Pažljivo slušam i pre podne i malopre i zaista ne mogu da se načudim jednoj stvari – kako je moguće da deset godina gubite u ovoj zemlji i da ne vidite da vaše obmane, vaše prazne priče ne daju efekta? Prosto je neverovatno da ne vidite da postoji neka granica što se tiče ljudi koji mogu na takve obmane i prazne priče da nasedaju.
Gospodine Nikoliću, vi ste poslednji čovek u ovoj sali koji može meni da drži bilo kakve moralne, a kamoli stručne pridike. Zašto? Zato što i vi dobro znate, što se tiče ovoga što ste malopre čitali tako uzbudljivo i tako nadahnuto nekoliko minuta, dobro znate šta je pozadina svega toga.
Dobro znate šta je pozadina članka u "Juropijen tajmsu", znate da to SIEPA niti je platila, niti pisala, niti objavila. Znate, jer je to bilo saopšteno više puta u javnosti, da niti je Vlada Srbije to platila, niti pisala, već da je istina da je ovaj tekst napisala sama redakcija "Juropijen tajmsa". Kada je SIEPA videla taj tekst celokupan tiraž je povučen i ništa nije plaćeno, ni dinara nije plaćeno.
Da li je to što piše u "Juropijen tajmsu" netačno? Naravno da je netačno. Da li je skandalozno? Naravno da jeste skandalozno. Ali, da li je to uradila Vlada Srbije ili bilo ko iz Srbije, SIEPA, ma koji ministar? Ne. Pokušana je podvala od strane ovog lista, koja jeste sprečena.
Zanimljivo je da vi, koji znate punu istinu, citirate nešto što je svojevremeno pisao jedan novinar. Imate novinara koji poštuju svoju profesiju, imate novinara koji ne poštuju. Ovo je pisao jedan novinar NIN-a, koji je poznat po teoriji "trećeg metka" i sličnih opstrukcija u procesu protiv atentatora na Zorana Đinđića. Vi njega citirate. U redu je da vi to citirate, ali nemojte da se predstavljate kao neko ko je borac za istinu kada znate, jer je više puta demantovano, da je to apsolutno izmišljeno. To je a propo vaše priče o falsifikovanju istorije.
Da je Vlada Srbije ono pisala, da je Vlada Srbije platila takav tekst, morala bi da podnese ostavku. Međutim, to je neistina. Vlada Srbije je sprečila da se taj časopis distribuira i nije ni dinara platila. To možete da proverite, to je apsolutna istina i to je objavljeno. Nije fer, u najmanju ruku, da nešto što znate iznosite kao neku vašu priču.
Što se tiče stručne lekcije koju ste želeli da mi držite, sada izvolite, slušajte i vi, i vi gospođo, šta je istina o našoj ekonomskoj nevolji. Srbija se jeste našla u ekonomskoj nevolji, ne zbog toga što je Vlada nestručna, ne zbog toga što je i prethodna vlada loše radila, već zato što je svet ušao u jednu ogromnu ekonomsku krizu.
Da li smo znali da će se to dogoditi? Nismo znali. Ako vi kažete da jeste, a niste upozoravali nas, građane, onda to govori o vašem dvostrukom licu. Ja nisam znao da će svet ... i nisam verovao da će biti moguće da se dogodi nešto ovako krupno. Znate i sami da niko od nas nije mogao verovati da će najveće svetske banke biti nacionalizovane. Govorim o bankama u Velikoj Britaniji, u Nemačkoj, u Americi. Znači, govorimo zaista o jednoj globalnoj ekonomskoj kataklizmi.
Naravno da je sada najlakše kritikovati. Međutim, treba nešto uraditi, a reći ću vam šta smo mi uradili. Prvo, kriza se nije mogla naslutiti, jer je prvi mesec kada se ona jasno zapazila bio tek avgust mesec prošle godine. U Americi se ona verovatno videla i ranije, ali niko nije mogao ni naslutiti da će imati tako globalno dejstvo na svet.
Znali smo da živimo u jednoj globalnoj svetskoj ekonomiji, ali nismo znali da će potres na američkom tržištu imati toliko jak uticaj na Evropu, na skandinavske zemlje, na istočnu Evropu, na Japan, na Aziju, bukvalno na sve na svetu.
Ukoliko želite da kažete da smo mi mogli očekivati da će, na primer, japanska "Tošiba", američki "Ford" ili kompanije poput "Simensa" otpuštati desetine hiljada radnika, da će ljudi koji su nekada prodavali automobile sada spavati ispod mostova u kartonskim kutijama u Kaliforniji, da će cela jedna mala zemlja, Island, bankrotirati, da će Letonija takođe otići u bankrot, da ćemo imati velike probleme u Rusiji, u Mađarskoj, u Bugarskoj, pa i kod nas u regionu, to svakako niko nije mogao da predvidi.
Zašto se to dogodilo? Dogodilo se upravo ono što se godinama zameralo srpskoj vladi. Nažalost, neke druge moćnije i veće zemlje su to radile na način koji je izazvao krizu. Naravno, nije Srbija izazvala krizu. Šta se dešavalo? Svet se razvijao na bazi velikih kredita. Dakle, svetski finansijski sistem nije bio kontrolisan, kontrolisane su male zemlje poput Srbije, imali smo aranžmane sa Međunarodnim monetarnim fondom. Da je Amerika imala aranžman sa MMF-om, nikada ne bismo imali svetsku krizu. Da je Britanija imala aranžman sa MMF-om, ne bi imali krizu. Zapravo, nije bilo supervizije finansijskog sistema, nije bilo kontrole finansijskog sistema.
Zbog odsustva kontrole ti kvazikreditni mehanizmi su bili takvi da su neke banke počele da beleže gubitke. Kada su banke zabeležile gubitke, prestale su da kreditiraju. Kad su prestale da kreditiraju, građani su imali manje novca, manje su kupovali. Kad su prestali da kupuju, pala je tražnja. Kad je pala tražnja najpre su se sa problemima suočile grane industrije koje proizvode trajna potrošna dobra, poput automobilske industrije, pa je pala proizvodnja automobila, jer je pala tražnja za automobilima; kada je pala tražnja za automobilima, pala je tražnja i za sirovinama od kojih se automobili proizvode, za čelikom, za svim drugim materijalima. Globalno, tražnja u svetu je bila prenaduvana u prethodnom periodu zbog velikih kredita banaka.
Da li to znači da ne treba kreditirati? Ne, ova kriza će stati onog časa kada te iste banke koje su krizu izazvale zbog loših plasmana i zbog zaustavljanja kredita počnu ponovo da kreditiraju.
Šta mi kao zemlja možemo da uradimo i koje su posledice sa kojima smo mi suočeni? Posledice su da i kod nas sada stiže manje novca, bilo preko stranih investicija, bilo preko kredita, zato što oni koji kreditiraju ne kreditiraju ni sopstvene države, ni sopstvene građane, pa neće kreditirati ni nas. Da li je to dobro? Nije dobro. Da li je to lepo? Nije lepo. Ali, da li ćemo kukati ili ćemo nešto raditi?
Šta možemo da radimo? Možemo da pokušamo da saniramo najveće efekte ove krize. Prvi efekat krize jeste da se dugovi koji dospevaju privredi ove godine refinansiraju. Ove godine srpskoj privredi dospeva 5,5 milijardi evra duga, a srpskoj državi svega 350.000.000. Dakle, nije problem u srpskoj državi, u srpskoj vladi; privredi, koja zapošljava 1.600.000 ljudi, bez javnog sektora, dospeva 5,5 milijardi evra kredita ove godine.
Zašto smo ušli u aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom? Ne zbog toga da bismo samo pojačali devizne rezerve NBS i obezbedili stabilnost dinara, već da bismo preko njih omogućili dogovor sa stranim bankama, poveriocima srpske privrede, da se ove godine Srbiji ulije najmanje onoliko kredita kolike će biti otplate tih kredita iz prošlosti. Da li su ti krediti iz prošlosti bili dobri i neophodni? Jesu. Zašto? Zato što su u prethodnih pet godina obezbedili privredni rast u proseku od 7% godišnje.
Ako nama koji smo vodili ekonomiju zamerate to što smo omogućili kreditiranje, onda to morate da zamerite čitavom svetu. Svet uvek troši više nego što stvara. Tačno je da je i srpska država, da su građani Srbije trošili više nego što su stvarali, ali to je još izraženije u svetu.
Mnogi naši građani pamte jedan period Tita kao neke najbolje godine ove zemlje zato što je, zapravo, zemlja uzimala kredite i ljudi su trošili, a niko se nije pitao ko će vraćati te kredite.
Želim bukvalno da pričam sa vama ono što je prava istina, bez ikakvog politikanstva, jer dužni smo građanima Srbije da im uvek govorimo istinu.
Mere koje smo preduzeli nisu samo mere dogovora sa Međunarodnim monetarnim fondom. Odlučili smo da nijednim dinarom ne oporezujemo privredu, nijedan novi porez privredi nije uveden ovim programom. Dakle, laži su da se oporezuju penzioneri, da se oporezuju građani sa platama iznad 12.000. Tačno je da je MMF to predlagao. Činjenica je da smo mi to odbili. Činjenica je da smo odlučili da najpre skrešemo troškove same države, državne administracije, i to na svim nivoima. Fer je da u uslovima krize ne diramo onoga od koga zavisimo. Mi zavisimo od privrede. Da smo povećali stopu PDV-a bili biste u pravu ako biste nas kritikovali. Nismo povećali, niti ćemo je povećavati, to vam garantujem.
Da smo uveli ovaj solidarni porez koji je MMF predlagao, bili biste apsolutno u pravu, ne samo vi, nego narod, ukoliko bi nas kritikovao. Kada je ta mera bila objavljena u javnosti oni koji su iznosili oštre reči kritike prema tome, zašto država ne počne da štedi od sebe nego hoće da poveća porez penzionerima, bili su apsolutno u pravu. Dobronamerna kritika, objektivna kritika je više nego dobrodošla.
Ta mera nije uvedena. Apsolutno smo izbegli takvu meru i idemo na smanjivanje troškova Republičke vlade, lokalnih vlasti, pokrajinske administracije, smanjivanje rashoda u javnim preduzećima, javnim agencijama, u javnom sektoru. To su mere koje smo preduzeli, četvrtinu rashoda budžeta smo morali da smanjimo.
Da li će programi koji su bili zamišljeni moći da se realizuju u potpunosti? Neki hoće, neki neće. Država u krizi mora da ima prioritete. Mi smo prioritet dali aktivnim merama zapošljavanja, u petak lansiramo program zapošljavanja 10.000 pripravnika u Srbiji. Takođe, lansiramo program javnih radova gde ćemo pokušati da zaposlimo one koji nemaju posla u manje razvijenim opštinama Srbije. Razvoj infrastrukture, odnosno investicije u infrastrukturi jesu sledeći prioritet.
Kako razvijene države idu sa ovim paketima? Osim ovih mera vezanih za budžet, doneli smo i paket stimulativnih mera za privredu jer smo obezbedili 162.000.000.000 dinara kredita za likvidnost privrede. Od toga je dvadeset milijardi već iskorišćeno i ostaje do kraja godine da se iskoristi još 142.000.000.000 dinara.
Šta još država može da učini u ovoj situaciji? S obzirom na to da će plate u javnom sektoru biti zamrznute, da će neke biti čak i smanjene, u državnoj administraciji, očekujem da će ta kupovna moć, koja će objektivno biti zamrznuta, morati da izvrši pritisak na smanjivanje cena za nekih šest do devet meseci od sada. Nemoguće je da u ekonomiji koja ima zamrznute plate cene nastave da rastu. Neće biti povećane cene struje, ma šta neko razmišljao; nema potrebe, iz razloga što je bila planirana stopa rasta plata u EPS-u 8%, a toga neće biti. Plate su zamrznute. Dakle, nema razloga ni za povećanje cene struje.
Ono što se sada dešava u svetu verovatno je prethodnica onoga što će se dešavati u Srbiji, jer događaji kasne šest meseci, makar tako za sada deluje. Naravno, sve što se dešava u svetu neće se kod nas desiti. Ako ste videli one velike milijarderske pakete mera koje su donele strane vlade, mogli ste se možda pitati, a možda i niste, otkud njima pare. Otkud njima pare da preuzmu najveću osiguravajuću kompaniju u Americi AIG ("Mančester junajted" ima njihov logo na dresu), otkud im pare da preuzmu "Siti banku", otkud pare Nemcima da preuzmu njihovu najveću banku koja kreditira stanovništvo? Da li su oni te pare uzeli od poreskih obveznika? Nisu. Zašto nisu? Zato što su mogli na jedan drugi način, koji kod nas u ovom trenutku ne bi dao efekta – štampali su pare.
Ono od čega se mi ježimo ovde zbog iskustva hiperinflacije uradio je Obama, uradio je Gordon Braun, uradile su razvijene zemlje. Šta su uradili? Jednostavno, centralna banka je dala kredite iz primarne emisije za otkup akcija AIG, "Siti banke" i svih ostalih. Nisu povećale poreze. Vidim vašu reakciju, gospodine, ali to je realnost.
Pogledajte kominike sa samita G 20 i videćete. Mnogi će biti iznenađeni kada budu čitali šta se sve dešavalo tokom ove krize i kako su neke teorije koje smo učili na ekonomskom fakultetu, evo, gospodine Ostojiću vi i ja, potpuno promenjene u ovoj krizi. To je zaista tako.
Zašto je Obama štampao pare, odnosno federalne rezerve? Zašto su štampali pare? Zato što više nema kupaca američkih državnih obveznica u obimu u kome je to bilo u prethodnom periodu. Amerika je finansirala ogroman budžetski deficit koji je 12% BDP-a tako što je prodavala državne obveznice. Te obveznice su kupovali Kinezi, Evropljani, velike države, zato što su one sigurne. Međutim, sada nema te kupovine. Imajući u vidu da je njihova kamatna stopa centralne banke sada na jako niskom nivou, imajući u vidu da im je inflacija jako niska, oni su sada u deflaciji i imaju obrnut proces od onog što smo mi u Srbiji nekada imali, oni imaju pad cena.
Ta mera, krediti iz primarne emisije, nije inflatorna. Kod nas bi bila inflatorna u ovom trenutku. Ne bi bila ukoliko bi se desio neki pad cena od šest do devet meseci, to za sada je zaista teško predvideti.
Hoću da vam kažem da ova kriza zaista menja mišljenje svih objektivnih ekonomista o poimanju stvarnosti. Reći da je neko mogao predvideti da će se sve to događati, da će Amerika štampati pare, Velika Britanija takođe, da ćemo mi morati da se sada bavimo ovakvim programima, da sindikati svesni ove situacije prihvate zamrzavanje plata, jer alternativa je da ne možete da isplatite plate na vreme ukoliko ne smanjite rashod.
Zašto smo morali ovo da uradimo? Morali smo zato što je manja tražnja za našim proizvodima u inostranstvu. Nisu naši proizvođači koji su veliki izvoznici preko noći postali loši. Pogledajte Valjaonicu aluminijuma i bakra u Sevojnu, ona je ostvarila rekord u proizvodnji ove godine, ali zbog niže cene metala na svetskom tržištu vrednost izvoza je manja. Maksimalna proizvodnja, niža cena, manja vrednost.
Zbog toga su i pali prihodi države, pali su poreski prihodi države; nisu dramatično pali, u ovom trenutku su oko 3% manji nego u istom periodu prošle godine. Dakle, ono što je država sakupila iz poreza, iz doprinosa na nivou čitave države je 3% manje nego u istom periodu prošle godine. Budžet je bio projektovan tako da prihod bude 11% veći nego prošle godine, a isto tako i rashodi. Čim su pali realni prihodi, moraju i rashodi da se smanje. To je suština našeg programa. Odabrali smo smanjenje javnih rashoda, smanjenje troškova državne administracije kao metod za štednju, a s druge strane, ostavili dovoljno municije za stimulativne mere za privredu. Naravno da bilo kakvo oporezivanje privrede u ovom trenutku ne dolazi u obzir.
Čuo sam od nekoga od vas da treba smanjiti poreze na plate. To je odlična ideja. Danas bih je potpisao, jer kao ekonomista smatram da bi to bilo idealno, kada bismo znali odakle taj dodatni deficit da pokrijemo. Kada bismo sada imali nižu inflaciju mogli bismo to da uradimo, da smanjimo plate i da proširimo deficit i da ga onda nekako finansiramo, kako to rade razvijene zemlje. Nismo trenutno u poziciji. Videćemo šta će biti za šest meseci. Ovo jeste situacija gde niko ne može sa sigurnošću reći danas šta će biti za tri ili šest meseci, ali možemo sa sigurnošću da kažemo da ćemo uvek preduzimati mere za zaštitu građana, u maksimalnom mogućem smislu, i za zaštitu privrede koja stvara uslove za održavanje kapaciteta.
Dakle, ovo nije razvojna šansa Srbije svakako, ne može biti razvoja i svako ko priča o oporavku privrede u doba najveće svetske ekonomske krize ne govori istinu. Lako je to pričati, lako je biti populista. To nije realno. Ko god da je sada ovde na vlasti imao bi sužen manevarski prostor, manevarski prostor između povećanja poreza ili smanjenja rashoda. Mi nismo izabrali povećanje poreza u privredi, već smo išli na smanjenje rashoda. Mislimo da je to mnogo bolje.
Jednog dana ova kriza će proći. Srbija je ne može zaustaviti, kao što je nije ni izazvala, i vama je to potpuno jasno. Verujem da je čak i vama, gospodine Nikoliću, jasno da Srbija ne može da zaustavi svetsku ekonomsku krizu, ali je činjenica da mi moramo da obezbedimo da prođemo što manje oštećeni u ovoj krizi i da se borimo za svako radno mesto, da ubrzamo procedure u započinjanju velikih infrastrukturnih projekata, da budemo efikasni u parlamentu, da usvojimo ove zakona koji će, tu ste u pravu, imati veći značaj onda kada kriza prođe, ali to ne znači da sada ne treba ništa da radimo, da očajavamo i da čekamo.
Dakle, to jeste istina. Naravno, svako ima pravo da govori na način za koji misli da će ga građani Srbije bolje razumeti. Međutim, gospodine Nikoliću, na kraju, nije bitno šta vi pričate, neće niti o vama, niti o meni suditi ovaj trenutak, sudiće neka istorija, pa će se neko zapitati šta je ovaj Nikolić uradio u svom životu, a šta je uradio ovaj Dinkić, bez obzira na to što su ga toliko napadali. Ubeđen sam da će dela biti na mojoj strani, ma šta vi sada pričali i u narednim godinama.