Potpredsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz ministarstva, gospodine Dragin, svi prethodnici moji ovlašćeni ispred drugih političkih partija su izneli puno toga s čime ste se i vi sami složili, sa čime će se verovatno složiti svi u ovoj sali i možemo o tome pričati verovatno danima. Nažalost, nismo u prilici tako nešto da radimo.
Moram skrenuti pažnju, kao član Odbora za poljoprivredu, na jednu nedopustivu stvar i koju, naravno, ne zameram vama iz Ministarstva, jer to nije vaš posao. Vaš posao je da dostavite zakone Skupštini, ali predsednica Skupštine je u obavezi da dostavi materijale svim poslanicima. Zaista mislim da je nedopustivo da od ovih 15 zakona ima zakona koje predsednik Odbora za poljoprivredu nije video.
Moram da vas podsetim, gospođo Čomić, na član 79, koji sigurno znate, da Odbor mora da razgovara o određenim zakonima. Besmisleno je da oni dođu u skupštinsku salu, odnosno da počnemo da raspravljamo o njima, a Odbor ih nije video.
Predsednik Odbora nije dobio materijale u ruke. Mislim da je to nedopustivo i nadam se da je ovo poslednji put da se tako nešto događa. Potpuno imam razumevanje za želju da se ovi zakoni stave što pre u proceduru, da budu usvojeni i da, nadam se, počnu da se primenjuju.
Ovih 15 zakona koji se nalaze pred nama, moram da priznam i da mi iz LDP smatramo da je veoma dobro što su se našli sada pred nama, da je bilo lepe sreće našli bi se mnogo ranije, ali to ne zavisi od vas.
Prvi put kada ste došli na Odbor za poljoprivredu, gospodine Dragin, nisam bio jedini poslanik opozicije koji je izrazio uverenje da ćete vi kao ministar dati sve od sebe. Igrom slučaja, ne želim da zloupotrebljavam to, ali mi se i poznajemo lično, i znam vaše kvalitete i duboko sam ubeđen da imate veoma veliku želju da uspete u poslu koji radite.
Nažalost, zahvaljujući nečemu o čemu je govorio i gospodin Ilić, a to je unazad nekoliko godina raspodela plena nakon izbora, ako mogu tako da kažem, odnosno podele ministarstava između političkih partija, nasledili ste jednu situaciju koju su ostavili ministri koji su se menjali.
Verujem da kada bi pitali bilo kog poljoprivrednog proizvođača, a i građane, ne bi znali da se odrede ko je manje učinio. Znam, najmanje je učinio gospodin Milosavljević, vaš prethodnik i partijski kolega. On apsolutno ništa nije učinio za poljoprivredu. Sramotno je što je opet ministar, ali da ne idemo sada u tom pravcu.
Što se tiče gospodina Bubala, posledice njegovog delovanja, i vi ste malopre govorili, a i prethodnici gospodina Bubala, gospodin Živkov, a pogotovo gospođa Ivana Dulić-Marković, učinili su dosta toga što je dovelo do ove situacije u kojoj se nalazimo– da imamo strahovite monopoliste, da imamo gospodu koja ima strahovito velike posede, da imamo raznorazna udruženja koja imaju pluseve, minuseve u nazivu…
Zato moram da kažem, problem je u tome što je Ministarstvo poljoprivrede iz vlade u vladu postojalo plen jedne partije i na taj način su se pokušavala određena obećanja ispuniti onima koji su dali podršku u izbornom procesu, kao i zadovoljiti potrebe onih koji su članovi određenih partija.
Duboko sam ubeđen da vi nećete načiniti greške i nadam se, ne mogu da kažem da sam duboko ubeđen, ali zaista se iskreno nadam da nećete načiniti greške vaših prethodnika i da nećete dozvoliti da naklonost ka određenoj partiji koja drži to ministarstvo bude presudna u mnogim stvarima kada je u pitanju ovo ministarstvo.
Ono što moram da vam zamerim, to je što ste dozvolili, i tu vas smatram odgovornim veoma, da budžetom za 2009. godinu Ministarstvo poljoprivrede, odnosno budžet Ministarstva poljoprivrede bude toliko umanjen. Sve mi je jasno, koliko partija u Vladi, koliko zahteva. Imamo jednoga, ali morali ste se boriti jače.
Mislim da bi imali podršku velikog dela javnosti, iz prostog razloga što nama više ovde ovi zakoni, duboko se nadam, imam duboku veru, da ne samo što su neophodni nama radi usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom, suština bi trebalo da bude razvoj poljoprivrede.
Bojim se da ovi zakoni, odnosno situacija u kojoj se nalazimo, da se ovde radi o opstanku poljoprivrede. Znam da ste toga svesni, znam da ste puno na terenu i znam da puno razgovarate sa poljoprivrednim proizvođačima, i znam da pokušavate da nađete rešenja. Jako je teško, imate smanjen budžet, verujem da nemate ni veliku podršku od ostalih ministara kada je u pitanju vaša oblast.
Jedan ste od retkih ministara za koga mogu da kažem da ne bih voleo da sam u njegovoj koži u situaciji u kojoj se nalazi. Težak posao je pred vama. Za svaki zakon koji će dati nadu poljoprivrednim proizvođačima da može da se krene napred imaćete podršku LDP, kao i svaki put kada su pred nama zakoni koji su pre svega u javnom interesu svih građana.
Ima nekoliko stvari koje sam hteo da vam kažem. Problem je u tome što u Evropi, a to sam siguran da svi znate, poljoprivreda poslednjih pola veka se zaista razvija. Kod nas, naravno, nažalost, sasvim je drugačija situacija. Nekada je bio cilj povećanja proizvodnje hrane, a sada je cilj kontrolisanje viška proizvodnje i pre svega prekomernih troškova u očuvanju životne sredine. Nažalost, mi u Srbiju smo, i pored angažovanja jednog drugog ministarstva i pored vašeg angažovanja, još daleko od toga.
Ono što je meni još problematično, što bih voleo da kažem, a to je da mi je malo nelogično da bilo kakve subvencije zavise od, koliko sam dobro razumeo, a nadam se da jesam, od toga da li su poljoprivrednici, odnosno poljoprivredni proizvođači ispunili svoje obaveze prema državi.
Znamo veoma dobro da je država ta koja, možemo reći, decenijama kasni u svom izvršavanju obaveza prema poljoprivrednim proizvođačima i znam da vi znate koliko je njihov položaj težak, znam da znate da, iako se priča o kreditima za poljoprivredu, veoma je teško doći do njih. Ima puno, sticajem okolnosti, znam i ljude koji su konkurisali i čekaju mesecima na pozitivan ili negativan odgovor. Konkurisali su za određene kredite i za određene projekte koji su vezani za poljoprivredu.
Šta bi još moglo možda da se uradi, da se olakša u ovakvoj situaciji položaj poljoprivrednih proizvođača? Možda mala izmena poreske politike, pre svega kad su u pitanju inputi u poljoprivredi koje proizvođač mora unapred da plati.
Možda ne bi bilo loše poljoprivrednom proizvođaču u neku ruku u prvu ruku olakšati ovu situaciju. Veliki je broj poljoprivrednika kojima je veoma teško, tu se svi slažemo i ne želim ovo da pričam kao bilo kakvu demagogiju, svi znamo, svima nam je generalno teško, ali poljoprivrednim proizvođačima verovatno najviše.
Hteo sam još samo jednu stvar, ne bih dalje da dužim. Vi ste malopre rekli, ako sam dobro shvatio, da je 330.000 poljoprivrednih gazdinstava registrovano.
Opštinski odbor LDP Palilula, isto tako Gradski odbor Niša, pa Vladičin Han, uputili su pismo vašem ministarstvu sa zahtevom da dobiju tačne podatke koliki je broj gazdinstava poljoprivrednih u njihovoj opštini, odnosno gradu. Odgovor koji je stigao, koji je potpisao pomoćnik ministra Miloš Milovanović, sa datumom 9.3.2009, kaže da se podaci formirane baze podataka registrovanih poljoprivrednih gazdinstava mogu koristiti samo za potrebe Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ne mogu se upotrebiti u druge svrhe. Voleo bih samo ako možete da nam objasnite, ako nije tajna da imate 330.000 registrovanih, zašto je problem dobiti u određenoj opštini ili gradu podatak koliki je broj poljoprivrednih gazdinstava u toj opštini ili gradu?
Ostalo vreme kao ovlašćeni predstavnik ću koristiti u narednom periodu. Hvala.

Reč ima ministar Saša Dragin.

Hteo bih da se nadovežem na diskusiju narodnog poslanika gospodina Ilića i na diskusiju narodnog poslanika gospodina Maraša. Iako je gospodin Ilić prvi diskutovao, osvrnuću se prvo na diskusiju gospodina Maraša, pošto gospodin Ilić, i pored toga što je zamerio kolegama narodnim poslanicima što je više prisutno ljudi iz ministarstava nego poslanika, ni sam nije u sali, pa samim tim ne može da čuje odgovor, pa se iskreno nadam da će se pojaviti u sali dok ne završim odgovor na pitanje gospodinu Marašu.
Pre svega, hvala vam na podršci gospodine Maraš. Što se tiče tačnog broja gazdinstava, izvinjavam se, dobićete zbirni izveštaj za date opštine, to je definitivno propust Ministarstva, i još jednom se izvinjavam, u vrlo kratkom roku biće izmenjen.
Što se tiče izmirenja obaveza, to je jednostavno dobra evropska praksa, da se prvo izmiruju obaveze, pa da se onda potražuje od države. Jedan veliki državnik je rekao da ljudi ne treba da pitaju šta zemlja može da uradi za njih, nego šta oni mogu da urade za zemlju.
Što se tiče kreditnih linija, ono što je bitno, to je da smo na tekućem poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu razgovarali sa svim bankama, kratkoročni krediti se uveliko izdaju i to nije problem. Banke malo sporije obrađuju papirologiju za dugoročne kredite, na to im je ukazano i mislim da će se malo bolje odnositi prema tom problemu u narednom periodu. Ono što mi pokušavamo da uradimo i da izađemo još više u susret poljoprivrednicima, to je da u svakoj lokalnoj samoupravi osnujemo fond za razvoj poljoprivrede i na takav način, kroz kreditne linije sa nula posto kamate tokom grejs perioda i 2% kamate na godišnjem nivou za otplatu kredita, izađemo u susret za specifične regione i da se na takav način komparativna prednost tih regiona u oblasti poljoprivrede što bolje iskoristi.
Vidim da gospodin Ilić nije tu, ali bih iz razloga što ovu sednicu prate i gledaoci i svi ostali poslanici odgovorio na neka pitanja. Što se tiče zabrinutosti cenjenog kolege Ilića, a vezano za otkup pojedinih poljoprivrednih proizvoda, iz tog razloga se danas pred vama u Skupštini nalazi zakon o javnim skladištima koji će, kao što sam u obrazloženju i pomenuo, omogućiti poljoprivrednicima da se ne zadužuju na osnovu svoje imovine, nego na osnovu svog proizvoda i samim tim ne moraju da prodaju sam proizvod onda kada moraju, nego onda kada misle da će postići najbolju cenu.
Što se tiče pomenutih premija za duvan i mleko, mogu da kažem da su premije za duvan i mleko isplaćene u potpunosti za 2008. godinu.
Što se tiče pomenutog uvoza mesa iz južne Amerike, mogu da kažem da što se tiče nelegalnog uvoza mesa samo tokom aprila generalni inspektorat Ministarstva poljoprivrede je zaplenio 10 tona nelegalno uvezenog mesa. To meso je odneseno u kafilerije i na adekvatan način uništeno.
Što se tiče prisustva na terenu, kao što znate, verovatno i vrapci na granama znaju, svaki pomoćnik, svaki državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, kao i ja, ima obavezu da barem tri dana nedeljno provede na terenu, a većina verovatno zna i da prvih šest meseci niko nije smeo da ide niti na godišnji odmor, kao i da niko nije mogao da traži dnevnicu za prekovremeni rad, jer se u Ministarstvu poljoprivrede radi do kasno uveče, što možete da proverite svakog dana. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Maraš Slobodan, pravo na repliku.

Gospodine Dragin,  nažalost, sad ste mi dali povod za repliku. Ovo što ste citirali jednog velikog državnika mislim da vam ne služi na čast. Sad ću da vam kažem zašto.
Verujem da su građani siti, ja sam sit, da dajem stalno nešto državi i da država stalno nešto očekuje od mene da joj dam. Ajte malo da država nešto da građanima.
Dajte priliku da se radi, mislim u krajnjoj liniji. Nemojte tako. Vi ste sada pokušali, citirajući to što ste rekli, verujem nenamerno, ali pokazali odnos o kome pričamo stalno, koji Vlada ima prema građanima. Ne možete samo očekivati da se građani odriču, i odriču, i odriču i da budu strpljivi - ajde država malo nek se odrekne nekih stvari.
Spomenuli ste Predlog zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode. Moram da naglasim da nisam stručnjak za ovu oblast i naravno sam mnogo, mnogo slabiji u odnosu na sve vas koji tu sedite, pa i na kolegu koji je po struci pravnik, ali više zna od mene verovatno o ovoj oblasti.
Da mi objasnite član 3. Predloga zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, gde kaže – poljoprivredni proizvodi jesu: žitarice, industrijsko bilje, voće i povrće u svežem ili prerađenom stanju.
U Predlogu zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju kaže – poljoprivredna proizvodnja jeste proces proizvodnje biljnih i stočarskih proizvoda.
Samo da mi objasnite, možda to najbolje ne razumem, ali gde se stoka izgubila u svemu ovome?

Reč ima ministar Saša Dragin.

Što se tiče zakona o javnim skladištima, u svim evropskim državama se koristi ovakva terminologija, odnosno ovo je grupa proizvoda koji se skladište i na takav način se ophodi prema njima. Što se tiče samih poljoprivrednih proizvoda, naravno da se tu nalaze i stočarski proizvodi, ali oni nisu tema javnih skladišta, jednostavno zato što su ovo sezonski proizvodi i ovo su proizvodi koji sukcesivno stižu tokom cele godine i to je uobičajena praksa.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bortić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-JS. Molim vas samo da se prijavite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, pre nego što pređem na analizu predloženih zakona koji regulišu oblast poljoprivrede, hteo bih zbog građana Srbije da ukažem na nekoliko, po mom mišljenju, alarmantnih procesa koji se u protekloj deceniji odvijaju u poljoprivredi i na srpskom selu.
Činjenica je da i kada ne bi bilo svetske ekonomske krize koja je zahvatila našu ekonomiju da bi svaka odgovorna vlast u Srbiji, koja razmišlja o prosperitetu svoje zemlje, morala posvetiti veću pažnju poljoprivrednoj proizvodnji, ali i životu i perspektivama ljudi koji se bave ovom izuzetno teškom delatnošću.
Ne treba podsećati da je Srbiji jedina šansa za izlazak iz teške ekonomske i tranzicione krize – organizovana poljoprivreda i korišćenje komparativnih prednosti kojima ova zemlja raspolaže u proizvodnji hrane.
Nažalost, uz manje ili veće časne izuzetke, sve prethodne vlade su se bavile poljoprivredom i selom najčešće kampanjski i bez strateških planova.
To je dovelo do toga da su poljoprivreda i ljudi koji žive od rada u ovoj oblasti bili prepušteni haosu liberalnog tržišta i potpunoj nesigurnosti u planiranju proizvodnje.
Posledice takvog odnosa države prema najvažnijoj grani naše privrede su nesagledive i teške, i da se i površnim nabrajanjem mogu definisati.
Ipak, svakodnevno u našim medijima možemo da pratimo mnoge slabosti koje zagorčavaju život naših ljudi koji žive od poljoprivrede, ali i posledice koje zbog haosa u ovoj oblasti trpe svi ostali slojevi stanovništva i država u celini. Podsetiću na neke od tih slabosti, kako bi i ova skupština, ali i građani Srbije mogli da sagledaju ozbiljnost situacije u kojoj se srpska poljoprivreda nalazi u ovom trenutku.
Tako bi mogli svi da sagledaju značaj zakonske regulative o kojoj raspravljamo, jer hteli mi to priznati ili ne, ukoliko u najskorije vreme progresivnim zakonima i novim standardima ne regulišemo ovu oblast, srpska sela ostaće potpuno pusta, a Srbija će umesto izvoznika, biti uvoznik i osnovnih životnih namirnica.
Kao sastavni deo ove fatalističke, ali nažalost dosta izgledne budućnosti, imaćemo megalopolis Beograd i nekoliko većih gradova u kojima će ruralno stanovništvo, pristiglo iz opustošenih srpskih sela, predstavljati stalnu socijalnu bombu i nerešiv problem za svaku vladu.
Jer kako će bilo ko obezbediti funkcionisanje – saobraćaja, obrazovanja, lečenja, stanovanja i rada u tako prenaseljenim sredinama.
Da bi se to izbeglo, da bi se orvelovska slika budućnosti Srbije preinačila u sliku prosperitetnog i ravnomernog razvoja svakog dela njene teritorije, potrebno je na organizovan i dugoročno planiran način obezbediti razvoj srpske poljoprivrede i afirmisati svaku prednost kojom Srbija u ovoj oblasti raspolaže – od Subotice do Dragaša i od Đerdapa do Drine.
Ako Vlada Republike Srbije, nadležna ministarstva, organi lokalne samouprave, naučne i obrazovne institucije i svi drugi subjekti u složenom lancu organizovanja poljoprivrede priđu ovom poslu na odgovoran način, onda nam se neće dešavati problemi o kojima svakodnevno možemo čitati u našoj štampi.
Ako uredimo poljoprivredu, neće sjenički seljaci baciti tone najkvalitetnijeg sira, nego će to biti srpski brend, koji će preporoditi i Sjenicu i ovaj deo Srbije.
Ne tako davno šabačka „Zorka“ je bila svetski gigant u proizvodnji sredstava za zaštitu bilja i drugih proizvoda hemijske industrije, potrebnih u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji. Zorkini proizvodi bili su poznati i priznati na svim kontinentima.
Danas ova fabrika umire, čekajući privatizaciju, a na tržištu sredstava za zaštitu bilja plasiraju se proizvodi na čiji kvalitet možete čuti čest prigovor proizvođača hrane.
Nesigurnost otkupa tržišnih viškova, prepuštanje tržištu da samo reguliše cene poljoprivrednih proizvoda, pruža mogućnost različitog mešetarenja i dovodi srpskog seljaka u neprekidnu poziciju da se umesto dugoročne i organizovane proizvodnje bavi sa svaštarenjem – ove godine sadi kupinu, a dogodine je krči, ove godine investira u farme svinja, a dogodine mora da gasi proizvodnju, zbog niske cene i nemogućnosti plasmana.
Da i ne govorimo o neiskorišćenim resursima kojima bukvalno raspolaže svaki kraj naše zemlje, počev od tople vode u Mačvi, do pašnjaka Zlatara i Pešterske visoravni, čije bi stavljanje u funkciju preporodilo Srbiju.
Ukratko, dobro organizovana poljoprivreda rešila bi problem ravnomernog razvoja naše zemlje, smanjila pritisak ruralnog stanovništva na gradove, obezbedila jeftinu hranu za domaće stanovništvo i za izvoz visokokvalitetnih proizvoda, koji bi ovoj zemlji mogao da obezbedi devizni priliv više milijardi dolara godišnje.
Dame i gospodo narodni poslanici, zbog svega iznetog nasušno su nam potrebni zakoni koji će regulisati pitanja o kojima sam govorio i sva druga pitanja koja se tiču poljoprivrede i života našeg sela. Zato je, uveren sam, set zakona o poljoprivredi o kojima danas raspravljamo, prvi sistematičan pristup ove vlade i približavanje normativne regulative u oblasti poljoprivrede savremenom evropskom zakonodavstvu.
Dozvolite mi da se u najkraćem osvrnem na neke osnovne elemente ovih zakona, kako bih na taj način pomogao da građani Srbije shvate sav značaj koji će oni imati na ukupan razvoj ne samo naše poljoprivrede, već i na razvoj naše zemlje u celini. Istovremeno bih želeo da doprinesem i da rasprava u ovoj skupštini bude usmerena na to da se ovi zakoni svestranije osvetle, da se eventualno poboljšaju.
Na kraju, barem da se u ovoj oblasti politička većina i opozicija ujedine oko zajedničkog interesa, a taj interes je valjda svima jasan – potrebno nam je zakonodavstvo koje će spasiti i unaprediti našu poljoprivredu, a ne politička nadgornjavanja između poslanika većine i manjine. Jedan od najvažnijih zakona o kojima danas raspravljamo je Predlog zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ovo je strateški zakon koji ima za cilj da definiše i uspostavi politiku u oblasti poljoprivrede i da ustroji sistem korišćenja i raspodele državnih podsticaja.
Da bi se ovi strateški ciljevi, veoma važni za celu državu, mogli ostvariti ovaj zakon uspostavlja javni normativni sistem državnih podsticaja koji će se sprovoditi na osnovu nacionalnog programa razvoja poljoprivrede, strateškog dokumenta koji se donosi za period od tri godine.
Ovaj zakon predstavlja početak izgradnje institucionalnog sistema koji će omogućiti državi da vodi poljoprivrednu politiku. Treba reći da on u najkraćoj meri, u kojoj to naš normativni poredak može da obezbedi u ovom trenutku, približava naše zakonodavstvo evropskim standardima, a njegova primena u našoj svakodnevnoj praksi doprineće bržoj i svestranijoj standardizaciji naše poljoprivrede u celini.
Kao takav, ovaj zakon predstavlja polaznu osnovu koja će poboljšati i ubrzati razvoj poljoprivrede u Srbiji, ali i učiniti da državni sistemi i mehanizmi koji podržavaju taj razvoj budu efikasniji i korisniji, manje koruptivni i pre svega kreativni i kompetentni.
Treba na kraju reći da će sam proces razvoja poljoprivrede u našoj zemlji diktirati potrebu za daljim usavršavanjem i izmenama ovog zakona. Česte pojave trovanja hranom i različite štetne bakterije kojima su zagađeni proizvodi životinjskog i biljnog porekla ne samo što ugrožavaju zdravlje ljudi, već i nanose neprocenjivu štetu plasmanom naših roba na domaćem i inostranom tržištu.
Predsedavajuća, izvinjavam se, ako ih ne interesuje, nemam ništa protiv. Bolesti kao što su svinjska kuga ili pojave trihineloze i salmonele predstavljaju ozbiljne probleme kako samim proizvođačima, trgovcima i izvoznicima mnogih proizvoda, ali ponajviše štete Srbiji da se na regionalnom i svetskom tržištu predstavi kao velesila u proizvodnji visokokvalitetnih proizvoda u oblasti hrane, što ona po svim parametrima kojima raspolaže zaista može i biti.
Zbog toga donošenje zakona o bezbednosti hrane predstavlja značajan korak u zaštiti života i zdravlja ljudi, ali i u zaštiti zdravlja i dobrobiti životinja, zaštiti zdravlja bilja i biljnih vrsta i u zaštiti životne sredine uopšte.
Usvajanjem ovog zakona, Srbija kao država ispunjava obavezu prema svojim građanima koji imaju pravo da kupuju i koriste hranu koja ne ugrožava njihovo zdravlje. Ovaj zakon omogućava državi da preko nadležnih institucija i instrumenata zaštiti to pravo u najvećoj mogućoj meri, primenjujući sistem kontrole hrane, kako domaćeg porekla, tako i one iz uvoza.
Istovremeno, na usvajanje ovog zakona Srbiju opredeljuju međunarodne obaveze koje je naša zemlja prihvatila u procesu stabilizacije i pridruživanja EU. Visoki standardi koji su uspostavljeni u ovoj oblasti u zemljama EU jedna su od važnih stepenica koju moramo preskočiti ako želimo da našim robama hranimo probirljive evropske potrošače i da budemo konkurentni na njihovim visoko razvijenim tržištima.
Potreba da se donese novi zakon o zaštiti bilja, pored ustavnog osnova, nametnula se i zbog značaja zaštite Republike Srbije od unošenja i širenja štenih organizama na njenu teritoriju.
Zakonskim osnovom potrebno je jasno definisati proizvodnju, korišćenje i promet bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata odgovarajućeg zdravstvenog statusa sa stanovišta poljoprivredne proizvodnje, ali i zaštititi živote i zdravlje potrošača i životne sredine uopšte.
Zaštita zdravlja bilja je veoma kompleksna oblast, koja na multidisciplinaran način utiče na mnoge oblasti svakodnevnog života. Potrebu da se novim zakonom reguliše ova složena oblast nameće i plan reforme u oblasti zaštite zdravlja bilja, koji je usmeren u pravcu usaglašavanja standarda sa standardima EU i Svetske trgovinske organizacije.
Ovim zakonom biće institucionalizovana sva nova rešenja koja će omogućiti primenu plana reforme. Ako Srbija želi da bude ravnopravan učesnik u međunarodnoj razmeni bilja i biljnih proizvoda, mora da prihvati međunarodne standarde, mere i postupke, i da ih primenjuje na svojoj teritoriji. Ovo tim pre što naša zemlja ima optimalne uslove za proizvodnju i preradu raznovrsnog bilja.
Srbija je po bogatstvu i kvalitetu biljnih resursa prepoznatljiva ne samo u zemljama EU, već i u svetu, pa će usvajanje ovog zakona i primena standarda koje on uspostavlja omogućiti domaćim proizvođačima bolji pristup međunarodnom tržištu, ali i obezbediti da potrošači u našoj zemlji koriste zdravstveno ispravno bilje.
Istovremeno, novim zakonom pospešiće se uslovi za bolju proizvodnju u oblasti poljoprivrede. Da bi se sistemski rešilo pitanje zdravlja bilja u našoj zemlji neophodno je zakonski regulisati i upotrebu sredstava za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta. Ovim zakonom uređuje se razvrstavanje, kvalitet, obeležavanje, fitosanitarna kontrola i uzorkovanje u prometu, uvozu i primeni sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta.
Dosadašnja zakonska regulativa u ovoj oblasti često nije mogla biti sprovodljiva, kako zbog razlike između sredstava za zaštitu bilja i sredstava za ishranu bilja, tako i zbog neadekvatnosti pojedinih zakonskih rešenja. Zbog toga se donošenje ovog novog zakona nametnulo kao jedno optimalno rešenje, jer će se njegovom primenom u oblasti sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta primenjivati standardi koji se primenjuju u EU i čime će se otkloniti prepreke za izvoz naših proizvoda na ovo i na druga svetska tržišta.
Ovaj zakon omogućiće proizvođačima, uvoznicima i distributerima sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta da svoju delatnost obavljaju sa manje rizika i bez gubitaka. Primenjivaće se jedinstvene metode kontrole kvaliteta kod referentnih laboratorija, što će korisnicima ovih sredstava, proizvođačima bilja, otkloniti sumnje u njihov kvalitet i rizik pri upotrebi.
Predlogom zakona o zaštiti bilja uspostavljaju se novi standardi i uređuje registracija, kontrola, promet, uvoz i primena sredstava za zaštitu bilja u poljoprivredi i šumarstvu, poslovi od javnog interesa u oblasti sredstava za zaštitu bilja, kao i druga značajna pitanja vezana za ovu oblast.
Usaglašavanje postojeće zakonske regulative u oblasti sredstava za zaštitu bilja sa važećim standardima EU dovelo je do potrebe za donošenjem novog zakona koji će ovu oblast regulisati kao samostalnu. Ovakav pristup već se primenjuje u članicama EU.
Usvajanjem ovog zakona i primenom standarda koje on uspostavlja omogućiće se pristup domaćih proizvođača za zaštitu bilja i poljoprivrednih proizvoda evropskom tržištu.
Ipak, najvažniji razlog za donošenje ovog zakona jeste činjenica da je oblast sredstava za zaštitu bilja i rezidua od sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje uređena propisima čije je sprovođenje u nadležnosti tri ministarstva, i to Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i Ministarstva zdravlja.
Novi zakon će omogućiti i podizanje nivoa svesti korisnika sredstava za zaštitu bilja da prihvate činjenicu da pesticidi, iako neophodni u poljoprivrednoj proizvodnji, predstavljaju određeni rizik za ljude i životnu sredinu.
Zakon uspostavlja odgovornost svih subjekata u oblasti sredstava za zaštitu bilja, pa i korisnika ovih sredstava, da njihova odgovornost nije samo u očuvanju vlastitog zdravlja, već da imaju odgovornost i prema životima, zdravlju i bezbednosti šire zajednice.
Drugim rečima, oni su dužni da proizvodnjom, prometom ili primenom sredstava za zaštitu bilja ne narušavaju zdravlje ljudi i kvalitet životne sredine.
Poštovane kolege narodni poslanici, koliko mi je poznato, u poslednjih nekoliko godina nijedan zakonski predlog nije izazvao toliko kontraverzi i različitih tumačenja u javnosti, kao što su to izazvali predlozi zakona o vinu i zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima. Mnogo pre nego što su predlozi ovih zakona ušli u pripremu i u uobičajenu proceduru, po srpskim selima i među proizvođačima vina i rakije počele su da kruže glasine kako će novim zakonom biti zabranjeno seljacima da prave vino i rakiju na način kako su to radili njihovi dedovi.
Neću da preterujem, ali ne bi me začudilo da su seljaci počeli da kriju svoje lampeke po tajnim skrovištima. Tako je to kada se ne prilazi ozbiljno i odgovorno selu i seljaku i kada se on prepusti samom sebi, i često i nažalost, tragičnom iskustvu u kojem je on sa svojom državom često izvlačio deblji kraj.
Ne mora da bude tako. Ne mora da bude jer ova skupština služi, između ostalog, i za to da mi, narodni poslanici, objasnimo onima koji su nas birali da zakone koje usvojimo ne donosimo da bi seljaku odrali kožu sa leđa, već da bi mu stvorili normativne pretpostavke i uspostavili standarde koje je već uspostavio ceo razvijeni svet i koji će mu omogućiti da proizvodi više, kvalitetnije i bolje, i da se njegovi proizvodi, kvalitetni i prepoznatljivi, mogu nositi sa bilo čijim proizvodima na evropskom i svetskom tržištu.
Novi zakon o vinu omogućiće brži i produktivniji razvoj ove dragocene poljoprivredne grane i doprineti da se poznata srpska vinogorja, poput vršačkih, fruškogorskih ili župskih, uzdignu na nivo portugalskih ili francuskih, a da zaštićene sorte srpskih vina budu tražene i na najprobirljivijim svetskim trpezama.
Isto je i sa rakijom i sa drugim tradicionalnim alkoholnim pićima koja se proizvode u Srbiji. Dakle, nije cilj zakonodavca da srpskom seljaku uskrati pravo da peče svoju tradicionalnu prepečenicu, već da uspostavi standarde i stvori pretpostavke da srpska šljivovica postane svetski prepoznatljiv brend, da se zna da joj je zemlja porekla Srbija, da je garantovanog i standardnog kvaliteta, koji će joj otvoriti vrata svih tržišta. Nećemo valjda svetu proizvoditi i proturati zozovaču?
Isto je i sa Predlogom zakona o etanolu. Etil alkohol poljoprivrednog porekla ima široku primenu u našoj zemlji. Koristi se u mnogim industrijskim granama za proizvodnju alkoholnih pića, u vojnoj industriji, u farmaciji, kao dodatak gorivu, ali i za unapređenja agrara i u podizanju stočnog fonda. Širok spektar njegove primene predstavlja ga kao strateški proizvod, kako u razvijenim, tako i u manje razvijenim zemljama.
Etanol je poslednjih decenija toliko primenjivan u različitim oblastima, tako da se može reći da predstavlja jedan od ključnih osnova budućeg razvoja civilizacije.
Predsedavajuća, zamolio bih vas da koristim i malo vremena poslaničke grupe.
Zbog takve važnosti ovog proizvoda, potrebno je na jedinstveni, po najvišim međunarodnim standardima, uspostavljen način, zakonski regulisati uslove proizvodnje etanola, kontrolu kvaliteta, deklarisanje, promet i uvoz i upotrebu etanola, ali i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.
Razlog za donošenje ovog zakona leži u činjenici da je dosadašnja praksa pokazivala da se uvoz etanola vrši suprotno pravnim tekovinama EU i nijedan uvoznik nema dozvolu nadležnog ministarstva za uvoz, koji mora biti ograničen i kontrolisan, kako to nalažu evropski propisi.
S obzirom na važnost ove sirovine, EU moraju se dostaviti potrebne informacije o količini proizvedenog, izvezenog, uvezenog i raspoloživog etanola.
Prema dosadašnjoj zakonskoj regulativi nismo imali podatke o ovim pitanjima i zato je potreban zakon koji će upotrebu etanola regulisati u skladu sa najvišim evropskim standardima.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o javnim skladištima omogućava se da se oblast skladištenja poljoprivrednih proizvoda usaglasi sa standardima skladištenja ovih roba najrazvijenijih svetskih privreda.
Ovaj zakon približiće naše skladištare standardima uspešnih svetskih skladištara za poljoprivredne proizvode i stvoriti normativne pretpostavke za eliminisanje slabosti koje su se proteklih godina gomilale u ovoj oblasti.
Osnovni razlozi za donošenje zakona o genetički modifikovanim organizmima proizilaze iz potrebe da se uspostave standardi i sistemi kontrole i mere zaštite životne sredine i zdravlja ljudi od mogućih štetnih efekata prilikom upotrebe genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama. Cilj je da se zaštite usevi od širenja genetički modifikovanih organizama, ali i potrošači od kupovine nedozvoljenih proizvoda od genetički modifikovanih organizama.
Usvajanjem ovog zakona Republika Srbija pridružiće se svetskoj zajednici država i nacija koje uspostavljaju kontrolu i nastoje da spreče zloupotrebe u proizvodnji i razvoju genetički modifikovanih organizama. Bez te kontrole oblast genetičkog inženjeringa stvorila bi nesagledive posledice ljudskoj civilizaciji. Zato je ovu oblast ljudske delatnosti neophodno zakonski regulisati u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.
Isto je i sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća. Dosadašnja zakonska rešenja koja regulišu ovu oblast pokazala su se nedovoljno preciznim i bilo je potrebno otkloniti nedostatke koji su uočeni u dosadašnjoj primeni zakona, ali i odrediti kaznene odredbe za sve one koji krše norme ovog zakona, a koje dosadašnjim zakonom nisu bile regulisane.
Istovremeno, ovaj zakon je predloženim izmenama i dopunama usaglašen sa standardima i normama EU i drugim aktima međunarodnih organizacija.
Poštovane kolege narodni poslanici, predlozi zakona o stočarstvu i zakona o dobrobiti životinja proizilaze iz potrebe da se oblast stočarstva i zaštite životinja regulišu na sveobuhvatan način, koji će ovu oblast ljudske delatnosti u našoj zemlji izjednačiti sa standardima koji važe u zemljama EU.
Ovi zakonski predlozi uvode standarde i novine koje će državi omogućiti da vodi politiku u oblasti stočarstva i u oblasti zaštite životinja, kojom će omogućiti ubrzan razvoj stočarstva u Republici Srbiji ali i razvoj državnog sistema i institucija koje će omogućiti taj razvoj.
Treba reći da su ovi zakonski predlozi još jedna stepenica u približavanju naše zemlje standardima evropskog zakonodavstva u oblasti poljoprivrede.
Na samom kraju, želim da ukažem na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se otklone problemi i nedostaci koji su uočeni u primeni dosadašnjeg zakona, ali i da se stvore normativne pretpostavke za realizaciju strategije poljoprivrede Srbije, da se stvore pretpostavke za planiranje zaštite, korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta, za koje su osnove utvrđene u strategiji prostornog razvoja Srbije, da se obezbedi unapređenje upravljanja poljoprivrednim zemljištem i efikasna kontrola i nadzor.
Istovremeno, ovim zakonom naše zakonodavstvo biće usaglašeno sa evropskim normama i standardima koje regulišu oblast poljoprivrednog zemljišta.
Napominjem da će poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje glasati za predloge ovih zakona.
Očekujem da će ovi zakonski predlozi, obogaćeni raspravom i amandmanima koje prihvati Narodna skupština, posle usvajanja doprineti da jedna od najvažnijih oblasti ukupnog razvoja Srbije – poljoprivreda, doživi prosperitet i ubrzan razvoj, jer je to u interesu i naše zemlje i svih njenih građana.
U tom smislu očekujem od Vlade Republike Srbije u celini i od nadležnih ministarstava pojedinačno da preduzmu sve potrebne mere da se zakoni koje Narodna skupština usvoji dosledno i efikasno primenjuju.
Samo primenom ovih zakona i donošenjem potrebnih podzakonskih akata, uredbi, odluka i drugih propisa koji će konkretizovati standarde koje zakoni uspostavljaju, može se zaustaviti proces odumiranja srpskog sela i narastajuća tajkunizacija koja preti da uspostavi potpuni monopol u poljoprivrednoj proizvodnji.
Zbog svega toga, apelujem na sve nadležne subjekte u našem društvu, a pre svega na Ministarstvo poljoprivrede, da se posvete doslednoj primeni zakona koje Narodna skupština usvoji, a o kojima sam govorio u proteklim minutima. Hvala veliko.

Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.