Zahvaljujem. Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo je kada se iz ponuđenog obrazloženja sa obiljem analitičkih i pregledno prikazanih podataka koje je predlagač dostavio u prilogu Predloga zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima može zaključiti o jednom temeljnom i stručnom pristupu u izradi predloga zakona.
Podaci da je od 1991. godine u saobraćaju na putevima u Srbiji bez KiM poginulo nešto više od 17.000 ljudi, te da u poslednjih nekoliko godina broj povređenih najmlađih učesnika u saobraćaju, do 14 godina, u saobraćajnim nezgodama ima trend povećanja, što svakako zabrinjava svakog roditelja u Srbiji, te materijalna šteta koja bi nepreduzimanjem ikakvih mera u 2012. godini dostigla celih četiri milijarde dinara, deluju zaista zabrinjavajuće i upozoravaju da je potrebno ponuditi nove odgovore, nova rešenja kako bi se značajno poboljšala bezbednost saobraćaja na putevima u Srbiji.
Dobro je što je predlagač uvažio navedene probleme i negativne trendove, pratio savremena rešenja u oblasti upravljanja bezbednošću saobraćaja i koristeći iskustva iz ove oblasti iz drugih zemalja sa sličnim početnim pozicijama, pre svega Litvanije, Češke i Slovenije, sproveo jednu opsežnu stručnu raspravu, u kojoj su ponuđena nova rešenja, ali koja je i pokazala da ovaj zakon nije ni policijski, da nije ni političko pitanje, već da ima opšti značaj za društvo.
S takvim pristupom je MUP Republike Srbije, u saradnji sa Ministarstvom za infrastrukturu i JP "Putevi Srbije", predložilo izuzetno dobar zakon, sa osnovnim ciljem preventivnog delovanja na sve korisnike, uz nekoliko vrlo značajnih novina.
U kratkom obraćanju ih ne mogu sve pomenuti, ali želeo bih da pomenem one, po meni, najvažnije, a koje se naslanjaju na ključne faktore koji najčešće izazivaju smrtni ishod, a to su, pre svega, svima nama vozačima i učesnicima u saobraćaju potpuno jasni – brzina, vožnja pod dejstvom alkohola, nevezivanje pojasa i nenošenje kacige.
U tom smislu, uvodi se posebno ograničenje brzine, a pre svega smanjenje opšteg ograničenja u naselju sa 60 na 50 kilometara na čas, što je predviđeno u članu 43. Mislim da je to vrlo dobro rešenje, pogotovo ako se ima u vidu podatak da oko 70% poginulih nastrada u naseljenim mestima.
Predlaže se i donja granica dozvoljene koncentracije alkohola u organizmu kod vozača od 0,3 promila, koja je do sada bila 0,5 promila, čime se značajno smanjuje rizik od saobraćajne nesreće. Verovatno bi se većina nas vozača složila da ta donja granica bude i nula promila, kao što je u nekim zemljama u okruženju, ali je predlagač, uvažavajući realnost i prilagodljivost, možda ovo predvideo kao neku prelaznu meru. Uz zabranu prevoza lica koje je nesposobno da upravlja svojim postupcima pod uticajem alkohola na prednjem sedištu (član 31), dodatno će biti smanjen rizik od saobraćajne nesreće.
Što se tiče faktora nevezivanja pojasa, predviđa se upotreba sigurnosnog pojasa na svim sedištima u članu 30, a naravno da se predviđa i obaveza vozača motocikla, mopeda, tricikla i četvorocikla da nose zaštitnu kacigu, čime je uvažen i ovaj četvrti faktor, kao značajan za smrtni ishod, nenošenje kacige.
Od drugih novina, želeo bih da istaknem uvođenje probne vozačke dozvole za lica koja navrše 17 godina i koja važi do punoletstva pod nadzorom punoletnog lica u vozilu od najmanje pet godina iskustva i nekim drugim uslovima koji se predviđaju u članu 182. Cenim da je ova novina važna pre svega zato što podaci govore da se najviše nezgoda dešava vozačima u prvoj godini vozačkog staža. Na ovaj način će biti i taj dodatni problem prevaziđen.
Potrebno je, ovde je često diskutovana novina za sve vozače, nešto reći i o sistemu uvođenja kaznenih poena, kao rezultata dobre prakse u mnogim zemljama i u zemljama EU. Ovo je poseban i svojevrstan sistem praćenja ponašanja vozača samim saznanjem da nakon skupljenih 18 poena vozač može ostati bez vozačke dozvole i može pokazati da se ili bahato ponašao ili da nije dovoljno obučen i mora ponovo to da učini. Cenim da će to biti dovoljno rigorozno i da nakon sedmog neće ići u osvajanje osmog ili nakon 15. u osvajanje 18. poena.
Predložena rešenja uticaće na opštu mobilizaciju našeg društva u pogledu povećanja svesti svih o značaju bezbednosti saobraćaja i tu svi mi, kao učesnici u saobraćaju, treba da doprinesemo, pre svega, svojim ponašanjem i doslednim sprovođenjem zakona od strane svih subjekata, jer samo na taj način mogu se postići odgovarajući ciljevi, ali bih želeo da apelujem kako na učesnike, tako i na one koji su zaduženi za kontrolu njegovog sprovođenja, da u tome budu dosledni. Na taj način biće dostižan glavni cilj, da se do 2012. godine smanji broj poginulih za 50% , a već u prvoj godini za 10%, te da se ostvare i procene o povraćaju uloženih sredstava u bezbednost saobraćaja u višestrukom obimu.
Zbog svega navedenog, poslanici SPS-JS smatraju Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja izuzetno dobrim i značajnim za sve građane Republike Srbije i svojim glasovima podržaće ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Miroslav Markićević ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je jedan od, u proteklih nekoliko godina, bez obzira ko je na vlasti, možda najvažnijih zakona koji treba da bude donet, jer se tiče onih najvažnijih stvari u životu - zdravlja, bezbednosti i života građana.
Opšti nedostatak Predloga zakona, čiji je tvorac MUP, jeste što neće utemeljiti formiranje savremenog sistema bezbednosti saobraćaja u skladu sa dobrom evropskom i svetskom praksom. Stav MUP-a da se samo drakonskim kažnjavanjem može smanjiti broj saobraćajnih nezgoda u Srbiji nije u skladu sa savremenim shvatanjima i doneće više štete nego koristi, naročito jer će građanima stvoriti veliki unutrašnji otpor prema poštovanju saobraćajnih propisa.
Pročitao sam vam jedan od stavova eksperata ili ekspertskih grupa, a sada ću vam reći kako ja, kao predstavnik vozača ovde u parlamentu u ovom trenutku, jer ovde imamo i vladajuću koaliciju koja će bezrezervno podržati, naravno, kao i sve zakone koje predlože njihovi ministri i Vlada, iako ja znam šta oni privatno misle o ovom zakonu kao vozači, a mislim da gospodin iz MUP-a, uzimajući moju diskusiju na prošlom Odboru za odbranu i bezbednost, zna moj stav o policiji i ljudima koji za smešno male plate rizikuju svaki dan svoje živote i brinu o našim životima, prema tome i o bezbednosti u saobraćaju. Shvatiće moje primedbe dobronamerno, u interesu poboljšanja bezbednosti u saobraćaju i sprovođenja ovog zakona, koji će očigledno biti usvojen.
Ovde je jedan od kolega, koji trenutno nije prisutan, juče pomenuo antiradar. Zašto bi smetao policiji antiradar u bilo kojim kolima? Recimo da ja mislim da je to malo više manir onih pomodnih vozača, koji su bogatiji, pa mogu da nabave te uređaje koji koštaju 500 ili 600 evra. Zašto bi policiji uopšte smetao antiradar u kolima? Taj antiradar vozaču sugeriše da je tamo negde taj državni radar i on će da smanji brzinu. Zar to nije cilj zakona, da se smanji na rizičnim deonicama brzina kretanja vozila i tako neki minimalni postupak smanjuje rizik od izazivanja saobraćajne nesreće?
Dalje, hoću otvoreno da vam kažem ovde, a ne da vam se dodvoravam, kao što će to vaši iz vladajuće koalicije. Građani su mnogo ogorčeni na policiju kada radi ono što je predsednik NS već rekao, iza kamiona, iza žbunja, iza vrzina, iskaču pred ljude. Nedavno sam bio u situaciji da sam vozio 90 kilometara, istina 30 kilometara više nego što je tu dozvoljeno (iako ne znam zašto je), i čovek je izašao na tri metra pod pravim uglom prema vozilu. Bezmalo je rizikovao svoj život. Šta ću ja posle, a mislim da tako misli većina građana Srbije koji su vozači, ako ne daj bože udarim nekog? Čovek ne voli ni životinju da uradi na putu, a kamoli čoveka.
Prema tome, edukacija - da, ali edukacija treba da se vrši u policiji, da oni shvate da ti radari nisu kasice, one naplatne kasice za PDV, nego upozorenje vozačima. Da to bude vidljivo na par stotina, na 600 metara, da vozači uspore. Ministar Dačić je juče rekao koliko toga ide direktno u policiju, a koliko u budžet. Narod misli da to policiji ide 100%. Onda se stvara dodatni animozitet prema onima koji za mali novac brinu o životima i o bezbednosti u saobraćaju.
Hoću da skrenem pažnju na nešto za šta sam se nadao da ga u ovom zakonu neće biti, na to da je svaki vozač dužan da prilagodi brzinu uslovima na putu, odnosno putu. Malopre je gospodin Nikolić govorio o sudskim veštacima, sudskim ekspertima. Znate i sami šta sve pod to može da se podvede. Uvek je onda kriv vozač. Mislim da je ovim zakonom trebalo neke stvari precizirati. Ako sam ja vozio dozvoljenom brzinom na putu, a nije bilo signalizacije na putu i bude udes, ko je onda još kriv pored mene, a trebalo je da pazim i bez signalizacije? Krivi su putari, a njih i sankcija za njih nema u zakonu.
Još jednom vas molim, zbog kratkoće vremena (imamo samo 11 minuta kao poslanička grupa), hteo sam dobronamerno da vam kažem još nekoliko stvari koje bi vam rekao svaki vozač i svaki običan građanin.
Smatram da ovaj zakon treba da smanji smrtnost na putevima. Mnogi su se bunili, možda i ja, za te pojaseve, ali očigledno se pokazalo da vezivanje pojaseva dovodi do toga da manje ljudi gine na putevima.
Nadam se da će i ovaj zakon doprineti, što mu je valjda osnovna svrha, da manje ljudi gine na putevima, bez obzira na sve ove manjkavosti koje ima, ali nepoverenje između građana i policije će se produbiti. Kao lojalan građanin koji shvata ulogu policije i njen težak zadatak, mislim da je trebalo to poverenje da se poveća, a na drugi način da se obezbede policiji sredstva.
Predsednik NS Velimir Ilić malopre reče o nekom ministru finansija - trebaju nam pare. Trebaju nam životi, život ne može da se plati. Naći ćemo pare na drugom mestu, ne moramo preko tih drastičnih kazni da punimo budžet, a da se poveća bezbednost u saobraćaju. To jeste težak zadatak. Ostalo je pitanje kako. Kažem vam kako, da intencija policiji bude, to možete vi vašim unutrašnjim propisima i pravilima službe da rešite, da ne bude osnovni zadatak radara da se naplaćuju kazne, kao simbol tog odnosa između građanina i policije, nego da on zaista smanji brzinu na tim rizičnim deonicama. Imao sam toliko. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Markićeviću. Reč ima narodni poslanik Milan Ranđelović.

Poštovano predsedništvo, gospodo iz Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ministar unutrašnjih poslova je dobro predstavio zakon, posle njega je koleginica Milošević iznela zaista mnogo detalja iz samog zakona i odlično predstavila taj zakon i ja ne želim da ponavljam sve to.
Zakon svakako jeste dobar. Postoje neka mesta u zakonu koja moramo ispraviti. Mi ćemo to da uradimo i podneli smo neke amandmane, ali tome ćemo u raspravi u pojedinostima. Međutim, džaba nama dobar zakon ako praksa na samom terenu i samo sprovođenje zakona ne ide kako treba. Želim da ukažem na tu praksu.
Ovde se nekako već iskristalisalo da postoji problem sa tim kaznama, da postoji problem sa saobraćajnom policijom. Međutim, mislim da oni nisu krivi. U poslednjih nekoliko dana sam razgovarao sa nekoliko saobraćajnih policajaca u nekoliko opština Srbije i ostao zaprepašćen. Bukvalno svaki od njih mi je rekao da njima njihovi šefovi ocenjuju učinak. Njihovi šefovi su oni ljudi koji su negde, otprilike, na sredini te hijerarhije u saobraćajnoj policiji.
Znate šta je učinak za te ljude? Za te ljude je učinak dovoljan broj napisanih kazni. Nadam se da smo svi svesni koliko je to pogrešno. Nadam se da smo svi svesni da to nije cilj postojanja saobraćajne policije. Njihov prevashodni cilj jeste povećanje bezbednosti saobraćaja na putevima, a ne pisanje kazni i punjenje budžeta.
Čak i da ostavimo po strani taj novac, ne može, što se u Beogradu posebno često dešava, da na nekoj raskrsnici imamo katastrofalnu gužvu, da imamo zastoj, zbog čega se napravi za sat vremena kolaps u čitavom gradu, a na 100 metara odatle saobraćajni policajac piše kaznu. Zašto? Upravo zbog te norme.
On je morao da bude ispred te raskrsnice, da reguliše saobraćaj. Da saobraćaj teče, to je njegov zadatak. Mislim da je konačno došlo vreme da prestanemo da lečimo posledice, da ovako razgovaramo, direktno da uđemo u srž i da lečimo sam uzrok. Mislim da je to uzrok.
Naravno da nemam nameru da napadam vozače kao osnovne krivce za sve što se dešava u saobraćaju, zbog toga što su vozači, jednostavno, samo korisnici onoga što mi njima obezbedimo. Tu, pre svega, mislim na Skupštinu i Vladu.
Ovaj zakon je, naravno, morao da dođe ranije i da se ranije modernizuje ova oblast, ali dobro. Rasprava je trajala dugo, imamo mnogo više detalja u samom zakonu, tako da može i to da se reši, nekako da se prihvati.
S druge strane, jednako su odgovorni oni saobraćajni inspektori koji rade u opštini, koji su opštinski službenici i bave se javnim saobraćajem.
Navešću vam primer iz jedne male opštine u Srbiji, gde se jako loše reguliše taksi saobraćaj, gde bukvalno svako vozilo koje podnese zahtev, dobije dozvolu za rad. Meni doduše nije jasno kako jedan broj tih vozila uopšte prođe tehnički pregled, ali dobiju dozvolu za rad i onda imamo stotinak taksi vozila, a isti taj saobraćajni inspektor je njima obezbedio samo pet parking mesta u centru grada.
Probajte da zamislite kako izgleda taj deo ulice gde toliki broj vozila želi da se parkira i kojom brzinom se tu odvija saobraćaj. Želeo bih da podsetim te ljude u opštinama, koji primaju platu isključivo da bi se bavili saobraćajem, da je njihova misija da pomažu vozačima, a ne da im odmažu.
Sledeća tema smo svi mi koji imamo vozačku dozvolu. Meni je posebno drago što po ovom novom zakonu više ne postoje privilegovani vozači. Jednostavno, imaćemo video-zapis kao dokaz. Šta to znači? To znači da policajac ne mora više da iskače tako iza kamiona ili iz nekog žbuna. Jednostavno, biće snimljen taj džip ili auto sa tamnim staklima, kako smo imali prilike da čujemo, i platiće kaznu.
Mislim da je to, u stvari, preventiva. Moramo da se potrudimo da vozači čuju da i na taj način mogu da plate kaznu. Da se mi više ne bavimo saobraćajnom policijom, da ne gledamo gde su policajci, nego da znamo da na svakom semaforu kada se prođe kroz crveno i na svakoj raskrsnici gde napravimo neki prekršaj da bismo možda brže stigli tamo gde smo krenuli, postoji neka kamera koja nas snima.
Mislim da je osnovni cilj ovog zakona preventiva. Nadam se da će se gospoda iz Ministarstva unutrašnjih poslova složiti da cilj ovog zakona nije pisanje kazni i da će promeniti praksu u samoj saobraćajnoj policiji. Drago mi je što je načelnik saobraćajne policije danas ovde. Mi moramo da se bavimo, u stvari, preventivom.
Predviđena je probna saobraćajna dozvola i to je jako dobro. Dobro je zbog sledećih razloga. Svi mladi vozači koji imaju probnu saobraćajnu dozvolu moraju kada voze da poštuju sve saobraćajne propise. Siguran sam da oni za godinu dana na taj način steknu takav stil vožnje koji u stvari poštuje saobraćajne propise i to je jako dobro.
Želim opet malo da kritikujem one bahate vozače koji voze često prebrzo i riskantno. Vrlo brzo će moći da nakupe, sigurno će se to i desiti, onih 18 poena zbog kojih gube dozvolu. Šta to znači? To znači da ponovo moraju na testove, na obuku, ponovo moraju da polažu da bi došli do nove saobraćajne dozvole. To je jako dobar predlog u ovom zakonu, zato što je to, u stvari, pravi način za preventivu.
Isto tako, za svaku saobraćajnu nesreću koja za ishod ima smrtni slučaj istog trenutka se, uz ostale kazne, gubi i saobraćajna dozvola. Ili, dve saobraćajne nezgode sa telesnim povredama, uz ostale kazne, gubi se i saobraćajna dozvola, pa ponovo sve iz početka. I to je jako dobro, i svi vozači svakog trenutka moraju da imaju to u svojim glavama.
Dobro je što će mlade generacije od malih nogu, od sada pa nadalje, imati saobraćajno vaspitanje i mislim da je to, u stvari, nešto najbolje što ovaj zakon daje. To su te mlade generacije koje mi nećemo morati da ispravljamo, to su mlade generacije kojima će poštovanje saobraćajnih propisa, u stvari, postati stil života.
Želim saobraćajnoj policiji manje kazni. Želim ljudima koji primaju platu da bi se bavili saobraćajem da zaista to i rade i da ih još jednom podsetim da je njihova misija da pomažu svim vozačima. Svim vozačima želim da stignu tamo gde su krenuli i da budu mnogo tolerantniji prema ostalim vozačima, posebno prema motociklistima i pešacima. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Vesna Pešić.

Htela sam da postavim pitanje pristupa izradi ovako velikih i kompleksnih zakona, koje smatram izuzetno važnim, kao što je o bezbednosti saobraćaja.
Primetila sam da, iako se u obrazloženju ovoga zakona govori o multisektorskoj aktivnosti, nije primenjen naučni pristup i da nema nikakvih relevantnih istraživanja, koji ukazuju na osnovne uzroke različitih saobraćajnih nesreća i nebezbednosti - smrtnih slučajeva, povreda i raznih drugih prekršaja. Nema nikakvih ukrštanja sa bilo kakvom statistikom koja je relevantna.
Čak i kad je reč, recimo, o godinama starosti vozača, nemamo nikakvu tabelu da vidimo koji vozači u kojim godinama najčešće vrše saobraćajne prekršaje. Nema ni toga. Vi znate da oni koji imaju preko 65 godina na svake tri godine moraju ponovo da traže vozačku dozvolu, da idu na zdravstvene preglede, a nigde ne pokazujete zašto te ljude maltretirate i da li postoji ikakav naučni dokaz da ta populacija ima veći broj prekršaja, da je rizičnija nego neka druga populacija.
Ako se govori o tome ko je sve učesnik u saobraćaju, mora se videti ko je glavni uzrok ovog haosa i nebezbednosti u našem saobraćaju. Niti imamo ovde izloženu kaznenu politiku koja je do sada vođena. Kakva je bila kaznena politika? Molim vas, obišla sam svet i bila sam ambasador u zemljama koje nemaju neku reputaciju sređenih zemalja, ali kažem, jedino u Srbiji se ne vezuje pojas. Kada je vaša kaznena politika ukinula pojase i zašto policija, jednostavno, ne kažnjava zbog toga?
Za niz stvari, zaustavljanje, parkiranje, kažnjavanja uopšte više nema. Ovo je jedina zemlja koja takve stvari ne primenjuje. Molim vas, to stoji u zakonu. Sada ste doneli neke nove stvari, ne vidi se kako se povećava kapacitet kaznene politike. Šta su bile mane dosadašnje kaznene politike, ko je obustavio pojedine kazne?
Recimo, nema istraživanja, da bi onaj ko je učestvovao u saobraćaju, poštovao saobraćajne propise, vi morate da nam pokažete koja je izvesnost i verovatnoća da će neko biti uhvaćen i koja je verovatnoća da će onaj koji je uhvaćen biti kažnjen. Jednostavno, toga nema.
Nema analize dosadašnje kaznene politike. Jednostavno, kao da krećemo od nule u ovom zakonu. Pa nam navodite neke podatke UN, pa nam navodite neke podatke Svetske banke, koju ste ne znam kada angažovali ovde da nešto radi.
Ali da mi vidimo, ovde kažu ljudi - po osećaju, zato što su vozači. Slažem se sa njima, ozbiljno su ovo shvatili. Onda kažu, recimo, na pružnim prelazima se događa najveći broj nesreća. Zašto niste uzeli i videli gde se dešavaju, da li zbog puta? Da li je napravljeno istraživanje da se pokaže, ako imate autoput Beograd-Niš, da li je tu veće ili manje ili na magistrali? Po osećaju ću da kažem da je to na magistrali, zato što put ne valja, ali nemate nikakve podatke ni o čemu.
Pravite i agenciju koja nema istraživačku aktivnost. Gde se onda zapošljavaju mladi psiholozi, sociolozi, koji treba da prave faktorske analize i da nam daju jednu sliku pre nego što se donosi ovakav jedan zakon?
Onda se govori o ponašanju policije. Policija je u mnogim stvarima potpuno neobučena. Recimo, ona zaustavi kola i kaže - otvaraj trank pozadi. S kojim pravom traži da to otvorim, na osnovu čega? To je svuda u Evropi kršenje ljudskih prava. Na osnovu čega vi tražite da otvorim ovo ili ono? Hoću da kažem da nema obuke policije.
Znači, koliki je faktor sama policija, koja je korumpirana, koja je neobučena. Ministar je rekao da ćete sprečavati tu korupciju. Izuzev one objektivne krivice, onog snimanja, ne vidim nijednu stavku u ovom zakonu kako ćete i na koji način da kontrolišete korupciju u policiji, koja je ogromna.
Kada to kažem, ona je došla i do onih delova, recimo, kod tehničkog pregleda. Jednostavno, sada dolaze tamo neke agencije gde ne mora da se obavi tehnički pregled. Ali vi nemate kontrolne mehanizme nad samom policijom, nego je ona postala telo samo u sebi i ovim zakonom vi ''naduvavate'' samo vladin sektor i tu saradnju smatrate multisektorskom. Znači, MUP, ministarstvo za puteve i "Putevi Srbije".
A gde vam je, kao što kaže Svetska banka, nevladin sektor u tome, gde su vam neke druge struke, gde se proširujete, gde se užlebljujete u jedno moderno društvo, sem time što ćete jedan organ, jednu vrstu aktivnosti, a to je policijska aktivnost, da ''naduvavate'' u ovom delovanju?
Nemamo nikakve podatke ni o signalizaciji. Vi u Srbiji imate katastrofalnu signalizaciju. Dolazite na raskrsnice gde imate i levo i desno i pravo i ne znate gde da idete, možete da pitate ili molite boga, ako nema ljudi - da li da idem pravo, da li da idem desno? Znači, signalizacija je katastrofalna. Ne znam šta rade naši saobraćajni inženjeri, šta radi ministarstvo saobraćaja? Ono, jednostavno, ne obraća pažnju na signalizaciju. Drugo, signalizacija je potpuno nerealna.
Konačno, htela bih da ukažem na to da zakon, kako ste ga sada prezentirali, ima strahovito mnogo podzakonskih akata, tako da se uopšte ne zna šta stupa na snagu ovim zakonom, šta ne stupa, i može da proizvede veliku konfuziju kod građana. Drugo, ovaj zakon o prekršajima takođe nije donet. Agencija takođe nije formirana. Tako da sve to što se ovde predviđa, polovina je u zakonu, polovina tek treba da se donese podzakonskim aktima, na šta mi nemamo apsolutno nikakvu kontrolu.
Još sam htela da kažem koliko je ogroman nerad u saobraćajnoj policiji, koliko saobraćajna policija apsolutno više ništa ne radi. Recimo, meni je nekada bila svetinja kada prođem "London", a sad kad vidim da stoji policajac, skreće se levo i gde ko hoće, a on apsolutno ne reaguje. Jednostavno su prestali, kao da štrajkuju, toliko ne rade ništa, nigde ih više nema, povukli su se u nekakvu ilegalu. Ne znam kako ćete sada da postignete ove nove norme koje ste stavili. Mobilni telefon - da vidim koji će to da...
Morate da znate da u Holandiji, kad god sam se zaustavila, on i ona izvesnost da će istog časa zaustavljanje da reguliše bez ikakve dileme, 100% će da budu tu. Gde će ovi vaši da budu, kad ih nigde nema? Uđite u Kosovsku ulicu, svi stoje parkirani, napustili automobile, ne možeš da skreneš ni desno, a kamoli levo.
Drugo, nemate decentralizaciju. Beogradski saobraćaj je potpuno haotično uređen, nijedna raskrsnica nije sređena. Dole kod Takovske ulice može i ovamo i onamo. Sve ulice su dvosmerne, nemate nikakvu regulaciju. Šta rade, zašto se to ne sredi? Zašto ste dopustili da gradske vlasti treba da slikaju zaustavljene automobile, da vama šalju i da vas namole da vi nešto uradite i sredite u gradskom saobraćaju? Ko ste vi? Zašto ne date onda gradskom da sređuje taj saobraćaj, umesto da stalno piše vama pisma i da vam snima automobile koji su nepropisno zaustavljeni i parkirani, jer ne mogu da urade ništa?
Drugo, zašto se multisektoralno sada ne naslonite na neke službe koje dobro rade, pa da otklonimo nekakve apsurde koje ne mora da radi MUP? Recimo, zonsko parkiranje u Beogradu je uzorno napravljeno. E sad, kad izađem, kafići stoje ovako, svi koji uđu u kafanu, kao nekad u kaubojskim filmovima kad vežu konja, tako oni sede u kafićima, stave ovako automobile...
I sad ide onaj, što je apsurd u Beogradu, da onaj koji ide sa onim aparatom, zadužen je za ona dva ćoška, ako prekršiš dva minuta, dobiješ onu nalepnicu za 1.500 dinara i pravac, idem da platim. A ovi se raskomotili, ja ne mogu da izađem iz kuće uopšte, iz dvorišta, iz garaže, zato što su svi parkirani, nemam nikakvu preglednost, a ovaj ide, kažnjava ove, a svi koji su ovde parkirani lepo sede, baš ih briga, ne plaćaju ništa.
Znači, što sada, kad već taj tu dežura...? Ne može da postigne ''Parking servis'' da stalno nosi kola. Izmislite, kao što su uradili Amerikanci, postoji tiket, 60 dolara. Kad kontroliše da li su platili parking, svima koji stoje bez veze neka prilepi tiket i gotovo. Znači, možete da napravite saveze sa nekim drugim službama koje već uspešno rade. Ali ne, vi ste rešili da sve stavite pod svoju kapu i ne date nikom drugom da nešto radi, ko je već nešto uspešno uradio.
Znači, ima niz tih primedbi, gde nema multisektoralnog, nema uključenosti građana, nema uključenosti nevladinih organizacija, nije vam uključena nauka, pojma nemate ni o čemu. Kažete da ste fokusirani na rezultate. Prvo, gde su vam uzroci? Zašto nam niste pokazali jedno relevantno istraživanje zbog čega imamo ovakvu situaciju i u saobraćaju i u signalizaciji i u smrtnim slučajevima, da smo jedna od najgorih država u pogledu bezbednosti saobraćaja?
Malo se proširite, malo izađite iz policijskih odaja, napravite malo stručnih analiza i o kaznenoj politici. Imamo stručnjake za to, uključite ih da pokažu kako treba da se radi uspešnije i bolje. A oni, ovoga puta donosimo krupne zakone, nisu uključeni u rad i donošenje ovakvih kompleksnih zakona. Hvala.

Reč ima gospodin Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, građani Srbije, kada se donosi ovako važan zakon, pre nego što bilo ko uputi bilo koju reč kritike, imam obavezu da vama, građani Srbije, dam jedan podatak.
Na putevima Srbije je od 1991. godine Republika Srbija izgubila grad veličine Brusa. Poginulo je 17.000 ljudi, a 240.000 ljudi je lakše ili teže povređeno, bez da imamo prikaz koliko je od tih ljudi preminulo posle dve ili tri godine od posledica povreda zadobijenih u saobraćajnim nesrećama.
Kada je reč o ovom zakonu, posle ovako sveobuhvatno sprovedene javne rasprave, koja je trajala maltene godinu dana, svaka reč kritike je izlišna, jer svako ko je bio zainteresovan da učestvuje u javnoj raspravi, imao je tu mogućnost, imao je više prilika da da sve primedbe, sve sugestije. Zakon nije bio sakriven, nije bio u nekim fiokama, zakon je bio u javnoj raspravi.
O kvalitetu ovog zakona svedoči i činjenica da su preporuke za izradu ovog zakona dale i mnoge renomirane nevladine organizacije iz Srbije, gde učestvuje Jugoslovenski komitet za bezbednost saobraćaja, gde su učestvovali stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta, građani i zainteresovani pojedinci i pripadnici MUP-a.
Želim da kažem samo nekoliko stvari kada je reč o ovom zakonu. Kada govorimo o drakonskim kaznama, ovde se od strane dela opozicije pokazuje jasno nerazumevanje funkcionisanja jednog pravosudnog sistema. Policija retko sama naplaćuje kazne, to su one mandatne kazne najčešće do 3.000 dinara. Sud je taj koji utvrđuje krivicu i sud je taj koji propisuje visinu kazne.
Kada govorimo o antiradar uređajima, tu sam imao samo jednu primedbu. Postoje automobili najnovijih generacija koji fabrički imaju ugrađen antiradar sistem. Onda postavljam pitanje ljudima iz ministarstva da mi u okviru ove rasprave odgovore kako će se takvi automobili registrovati na teritoriji Republike Srbije ako je zabranjeno korišćenje antiradara, a taj automobil ima ugrađen antiradar ili ima nešto još novije generacije, radarski ometač, koji praktično na onom radarskom automatu za očitavanje brzine kretanja izbacuje samo prazne crtice kada usmerite radarski uređaj u njega.
Kada govorimo o kaznama u saobraćaju, imam jednu primedbu, odnosno sugestiju. Mislim da su kazne za privredni prestup za pravna lica neprimereno visoke. Imate mogućnost da odgovorno lice i pravni subjekt, znači privredno lice, plati kaznu od dva i po miliona dinara za nešto što je počinio vozač.
Evo konkretnog primera iz prakse, iz života. To mi kažu saobraćajni policajci. Imate firmu u kojoj zaposleni nije primio platu već šest meseci, vozač je kamiona.
On namerno pretovari kamion i namerno ga vozi sa većim osovinskim opterećenjem. On će platiti kaznu, ali će njegov poslodavac biti kažnjen sa dva i po miliona dinara za prekršaj na koji ne može direktno da utiče.
Razumem kada je reč o tehnički neispravnom vozilu, razumem kada je reč o vozilu koje se pusti u saobraćaj sa neadekvatnom signalizacijom, sa nepropisnim kočionim sistemom. Ali, nije prihvatljivo da poslodavac odgovara za učinjeni prekršaj svog radnika na ovakav način, a ovde se ta mogućnost ostavlja.
Za kraj, ja sam Kruševljanin i molim gospodina Milutina Mrkonjića za pomoć. Znam vas kao čoveka koji brzo rešava probleme i brzo reaguje. Kada putujete Srbijom i prođete pored Čačka, grad Čačak ima fantastično uređenu obilaznicu. Postoji i semaforska signalizacija koja uz pomoć semafora ograničava ulazak vozila iz užeg gradskog jezgra na tranzit kod Čačka. Kada prolazite pored Kruševca, imamo izgrađenu obilaznicu, a nema meseca da ne strada neko na raskrsnici koja predstavlja Jasički put i severnu obilaznicu.
Nije bilo političke stranke koja nije obećala da će taj problem rešiti. Ta je raskrsnica neosvetljena. Postoji semafor, ali ne radi. Objašnjenje je da semafor ne radi jer nije izvršen tehnički prijem te raskrsnice. Dok izvršimo tehnički prijem, na tom će mestu ovom broju od 17.000 poginulih da se pridoda još nekoliko desetina mojih sugrađana.
U ime građana Kruševca apelujem, molim i zahtevam da se u najhitnijem roku taj problem reši. Molim vas, gospodine Mrkonjiću, dođite kod mene u Kruševac, biću vam domaćin. Dođite sa ljudima iz MUP-a. Hajmo zajedno da odemo do te raskrsnice i da mi kažete za koliko dana može da se pusti u rad semafor na toj obilaznici.
Gospodine Mrkonjiću, vi i ljudi iz MUP-a, pored brojnih spomenika poginulima koji stoje na tom delu puta, taj semafor i ta osvetljena raskrsnica biće spomenik živima. Molim vas da uslišite moj zahtev, moj apel i da mi na kraju ove sednice odgovorite da li ste u mogućnosti da to brzo uradite. Izvinite što postavljam poslaničko pitanje, ali ovo je u skladu sa raspravom o Predlogu zakona o bezbednosti u saobraćaju. Zahvaljujem.