Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, podneo sam amandman na član 108. stav 3. sa željom da se premosti jedna nelogičnost, koja je apsolutno prisutna kod ovog zakona u članu 108, gde su predviđeni penali za korišćenje prioritetne turističke organizacija.
Potpuno sam iznenađen da Vlada nije prihvatila ovaj amandman s obzirom na to da suštinski ne bi promenio nešto što je Vlada želela ovim zakonom da postigne, ali sigurno bi uvela neki red kada je u pitanju ovaj zakon, a pre svega sprečila bi da ministar ima diskreciono pravo, praktično, da sa jednim strahovitim penalom od dva miliona evra može da utiče na celokupan zakon i da pravi neku nelojalnu konkurenciju, dakle, sve bi bilo u njegovim rukama.
U ime Nove Srbije sam podneo ovaj amandman u članu 108. stav 3. reči "2.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate" zamenjuju se rečima – "50.000.000 do 200.000.000 dinara".
Takođe, u vezi s tim dao sam obrazloženje. U zavisnosti od vrste objekta i lokacije gde se objekat nalazi u prioritetnoj turističkoj organizaciji postoji potreba da se penali drugačije iskažu, jer ih je važno izreći u određenom rasponu. Bilo bi svrsishodno da Ministarstvo donese poseban akt u vezi utvrđivanja penala za korišćenje prioritetnih destinacija.
Neprihvatljivo je da u zakonu Republike Srbije bilo koji novčani iznos bude iskazan u evrima. Nacionalna valuta je dinar i u svim zakonskim aktima svi iznosi moraju da budu iskazani u dinarskoj vrednosti.
Moj amandman predviđa raspon u tom penalu od 50.000.000 do 200.000.000 dinara, jer, poznata je stvar u pravu, da ukoliko neko pogreši uvek postoje olakšavajuće okolnost, pa se, recimo, može uvesti raspon od 50.000.000 do 200.000.000 dinara. Dakle, poruka kroz ovaj amandman jeste da to bude iskazano u dinarima.
Ministar, kako stoji u stavu 3, donosi rešenje kojim za to lice, s obzirom na penale, utvrđuje obavezu plaćanja penala na godišnjem nivou u visini od 2.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. S obzirom na ovakvu zakonsku mogućnost kako se predviđa, ukoliko ova skupština bude izglasala zakon, potpuno se uvodi, po meni, jedan nered na više nivoa.
Recimo, pre nekoliko dana doneli smo Zakon o sudskim taksama. Potpuno je neprihvatljivo, prvo, da su takse u ovom teškom periodu podignute za 50%. Zašto se onda, ako se ovakav princip uvodi svuda u dinarskoj protivvrednosti evra, to nije uradilo u evrima, pa bismo izbegli mogućnost da sledeći put ovde stalno menjamo?
Imali smo izgovor od predstavnika Vlade da su troškovi života u međuvremenu od poslednjeg podizanja taksi, kada su u pitanju sudske takse, 40%. Pitam, zašto još tih dodatnih 10% – da li da se nadoknadi ono što u međuvremenu nije urađeno?
Vlada uopšte ne razmišlja o tome šta će se desiti i kod ovako velikih sudskih taksi koje su bile velike do izglasavanja ovog zakona, ljudi su praktično onemogućeni da se sude, ali videli smo da pojedini nosioci izvršne vlasti pokušavaju da kroz sprečavanje da neko pokrene radni spor, da neko preduzeće uđe u stečaj, da utiču na sudsku vlast, mogu da rade sve. Mogu da rade sve i niko se ne pita šta ćemo ukoliko bude manje sudskih predmeta, šta ćemo sa tolikim brojem sudija u toj situaciji.
A, šta ćemo, za ono što je najopasnije za jedno društvo, ako neko ne može legalno da ostvari svoje pravo u sudskom postupku – ljudi uzmu stvar u svoje ruke, jer je za nekog neprihvatljivo da sudske takse budu toliko velike da to ne može da se izdrži, ako se tu uključe i advokatske usluge, onda ispada, što se često dešava, da ono što potražujete u ovim svim troškovima bude mnogo više, a kada jednog dana želite da naplatite ili su sudski izvršni organi jako spori i u principu se to nikada ne realizuje.
Mislim da je neprihvatljivo, da samo pričamo o evrima u zemlji u kojoj je dinar platežno sredstvo.
Postavljam pitanje, da li će neko sada u prodavnici, na benzinskoj pumpi, u nekoj trgovini, u nekom restoranu, ukoliko ponudi da plati evrima i ako inspekcija uhvati takvog čoveka, da li taj čovek treba da bude kažnjen?
Šta to znači ako u jednoj zakonskoj regulativi imamo da je ministar ovlašćen, da ima diskreciono pravo da nekoga kazni dva miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan isplate?! Ne možemo se igrati sa nekim stvarima na ovakav način! Neprihvatljivo je da su različiti aršini. Sve je to potpuno apsurdno. Zato sam zaista očekivao da će Vlada prihvatiti ovaj amandman, još uvek ima vremena da se to popravi, da ova skupština to izglasa.
Ono što je posebno neprihvatljivo, ne postoji raspon u kazni, jer nikada na ovaj način nećemo moći da ustanovimo da li je neko ipak imao neke olakšavajuće okolnosti zbog kojih je napravio neki prekršaj, pa sve i da treba da bude kažnjen, ali ne ovako diskreciono, da ministar može da kažnjava koliko hoće, nego da postoje neke ublažavajuće okolnosti koje bi omogućile da se neko ipak manje kazni i, eventualno, ovakvim kaznama mi ćemo oterati sve one koji žele da bilo šta ulažu u turizam. Hvala. (Aplauz.)

Na član 109. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Miloš Radulović i Arsen Đurić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pošto se više neću javljati za reč, zarad javnosti, želim da kažem da je pet amandmana koje je podnela Poslanička grupa DSS prihvaćeno i da izrazim zadovoljstvo da je zaista prihvatanjem tih amandmana popravljen predloženi tekst zakona. Tu pre svega mislim na amandman koji se odnosi na regionalne turističke organizacije.
Naime, Predlogom zakona o turizmu bilo je planirano da se onemoguće osnivanja regionalnih turističkih organizacija. Tačno je da u Srbiji trenutno postoji osnovana samo jedna regionalna turistička organizacija, to je Turistička organizacija regije zapadna Srbija, sa sedištem u Užicu. Ta regionalna turistička organizacija funkcioniše izuzetno dobro i bilo bi šteta da se ovim zakonom onemogući njeno dalje poslovanje, a u procesu formiranja još nekoliko regionalnih turističkih organizacija u Srbiji i smatrali smo da treba ostaviti mogućnost opštinama da, ukoliko imaju interesa, osnivaju regionalne turističke organizacije i da na taj način promovišu svoj zajednički turistički proizvod.
Takođe, prihvaćeni su i amandmani koji se odnose na finansiranje lokalnih turističkih organizacija i turističkih organizacija AP i amandmani koji se odnose na kontrolu i naplatu boravišne takse, gde smo predložili da i opštinski organi nadležni za poslove poreza, odnosno naplate opštinskih prihoda, mogu kontrolisati naplatu i uplatu boravišne takse.
Na član 109. Poslanička grupa DSS podnela je amandman, u stvari, član 108. i član 109. se odnose na penale za korišćenje prioritetne turističke destinacije. Naime, Predlogom zakona Vlada, na predlog Ministarstva, donosi akt o proglašenju prioritetne turističke destinacije i određuje zone i lokacije i kategorije objekata koje se nalaze na teritoriji te prioritetne turističke destinacije.
Privredni subjekti koji posluju na teritoriji prioritetne turističke destinacije su dužni da usklade svoje kategorije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu akta koji donosi Vlada, a u protivnom su dužni platiti penale na godišnjem nivou u iznosu od dva miliona evra.
Tu se slažem sa kolegom Spasojevićem da je potpuno logično da je taj iznos iskazan u dinarskoj vrednosti i zaista mi nije jasno zašto nije prihvaćen njegov amandman.
Ono na šta se odnosi naš amandman to je raspodela tih sredstava. Predlogom zakona je predviđeno da su ta sredstva 100% prihod budžeta Republike Srbije, a mi smo našim amandmanom predložili da ta sredstva budu 50% od prihoda budžeta Republike Srbije, a 50% da budu prihod budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi taj objekat, odnosno prioritetna turistička destinacija.
Smatramo da su to značajna sredstava za opštine na kojima se nalaze ti objekti i, naravno, da se taj amandman prihvati uz obavezu opštine da se ta sredstva dalje namenski koriste u dalji razvoj turističke infrastrukture i turističke suprastrukture.
Smatram da bi ta sredstava bila značajna opštinama u Srbiji, jer se radi o iznosu u protivvrednosti od milion evra. To bi bio prihod opština i to su značajna sredstva kojima bi oni značajno mogli da unaprede infrastrukturu i svoju celokupnu turističku ponudu. Zato vas pozivam da prihvatite ovaj amandman. Hvala. (Aplauz.)

Na član 111. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić i Milan Lapčević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Svetlana Stojanović.

Član 111. stav 2. propisuje da se u Registar turizma upisuju turističke agencije – organizatori tura putovanja i turističke agencije –  posrednici.
Poslanici DSS podneli su amandman kojim predlažemo da se u Registar turizma unesu i ''upravljači turističkog prostora''.
Turističke agencije – organizatori i turističke agencije – posrednici organizuju turistička putovanja i promovišu turistički proizvod. Upravljači turističkog prostora snose odgovornost za način korišćenja turističkog prostora i turističke ponude, tako da je dobro da se nađu u turističkom registru, pogotovo, s obzirom na to da se u praksi događa da turističkim prostorom upravlja više subjekata, ustanove kulture, lokalna samouprava, privredni subjekti.
Amandman se ne prihvata zato što u pravnom-tehničkom smislu nije prihvatljiv, jer zahteva istovremeno dopunu drugih članova Predloga zakona, kao i zbog toga što se upravljači turističkog prostora određuju aktom Vlade koji se objavljuje u "Službenom glasniku Srbije".
Obrazloženje Vlade nije prihvatljivo jer nije nemoguće, čak nije ni neuobičajeno da se nakon usvajanja nekog amandmana u Narodnoj skupštini izvrši pravno-tehnička redakcija ostalih članova zakona.
Drugo, to što se upravljači turističkog prostora određuju aktom Vlade i objavljuju u "Službenom glasniku Srbije" samo olakšava posao, automatski mogu da se unesu i u Turistički registar.
Ovakvo obrazloženje navodi na sumnju da Vlada ne želi jasan i lak uvid u to koji sve subjekti upravljaju određenim turističkim prostorom. Predlažem da glasate za ovaj amandman. (Aplauz.)

Na član 111. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Svetlana Stojanović i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, DSS je podnela na član 111. amandman gde predviđa da se u Registru turizma evidentiraju i spomenici kulture, ali pre nego što kažem bilo šta o amandmanu moram da se pridružim jednom razmišljanju većine poslanika sa pitanjem – zašto ovde nije prisutan resorni ministar? Dakle, može se zaključiti da njega ovaj zakon ne interesuje. To je nipodaštavanje Skupštine. Svedoci smo, javnost Srbije i ova skupštine, da ovo nije prvi put da se kao predlagači ispred Vlade pojavljuju ljudi čija profesija i struka nema baš mnogo dodirnih tačaka sa predlogom zakona, uz svo uvažavanje gospođe Matić kao ministra telekomunikacija.
Mi smo svedoci, javnost Srbije i ova skupština, da ovo nije prvi put da se kao pregledači ispred Vlade pojavljuju ljudi čija profesija i struka nema baš mnogo dodirnih tačaka sa predlogom tog zakona.
Uz sve ovo uvažavanje, gospođe Matić kao ministra telekomunikacija, ali mi smo ovde postavili niz važnih pitanja, na koje nemamo odgovor, niti nam može ministarka Matić dati odgovor na ova pitanja. Mi u suštini, nemamo Vladu u pravom smislu te reči. To smo se uverili nekoliko puta do sada. U ovoj državi se odlučuje, uvek sa jednog mesta, a to je kabinet predsednika Republike, i lično predsednik Republike, gospodin Boris Tadić.
Što se tiče amandmana, zar nije normalno da se u jednoj ponudi u turističkoj destinaciji nađu i spomenici kulture? Obrazloženje zbog čega je ovaj amandman odbijen je više nego smešno –amandman se ne prihvata, jer je Registar koji se odnosi na kulturna dobra, koja obuhvata i spomenike kulture, uređen posebnim zakonom. Mi kažemo u redu, okej, to je dobro, ali zar to ne olakšava stvar? Ako već to imate na jednom mestu, zašto nije uneto i u ovaj zakon o turizmu? Da li je neko video da se prilikom ponude za jednu destinaciju samo navode ugostiteljski objekti bez kulturnih dobara? Nađite mi primer u svetu da tako nešto postoji.
Šta to znači, da turista kada krene, uz sve moguće ugostiteljske objekata, ako pita da li ima spomenika kulture, na toj destinaciji, e, pitajte Ministarstvo kulture. Potpuno je besmislen ovaj član zakona, bez ove ispravke.
Pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman. Zahvaljujem. (Aplauz.)

 Na član 111. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, u ime Poslaničke grupe Nova Srbija, podneo sam amandman na član 111. ovog zakona, koji glasi: ''U članu 111. stav 3. tačka 3) tačka 5) reč „nekategorisani“ briše se.'' Razlog zbog čega sam tražio da se briše ovaj amandman, obrazložio sam na sledeći način:  Neprihvatljivo je da se u ovom članu zakona govori o nekategorisanim ugostiteljskim objektima, tj. nekategorisanim objektima nautičkog turizma, jer se u članovima 68. i 69. ovog zakona, te reči ne pominju. Važno je poštovati pravila o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorijama ugostiteljskih objekata.
Ukoliko se želi uvesti red u jednu ovakvu važnu privrednu delatnost kakva je turizam, onda se mora voditi računa o terminologiji, koja može neoprezno upotrebljena u zakonu dovesti do pogrešnog tumačenja zakona.
Još jedanput moram, na kraju, pošto nemam više amandmana na ovaj deo zakona i uopšte, na ovaj zakonski predlog, da izrazim nezadovoljstvo što resorni ministar nije ovde, jer sigurno, da bismo imali možda bolju mogućnost, da se kroz raspravu u pojedinostima približimo u nekim stavovima i, možda bi postojala mogućnost, da se u poslednji čas prihvate amandmani koji su dobri. To je još jedan nedostatak, kada imamo ovakve rasprave, da resorni ministri nisu tu, međutim, najmanje je za to kriva ministarka koja prisustvuje. Mislim da ovako nešto ubuduće, zaista, ne bismo smeli da dozvolimo. Hvala. (Aplauz.)

Na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za trgovinu i turizam podneo je amandman, sa ispravkom, na član 111. koji je Vlada prihvatila, kao i Zakonodavni odbor, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 112. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Svetlana Stojanović i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Svetlana Stojanović.