Četvrta sednica, Prvog redovnog zasedanja, 04.05.2009.

17. dan rada

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
 Hvala vama.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Rogović.

Mićo Rogović

Napred Srbijo
Gospodine predsedavajući, poštovane kolege poslanici, da ne bi bilo da su svi komentari negativni za ceo ovaj set zakona, moram da izrazim zahvalnost da je prihvaćen deo bitnih amandmana Srpske napredne stranke, i deo amandmana koji su slični, a koji su od strane drugih poslaničkih grupa koje su podnele, i izražavam zadovoljstvo povodom  te situacije.
Ne mogu a da ne kažem da je stari zakon o turizmu donet već 2005. godine, nakon čega je usledila izrada projekta – Strategija razvoja srpskog turizma u periodu od 2005. do 2015. godine, a ovih dana u skupštinskoj proceduri imamo novi zakon o turizmu.
Šta sve to govori?
Govori, da svi akti, u smislu zakona, a pogotovu master plan, imaju svoju realnu vrednost ako se samo sprovedu u delo. Pri tome, vreme od 2005. godine do današnjeg dana je delom proteklo, a ostalo je još šest godina za realizaciju politike projekta Strategije razvoja srpskog turizma u periodu do 2015. godine.
Moram da podsetim, zbog javnosti, da smo tim planiranim investicijama i projektima u okviru ovog projekta došli do cifre od oko 2,5 milijarde u okviru investicija u srpski turizam.
Ne bih želeo da se oslonim na kalendar turističkih aktivnosti, ali ne mogu da ne kažem da on treba da bude usaglašen i da, recimo, u prečniku od 100 kilometara u jednom danu ne mogu biti tri bitne tri turističke manifestacije ili tri turističke aktivnosti i po tom pitanju Ministarstvo, s obzirom na njegove vrlo velike i jedine ingerencije u ovoj oblasti turizma, treba da vodi računa da te aktivnosti usaglasi godišnjim planovima aktivnosti.
Ne bih hteo da se ponavljam sa kolegama, ali zbog svega toga što su u prethodnim izlaganjima naveli, proizilazi zaključak šta je bitno.
Bitno je voditi turističku politiku u pravcu stvaranja i negovanja dugoročnih strateških potencijala iza kojih stoje različite ponude i proizvodi, ali proizvodi koji su jedinstveni, koje je teško kopirati i koji predstavljaju, kao takvi, strateške resurse za uspeh u budućnosti.
Srbija ne može, a da ne preuzme odgovornost za izgradnju sopstvenih prepoznatljivih kompetencija u turizmu i pri tome da se osloni na svoje atraktivnosti u pogledu prirodnih, istorijskih i socijalnih elemenata, sa okruženjem koje već poseduje i kojim obiluje, normalno, sve to da bude začinjeno i prepoznatljivo našim srpskim životnim stilom koje će se najbolje doživeti u okruženju prijateljskih nastrojenih ljudi, a Srbija to zaista jeste.
Ono što je bitno za razvoj turizma na ovim, a i svetskim, prostorima, u narednom periodu, jeste da će u turizmu u narednim godinama važiti strategija preživljavanja. S obzirom na tu strategiju preživljavanja svi naši susedi, sve zemlje u okruženju i mnogo bitnije turističke zemlje koje imaju mnogo jače turističke potencijale napravile su interventne mere.
Kod nas je postojao nagoveštaj da će u ovom sektoru biti preduzete neke aktivnosti, ali do dana današnjeg ostalo je samo na tome. Bez obzira na svetsku i domaću ekonomsku i finansijsku krizu, bez obzira na ove postojeće segmente i elemente koji pritiskaju turizam, a kriza se prvo u samom startu najviše oseća u toj turističko-ugostiteljskoj delatnosti, ne možemo da zaboravimo neke dobre primere iz zemalja Bliskog istoka koje već u ovom periodu svetske ekonomske krize doživljavaju turistički porast, a Srbija ko neotkrivena zemlja, potencijalna turistička destinacija ima razvojne šanse u svemu ovome i mi u narednom periodu i već od ovog trenutka ne smemo da zapostavimo tu činjenicu.
Zamolio bih predstavnika Vlade da prenese zabrinutost turističkih subjekata, stejk holdera, o tome da nema dovoljno svesti da se donesu i preduzmu određene interventne mere po pitanju domaćeg turizma.
Moram da navedem primer slovenačkih banja koje su, recimo, od malih termalnih izvora, uz nesebično ulaganje i državnih firmi i fondova, napravljene kao moderni turistički zdravstveni i rekreativni velnes centri. Primer, recimo, na granici Hrvatske u Beloj Krajini, terme Čatež koje godišnje imaju skoro isti broj noćenja kao što ima cela Srbija.
A, šta se dešava sa našim banjama? Pre nekoliko godina čuli smo izjave da će sve naše banje biti privatizovane, da se u njih neće uložiti ni dinar. Šta li se mislilo kada su, i s kojim povodom, izrečene te misli? Da li se mislilo da će samo donošenje zakona o turizmu ili ovog zakona o turizmu ili funkcionisanje razvojne agencije doprineti, recimo, privatizaciji i poboljšanju funkcionisanja naših zdravstvenih i banjskih centara? Praksa pokazuje da je potrebno preduzeti i mnogo više mera i aktivnosti nego što svi dosadašnji, a i sadašnji zakon o turizmu predviđa.
U prva dva meseca pokazatelji turističke organizacije Srbije govore da je pad turista u odnosu na isti period prethodne godine za 9%. Međutim, realni podaci, podaci koji se mogu videti na terenu, koje svi od nas možemo videti prolazeći kroz Srbiju i turističke destinacije govore da se taj pad nije zadržao na tih 9% i zbog toga apelujem na hitno donošenje interventnih mera.
Taj pad je, nažalost, već na nekih 50% u odnosu na isti period prethodne godine. Bitno je da se u paketu tih interventnih mera precizira i sugeriše da naša turistička ponuda mora da doživi pad cena, kao što su to uradile ostale zemlje u prethodnom periodu, a ko se već danas ne bavi turizmom, svi se bave turizmom i svi imaju određene potencijale.
Novi Predlog zakona o turizmu došao je u skupštinsku proceduru, a da pri tom nije prošao neki veći broj javnih rasprava, u objašnjenju ovog zakona navodite da je oko 270 subjekata učestvovalo u javnoj raspravi.
Međutim, moram da napomenem da 270 ozbiljnih subjekata postoji, recimo, samo na jednoj turističkoj destinaciji Zlatibor-Zlatar. Neozbiljno se pristupilo ovoj temi i čini mi se da će i ovaj zakon doživeti sudbinu zakona iz 2005. godine.
Zakon je najavljen i kao deo paketa ekonomskih mera u smislu približavanja normativima i standardima Svetske trgovinske i Svetske turističke organizacije, i po njemu je dosta nejasno finansiranje lokalnih turističkih organizacija, turističkih organizacija Srbije.
Zatim, ono što je bitno, a u šta je i uloženo dosta finansijskih sredstava, a to je izrada Strategije razvoja srpskog turizma do 2015. godine, ovaj predlog nije usaglašen sa tom strategijom, ukidanje klastera koji su već, recimo, na području regije zapadne Srbije i doživeli neke svoje početničke korake i zaživeli u praksi.
Tako da imamo situaciju da su salaši i kuće u Srbiji stare preko 200 godina, koje mogu biti veliki turistički potencijali, ali to uz manji napor treba da postanu, stavljene su u istu ravan, recimo, kao hoteli ''Hajat''.
Zakonom se nigde ne rešava problem ilegalnih turista i problem naplate turističke takse. Turistički inspektori kontrolisaće priliv turističke takse, ali ne i one koji ne prijavljuju turiste.
Nacionalna korporacija je turistička korporacija koja će biti osnovana ili finansirana od budžeta, a po zakonu o privrednim društvima, osnovni cilj takvih društava je, a ovim zakonom dobijaju neverovatnu priliku, da kupuje i preprodaje zemlju u Srbiji i svim turističkim prostorima i destinacijama. Vaše objašnjenje o formiranju te nacionalne korporacije i argumenti za sve to nisu usaglašeni.
Strategija turizma je, sama po sebi, u ovom delu dala određene i jasne smernice.
Ona kaže da je potrebno formirati destinacijske menadžment organizacije koje će biti društvo sa mešovitim vlasništvima, državnim i privatnim, koje imaju reference da udruže sve turističke subjekte, takozvane stejk holdere, na određenim turističkim destinacijama tj. prostorima, a čiji je cilj isključivo razvoj turističkih proizvoda, pravljenje brenda koga i Srbija trenutno, nažalost, nema i marketing regije.
Ponavljate ovde istu priču, kao i u slučaju regionalnih razvojnih agencija, jer Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja pokušava da te i ove agencije napravi političkim, a ne operativnim telom.
Iluzorno je pozivanje na internacionalističku metodu, i ne mogu a da se ne našalim, svima nam je jasno da vas u ovoj političkoj priči povezuje Socijalistička internacionalna, ali preporuke za internacionalizam u turizmu, zaista, nije izdala ni Svetska turistička organizacija, niti bilo koja nacionalna strategija govori o tome, svaka zemlja ima svoje posebne elemente i posebna je priča za razvoj turizma, a principi i normativi, i standardi koji se moraju poštovati, nisu problemi internacionalizma.
Očigledno da postoji deficit subjekata na lokalnom nivou i nedostatak kadrova u tom delu, ali to ne može rešiti uvođenje i funkcionisanje Nacionalne turističke korporacije. Ova priča može biti samo logična u sprezi lokalnih turističkih objekata, subjekata turizma, ostalih subjekata turizma na tom području, regionalnih destinacijskih organizacija i Nacionalne turističke korporacije, pa se tako master planovi koji su već napravljeni ili za određene destinacije, za koje to nisu, mogu zaživeti i realizovati u praksi. U protivnom, kao i do sada, politička pripadnost i politika će biti jedini uslov za razvoj turizma na prioritetnim turističkim destinacijama.
Ova priča se odnosi i na kategorizaciju turističkih mesta, na sprovođenje podsticajnih mera. Samo jedan problem da istaknem, pa ću to da objasniti na primeru ovog amandmana, kako Ministarstvo, koje ovim zakonom ima "Božiji bič" u rukama i totalnu privilegiju, može da zna, i koliko više od lokalnih subjekata u turizmu može da zna, ko po prioritetu može dobiti podsticajna sredstva za turizam, recimo, na primer u seoskom turizmu?
Šta je to što nije u saglasnosti sa lokalnim subjektima i lokalnim turističkim organizacijama, koje kao domaćini na svom terenu imaju veći uvid u poslovanju svih turističkih subjekata i koje mogu preporučiti, kontrolisati deo tih i mera i programa i, naravno, realizaciju svih tih aktivnosti, da ne bi dolazilo do situacije, kao što se i desilo pre šest meseci, po pitanju određenih kredita u Republici Srbiji? Ako ova priča ne ide od temelja, odozdo, prema Ministarstvu, plašim se da ćemo u Srbiji napraviti ili izmisliti neku novu – Staru planinu.
I, ono što je vrlo bitno, što je do kraja ove 2009, odnosno prethodne 2008. godine trebalo da se reši, to je signalizacija. U Srbiji se ni mi dovoljno ne možemo snaći, a kamoli ino turisti, pa mislim da bi Ministarstvo trebalo, krajnje ozbiljno, one mere koje su predviđene još zakonom iz 2005. godine, da realizuje u narednom periodu, do kraja 2009. godine, da Srbije bude prepoznatljiva zemlja, prvenstveno za domaće turiste, a onda i za ino turiste.
Posle usvajanja ovog zakona, čini mi se da će i biti usvojen, ja se zaista pitam, kao i Poslanička grupa SNS, da li iza svega ovoga stoji izrada još jedne ili neke nove strategije razvoja turizma?
Sada da se osvrnem na predloženi amandman, na član 15. i, kako da poboljšam predloženi član. Predlažem da se u stavu 1, koji glasi: ''Postupak za proglašenje turističkog prostora pokreće se sa predlogom proglašenja turističkog prostora, koji priprema ministarstvo, u skladu sa Strategijskim master planom i studijom opravdanosti za proglašenje turističkog prostora'', doda ''i završene javne rasprave''.
Zašto?
Neozbiljnost izrade ovog zakona i, deo prepisivačke politike u odnosu na stari zakon, vidi se ovde u stavu 4, člana 15. Predloga ovog zakona, gde se kaže: ''Predlogom iz stava 1. ovog člana stavlja se na javni uvid u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i u lokalnom listu jedinice lokalne samouprave...''
Da li se sećate, da ste pre dve godine zakonskim aktima naredili lokalnim samoupravama da moraju privatizovati lokalne listove čiji su oni osnivači?
Da li ste zaboravili da jedinice lokalne samouprave nisu više osnivači tih lokalnih listova? Zbog svega ovoga u stavu 4, predložio sam da se doda reč "završene javne rasprave", da bi se uozbiljili postupci za proglašenje turističkog prostora i da bi se eliminisala ova anomalija vezana sa ukidanjem, odnosno nepostojanjem lokalnih listova čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Nikoliću.
...
Demokratska stranka

Dejan Nikolić

Za evropsku Srbiju
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, odmah ću koristiti vreme poslaničke grupe, jer neću govoriti samo o ovom amandmanu i neću se više javljati za reč.
Zakratko, vratiću se na amandman 14, koji sam podvukao, jer je Odbor za trgovinu i turizam podneo amandman koji u svojoj suštini definiše isto ono što i moj amandman, a to je da upravljač turističkim prostorom, pored privrednog društva, kako je definisano trenutno članom, može biti i postojeća javna služba. Ovaj amandman je nastajao u razgovoru sa Turističkom organizacijom u Sokobanji, sa ljudima koji se ozbiljno bave turizmom u Sokobanji i, oni su mi ukazali na jednu ovakvu potrebu, tako da je dobro što će ovaj amandman biti usvojen.
Pored nekoliko manje-više tehničkih amandmana, podneo sam i nekoliko suštinski bitnih amandmana, svakako najznačajniji od njih jeste amandman o zdravstvenom turizmu, koji je veoma važan za sve banje, naročito Sokobanju. Naime, spremajući se za ovaj zakon, dosta detaljno sam proučio zakone evropskih zemalja, koje su na samom svetskom turističkom vrhu, kao što su: Španija, Francuska, Švajcarska, Austrija, Slovenija, čak i Crna Gora, i moram reći da sve te zemlje u svojim zakonima o turizmu imaju jasno definisan zdravstveni turizam, imaju jasno definisano korišćenje i zaštitu lekovitog faktora, moram da pomenem i da ponovim, da lekoviti faktor nije doveka obnovljiv resurs i mi ga moramo zakonski zaštiti.
Sama činjenica da se zapadne zemlje sa posebnom pažnjom odnose prema zdravstvenom turizmu ukazuje na to da je zdravstveni resurs jedan veliki resurs, značajan turistički proizvod i da je neophodno definisati ga ovim zakonom o turizmu, kao krovnim zakonom. Naročito, ako znamo da ona turistička mesta koja na svojoj teritoriji imaju lekoviti faktor, imaju i problem. Mnoge lokalne samouprave se nalaze u sudskim sporovima sa mnogim korisnicima lekovitog faktora, naročito, specijalnim bolnicama, gubeći na taj način, ogromne resurse. Usvajanjem ovog amandmana, deo ovog zakona uskladili bismo sa zakonima zemalja EU, otklonili bismo neke nedoumice, rešili bismo problem i svakako, pomogli bismo razvoj banjskog turizma. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Svetlana Stojanović i Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Svetlana Stojanović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poslanici DSS su podneli na član 19. amandman kojim predlažemo dodavanje 3. stava, koji glasi: "Nepokretna i pokretna kulturna dobra koja se nalaze u okviru turističkog prostora ne mogu biti deo kupoprodajnog ugovora koji zaključuje upravljač turističkog prostora".
U 2. stavu člana 19. precizirano je da ako se turistički prostor u celini ili delimično nalazi na području nacionalnog parka upravljač turističkog prostora nema pravo preče kupovine, znači da nema pravo kupovine uopšte. Spomenici kulture se ne pominju.
Vlada ovaj amandman DSS nije prihvatila, ''...zato što su promet i eksploatacija kulturnih dobara uređeni posebnim zakonom po kome pravo preče kupovine kulturnog dobra ima nadležna ustanova zaštite." Smatramo da nije na odmet naglasiti da ugovori o kupovini turističkog prostora nikako ne mogu obuhvatiti kulturna dobra čiji je značaj opšti i javni, jer smo svedoci da se svakodnevno knjižare i bioskopi pretvaraju u kafane i parfimerije.
Privatizacija u kulturi se mora rešiti posebnim zakonom. Nadamo se dugo najavljivanom zakonu o kulturi, koji nikako da dođe u skupštinsku procedure. Ali ipak predlažem da narodni poslanici prihvate naše amandmane. Hvala. (Aplauz.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šormaz i Milan Lapčević.
Reč ima gospodin Arsen Đurić. Izvolite.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Arsen Đurić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani predsedavajući i gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa DSS podnela je amandman na član 23. Predloga zakona. Naime, u članu 23. se definiše delokrug rada Nacionalne turističke korporacije. Između ostalog, u Predlogu zakona stoji da Nacionalna turistička korporacija finansira i upravlja objektima turističke suprastrukture.
Predložili smo da se taj deo iz nadležnosti briše, jer ako se zakon usvoji kako je i predloženo to bi značilo da će jedna državna institucija, kao što je Nacionalna turistička korporacija, finansirati i upravljati ugostiteljskim objektima, kongresnim centrima, sportsko-rekreativnim sadržajima. Mislimo da to nije posao za državu, niti za njenu instituciju, već za privatne investitore. Ono što je posao države i supranacionalne turističke organizacije, kada bude osnovana, jeste da usvaja programe, master planove, strategije razvoja i da vrši ulaganja u infrastrukturu, da stvara ambijent privatnim investitorima za investiranje u ugostiteljske objekte i druge sadržaje koji su komercijalni, a ne da se sama bavi preduzetništvom. Iz tog razloga smo podneli ovaj amandman.
S obzirom na to da dolazim sa Zlatibora navešću dva najbitnija infrastrukturna ulaganja u koje je država trebalo da investira novac, kako bi pospešila dalji razvoj turizma i kako bi ohrabrila postojeće investitore koji već posluju na Zlatiboru, Tari, Mokroj Gori, kao i privlačenje novih investitora. Prvi od tih projekata je aerodrom "Ponikve".
Kao što znate, aerodrom "Ponikve" je nekada bio vojni aerodrom. On se više ne koristi u tu svrhu. Ono što je urađeno mandatima prethodne dve vlade je da je proglašen za civilno-vojni i prethodno Ministarstvo infrastrukture je uložilo oko milion i 400 hiljada evra u vađenje zaostalih projektila i presvlačenje piste. Pista na aerodromu "Ponikve" je dužine 3.200 metara i to je jedna od najdužih pista u Evropi, tako da tu može da sleti i najveći avion koji postoji.
To je ono što je veoma bitno za dalji razvoj turizma u Zlatiborskom okrugu. Zato su zainteresovane opštine Užice, Bajna Bašta, Čajetina sa svojim turističkim centrima, kao sto su Zlatibor, Tara, Zlatara, Mokra Gora. Mislim da bi izgradnjom tog aerodroma i njegovog puštanja u civilne svrhe značajno došlo do razvoja turizma u čitavom Zlatiborskom okrugu.
Drugi bitan infrastrukturni projekat, koji bi država trebalo da finansira jeste izgradnja autoputa od Beograda do Požege. Umesto da prihvatimo koncesiju i krenemo sa izgradnjom autoputa, ta koncesija je poništena. Obećano je da će država finansirati izgradnju tog autoputa, međutim, od toga očigledno nema ništa.
To su stvari koje država treba da radi, da ulaže u infrastrukturu, a investitori postoje kada je dovoljno razvijena infrastruktura. Postoji dosta investitora koji će da investiraju u ugostiteljske objekte i druge sadržaje, koji prate turističku delatnost. Mislimo da država ne treba da se bavi tim komercijalnim poslovima, već infrastrukturnim. Zato još jednom pozivam da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Đuriću.
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Da li neko želi reč? (Da.)
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, turizam je svakako jedna od najznačajnijih privrednih grana u kojoj Srbija treba da vidi svoju budućnost i mogućnosti koje do sada u turizmu nisu dovoljno eksploatisane. Smatram svakako da dosadašnja ulaganja u turizam nisu opravdala sredstava koja su se u Srbiji po tom osnovu slila.
Pre svega, turizam Srbije je specifičan. Srbija više nema more, Srbija mora da se okrene novim vidovima turizma, a ono što je novo jeste da Srbija mora da razvija turizam kroz četiri godišnja doba i da se potrudi da privuče u sva četiri godišnja doba različitom ponudom i različitim vidovima turizma što veći broj posetilaca na ove prostore i time pokrene kompletnu privredu koja prati turizam, jer turizam nije samo pružanje ugostiteljskih usluga. To je, pre svega, infrastruktura, mnoge druge delatnosti, a da ne pričamo o prehrambenoj industriji, jer hrana bi trebalo da bude brend Srbije, koja u stvari za sebe vezuje preko 47% radno sposobnog stanovništva.
Zbog toga sam smatrala da je ovaj amandman bilo upitno prihvatiti i smatram da nije dovoljno odgovorno od Vlade da nije prisutan ministar, koji je mogao možda na licu mesta da reaguje po pitanju mnogih amandmana koji su do sada bili ovde obrazlagani, kvalitetni i mogući za prihvatanje u toku današnjeg obrazlaganja. Hvala lepo. (Aplauz.)