Reč je tražio narodni poslanik Sava Čojčić, pravo na repliku. Reč je tražio ministar Saša Dragin i narodna poslanica Vjerica Radeta, želi da govori o povredi Poslovnika, pa će to biti redosled kojim će prijavljeni dobiti reč.
Dakle, prvo, narodna poslanica Vjerica Radeta na osnovu člana 100, pa narodni poslanik Sava Čojčić, pravo na repliku i onda ministar Saša Dragin.

Javljam se na osnovu članova 27. i 104. Poslovnika Narodne skupštine. Vi ste, gospođo Čomić, u toku izlaganja gospodina Krstina prekršili ova dva člana Poslovnika. Prekinuli ste ga, a na to niste imali pravo, naravno ne mislim generalno da nemate pravo da prekinete poslanika dok govori kada ste na tom mestu, ali u ovom slučaju niste imali to pravo.
Gospodin Krstin, kao i svi srpski radikali, zapravo kao svi narodni poslanici, ima pravo koje mu garantuje Ustav Republike Srbije. To pravo je da iznosi svoj vrednosni sud, da iznosi svoj politički stav i on je to svoje pravo iskoristio.
To što se vama ne dopada što mi podsećamo redovno na činjenicu da su SRS ukradeni mandati, da je SRS lista SRS-dr Vojislav Šešelj, Vojislav Šešelj prvi na listi, osvojila 78 mandata na poslednjim izborima, da je zahvaljujući Borisu Tadiću, njihovim mentorima sa zapada, srpskim tajkunima, došlo do toga da je jedan broj mandata SRS otet.
Gospođo Čomić, vi, niti bilo ko od vas, nikada nećete naterati nekog srpskog radikala da one koji su pokrali SRS, koji su pokrali volju građana, nazove narodnim poslanikom. Možete uza zid da nas poređate, da nam pucate u čelo, nikada od nas nećete čuti da su to narodni poslanici.

Narodna poslanice, nema povrede Poslovnika. Moja je obaveza da čuvam dostojanstvo ove skupštine i da poslanike koji sebi dozvoljavaju da omalovaže kolegu narodnog poslanika prekinem i na to upozorim. Nemate pravo da i nakon upozorenja narušavate ugled ove skupštine, tvrdeći da znate šta su moje namere, kršeći odredbe Poslovnika koje podrazumevaju primenu člana 27, te vam izričem opomenu.
Vaša je volja da tvrdite da je status mandata koji su povereni nekim narodnim poslanicima ovakav ili onakav. Član 27. mene obavezuje da vas podsetim da ne može niko u ovoj skupštini vređati nikog drugog ko ima sva prava i dužnosti koja mu iz mandata narodnog poslanika pripadaju.
Ono što narodna poslanica Vjerica Radeta, što vi, ne mogu da vam se obratim sa "vi", pošto ste napustili salu za sednice, ono što vi iskazujete kao nerazumevanje, pozivam da govorite o povredi Poslovnika i članom 104. je određeno da vaš stav o tome da vi birate kako će se kome obratiti tokom rada Narodne skupštine, podrazumeva volju za ponižavanjem i urušavanjem ugleda ove institucije.
To ne mogu da dozvolim, čak i da me ne obavezuje član 27, da čuvam dostojanstvo svih nas, čak i nas koji ne razumemo šta je značaj institucije u kojoj sedimo i koju treba da poštujemo, u ime onih koji su nas ovde poslali da njihove interese branimo.
Reč ima narodni poslanik Sava Čojčić, pravo na repliku na izlaganje narodnog poslanika.

Želim da repliciram gospodinu Krstinu zato što vidim da, i kada je ovako bitna tema na dnevnom redu, on tera politiku i sitno politikanstvo.
Poljoprivreda nije stvar kojom treba da se igramo i vi imate dovoljno godina da to treba da znate, ali kao što reče moj predsednik, Mlađan Dinkić, nekim nevernim Tomama u ovoj skupštini – vaše je da pričate, a naše da radimo, pa ćemo se videti na kraju i na nekim drugim izborima itd.
Iskoristio bih priliku, gospodine ministre, da vam zahvalim na diskusijama i na jako dobrim pojašnjenjima, i mislim da ste danas ostavili jako lep utisak o vašem radu. Poljoprivrednici će to svakako prepoznati i znati da cene.
Još samo da dodam da će G 17 plus u danu za glasanje podržati set zakona i glasati za njih. Hvala.

Reč ima ministar Saša Dragin.

Upravo sam dobio informaciju da je razlika u zemljištu vezano za opštinu Zrenjanin zbog toga što su ugovori raskinuti.
Od strane Ministarstva je pokrenut postupka prinudne naplate za to zemljište, tako da znate za te parcele.
Hvala na ukazivanju na taj problem. Bitno je da građani znaju na koji način se te stvari rešavaju.
Što se tiče skepse vezano za to da li će ovaj program za subvencionisanje kupovine mehanizacije početi da funkcioniše, imam najnoviji podatak, upravo je sad stigao sa poljoprivrednog sajma, 650 profaktura za traktore je izdato otkad je program počeo da radi, faktički nedelju dana.
Mislim da ništa bolje od toga ne može da govori, da program ne da funkcioniše, nego možda bolje funkcioniše i od ovog za automobile.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, posle njega narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, 19 godina SPO čeka raspravu o zakonima koji su danas na dnevnom redu, 19 godina obilazimo Srbiju, 19 godina nam poljoprivredni proizvođači ponavljaju jednu istu priču i 19 godina zri svest u nama o potrebi da se sistemski uredi strategija i pravac poljoprivredne politike.
Svoju diskusiju bih podelio u tri dela. To je prvo ocena stanja sa stanovišta SPO o srpskoj poljoprivredi danas. Drugo, reći ću nešto o zakonima koji su u proceduri.
Treće, realna očekivanja SPO o efektima zakona i o vremenu za koje možemo te efekte očekivati.
Hteo bih da pomenem i pohvalim i ministra i ceo tim. Ovo je, čini mi se, jedan od ozbiljnijih, ako ne i najozbiljniji tim koji se pojavio pred poslanicima u Narodnoj skupštini.
Svi mi znamo da su vrlo angažovani na terenu, da je rasprava o ovim zakonima trajala dugo, da su vrlo upućeni u problematiku i sve što ću reći više je zarad javnosti, a ne zarad ljudi koji su i te kako kvalifikovani, među kojima je i državni sekretar Željko Radošević, član SPO, koji se, kako mi kažemo, ne smiruje od angažovanja na terenu, nikad mu nije teško, mislim da radi 20 sati dnevno, da ode u Vojvodinu, a sledećeg dana na jug Srbije.
Apsolutno kod svih nas verujem da postoji svest o tome da su oči poljoprivrednika danas uprte u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Rekao je jedan od kolega – fabrika pod vedrim nebom, puna neizvesnosti, puna nesigurnosti, puna muke.
To je, čini mi se, najlepše predsednik naše stranke rekao 90-ih, srpski poljoprivrednik je bio i ostao hranilac i branilac.
Nismo verovali kad smo pričali, zahvaljujući se srpskom poljoprivredniku za sve ono što je uradio do 90. godine za Srbiju i za sve ono što je pretrpeo u decenijama jednopartijskog sistema, od oduzimanja imovine, čupanja brkova, proganjanja na raznoraznim osnovama, da će srpski poljoprivrednik i ovih 19 godina, nažalost, biti glavni oslonac države i branilac i hranilac u veoma teškim uslovima.
Sve je to poljoprivrednik izdržao, ali je pri kraju snaga. Sama činjenica da je veliki broj procenata, možda i oko 60% staračkih domaćinstava, da mladi samo koji moraju da ostanu na selu, koji nemaju više nikakvu alternativu, ostaju na selu, da je veliki broj onih koji ne mogu da se ožene zbog činjenice da i devojke sa sela, videvši stanje i ambijent u kome se živi i radi, ne vide tu perspektivu, radije će da se udaju i potraže svoju sreću u nekim urbanijim sredinama nego na selu.
Centralizacija finansija; dobro je da, evo, ono što smo mi kao politička stranka tražili još pre deset godina da se izvrši totalna decentralizacija finansija na svim nivoima, uz apsolutno poštovanje Beograda kao prestonog i glavnog grada, definitivno taj impuls jednog partijskog, centralističkog, finansijskog upravljanja i dalje je u velikoj meri prisutan u zemlji Srbiji.
Pošto sam predstavnik liste Za Evropsku Srbiju, moram da kažem da to nisu evropski principi, ali je dobro da se u Strategiji razvoja poljoprivrede, čini mi se i pre roka koji je uslov za pristupanje Evropskoj uniji, Ministarstvo finansije i Ministarstvo poljoprivrede je prvo krenulo u decentralizaciju finansijske moći u Srbiji. Takav primer treba da slede sva ostala ministarstva, jer mi imamo demografsko pražnjenje istočne Srbije, južne Srbije, centralne Srbije, a evo vidimo i Vojvodine.
Ako smo na listi za Evropsku Srbiju, ako se zalažemo za evropske vrednosti, hajde da budemo evropski u svemu i da budemo evropski do kraja.
Hajde da kažemo u praksi ono što smo pričali u kampanji, evropski principi bez alternative, da postoje neki bolji, verujte da bi Srpski pokret obnove njih zagovarao.
Ono što je meni interesantno, što smo videli u poseti poljoprivrednicima Slovenije kao politička stranka, ne znam da li su predstavnici Ministarstva, verujem da jesu, razmišljali o normativnom uređenju Poljoprivredne komore, kao stručnog tela koje ima značajnu ulogu u razvoju poljoprivrede u Sloveniji i koja, po našem saznanju, ima vrlo korektnu saradnju sa slovenačkom vladom u pogledu celokupne problematike koja opterećuje poljoprivrednu proizvodnju.
Starost mehanizacije; radne mašine, poljoprivredne mašine, prosečna starost preko 20 godina, traktori i tako dalje, jedino ove poljoprivredne mašine koje su se pojavile zadnjih godina nemaju tu starost, kako ih obnoviti?
Mislim da i u tom delu treba da se poslužimo iskustvima onih koji su to uredili na pravi način.
Mala produktivnost farmi u Srbiji, a sa druge strane, mi imamo, recimo, nisku akumulativnost poljoprivredne proizvodnje, onda, imali smo godine izolacije koje su stopirale tehničko-tehnološki razvoj, to je naravno proizvelo i pad konkurentnosti, gubljenje tržišta, a imamo i negativne posledice tranzicije.
Imamo i ono sve što nisu uradile sve prethodne vlade. Tu pre svega mislim i na vlade od 2000. godine pa naovamo. Sve što su radile, radile su delimično, nisu radile ozbiljno, sistematski, za duži period. Takav slučaj nije sa zakonima koji su danas na dnevnom redu.
Čini mi se da će taj naš put ka onom željenom cilju koji su iskazali svi narodni poslanici biti u tri faze i mi moramo danas da kažemo istinu poljoprivrednim proizvođačima, mislim da svest o tome kod njih postoji. Znači, ovo je pripremna faza. Ovo je normativno uređenje.
Posle toga imamo primenu zakonskih rešenja i sve probleme koji će uslediti tokom primene zakonskih rešenja i verujem da ćemo na kraju imati i integracije i pristup fondovima Evropske unije i raspodelu na jedan pravičan način.
Hteo sam još nešto da kažem, Ministarstvo poljoprivrede je davalo subvencije, podsticajna sredstva, eto, to je novina zadnjih nekoliko godina za poljoprivrednike, ali kao što je nekada bilo u Titovo vreme, ljudi su uzimali kredite za tzv. zeleni plan, umesto objekata za poljoprivrednu proizvodnju uglavnom su nicale kuće.
I opet je to jedan impuls koji je nasleđen i, čini mi se, da su se u velikom broju slučajeva među ljudima koji su dobijali podsticajna sredstva i subvencije, pojavljivali ljudi koji su slično radili i u Titovo vreme, pa su nenamenski trošili sredstva, zbog činjenice da normativna i institucionalna kontrola sredstava nije bila dobra, da je izostao adekvatan inspekcijski nadzor, ali ovaj zakon u potpunosti to reguliše na valjan način.
Po mojim informacijama, ne znam da li su tačne, čak preko 70% sredstava je nenamenski iskorišćeno u tom delu.
Ono što SPO vidi kao šansu, kao najbolja rešenja svih zakona, to je da se prvi put sistemski definišu ciljevi poljoprivredne politike, da se ustanovljava novi sistem korišćenja i raspodele državnih podsticaja, da mi očekujemo, naravno, podizanje kapaciteta zaposlenih u Ministarstvu.
To je neophodnost u Ministarstvu poljoprivrede, veterinarskim, fitosanitarnim i svim ostalim službama.
Razvoj decentralizovanog sistema podrške razvoja poljoprivrede i sela i razvoj laboratorija koje su neophodne da bismo sve ono što želimo i ostvarili su veoma bitni elementi u ovim zakonima.
Baza podataka, koja nikada nije bila objedinjena, nikada nije bila centralizovana i koja se predviđa da se uredi na izvanredan način, jeste nešto što zaista treba pohvaliti.
Podrška u izgradnji tržišne infrastrukture, podrška u izgradnji sistema ruralnog plaćanja, brži napredak u pogledu praćenja poljoprivredne proizvodnje od početnog do završnog stadijuma, praćenja kvaliteta itd, težnja ka uvećavanju poseda, ka specijalizaciji i edukaciji poljoprivrednih proizvođača, neposredni tržišni i strukturni podsticaji, osnivanje uprave za agrarna plaćanja su sve izvanredna rešenja.
Mi očekujemo da će sve ove mere da prodru u sve sfere poljoprivrednog sektora. Znamo kakvo je ekonomsko stanje u zemlji i u svetu.
Verujte da ne samo što mi znamo, znaju i poljoprivredni proizvođači. Ne očekuju oni sada da mi usvojimo zakone i da već u nekom kratkom vremenskom periodu njima bude sve kao što je poljoprivrednim proizvođačima i u Evropskoj uniji.
Ali, ogromne šanse, ogromni potencijali, ogroman elan i ljubav prema zemlji poljoprivrednih proizvođača, ogromni potencijali Vojvodine, Srema, moje Šumadije, Dragačeva, Podrinja, Podunavlja, Braničevskog okruga, istočne Srbije, daju nadu da ćemo mi napraviti usvajanjem ovih zakona definitivan zaokret u poljoprivrednoj proizvodnji i da ćemo imati za neku godinu obrnut proces. Imaćemo, verovatno, proces pražnjenja gradova i bežanja u sela. Da to nije bajka, mi to imamo u našem okruženju.
Ljubljana je u zadnjih 10 godina izgubila negde oko 30.000 stanovnika, neki su otišli da se bave poljoprivrednom proizvodnjom i danas su gospoda poljoprivredni proizvođači, izvoze u Italiju, Austriju i u Hrvatsku itd, a mnogi žive na selu zbog činjenice da je komunalna infrastruktura uređena po standardima Evropske unije, putuju u gradove zato što su putevi dobri, kada završe svoj svakodnevno posao, vraćaju se u selo, jer žele da žive u zdravoj sredini.
Zdrava hrana, verujem najveća šansa Srbije za ogromno tržište Evropske unije od 500.000 stanovnika, opština Knić, opština Aranđelovac, opština Rača, ceo Šumadijski okrug, verujte da apsolutno očekuju mnogo od svega onoga o čemu danas pričamo i zbog toga će SPO, sa puno nade i očekivanja, glasati za ove zakone. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić, posle njega narodni poslanik Zoran Ostojić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade, ovaj set zakona o poljoprivredi je izazvao izuzetno veliku pozornost i pažnju, ne samo javnosti Srbije, već vidim i vašeg ministarstva, pošto nikad kompletnije jedno ministarstvo nije bilo u Skupštini. U to ime vam se i zahvaljujem. Udostojili ste nas da branite ovaj zakon. Ono što je DSS predlagala pri usvajanju dnevnog reda su sledeće stvari: da se ovaj set zakona podeli u dve tačke dnevnog reda, i to na zakon o rakiji, zakon o vinu i etanolu, da to bude posebna tačka, a ovi ostali poljoprivredni zakoni da budu druga tačka. Međutim, skupštinska većina se nije opredelila da pričamo odvojeno i drago mi je što ste to podržali, gospodine ministre, jer ste vi i kao tehnokrata i kao političar svesni da bi diskusija bila puno kvalitetnija da pričamo odvojeno o tim stvarima.
Zarad javnosti da podsetimo građane Srbije da prethodna Vlada, na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica, napravila je jedan kvalitetniji ambijent i po prvi put ova privredna grana – poljoprivreda, počela je da izvozi, imali smo suficit u izvozu. Mi smo se nadali da će i ova vlada gospodina Mirka nejakog nastaviti tim putem i da će i oni pokušati da učine puno za ovu privrednu granu. Međutim, to se nije desilo. Napravili su nekoliko kardinalnih grešaka. Između ostalog, smanjili su sredstva u budžetu za poljoprivredu, takođe i u rebalansu su smanjena sredstva za poljoprivredu. Ono što je pogubno za poljoprivredu, to je jednostrana primena SSP od strane Vlade Republike Srbije.
Mi smo i tada upozoravali da će ti proizvodi koji se uvoze iz EU biti izuzetno konkurentni što se tiče naših poljoprivrednih proizvoda, biće puno jeftiniji nego naši poljoprivredni proizvodi. Međutim, i tada kada smo upozoravali, vladajuća većina je ostala gluva.
Dolazim sa juga Srbije, iz grada Leskovca, gde dve trećine ljudi živi u ruralnim sredinama. Znači, grad kome gravitira oko 144 sela. Nekada smo bili razvijeni industrijski centar, zvali su nas "Mali Mančester".
Mi vidimo šansu upravo u razvoju poljoprivrede, iz prostog razloga što imamo dobre resurse i komparativne prednosti u odnosu na druge regione. Naime, pomenuću te resurse, pre svega ljudske resurse. Rekao sam da imamo oko 144 sela i mahom se ti ljudi već bave poljoprivredom, već su se restruktuirali iz prostog razloga pošto je industrija uništena u leskovačkom kraju.
Takođe, moram pomenuti da imamo taj edukativni faktor. Naime, imamo poljoprivrednu školu, imamo tehnološki fakultet, o njemu ću nešto kasnije, sa smerom prehrana. Takođe, najveći smo izvoznici višanja, ako hoćete da znate. Preko milion stabala višanja imamo u našem kraju i preko 500.000 stabala krušaka i jabuka.
Ono što boli našeg seljaka, što je upravo ta njegova višnja skuplja nego višnja Poljaka i Mađara, iz prostog razloga, malopre sam napomenuo, zbog jednostrane primene SSP-a. Vrlo je teško izvoziti tu višnju u EU.
Moraćemo da tražimo neko drugo tržište. Ako vam kažem da su tu višnju kupovali proizvođači kao što je "Dr Etker", onda vam je jasno o kakvom kvalitetu višnje se radi, pošto ste vi ministar i znate da je ta suva materija možda najkvalitetnija u toj oblačinskoj višnji.
Takođe smo veliki proizvođači i povrtarskih kultura, kao što su paprika i paradajz. Nekada smo imali razvijeniji taj stočni fond i u tom smislu smo i brendirali naše roštilj meso, koje je poznato širom Srbije. To su sve te komparativne stvari, gde mi očekujemo sistemsku pomoć Vlade, tj. zakonsku pomoć Vlade, da ćemo razviti poljoprivredu na našem prostoru i u toj privrednoj grani i te kako vidimo veliku šansu. Takođe, ono što očekujemo od države da sistemski nastupa, to je da zaustavi tu migraciju. Upravo bi ovakvi zakoni trebalo da zaustave migraciju.
Mi sa juga Srbije imamo godišnju migraciju oko 2.200 stanovnika. To je jedna mala Crna Trava, najmanja opština u Srbiji. Znači, cela Crna Trava se seli sa juga Srbije, a kako fizika ne zna za prazan prostor, pretpostavljam da znate s kim se graniče Jablanički i Pčinjski okrug, pretpostavljate ko može da naseli taj prazan prostor i u tom smislu očekujemo pomoć države.
Ono što smo kritički govorili o ovim zakonima, mi smo u formi amandmana to i podneli. Naročito smo zainteresovani oko skladištenja, gde smo amandmanom pokušali da upravo oko prinudne naplate sugerišemo da pri prvoj aukciji treba poljoprivredni proizvod da bude 100% tržišna cena, iz prostog razloga što kada se nađe na tržištu, a postoji mogućnost da ta roba bude deficitarna na tržištu, da ne bi nakupci kupili tu robu.
Mislim da je ovaj amandman suvisao i osnovan i da bi ga trebalo prihvatiti.
Ono što smo pričali malo ranije, kada ste bili u našem poslaničkom klubu, to je da te kaznene odredbe zakona, kao što su zaštita bilja, zaštita ishrane, bolesti bilja, mi smo hteli kroz kaznenu politiku da pošaljemo jasnu poruku svim onim činiocima koji učestvuju u tom procesu da treba na jedan efikasniji način to da rade.
Naime, čitali smo u medijima da je inspekcija obišla veliki broj regiona i zaplenila veliku količinu pokvarenog voća i povrća, oko 326 kg, koliko sam dobio informaciju. Takođe je zaplenila preko 350 kg robe čiji je rok istekao i preko pet tona poljoprivredne robe koja nema deklaraciju.
U tom smislu, hteli smo da pošaljemo poruku i građanima Srbije, a i svima onima koji se bave tom delatnošću, da treba da poštuju pravnu državu, da treba da poštuju zakone i da treba da vode računa o krajnjoj distanci, a to je kupac, koji i te kako može da ima velike posledice kad kupuje tu zatrovanu hranu, tu trulu hranu. U tom smislu smo reagovali tim kaznenim odredbama. Međutim, vi ste nam objasnili da ste i vi za to, ali niste mogli da reagujete iz prostog razloga pošto je zakon limitiran u tom smislu.
Kada je reč o zakonima o vinu, rakiji i o etanolu, razgovarao sam sa predstavnicima tehnološkog fakulteta, sa profesorima i studentima, možda su se oni i vama obratili i hteli su u toj nomenklaturi stručnjaka da i njih ugradite, jer smatraju da imaju mesta pod suncem u tom zakonu i da su i te kako bitan faktor u proizvodnji vina i rakije.
Očekujem da te amandmane prihvatite. Neke kolege su i pisale te amandmane i ako ste već prihvatili zahvaljujem vam se, i te kako će biti bitni za naše studente i profesore sa tehnološkog fakulteta.
Takođe očekujem da se ovi zakoni što pre implementiraju u stvarnosti, ali se bojimo da zbog nedostatka sredstava neće moći tako brzo i dinamično da se implementiraju. Takođe, očekujemo da veliki broj amandmana poslanika DSS prihvatite, kao i amandmane ostalih opozicionih kolega. Mislimo da tim amandmanima možemo kvalitativno izmeniti tekst svih ovih zakona.