi ti objekti u okviru banja, sela, planina zapostavljeni i devastirani na taj način da su sada preko potrebna ogromna finansijska sredstva da bi se to dovelo u nekakvu namenu?Nadam se da ćemo dobiti odgovor koliko će to sve nas da košta i na koji način država misli da sprovede predložena zakonska rešenja u kontekstu Predloga zakona o turizmu.
Ono što nas posebno interesuje, o čemu ćemo posebno da govorimo, to vam najavljujem, to je onaj deo koji se odnosi na pravo preče kupovine. Mislimo da tu može da dođe do izvesne monopolizacije u odnosu na javno dobro Srbije, koje je preko potrebno zaštiti od bilo kakve vrste devastiranja i sticanja ogromnog kapitala u korist štete građana. To će biti posebna tema koju ću samo da najavim sada, a kojom ćemo se kroz konkretne primere pozabaviti tokom rasprave u pojedinostima.
Onda bi trebalo da poverujemo da zaista postoje mehanizmi nadzora od strane države, koja očigledno, sledeći primer svih zemalja koje su upale u užasnu finansijsku krizu, sprovodi tako dobro poznati proces etatizacije, dakle centrališe i sprovodi svoju moć u svim oblastima, zato što trenutak to nalaže. Tu nije ništa sporno, međutim, ono sa čime mi imamo problem jesu neregularnosti.
Samim tim, sa puno razloga izražavamo sumnju, odnosno želimo da postavimo baš upravo ovu dilemu, za koju se nadamo da ćete vi argumentovano da je razbijete, a to je sledeće: sprega države sa određenim finansijskim centrima moći i zloupotrebe pri sprovođenju projekata. Tu treba da nam odgovorite šta konkretno radite kada naiđete, na primer, na ukrupnjavanje kapitala i monopol, a tiče se i Predloga zakona o turizmu.
Mi ćemo vam postaviti konkretno pitanje: ko vlada Srbijom, koje porodice vladaju Srbijom i ko stoji iza određenog kapitala, a samim tim i kreira politički život u Srbiji i utiče direktno na političku scenu u Srbiji? Pošto već imate prilike da učestvuje u ovoj raspravi, znate da volim da govorim u konkretnim okvirima, sa konkretnim primerima. Preda mnom se nalazi izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije o koncentraciji vlasništva, primera radi, u preduzeću "Luka Beograd". Ovo je izveštaj koji dokazuje monopol od strane dve moćne, uslovno rečeno, filijale. Mislimo da su centri moći izvan ove države i da stoje iza njih. Radi se o gospodinu Miškoviću i gospodinu Beku.
Mi ćemo srpskoj javnosti, koja apsolutno nije svesna postojanja ovog izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, predstaviti ovo kao primer sprege države sa kapitalom i određenih uticaja finansijskih centara moći na donošenje političkih odluka u državi Srbiji. Onda ćemo, takođe, od vas da tražimo odgovor na koji način će država da odgovori na ovo. Hitan odgovor je preko potreban, jer ovaj primer izveštaja o koncentraciji vlasništva u preduzeću "Luka Beograd" nama šalje samo jednu poruku: da Srbija postaje vrlo nestabilno mesto, gde se u korist određenih porodica i određenih monopola zapravo bogate konstantno samo jedni, na uštrb dobrobiti građana države Srbije.
S obzirom na to da ovde predstavljamo upravo interese građana države Srbije, mi ćemo tokom ovog popodneva da vrlo jasno i glasno navedemo svako ime za koje smatramo da je povezano za određenim političkim krugovima koji sprovode vlast u državi Srbiji i koji rade "u korist štete" državljana Srbije. Takođe, to će biti tek jedan aspekt koji bi trebalo da posvedoči i do kraja dokaže ekonomiju destrukcije koja je sprovođena od 2000. godine naovamo uz pomoć značajnih finansijskih centara moći koji se nalaze u okviru međunarodne zajednice. Mi ćemo, takođe, na kraju ove rasprave da vas pitamo čije interese sprovodi režim u Srbiji. Uspećemo, mislim, da dokažemo da interese srpskog naroda ne sprovodi. Ono što možda jeste vaša dobra namera koju vi predlažete ovim paketom zakonskih rešenja demantuju vas u praksi: sve je manji broj radnih mesta, privreda ne funkcioniše, ne postoje domaće razvojne banke, Srbija je ušla u recesiju, sve je veći broj nezaposlenih građana, koji su sve više opterećeni porezima, da bi se nadomestila rupa u budžetu od milijardu evra. To je stanje na današnji dan.
Nadam se da ćemo upravo kroz dijalog, jer je ovo je jedini način da mi pokušamo, uslovno rečeno, da predstavimo građanima sliku za koga su glasali i čemu treba da se nadaju, doći do konkretnih odgovora i otkloniti sve dileme ili potvrditi upravo sve ono o čemu SRS već izvestan broj meseci govori.
Konkretno, u ovom vremenu predviđenom za Poslaničku grupu SRS obratićemo pažnju na određena zakonska rešenja koja ste vi ponudili, a mi smatramo da bi trebalo da budu unapređena određenim amandmanima. Nadamo se da ćemo do kraja dana i eventualno tokom sutrašnjeg prepodneva makar pokrenuti određene teme i svi zajedno gledati u onom pravcu koji bi trebalo da ide u korist svih nas. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Nataša Mićić. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomić, reklamiram povredu Poslovnika član 27. st. 2. i 3. koji se zapravo odnosi na način vođenja sednice. Naime, u prepodnevnom delu istakla sam povredu člana 103. kada ste grubo prekinuli narodnog poslanika Zorana Ostojića u korišćenju prava na repliku time što ste tvrdili da je poslanik u svom prethodnom izlaganju pominjao Kopaonik. Sada sam uzela stenografske beleške, apsolutno se ne pominje Kopaonik.
Nisam se javila samo za to da bih ukazala na tu vašu grešku. Mislim da je dobro, radi budućih rasprava i načina vođenja sednice, da znate... a vi imate dugogodišnje iskustvo i nisam srećna što vam ukazujem, zato što ste bili i moja saradnica, da ne znate da se prilikom korišćenja prava na repliku ne vodi računa o temi dnevnog reda. Vaše ovlašćenje je samo da vodite računa o vremenu i da li poslanik koristi neke uvredljive reči i izraze. Takođe ste grubo isključili mikrofon vašoj koleginici potpredsednici koja se pozvala na član 31. Mislim da to nije lepo.
Jedino što ste ispravno rekli jeste da je potrebno da pažljivo slušate izlaganje, a time što ste tvrdili da je poslanik govorio o Kopaoniku, a govorio je zapravo o parku prirode Mokra Gora, a na šta ministar apsolutno nije ništa odgovorio, zapravo ste potvrdili da vi čak niste dobro ni slušali šta je narodni poslanik govorio. Molim vas da ubuduće ne pravite ovakve greške i da se izvinite i gospođi Juditi, i gospodinu Ostojiću i meni. Unapred zahvalna.

Nema povrede člana 27, iz dva razloga. Pravo na repliku nije predmet povrede Poslovnika. Dakle, repliku narodni poslanik dobija diskrecionom odlukom predsedavajuće koja ceni da li ima prava na repliku ili nema. To je stav koji je jasan u Poslovniku. Ne može biti povrede Poslovnika u tome da bilo koji narodni poslanik kaže da je predsedavajući pogrešio, pogrešila pri davanju prava na repliku.
Prekidati narodnog poslanika može samo predsedavajući. Ukoliko ste želeli da ukažete na to da način na koji je prekinut narodni poslanik predstavlja kršenje člana 27, to je povreda koja može da ide na izjašnjavanje i na glasanje u danu za glasanje i o tome će se Narodna skupština odlučiti. U prethodnom javljanju praktično ste izrekli istu povredu, ali pod drugim članom. Vaš predlog za izvinjenje meni ne predstavlja nikakav problem i rado bih se izvinila da su narodni poslanici Judita Popović i Nataša Mićić u pravu, ali nisu.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Rade Obradović.

Izvinjavam se, gospođo potpredsednice, reklamirao sam povredu Poslovnika, a ne kao ovlašćeni predstavnik, pretpostavljam da je reč o tehničkoj grešci.
Na početku sednice vi ste nas obavestili da su ovlašćeni predstavnici za ovaj set izuzetno važnih zakona gospodin Mlađan Dinkić i gospođa Jasna Matić i da ih je Vlada ovlastila. Mi nismo dobili u toku sednice obaveštenje da je Vlada ovlastila i gospođu Vericu Kalanović. Ne sumnjam da je ona stručna za ove zakone, znam koliko se dugo time bavi, reč je o pitanju procedure, pretpostavljam da niste umnožili ovlašćenje i za gospođu Kalanović.

Zahvaljujem. Potpuno ste u pravu. To je bilo izrečeno i zamoliću službu da nas obavesti da li postoji ovlašćenje, ne sumnjam da postoji, i za ministarku Vericu Kalanović. Biće vam dostavljeno u najkraćem mogućem roku.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Ako ne, obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe: Nova Srbija, LDP, SPS-JS, Napred Srbijo, DSS, G17 plus, SRS i ZES.
Prelazimo na deo rasprave po prijavama za reč i po redosledu narodnih poslanika u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 22, 23, 24. i 25. dnevnog reda. Reč ima narodna poslanica Aleksandra Ilić, a posle nje narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, zakonom o turizmu, između ostalog, uređuju se uslovi, način planiranja i razvoja turizma, kao i turističkih organizacija za promociju turizma, o čemu imam nameru da govorim. S obzirom na to da je Srbija vrlo glasno promovisala nameru da postane turistička zemlja, odnosno da turizam razvije kao privrednu granu budućnosti, donošenje ovog zakona je više nego nužno.
Nova Srbija je u tom smislu podnela značajan broj amandmana, u želji da ovaj predlog zakona, na koji imamo dosta primedaba, učinimo boljim i prihvatljivijim. Kako je do sada bila praksa, amandmani poslanika NS bili su prihvaćeni kod većine zakona, pa se nadamo da ćemo i sada kvalitetno doprineti poboljšanju zakona o turizmu.
Jedna od značajnijih tekovina savremene evropske kulturne zajednice je redistribucija stanovništva iz grada u selo. Kod nas se godinama odvijao obrnut proces, jer smo svojom pogrešnom politikom, još od čuvene agrarne reforme i još čuvenije nagle industrijalizacije, od jedne bogate poljoprivredne zemlje sa bogatim prirodnim resursima postali siromašna i nerazvijena industrijska zemlja.
Uspostavljanjem pravih kriterijuma i vrednosti konačno smo shvatili da ovo društvo treba da se oduži selu i ispravi sve dosadašnje nepravde sa kojima se selo godinama suočavalo i još uvek se suočava. Sela u Srbiji su naša najveća šansa za bolji standard, i to po osnovu poljoprivredne proizvodnje kao najvažnije strateške grane i turizma kao naše najveće perspektive u periodu koji je pred nama.
Seoski turizam je budućnost Srbije. Nažalost, mi toga još uvek nismo svesni, a oni koji nisu svesni nisu za to ni zainteresovani. Na pravom mestu mislim na političare i medije. Zato je potrebno da se Vlada pozabavi, u okviru resornog ministarstva, pitanjima: da li Srbija može da ima korist od ove vrste turizma, i koliku; da li se selo ovim turizmom pospešuje u svom razvoju; da li se korisnicima ove vrste turizma pruža odmor u uslovima neophodnim za psihofizičko zdravlje ljudi iz urbanih sredina; kako privući veliki broj stranaca, a posebno naše ljude iz dijaspore; koliko radnih mesta se istinski na ovaj način otvara? To je jedino čime će Vlada zadržati mlade na selu.
U okviru razvoja seoskog turizma posebna pažnja treba da se pokloni našim ljudima u inostranstvu, kojima će se kroz ponudu predstaviti sve lepote našeg sela, a posebno stimuliše dolazak mladih koji su rođeni u inostranstvu, kako bi se upoznali sa svojim zavičajem, običajima, istorijom i kulturom, jednom rečju - svojim korenima.
Ovaj projekat se mora, kroz povećani broj akcija, a posebno materijalnom pomoći Vlade, neuporedivo više promovisati u našoj dijaspori, preko koje će se o mogućnostima i blagodetima koje pruža ova vrsta turizma upoznati i državljani drugih zemalja.
Predstavnici turističke privrede Srbije su na međunarodnoj turističkoj berzi u Berlinu pozvali turiste, ali i investitore da dođu u Srbiju i njene turističke centre. Očekuje se da će ova godina biti posebno uspešna za srpski turizam zbog održavanja Univerzijade, kao i sve veće popularnosti "Egzita" i Guče.
Treba promovisati seoski turizam, koji može da bude veliki izazov za stranca baš iz razloga koji su navedeni i koji daju prednost takvoj vrsti turizma. Srpski seoski turizam može i treba da bude turistički hit u svetu, a pogotovo u sadašnjim svetskim ekonomskim teškoćama i krizi. Postoje svi uslovi za stvaranje srpskog turističkog brenda i ne smemo da propustimo tu šansu, kako smo to ranije činili zbog nesloge, tvrdoglavosti, prepotentnosti, lokalnih i ličnih interesa.
Nedirnuta priroda, čist vazduh i voda, domaća hrana i gostoprimstvo seljaka su prepoznatljivi potencijal koji leži u razvoju seoskog turizma. Bekstvo iz svakodnevnice i stresa koji donosi urbani način života, smog, izduvni gasovi, preveliki broj ljudi, restorana, buka i uopšte gužva u prirodni ambijent čiste klime, domaće i zdrave hrane i pića, uz melodični cvrkut ptica, postaje potreba čoveka za uspostavljanjem psihofizičke ravnoteže.
Seoski turizam treba da doprinese očuvanju seoske sredine i kulturne baštine, ali i da ekonomski motiviše lokalno stanovništvo da tu ostane, stvarajući uslove za komforan život i veću mogućnost za proizvodnju poljoprivrednih dobara, uz korišćenje savremene tehnologije.
Potičem iz Zlatiborskog okruga, u kome je zaživeo seoski turizam. Radi se o kraju u kome postoje izuzetne predispozicije za dalji razvoj seoskog turizma, u kome može da dođe do mnogo veće ekspanzije baš zbog podneblja i izvanrednih uslova za ovu granu privrede. Postojanjem prirodnih bogatstava, a posebno željom i zalaganjem meštana došlo je do razvoja ove turističke oblasti sa poznatim etnoselom Sirogojno, etno-parkom Terzića avlija u Zlakusi kod Užica, sa čuvenom, a nedovoljno istraženom, Potpećkom pećinom u blizini, zlatiborskim selima, selima u okolini i na padinama planine Tare, Kosjerićem sa okolnim selima i bogatom ponudom, da ne nabrajam dalje. Nek mi ne zamere svi vredni domaćini, a u Zlatiborskom okrugu su svi takvi, koje nisam pomenula.
Neosporno je da su postignuti određeni rezultati i da se krenulo sa razvojem seoskog turizma, ali je, prema postojećim predispozicijama, to nedovoljno. Pored neuporedivo većeg materijalnog ulaganja u ovu vrstu turizma postoje i drugi načini doprinosa koji pospešuju brži razvoj i veću zainteresovanost u smislu obraćanja posebne pažnje na kategorizaciju seoskih domaćinstava koja mora biti jedinstvena i jasno definisana.
Boravišna taksa za boravak gostiju u selu treba da bude dosta manja u odnosu na boravišnu taksu za boravak gostiju u većim turističkim centrima i gradovima. Za objekte koji se namenski grade radi pružanja usluga u seoskom turizmu treba ukinuti taksu za komunalno opremanje zemljišta i dobijanje dozvole, čija je cena sada izuzetno velika i destimulativna.
Ovo su samo primeri gde može dodatno od strane društva da se pomogne u razvoju seoskog turizma. Da bi se sve ove naše prirodne predispozicije iskoristile neophodno je da se sva naša sela koje imaju uslove za prijem turista na pravi način pripreme. Za to im je potrebna podrška Vlade, resornog ministarstva, logistika u vidu nacionalne strategije. Moramo shvatiti da je seoski turizam proizvodni turizam u kome je organizator turizma i davalac usluga jedan subjekt, a posebno treba istaći činjenicu da ceo prihod od ove vrste turizma ostaje u zemlji, što treba da bude još jedan od razloga da se ovoj vrsti turizma posveti posebna pažnja i istoj da prioritet u razvoju turizma uopšte u ovoj zemlji.
Pored potrebe za većim razvojem i većim ulaganjem u seoski turizam, koji će višestruko da vrati uložena materijalna sredstva, treba naglasiti i potrebu za većim razvojem sportskog turizma, kome je potreban potpuno nov pristup u planiranju i funkcionisanju, jer sportski turizam je jedan od savremenih trendova u turizmu. U današnje vreme nema vlade u svetu koja nije prepoznala značaj turizma i sporta kao fenomene koji su obeležili 20. vek. Sportisti su danas najbolji ambasadori jedne nacije, jer najveća takmičenje prate milioni gledalaca putem mas-medija širom sveta.
Pored ovog, ulaganje u razvoj i afirmaciju sporta rezultira višestrukim uštedama u drugim sektorima, prvenstveno u sektoru zdravstva i socijalnog staranja. Razvoj sportskog turizma u našim uslovima značajno bi doprineo i razvoju i unapređenju samog sporta. Kroz saradnju sa turističkom privredom i pružanjem usluga turistima treneri, instruktori, vodiči, spasioci, sportski klubovi bi mogli na kvalitetan način rešiti uvek aktuelan problem vlastitog finansiranja.
Zlatibor i drugi veći turistički centri su prepoznali značaj razvoja sportskog turizma. Dosta je učinjeno u tom pravcu, ali se sa sigurnošću može reći da nisu u potpunosti iskorišćeni postojeći prirodni resursi.
Želim da kažem i nekoliko reči o banjskom turizmu kojem takođe mora da se posveti posebna pažnja u razvoju i planiranju. Banje i klimatska mesta Srbije imaju dugu tradiciju. Prekretnica u razvoju banjskog turizma bio je Zakon o uređenju sanitetske struke i očuvanju narodnog zdravlja, donet 1881. godine, za vreme vladavine Milana Obrenovića.
Srbija danas ima 49 aktivnih banja i prirodnih lečilišta, u kojima do punog izražaja dolazi banjsko-rekreativna turistička privreda. Banje Srbije su bogate termomineralnim vodama koje po svom sastavu služe za lečenje skoro svih bolesti. Banje omogućavaju prevenciju bolesti, lečenje, održavanje psihofizičke kondicije, sportske aktivnosti i mnogo drugih blagodeti.
Mora se mnogo raditi na svetskoj prezentaciji banjske ponude i privući strani turisti, jer uz veće angažovanje i ulaganje možemo postati i mnogo atraktivniji i privlačniji, što će se takođe višestruko isplatiti. Neophodno je da pratimo i svetske trendove u ponudi.
Ovo su tri oblasti turizma kojima mi u ovom trenutku moramo posvetiti posebnu pažnju, jer su sve tri proizvodne i pogodne su za razvoj imajući u vidu naše prirodne resurse, čiji nivo iskorišćenosti mora da se podigne na nivo zadovoljavajuće ekonomske isplativosti.

Pre nego što dam reč sledećem govorniku obaveštavam Narodnu skupštinu, na osnovu člana 85. stav 5, da ćemo danas raditi i posle 18 časova, nastavićemo raspravu o tački koja u tom trenutku bude na dnevnom redu. Mislim da je služba konsultovala narodne poslanike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa, jer se radi o zaista kratkom vremenu koje nam nedostaje da bi se okončala rasprava u načelu, tako da ne verujem da će to biti duže od 19 časova.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, a posle njega narodni poslanik Đorđe Milićević.